Koristite zastareli pregledač. Možda neće pravilno prikazivati ove ili druge veb strane. Trebalo bi da ga nadogradite ili koristite alternativni pregledač.
Дамјан Марковић освојио бронзану медаљу на Европском првенству
Damjan, Bojana i Miša
Дамјан Марковић, члан Савате бокс клуба "Рума", освојио је бронзану медаљу на Европском првенству у assaut саватеу за сениоре, које је одржано протеклог викенда у Будимпешти. Осим њега наступила је и Бојана Андрејић у категорији до 65кг, али на жалост није успела да освоји медаљу. Са њима је био и тренер Миодраг Ракић. У Дамјановој категорији до 70кг било је 11 такмичара и свака медаља је успех на овом веома јаком Европском првенству. Дамјан Марковић нас је ове године обрадовао са више међународних медаља: златна медаља на Балканском првенству у combat саватеу у Вараждину, Хрватска, бронзана медаља на Светском првенству у combat саватеу у La Roche Sur Yon, Француска и бронзана медаља на Европском првенству у assaut саватеу у Будимпешти, Мађарска. Као првак Србије и стандардан репрезентативац, последње четири године Дамјан Марковић је освајао медаље на свим међународним такмичењима укључујући и World Combat Games у Санкт Петербургу, Русија 2013. године.
Љубитељи поезије у Руми испунили су Читаоницу Градске библиотеке "Атанасије Стојковић", где је, по последњи пут, стихове јавно казивао Ратомир Рале Дамјановић.
Стваралачки опус чувеног српског књижевника, рецитатора и новинара Ралета Дамјановића је према његовим речима нераскидиво везан за Руму, те је сасвим природно да свој рецитаторски опроштај уприличи пред румском публиком.
"По осећању дубоке везаности ово вече би се могло звати "Албум Рума", а не "Облак у панталонама" како смо га насловили.. Овде сам доживео један осећај јединства са публиком, нешто бескрајно лепо, кад вас свог прожме енергија. Осећам једно поштовање и љубав према Руми и зато сам се одлучио да последњи пут јавно говорим стихове баш овде. Вечерас сам дошао овде са жељом да вам добро говорим, сасвим једноставно и лепо, да пробам да осетим некадашњу моћ", казао је Ратомир Рале Дамјановић.
Заиста је тако и било, моћно и јако. Публика је уживала и великим аплаузима наградила Ралетово казивање поезије Диса, Ракића, Антића, Галчињског, Цесарића и Едрага Алан Поа.
Директор Градске библиотеке "Атанасије Стојковић Жељко Стојановић је истакао да Ратомир Рале Дамјановић има огроман значај за популаризацију лепе, писане речи, а његове наступе је окарактерисао као незаборавна искуства.
5. Светски куп у боксу за жене окупиће у јануару најбоље светске такмичарке у Руми. Наш град ће бити домаћин овог престижног такмичења А класе, од 7. до 13. јануара, а директор турнира Јовица Панић(Војвођански боксерски Савез) очекује долазак преко 200 такмичарки из целог света.
"За сада је учешће потврдило десет селекција са четири континента. То су репрезентације Русије, Словачке, Румуније, Велса, Норвешке, Хрватске, Новог Зеланда, Казахстана, Доминиканске Републике и наравно Србије. Ово је тек почетак, реално је да овим такмичењем оборимо претходне рекорде у бројности и верујемо да ће на 5. Купу нација у Руми учешће узети између 30 и 35 држава. На руку нам иде и померање Светског првенства у Казахстану за мај и нема разлога за бригу, сигурни смо да ће најбоље боксерске нације доћи у Руму", изјавио је Панић.
Селектор српске женске бокс репрезентације Марко Тубић верује у добар наступ наших такмичарки. "Долазак Русије и Казахстана, који у Руму доводе и А и Б селекцију, је велики мотив за наше девојке, јер су те те репрезентације сам врх светског бокса. Са друге стране ми имамо 12 медаља са европских и светских првенства и од 2010. године по учинку смо седма репрезентација у Европи", тврди Тубић.
Највеће наде се полажу у капитена српске репрезентације Милену Матовић(19), вишеструку државну првакињу и освајачицу бронзаних одличја на Светском првенсту у Турској(2011. год.), те Европским првенствима у Русији (2012.) и Пољској (2013.).
