Русија vs Турска

  • Začetnik teme Začetnik teme N3M0N
  • Datum pokretanja Datum pokretanja
fsw-tabela.png
 
Turska moze sama napraviti raketni sistem Velikog Dometa

Ankara može proizvesti raketni sistem velikog dometa, ali ne isključuje mogućnost rada s drugim kompanijama.

raketni_sistem_epa.jpg


Turska ima mogućnost napraviti planirani raketni sistem velikog dometa, izjavio je podsekretar industrije odbrane Ismail Demir.

Dodao je da se ne isključuje mogućnost rada s kompanijama koje su ranije podnijele ponude u okviru tenderske procedure.

"Mogli bismo proizvesti raketni sistem velikog dometa na lokalnom nivou. Također možemo procijeniti mogućnosti za saradnju, uključujući one koji su već podnijeli ponude u okviru tenderske procedure", rekao je Demir za televiziju NTV.

Sistem od 3,4 milijardi dolara

Ankara je prošle godine odustala od tendera za razvoj raketnog sistema u vrijednosti od 3,4 milijarde dolara, koji je privremeno dodijeljen Kini, što je izazvalo zabrinutost NATO saveznika Turske.

Među ostalim ponuđačima na tenderu su bile američka firma Raytheon i francusko-italijanska firma Eurosam, u vlasništvu multinacionalnog evropskog proizvođača protivzračnih i protivoklopnih raketa MBDA i francuske kompanije Thales, koja se bavi izradom električnih sistema za potrebe avionske, odbrambene i saobraćajne industrije.

http://balkans.aljazeera.net/vijesti/turska-sama-moze-napraviti-raketni-sistem
 
TheCountVendetta:
Turska moze sama napraviti raketni sistem Velikog Dometa

Ankara može proizvesti raketni sistem velikog dometa, ali ne isključuje mogućnost rada s drugim kompanijama.

raketni_sistem_epa.jpg


Turska ima mogućnost napraviti planirani raketni sistem velikog dometa, izjavio je podsekretar industrije odbrane Ismail Demir.

Dodao je da se ne isključuje mogućnost rada s kompanijama koje su ranije podnijele ponude u okviru tenderske procedure.

"Mogli bismo proizvesti raketni sistem velikog dometa na lokalnom nivou. Također možemo procijeniti mogućnosti za saradnju, uključujući one koji su već podnijeli ponude u okviru tenderske procedure", rekao je Demir za televiziju NTV.

Sistem od 3,4 milijardi dolara

Ankara je prošle godine odustala od tendera za razvoj raketnog sistema u vrijednosti od 3,4 milijarde dolara, koji je privremeno dodijeljen Kini, što je izazvalo zabrinutost NATO saveznika Turske.

Među ostalim ponuđačima na tenderu su bile američka firma Raytheon i francusko-italijanska firma Eurosam, u vlasništvu multinacionalnog evropskog proizvođača protivzračnih i protivoklopnih raketa MBDA i francuske kompanije Thales, koja se bavi izradom električnih sistema za potrebe avionske, odbrambene i saobraćajne industrije.

http://balkans.aljazeera.net/vijesti/turska-sama-moze-napraviti-raketni-sistem
Kliknite za proširenje...
Kad mogu što ga ne naprave?
 
Stanislav Petrov doneo je 26. septembra 1983. godine odluku zahvaljujući kojoj, prema mnogima, nije došlo do nuklearnog rata. 

Malo iza ponoći navedenog dana oglasio se alarm koji je ukazao na to da su SAD aktivirale interkontinentalne balističke projektile, a na tada 44-godišnjem pukovniku bilo je da odluči, i to brzo, da li je napad na Sovjetski Savez pravi ili ne. 

"Shvatio sam da moram da donesem neku odluku, a istina je da sam bio 50-50 posto siguran da li je, tj. nije, reč o napadu", priseća se danas Petrov. 

Uprkos zabrinjavajućim podacima sovjetskih satelita koji su se nalazili iznad SAD-a, Petrov je uzeo u obzir mogućnost da je reč o lažnoj uzbuni. Da je, međutim, javio da je reč o pravom napadu, sovjetske vođe mogle su kao odgovor da izvrše atomski napad na SAD. 

