Ruma

Један пакетић - много љубави

paketiciCrveniKrst2014-200x150.jpg



Црвени крст Рума је и ове године, 29. и 30. децембра, реализовао традиционалану акцију "Један пакетић - много љубави". Обезбеђено је укупно 170 новогодишњих пакетића за децу кориснике програма Народне кухиње, кориснике Заједничког програма за инклузију ромске деце и деце из осетљивих група.

Mлади волонтери Црвеног крста Рума су се потрудили да анимирају децу и на тај начин им улепшају новогодишње празнике. Група деце, обухваћена програмом Подршке ромској деци у образовању, је за своје другаре извела приредбу, те је цео догађај био обогаћен радошћу и весељем.
Како је осмех једна од оних ствари које не коштају ништа, делите га свима!
 
Отворена изложба Ђанија Бардотија

otvaranjeizlozbeBardoti.jpg


У оквиру манифестације "Божићна улице", синоћ је у Завичајном музеју Рума (легату Феђе Соретића) отворена изложба Ђанија Бардотија "Рума и Румљани". У име организатора ове изложбе, Туристичке организације општине Рума, изложбу је отворио Бошко Неговановић, а присутнима се обратила и заменица директорице ове организације, Марија Ћујић: "Задовољство ми је да вас поздравим у име Туристичке организације општине Рума и пре свега да честитам господину Ђанију Бардотију на првој самосталној изложби. Такође, велика нам је част што смо нашем сараднику, надасве скромном, чија дела и таленат говоре за њега, успели да помогнемо у организацији ове изложбе, " рекла је Марија Ћујић.

Аутор изложбе, Ђани Бардоти, захвалио се присутнима што су увеличали отварање његове прве самосталне изложбе. "Захвалио бих се посебно Туристичкој организацији општине Рума, Завичајном музеју и Фото клубу "Шабачка Фотографска Задруга" који су омогућили реализацију ове изложбе," казао је Бардоти.


fotoDjaniBardoti.jpg



Ђани Бардоти је рођен у Руми 12.12.1970. године. Живи и ради у Руми. Фотографијом се почео бавити 2008. године, а на изложбама учествује од 2012. године. Ово му је прва самостална изложба, а учествовао је на 30 групних изложби где је и више пута награђиван. Члан је фото клуба "Шабачка Фотографска Задруга" као и Фото Савеза Србије.
 
Дочек Српске Нове године

2015plakat-200x279.JPG


Под покровитељством Општине Рума биће организован дочек Српске Нове године. На Градском тргу за Румљане 13. јануара ће певати популарни певач Милан Топаловић Топалко, који је, пред наступ у Руми, поручио да публику очекује одличан провод уз бројне поп, рок и хитове народне музике.

Програм почиње у 20:30 часова наступом Градског тамбурашког оркестра "Бранко Радичевић", затим ће на бину изаћи румски етно састав "Врело", који већ има искуство новогодишњих наступа пред Румљанима. Овог пута за своје суграђане "Врело" ће извести нови акустични програм.

Након "Врела" следи наступ бенда "Момо и Додир" који на репертоару има крајишке и популарне народне песме. Овај састав је и прошле године певао на Градском тргу за Српску Нову годину. Пре наступа звезде вечери Милана Топаловића Топалка, грађанима Општине Рума ће се представити и млада певачица Александра Стојковић Џиџа. Поред музичког програма за поноћ је планиран и ватромет, као и молебан који ће служити свештенство Српске православне цркве.


- - - - - - - - - -

Пливање за Часни крст

prijavekrst-200x283.jpg


Под покровитељством Општине Рума, на језеру Борковац, по четврти пут заредом ће се пливати за Часни крст. Традиционално за Часни крст се плива на хришћански празник Богојављење који се слави 19. јануара.

Стаза коју треба препливати је симболично дуга 33 метра, колико је и Исус имао година када је разапет.

При­јава за учешће у пливању траје до 15. јан­у­ара 2015. године. При­јављи­вање учесника се може обав­ити у Савезу спортова опш­тине Рума, ул. Вељка Дугоше­вића 100, теле­фон: 022 474–972 и у Храму Саб­ора Срп­ских Светитеља, ул. Тицанова бб, отац Бранислав Мишковић, теле­фон: 063 7246–451.