У Завичајном музеју Рума биће отворена археолошка изложба "Градина на Босуту", Народне библиотеке "Симеон Пишчевић" из Шида.
Археолошки локалитет Градина на Босуту се налази на левој обали Босута, у атару села Вашице (општина Шид). Градина има елипсоидни облик, димензија око 200х40 m. Са северозападне и западне стране локалитет ограничава водоток Струга. Са јужне стране се налази река Босут, а са северне вештачки формиран одбрамбени ров ширине око 35 m. У одређеном историјском моменту локалитет је помоћним попречним ровом подељен на два дела неједнаких димензија. Источни, мањи део локалитета је назван Градац. Може се претпоставити да је овај део насеља имао посебну намену, због чега је био и додатно обезбеђен одбрамбеним ровом.
Среда 2. децембар / Велика дворана КЦ-а / 20.00 часова
Продаја улазница почиње од суботе, 7. новембра. Радно време благајне од 10.00 до 12.00 и од 18.00 до 21.00 час.
Ауторско вече Ђорђа Балашевића и промоција необјављене књиге "Календар мог детињства" уз клавирску пратњу Александра Дујина. Промотивна цена карте је 1000 динара, након продаје тих карата, редовна цена је 1200 динара.
Betoven imao tajnu ljubav u Golubincima
Slavni umetnik ludovao za kapetanicom Žanet, koja je sa mužem živela u Golubincima. Pismo ljubavnice potvrđuje da je i kompozitor dolazio na tajne sastanke
Dvorac Šlos u sremskom selu Golubinci, Ludvig van Betoven
KADA se Žanet d'Hontar, prva ljubav slavnog kompozitora Ludviga van Betovena, udala za gardijskog kapetana Karla fon Greta, kompozitor je pao u očajanje. Potpuni emotivi slom Betoven je doživeo zbog njenog preseljenja u dvorac Šlos u sremskom selu Golubinci, pošto je Žanet sa kapetanom Fon Gretom prešla da živi u austrougarsku karaulu na samoj granici tada moćnog Austrijskog carstva.
Iz Beča u Golubince, i istim putem uzvratno, krenula je obimna tajna ljubavna prepiska slavnog kompozitora i njegove izgubljene ljubavi. Pisma se čuvaju u Betovenovom muzeju u Beču, a meštani ovog sremskog sela uz pomoć opštine i pokrajinskih vlasti planiraju da dvorac Šlos pretvore u muzejski prostor, u kome će se sem o ovoj epizodi iz istorije naći dokumenta i o drugim burnim događajima iz tog vremena.
Vladimir Medenica
Градска библиотека ''Атанасије Стојковић'' организује у петак, 4. децембра 2015. године, са почетком у 19 часова трибину посвећену "Сеобама'' Милоша Црњанског.
Југословенско драмско позориште Београд ће у понедељак, 21. децембра у 20.00 часова у Великој дворани Културног центра у Руми одиграти представу ''Метаморфозе''.
Letnjikovac porodice Fišer: priča o ranjenom salašu
Letnjikovac rumskog spahije Šandora Fišera biser je graditeljstva u Sremu, a važi za reprezentativnu građevinu izgrađenu od drveta, a koja je pokrivena barskom trskom. Iako je proglašen za spomenik kulture 1979. godine, Fišerov letnjikovac trune i samuje, na samo nekoliko kilometara od Rume.
Fišerov letnjikovac u Rumi
Letnjikovac je izgradila između 1900. i 1904. godine porodica Fišer, a po projektu arhitekte Hermana Bolea. Bio je namenjen za odmor porodice Fišer.
Fišerov letnjikovac i legenda o vrtlaru
Prema legendi, Šandor Fišer, spahija jevrejskog porekla, bio je odlučan u nameri da oko zgrade napravi velelepni park, međutim, njegove sluge nisu imale uspeha u pronalaženju odgovarajućeg baštovana u čitavoj Vojvodini. No, jednog se jutra iznenada pojavio vrtlar iz jednog sela pokraj velike reke, a koji je tvrdio da najbolje govori jezik belog jasena zahvaljujući čemu će urediti park po spahijinoj želji.