Koliko je situacija bila komplikovana govori činjenica da se u to vreme Sovjetski Savez iskreno plašio iznenadnog američkog napada, budući da je bila reč o izuzetno napetom periodu Hladnog rata. 

Štaviše, svega mesec dana ranije Sovjeti su srušili putnički avion koji je iz SAD-a leteo za Južnu Koreju, jer su verovali da je reč o špijunskoj akciji. SAD su se, međutim, nakon niza provokativnih vojnih manevara, pripremale za veliku NATO vežbu, nazvanu “Moćni strelac” (Able Archer), koja je ustvari bila simultana priprema za nuklearni napad. 

U svojoj domovini, Petrova istorijska uloga nije mu donela slavu, jer i dalje živi u istom stančiću u kojem je proveo većinu života, i s dobrodošlicom dočekuje sve goste. 

Te kobne, a inače do tada potpuno tihe, noći u kojoj je radio u tajnom kontrolnom centru Serpukov-15, oglasio se alarm, seća se 76-godišnji muškarac. Svi su bili u šoku, jer, iako su se tamo nalazili upravo zbog sličnih situacija, na tako nešto nisu mogli da se pripreme. Petrov je tada ustao i shvatio da svi zbunjeno gledaju u njega. 

"Moja ekipa je bila na ivici panike i tad mi je sinulo da će - ako svi budemo u panici - sve biti gotovo. Nisam imao vremena da razmišljam o tome da li ću ja biti taj koji će pokrenuti Treći svetski rat, već sam morao da odlučim koliko je istinita informacija koju mi je upravo pokazao kompjuter." 

Petrov još uvek nije odlučio šta da uradi, kada se za nekoliko minuta oglasila još jedna sirena, koja je zaposlene u centur obavestila da je lansirana i druga raketa. Ubrzo zatim centrom su se razlegli zvuci još nekoliko sirena, i mogao se steći utisak da je pet atomskih bombi poletelo s američkog tla. 

Petrov je tada odlučio da svoje nadređene obavesti da je sistem slao lažne informacije, iako nije uopšte bio siguran u to što govori. Svoju odluku bazirao je na činjenici da sovjetski radari, koji su se nalazili na tlu, nisu potvrdilii lansiranje - radar je mogao da ukaže na dolazeće projektile dosta vremena nakon lansiranja, ali je Petrov znao da su radari mnogo pouzdaniji od satelita. 

Kasnije je otkriveno da je lažni alarm pokrenuo kvar na satelitu, koji je pogrešno interpretirao odsjaj sunčeve svetlosti na visokim oblacima - kao rakete. 

Petrovu nikad nije odato priznanje za njegovu odluku, najverovatnije zbog toga što bi Rusi na taj način ukazali na svoje rano upozoravajuće satelite, piše New York Post.

Stari sovjetski vojnik danas živi u Frjazinu u Rusiji i poznat je kao “čovek koji je spasao svet”. Po njemu je nedavno danski režiser Piter Entoni snimio i film koji ovih dana počinje da se prikazuje po bioskopima u SAD.
 
Milan Djurkovic CG:
Stanislav Petrov doneo je 26. septembra 1983. godine odluku zahvaljujući kojoj, prema mnogima, nije došlo do nuklearnog rata. 

Malo iza ponoći navedenog dana oglasio se alarm koji je ukazao na to da su SAD aktivirale interkontinentalne balističke projektile, a na tada 44-godišnjem pukovniku bilo je da odluči, i to brzo, da li je napad na Sovjetski Savez pravi ili ne. 
Kliknite za proširenje...
To treba shvatiti kao da su ruski sistemi upozorenja Krntija, a ne da su spasli svet.
 
Milan Djurkovic CG:
Stanislav Petrov doneo je 26. septembra 1983. godine odluku zahvaljujući kojoj, prema mnogima, nije došlo do nuklearnog rata.

Malo iza ponoći navedenog dana oglasio se alarm koji je ukazao na to da su SAD aktivirale interkontinentalne balističke projektile, a na tada 44-godišnjem pukovniku bilo je da odluči, i to brzo, da li je napad na Sovjetski Savez pravi ili ne.