Орга­ни­за­тор пли­вања за Часни крст је Срп­ска православна црквена општина Рума и Савез спортова опш­тине Рума.
 
Представа "Тако је морало бити", 31. јануар

Predstava-TakoJeMoraloBiti.jpg


Представа "Тако је морало бити" Југословенског драмског позоришта биће изведена у суботу, 31. јануара, у великој дворани Културног центра Рума.

Играју: Предраг Ејдус, Анита Манчић, Бранка Петрић, Михајло Јанкетић, Војин Ћетковић, Небојша Дугалић, Миодраг Радовановић ...

Цена улазнице: 700 динара

То је прича о процесу моралне деградације у свету који је практичан у којем је сваки додир с новцем проблематичан, а љубав онемогућена. Оштро је осликана чиновничка надменост, лењост, удворичко понашање, простаклук богатих, њихова примитивност и грубост. Употреба деце или супружника да би се остварио успех и престиж, нормална је појава у нушићевском Београду. А када су у питању паре сва средства су дозвољена. Преваре, издаје, сплетке, прељубе свакодневица су грађанског урбаног Београда, али не само Београда већ и целе капиталистичке Европе. Најплоднији и најпопуларнији српски комедиограф написао је ову аутентичну и пунокрвну мелодраму, једну од ретких у нашој драмској книжевности.

Представа “Тако је морало бити” освојила је три Стеријине награде: за режију (Егон Савин), за глуму (Анита Манчић) и за костимографију (Ангелина Атлагић). Анита Манчић добила је за ову своју улогу награде и на фестивалима у Смедереву Крагујевцу и Врању. Савинова режија је, осим наградом Удружења драмских уметника Србије, награђена и на фестивалу у Вршцу. Представа је проглашена за најбољу на фестивалу у Смедереву, док је у Врању освојила награду публике.
 
Концерт Рибље чорбе у Културном центру Рума

RibljaCorba-turneja-200x133.jpg


У оквиру турнеје "Чорба се чује, и без струје", у суботу, 14. фебруара, у Културном центру Рума наступиће легендарна рок група Рибља чорба. Улазнице се продају од вечерас, на благајни Култног центра, а цена је 800 динара
.
 
2.RUF - Изложба уметничке фотографије

oldcamera-200x124.jpg



И ове године у галерији Културног центра, одржаће се изложба уметничке фотографије аутора са територије румске општине. Заинтересовани могу доставити највише три рада, у просторије Културног центра сваког радног дана од 8.00 до 15.00 часова, најкасније до 19.2.2015. године. Аутори су слободни у избору теме и мотива. Формат фотографије креће се од 20x30 па до већих формата.

Контак телефони су: 474-343 и 065/54-78-901.

Изложба ће бити отворена у суботу, 21. фебруара и моћи ће да се погледа до 8. марта ове године.
 
Представа "Свирај то поново Сем"

sviraj-to-ponovo-sem.jpg

Београдско драмско позориште

Недеља, 22.2.2015 / Велика дворана КЦ /20.00/
Цена улазнице - 700 динара


Улазнице се продају сваког дана од 10.00 до 12.00 и од 18.00 до 21.00 и недељом од 18.00 до 21.00 сат на благајни Културног центра.

Представа "Свирај то поново Сем" је урнебесна комедија о Алену Феликсу, неуротичном филмском критичару који после трауматичног развода покушава да излази са другим женама. Пошто нема среће у љубави, његов идол Хемфри Богарт се појављује у виду духа као саветник у играма завођења. Главни јунак је сам писац. Симпатични лузер, романтични идеалиста, себични меланхолик. Он припада њујоркшком снобовско-интелектуалном миљеу који се медјусобно рангира по томе шта слуша, где вечера, шта чита, чије слике преферира…По овој драми је 1972. снимљен истоимени филм са Вуди Аленом и Дајаном Китон у главним улогама.

