Викинг (2016)
Русија, X вијек, пратимо превирања и борбу за пријесто након смрти великог кнеза Свјатослава, између синова Олега, Јарополка и Владимира, гдје ће задњи однијети побједу и увести Русију у нову еру.
Један другачији приступ када се обрађује рани средњи вијек, другачији од оног присутног у западној кинематографији, прије свега у америчком филму, многим гледаоцима неће лећи, тежи се реалистичном приказу начина и поимање живота, вриједносном систему у тадашњој Русији, као и бруталност и суровост тог времена.
Кроз дијалоге су често у првом плану моралне дилеме, као и неразумијевање код сучељавања људи који припадају различитим културама, рецимо Руси-Викинзи, Руси-Печењези, или пријем византијских изасланика, где су присутне моралне и језичке баријере.
Старословенска вjеровања и обреди су приказани на један данас "пожељнији“ (па и пропагандни) начин, са доста израженим мрачним елементима.
Историјских неточности има, но и режисер, за разлику од историчара, има ту могућност да "тумачи“ историјске личности и догађаје на свој начин.
Овде је важно да су сам главни јунак, али и други јунаци приказани као сложене личности, са својим врлинама и манама, са мрачном страном своје личности, која им постаје терет.
Код неких важних догађаја (убиство брата, силовање будуће супруге, убиство њених родитеља), режисер то објашљава конфузношћу и хаотичном ситуацијом, када догађаји лако поприме мрачну димензију.
Руси покушавају код овог жанра изградити свој аутентични израз, често мрачан и тешко разумљив из данашње перцепције и равнајући се према данашњем вриједносном систему. Биће добро ако истрају на таквом приступу.
Филм има пуно добрих елемената, могао је бити и бољи, у неким дијеловима радња је недоречена, требало је то кроз дијалоге више обрадити.
Веома добар филм, вриједи га погледати прије свега због вјеродостојног приказа тог времена.
Оцјена 7,5/10