"Shvatio sam da moram da donesem neku odluku, a istina je da sam bio 50-50 posto siguran da li je, tj. nije, reč o napadu", priseća se danas Petrov.

Uprkos zabrinjavajućim podacima sovjetskih satelita koji su se nalazili iznad SAD-a, Petrov je uzeo u obzir mogućnost da je reč o lažnoj uzbuni. Da je, međutim, javio da je reč o pravom napadu, sovjetske vođe mogle su kao odgovor da izvrše atomski napad na SAD.

Koliko je situacija bila komplikovana govori činjenica da se u to vreme Sovjetski Savez iskreno plašio iznenadnog američkog napada, budući da je bila reč o izuzetno napetom periodu Hladnog rata.

Štaviše, svega mesec dana ranije Sovjeti su srušili putnički avion koji je iz SAD-a leteo za Južnu Koreju, jer su verovali da je reč o špijunskoj akciji. SAD su se, međutim, nakon niza provokativnih vojnih manevara, pripremale za veliku NATO vežbu, nazvanu “Moćni strelac” (Able Archer), koja je ustvari bila simultana priprema za nuklearni napad.

U svojoj domovini, Petrova istorijska uloga nije mu donela slavu, jer i dalje živi u istom stančiću u kojem je proveo većinu života, i s dobrodošlicom dočekuje sve goste.

Te kobne, a inače do tada potpuno tihe, noći u kojoj je radio u tajnom kontrolnom centru Serpukov-15, oglasio se alarm, seća se 76-godišnji muškarac. Svi su bili u šoku, jer, iako su se tamo nalazili upravo zbog sličnih situacija, na tako nešto nisu mogli da se pripreme. Petrov je tada ustao i shvatio da svi zbunjeno gledaju u njega.

"Moja ekipa je bila na ivici panike i tad mi je sinulo da će - ako svi budemo u panici - sve biti gotovo. Nisam imao vremena da razmišljam o tome da li ću ja biti taj koji će pokrenuti Treći svetski rat, već sam morao da odlučim koliko je istinita informacija koju mi je upravo pokazao kompjuter."

Petrov još uvek nije odlučio šta da uradi, kada se za nekoliko minuta oglasila još jedna sirena, koja je zaposlene u centur obavestila da je lansirana i druga raketa. Ubrzo zatim centrom su se razlegli zvuci još nekoliko sirena, i mogao se steći utisak da je pet atomskih bombi poletelo s američkog tla.

Petrov je tada odlučio da svoje nadređene obavesti da je sistem slao lažne informacije, iako nije uopšte bio siguran u to što govori. Svoju odluku bazirao je na činjenici da sovjetski radari, koji su se nalazili na tlu, nisu potvrdilii lansiranje - radar je mogao da ukaže na dolazeće projektile dosta vremena nakon lansiranja, ali je Petrov znao da su radari mnogo pouzdaniji od satelita.

Kasnije je otkriveno da je lažni alarm pokrenuo kvar na satelitu, koji je pogrešno interpretirao odsjaj sunčeve svetlosti na visokim oblacima - kao rakete.

Petrovu nikad nije odato priznanje za njegovu odluku, najverovatnije zbog toga što bi Rusi na taj način ukazali na svoje rano upozoravajuće satelite, piše New York Post.

Stari sovjetski vojnik danas živi u Frjazinu u Rusiji i poznat je kao “čovek koji je spasao svet”. Po njemu je nedavno danski režiser Piter Entoni snimio i film koji ovih dana počinje da se prikazuje po bioskopima u SAD.
Kliknite za proširenje...
Potrebno je da i drugim korisnicima date reputaciju pre nego što je ponovo dodelite korisniku Milan Djurkovic CG.
 
Prijavite se ili registrujte da biste poslali poruku.

Slične teme

P
Turska vojska
2 3
Odgovora
52
Pregleda
1.168
Redmond
Redmond
S1MCRO
Kavčić vs Trninić
3 4 5
Odgovora
106
Pregleda
1.600
zbiljaš
zbiljaš
Zagor92
Rusija kupuje benzin
2 3 4
Odgovora
79
Pregleda
1.308
iig
I

Back
Top