Режија: Марко Манојловић
Играју: Марко Живић, Иван Томић, Љубинка Кларић, Ивана Николић, Сена Ђоровић, Милан Чучиловић
 
Чувени флаутиста Емануел Паи у посети Руми



EmanuelPai-200x149.jpg


Emanuel PaiОсновна музичка школа “Теодор-Тоша Андрејевић“ Рума ће у суботу, 21. фебруара, у холу Културног центра Рума, у времену од 14.00 до 15.30, угостити чувеног флаутисту Емануела Паиа.
Емануел Паи је швајцарско-француски флаутиста, данас првак Берлинске филхармоније.
Почео да се бави музиком са шест година, а са 22 године се придружио Берлинској филхармонији као прва флаута. Поред својих ангажмана са Берлинском филхармонијом, има успешну међународну каријеру као солиста и камерни музичар.
У последње време наступао је са Симфонијским оркестром Јуте, Филхармонијом из Луксембурга, Камерним оркестром из Париза, Камерним оркестром из Потсдама, Брамбуршким симфонијским оркестром, а 2014. је свирао на традиционалном концерту BBC-а. Основао је летњи музички фестивал "Musique a L'Imperi“ заједно са Ериком ле Сажом и Полом Мејером у Прованси, који представља јединствен фестивал камерне музике.
За собом има више од 20 снимака који су добили одличне критике и многобројне награде. Његов последњи cd посвећен композицијама за флауту Фредерика Великог добио је награду “Classica Magazine” cd за 2012. годину. Награде су добили и његови албуми "Око света" и "Најбоља музика за квинтет".
Емануел Паи ће за ученике и наставнике флауте Музичке школе одржати мастерклас.
 
У библиотеци гостује "Путник у бијелом оделу"

putnibo-200x135.jpg


Градска библиотека "Атанасије Стојковић" организоваће у четвртак 26. фебруара поетско вече на коме ће се румској публици представити хрватски песник Валерио Орлић. Вишеструко награђивани песник из Ријеке ће, у Читаоници румске библиотеке, представити збирку изабраних песама "Путник у бијелом оделу". Гости вечери биће Горјана Ана Дабић и Душан Живковић. Почетак је заказан за 19 часова.
 
Чај у 8 - Александар Дујин оркестра & Тања Јовичевић

A.Dujin-Tanja-200x112.jpg


Четвртак, 26.2.2015. / Велики хол КЦ / 20.00
Улаз слободан


Публика ће имати прилику да ужива у џез, соул и поп музици, односно у нумерама попут Summertime, Feel like making love, Take the A train, Can’t by me love, Пут кроз сан, My way, Јутро и многим другим.
 
XI "Сремски колач" - субота 7. март

sremskikolac11.JPG


Традиционална манифестација “И кад прођу славе остаје колач", одржаће се по 11. пут у Руми, у суботу 7. марта. Новина у односу на претходну годину је да ће манифестација, позната и као "Сремски колач", одржати у Хотелу "Парк". Почетак је заказан за 10 часова.

Организатор манифестације је Туристичка агенција „Панонија турс“, а покровитељ је Општина Рума. Техничку подршка пружиће Туристичка организација Општине Рума.
 
Отварање изложбе „Спирала као симбол вечности - поглед из 2015“

nakitBoskovic-200x120.jpg


Свечано отварање изложбе уникатног, ручно плетеног накита "Бошковић", биће одржано у петак, 6. марта, у Завичајном музеју Рума, са почетком у 18 сати.

Држећи се веровања да су једино уметничка дела трајне вредности, породица Бошковић је још давне 1986. године, као израз свог културног капитала, отворила прву приватну галерију уметничких дела у Војводини, односно другу у тадашњој СФРЈ, а последњих 11 година се бави израдом уникатног металног накита.

Израда накита се изводи старим техникама Викинга, Келта и Египћана, путем преплитања и савијања бакарне (која се посребљује или позлаћује), месингане или сребрне жице.

Полазећи од тога да уметност оплемењује, основни мотив – спиралу као симбол вечности – уплићу у клеопатру, дански чвор, келтски низ, панцирку и краљевски низ и до сада су представили на више изложби/перформанса.

Последњи пут породица Бошковић је излагала у Руми пре 10 година.
 
Представљање књиге "Повест о апокрифу"

plakatapokrif.jpg


Представљање књиге Микице Илића "Повест о апокрифу" биће одржано у четвртак 12. марта, у Градској библиотеци "Атанасије Стојковић" у Руми.