Park je ubrzo postao lepši od samog objekta, ali kako je gazda umro, sinovi odlučiše da drveće bude posečeno jer im je bilo potrebno zemljište. Baštovanu su dali otkaz, ali on nije otišao sa imanja. Od tuge za drvećem zagrizao je najveću žilu hrasta, koža mu se pretvorila u koru, a ruke u grane. Legenda dalje navodi da je iste noći zadavio obojicu gazdinih sinova, te da je narednog jutra i sam pronađen mrtav u delu šume koja nije posečena.
Завичајни музеј "Рума" ће у четвртак 10. децембра уприличити изложбу радова са 43. ликовне колоније "Борковац", која је била посвећена уметничкој фотографији. Аутори су, поред централне теме Румског вашара, обишли околину града, Геронтолошки центар "Срем", неколико фрушкогорских манастира и Голубинце (током туристичке манифестације "Фијакеријада"), затим познати "Шлос" и неколико голубиначких домаћинстава са вредним етно наслеђем.
Наташа Беквалац пева у Руми за дочек Српске Нове године
Као и неколико претходних година у Руми ће се на Градском тргу прославити Српска Нова година. Општина Рума и Културни центар "Рума" саопштили су данас да ће за Румљане, на Градском тргу, 13. јануара певати и свирати Градски тамбурашки оркестар "Бранко Радичевић", популарна румска група "Врело", бенд "Црни бисери" који изводи крајишку музику, док ће звезда вечери бити позната поп певачица Наташа Беквалац.
Међународни турнир у боксу за жене 5. Куп нација почиње данас у Руми. Прве борбе су на програму од 15 часова, док је церемонија свечаног отварања заказана за 17 сати и 30 минута.
На турниру учествује око 270 такмичарки из 30 земаља света. У суботу, недељу и понедељак такмичарке ће се борити у терминима од 11 и 16 часова, док је финале на програму у уторак 12. јануара од 14 часова. Улаз је бесплатан за све дане турнира.
У Руми ће се борити велики број девојака које су освајачице медаља са олимпијских, светских и европских првенстава, а организатори истичу да је 5. Куп нација, уз предстојеће Светско првенство, најјаче овогодишње такмичење.
„СЛАВНА ФЛОРЕНС", по тексту британског драмског писца Питера Квилтера, jе истинита прича о Флоренс Фостер Џенкинс,најгорој певачици на свету, која је четрдесетих година у Њујорку била омиљена музичка атракција. Флоренс Џенкинс сепрославила оперском каријером, иако није умела да пева.
Комад прати њен живот у време када њена каријера достиже врхунац – наступом у Карнеги холу! Једини проблем била јечињеница што је сирота Флоренс сваку салву смеха из публике нехајно одбацивала као професионалну љубомору. Публика је билаодушевљена њеним „фантастичним гласовним могућностима“ и за концерт ове сопранисткиње без трунке слуха увек се тражила карта више.
Ипак прича о Флоренс Џенкинс је топла људска прича, јер су њена огромна љубав према музици и ексцентрични ентузијазам билитолико заразни да су били јачи од недостатка талента. Овај бродвејски шоу и велики позоришни хит, први пут је изведен у Лондону, на Вест. Енду 2005. године, када је био номинован за престижну „Лоренс Оливије” награду као најбоља нова комедија.
Репрезентација Србије завршила је свој наступ на 5. Купу нација са билансом од једне златне и седам бронзаних медаља. По четири медаље освојиле су и сениорке и јуниорке наше репрезентације.
Најсјајнију медаљу освојила је најбоља боксерка овогодишњег Купа нација Милена Матовић, док су бронзане медаље припале Јованки Радуловић, Тамари Милорадовић и Марија Петковић. У млађим категоријама бронзаним медаљама су се окитиле Анђела Грмуша, Александра Рапајић, Катарина Ђуровић и Анђела Бранковић. Селектор српске репрезентације Марко Тубић истиче да су медаље потврда квалитета нашег женског бокса, али да је могло и боље. "Иако се женски бокс још увек развија у Србији девојке су показале огроман потенцијал. Директне судијске одлуке на штету српских боксерки у бар четири елиминационе борбе су онеогућиле још већи успех, но, свакако морамо бити задовољни учинком. Милена Матовић је доказала о каквом таленту је реч и заслужено је својим наступом засенила све остале такмичарке", рекао је Тубић.
У Руми је од петка 8. јануара па до уторка 12. јануара одржано укупно 157 борби, а највише одличја освојила је репрезентација Русије: 14 златних, 5 сребрних и 5 бронзаних медаља. Рума је угостила близу 30 репрезентација из целог света и доказала да уме да организује велика такмичења на највишем могућем нивоу.