Књига “Повест о апокрифу“ је најбољи роман на конкурсу ИК „Арте“ 2014. У библијско-историјском уметничком оквиру, аутор Микица Илић у седам поглавља, позивајући се на Кјеркегора, Жида, Достојевског, Ничеа, Конфучија…, кроз ликове Понтија Пилата, апостола Томе, Петра, Павла, Валерија, Јакова Јерусалимског и Мариам из Магдале, предочава људску потрагу за одговорима и тежњу да спозна истину, која нуди спасење духа, а самим тим и човека.Роман универзалних порука о егзистенцијалном погледу на човека и дубоком продору у његов унутарњи свет, о човеку који се нагризен сумњом, суочава са својим страховима и слабостима.

О књизи ће поред аутора говорити књижевници Момир Васиљевић и Тодор Бјелкић. Почетак је заказан за 19 часова.
 
18ArtTremaFest.jpg


Ово­годишњи, 18. по реду Арт трема фест Рума – „Трема у марту“ биће одржан од 26. до 29. марта. Током четири фес­ти­вал­ска дана биће пред­стављени ауторски про­јекти и ауторске пред­ставе у камер­ној форми про­фе­сион­ал­них про­дук­ција насталих у сарад­њи са установама кул­туре и/​или неза­в­ис­них театарских трупа и позоришта, као и пред­ставе сту­де­ната акадамија, академ­ских позоришта и трупа. Ове године стручни жири ће пред­стављати: мр Мирослав Радоњић, театролог, Мир­јана Кара­новић, драм­ска умет­ница и Мирослав Бенка, ред­итељ. Орга­ни­за­тор фес­ти­вала је Град­ско позориште Рума, а коор­ди­на­тор овог про­јекта је Золтан Фрид­ман, ред­итељ. Техничку подршку ће пружити Кул­турни цен­тар Рума, Град­ска биб­лиотека „Атанасије Сто­јковић“, Зав­ича­јни музеј Рума, Омладин­ски савет и Тур­ис­тичка орга­ни­зација опш­тине Рума. Покровитељи фес­ти­вала су Општина Рума, АП Војво­д­ина и Мин­истарство кул­туре Репуб­лике Србије.

Про­грам фестивала:



Четвр­так – 26.03.

17 часова

The­ater The­atron Lund, Швед­ска „Живот из два дела” — ауторски рад Жељка и Сузане Сантрач. Након пред­ставе: драм­ска радион­ица ”Шта смо спремни да испричамо нашој деци?” Режија: Tomas Lind­ström (Дом омла­дине — Омладин­ски савет Рума), тра­јање 100 минута

19 часова

Званично отварање фес­ти­вала – Изложба „Ђорђе Лебовић – све­док про­тив своје епохе“, Град­ско позориште Рума, Позоришни музеј Војво­дине и румске установе кул­туре (Велики хол КЦ-​а), тра­јање: 15 минута

19.15 часова

Пулс театар Лазаре­вац „Поморанџина кора” Маја Пеле­вић. Режија: Бојана Лазић (Велика сцена КЦ-​а), тра­јање: 60 минута

21 час

Ауторски про­јекат — Сања Крс­ман­овић Тасић, „О С(А)ВЕСТИ“ – Есеј у покрету о Дади Вујаси­новић „Хлеб театар“ Београд у копро­дук­цији Битеф театра и Удружења драм­ских умет­ника Србије. Режија: Сања Крс­ман­овић Тасић (Камерна сцена КЦ-​а), тра­јање: 70 минута

Петак — 27.03.

17 часова

Ерг ста­тус плесни театар Београд “Тишина” – плесна инста­лација. Режија: Борис Чакши­ран (Камерна сцена КЦ-​а), тра­јање: 55 минута

19 часова

Град­ско позориште Бечеј у сарад­њи са Новосад­ским позориштем “Ева, стран­ица 89” по мотивима драме Луца Хиб­н­ера „Грета, стран­ица 89”. Режија: Игор Павловић (Велика сцена КЦ-​а), тра­јање: 80 минута

21 час

Радослав Миленковић — ауторски рад „Наши дани”, Про­цес театар Београд по делима Радоја Домановића и Владислава Петковића Диса. Режија: Радослав Миленковић (Камерна сцена КЦ-​а), тра­јање: 75 минута

Суб­ота — 28.03.