Богојављенско пливање за Часни крст, језеро Борковац, уторак 19. јануар 2016. године, у 12 часова.
Богојављење је један од петнаест највећих хришћанских празника и слави се 19. јануара. Обичај по коме је препознатљив овај празник је пливање за Часни крст. Стаза коју треба препливати је симболично дуга 33 метра колико је и Исус имао година када је разапет. Ова манифестација се у Руми обележава већ пету годину заредом на језеру Борковац.
Пригодан пратећи програм почиње у 11 часова и 30 минута, док ће се за Часни крст пливати тачно у подне.
У 11 часова, на аутобуском стајалишту преко пута зграде Општинске управе у Орловићевој улици бр. 5, биће организован превоз публике до излетишта Борковац.
Завичајни Музеј Рума и Амбасада Народне Републике Кине у Београду организују изложбу "Успомене НР Кине" поводом обележавања кинеске Нове године 2016.
Изложба хронолошки документује 66 навршених година од оснивања Нове Кине (1.10.1949.). Од историјског обраћања председника Мао Цедунга на Тјенанмену – проглашења НР Кине до историјске посете и говора председника Сји Ђинпинга у седишту UNESCO-а у Паризу, нижу се документарне фотографије важних момената са новијег историјског пута ове велике земље. Представљени су преломни догађаји из различитих области друштвеног живота: политике, економије, примарних привредних грана, образовања, културе, медицине, спорта...
У оквиру пројекта "Техничка подршка Канцеларији за људска и мањинска права за спровођење Стратегије за унапређивање положаја Рома у Републици Србији", који спроводи мисија ОЕБС-а у Србији, а средствима Шведске агенције за међународни развој и сарадњу (СИДА), Општина Рума је једна од општина која је подржана у пројекту "Да заједно учимо у дневном боравку".
Носилац пројекта је ОШ "Иво Лола Рибар" из Руме којој је за адаптацију Дневног боравка одобрено 6,6 милиона динара. Обновљени инклузивни Дневни боравак се простире на површини од 100 метара квадратних, а у две смене га похађају деца ромске националности, деца са сметњама у развоју и деца из социјално угрожених породица.
Ово је само једна у низу активности које Влада Републике Србије спроводи уз помоћ донатора и које су усмерене за унапређење Стратегије инклузије Рома, нагласила је директорка Канцеларије за људска и мањинска права Сузана Пауновић.
Добра сарадња са донаторима и локалном самоуправом допринела је брзој реализацији пројекта од кога ће највеће користи имати управо деца која овде бораве свакодневно. Поред Руме још 12 општина је добило донаторска средства, од укупно 56 локалних самоуправа које су аплицирале. Пошто се у овој школи спроводи и настава за одрасле, многи родитељи ове деце желе да кроз школовање дођу до боље будућности и искрено верујем да је овај објекат драгоцен за ђаке "Лолине" школе", нагласила је Сузана Пауновић.
Директорица популарне "Лолине" школе Нада Петровић напомиње да су претходне просторије, које је ова образовна установа користила за ову намену, биле малог капацитета и да су са реновираним објектом створени далеко бољи услови за боравак деце.
Заменица председника Општине Рума Марија Стојчевић је истакла је локална самоуправа из општинског буџета издвојила значајна средства и за обнављање школске кухиње, те да је са адаптираним Дневним боравком заокружене једна целина. "Ученици који бораве у Дневном боравку имаће у новим просторијама пуну подршку за несметан и квалитетнији развој, много боље услове за учење, а самим тим и за укључивање у вршњачку и друштвену заједницу", рекла је Марија Стојчевић.
Саветник у Амбасади Шведске у Србији Торгни Свенунгсон и заменик шефа мисије Оебса у Србији Мајкл Ујехара најавили су наставак подршке пројектима који су од великог значаја за грађане Србије.
Спремни смо да подржимо овакве и сличне пројекте. Рума је заиста један добар пример како се покушава обезбедити што боља интеграција Рома у друштво и на томе честитам локалној самоуправи", поручио је Свенунгсон.
Интеграција Рома је веома битно питање за ОЕБС и ми ћемо се том тематиком бавити и у наредним годинама. Препознајемо напоре општина и градова попут Руме да на што бољи начин интегришу Роме и деци ромске националне заједнице створе подједнаке услове за школовање", казао је Ујехара.
ОШ "Иво Лола Рибар" тренутно похађа 62 детета ромске националне припадности.
DOBRA STARA VREMENA: Najlepše igranke su bile u Domu JNA
Brojne generacije sećaju se predivnih igranki, maturskih večeri i dočeka Nove godine u rumskom Domu JNA.
-Sećam se, negde `63, tih godina, svirao je vojni orkestar. Igranke su bile vikendom- zimi unutra, a leti u bašti. Nisi mogao da uđeš ako si nepristojno obučen, muškarci su morali da nose kravate i odela, a dame da budu u toaletama. Igralo se, družilo. Bila su neka lepša, drugačija vremena, priča sedamdesetsedmogodišnji Marko iz Rume.
Ova impozantna građevina, po kojoj Rumu pamte skoro svi koji kroz nju prođu, građena je od 1905., kada se rodila ideja, sve do 1912.godine, na inicijativu organizacije Hrvatski sokol, sa ciljem podizanja građevine koja će moći primiti sve kulturno-sportske organizacije rumskih Hrvata, kao oblik otpora germanizaciji i mađarizaciji.
Priča se da je mesto za izgradnju tog objekta namerno izabrano u „švapskom kraju“, verovatno kako bi se izbegla svojevrsna getoizacija i podela Rume na germanski i slovenski deo. Otud i potiče nekadašnji naziv “Hrvatski dom”.
Zgradu je projektovao projektant zgrade stare rumske Gimnazije, Osječanin Viktor Askman, a ono po čemu je građevina najupečatljivija jeste skulptura “Dede i unuka” i neobičan krov centralnog dela zgrade.
U vreme Prvog svetskog rata zgrada je služila kao vojna bolnica, i vrlo je verovatno da je pod svoj krov primila cuksfirera 25. Landšturm regimente Josipa Broza, čija se jedinica oporavljala u Rumi posle gubitaka na Ceru i Kolubari.
Između dva rata, zgradi je vraćena prvobitna namena, te ona okuplja sva hrvatska kulturno-sportska društva u Rumi, a u posleratnom periodu služila je i kao istražni zatvor Komande mesta.
Ipak, nakon što se rat povukao sa prostora bivše Jugoslavije, prvobitna namena je ponovo “aktivirana”.
1957.godine Garnizon JNA u Rumi uputio je više zahteva za korišćenje, te su godinu dana kasnije ti zahtevi i uslišeni. Tako su iz zgrade iseljene civilne institucije, a zgrada je na korišćenje dodeljena Jugoslovenskoj narodnoj armiji, odakle i naziv po kojem je sada prepoznaju.
U godinama koje su usledile, u Domu JNA-a stvorene su mnoge uspomene za brojne generacije, koje su prve izlaske, plesove, poljupce doživeli upravo ovde.
-U Domu JNA su nastupali i neki od najpoznatijih muzičara koji su tada nastupali širom Jugoslavije. Svirao je bubnjar Azre, dolazio je Enes Begović. Svirao je orkestar “Taneksi”, pevača su zvali Ture, sećam se. Igranke su počinjale u 8 sati uveče, a ljudi su uveliko čekali u redu da kupe karte. Igranke su trajale do 11, 12 uveče, i to je bilo to-sasvim dovoljno. Postojala je divna bašta gde su se igranke održavale leti, a zimi unutra, gde su grejale dve “kaljeve” peći, priča šezdesetdvogodišnji Slavko koji je u Dom JNA izlazio sedamdesetih godina.
-Mnogo novih godina smo čekali tamo. Prvi put 1986, i bilo je divno. Mislim da je Enes Begović svirao, a da ga je pratio vojni orkestar. Hrana je bila divna, pića u izobilju, svi raspoloženi, veseli. Bilo bi lepo da danas postoji takvo mesto…, priseća se četrdesetosmogodišnja Vera.
Nažalost, “sve je otišlo u Honduras” zajedno sa raspadom Jugoslavije, i od tada Dom JNA stoji nagrižen zubom vremena. Mlađim generacijama podstiče radoznalost, a onima koji ga se sećaju u punom sjaju izaziva setu, tugu i uspomene. Ipak, čini se da će od nekadašnjeg centra radosti, zabave, kulture i smeha ostati samo stare fotografije i priče, dok se i one ne zaborave.