17 часова

Бањалучко сту­дентско позориште Бања Лука „Дванаест звјездица”, поет­ска драма. Режија: Алек­сан­дар Пејаковић (Камерна сцена КЦ-​а), тра­јање: 55 минута

19 часова

Академ­ско позориште – Сту­дентски кул­турни цен­тар Ниш „Стенд ап, Сер­бие” по пес­мама Јована Јовановића Змаја. Режија: Владимир Цве­јић (Дом омла­дине, камерна сцена), тра­јање: 70 минута

21 час

Про­цес театар Београд и Мас­тер класа сту­де­ната глуме „Разред“ по мотивима Волтеровог Кан­дида, Академија умет­ности Нови Сад — класа сту­де­ната Академије умет­ности у Новом Саду, класа Јасне Ђуричић и Сање Рис­тић Кра­јнов. Режија: Радослав Миленковић (Камерна сцена КЦ-​а), тра­јање 60 минута

Недеља 29.03.

17 часова

Пан театар Београд копро­дук­ција Битеф театар и Удружење драм­ских умет­ника Србије „Ја и ти” по мотивима филма „Шта се догодило са бабy Јане”, аутори: Бранка Сто­јковић и Олив­ера Вик­торовић Ђурашковић (Камерна сцена КЦ-​а), тра­јање: 65 минута

19 часова

Нова академија умет­ности Београд, „Породичне приче“, Биљана Србљановић, класа Све­тозара Цветковића и Љиљане Тодор­овић. Режија: Све­тозар Цветковић и Љиљана Тодор­овић (Дом омла­дине, камерна сцена), тра­јање: 90 минута

20.30 часова

Про­мо­ција часописа „НИТИ” и зборника „Лутка и маска у срп­ској кул­тури”, Позоришни музеј Војво­дине у сарад­њи са Град­ским позориштем Рума и рум­ским инсти­ту­ци­јама кул­туре (Велики хол КЦ-​а), тра­јање 30 минута

21 час

Круше­вачко позориште „Леп­от­ица Лине­јна”, Мар­тин Мак­дона у копро­дук­цији са АРТ Тема Београд. Режија: Милош Јагодић (Велика сцена КЦ-​а), тра­јање: 90 минута

Око 23 часа

Проглашење и награђи­вање најбољих — Стручни жири (Велика сцена КЦ-​а)
 
Представа "Казимир и Каролина"
Kazimir-i-Karolina.jpg


Представа "Казимир и Каролина"/ Атеље 212 /по тексту Едена фон Хорвата
Уторак, 31. март / Велика дворана КЦ / 20.00
Цена улазнице - 700 динара

Режија: Снежана Тришић

Играју: Бојан Димитријевић, Јелена Ђокић, Маринко Маџгаљ, Катарина Жутић, Тихомир Станић, Ненад Цирић, Небојша Илић...

Радња комада одиграва се између два светска рата, 30-их година у Минхену, током једне ноћи на Октоберфесту. Главни ликови су шофер који је остао без посла и његова вереница која га напушта, јер у страху за егзистенцију тражи себи бољу прилику. Према речима редитељке, Хорват прича о томе "шта су узроци и последице човекове беде, како материјална беда утиче на моралну и емоционалну беду, а у време садашње светске економске кризе то је више него актуелно".
 
Изложба графика "КОНСТАНТИН"

grafikekonstantin.jpg


Вељко Михајловић, академски сликар, рођен је 1948. године у Сарајеву, а живи и ради у Београду. До сада је имао преко 180. изложби у земљи и свету,учествовао је на бројним колективним изложбама и добитник је више значајних награда и признања.
Врсни графичар, Вељко Михајловић посветио је циклус графика Константину Великом. Обилазећи манастире и цркве – од Албаније, Румуније, Хиландара, Македоније, Црне Горе, Италије, Мађарске, Србије али и Ватикан (Рафаелова соба, Константинов славолук Рим, Арецо – Пјеро де ла Франческа – Легенда о часном крсту и царица Јелена) – овај уметник проучава и зналачки преноси ликове Светог Константина и његове мајке Свете царице Јелене,који су увек сликани заједно, он - први хришћански цар и она – јер је нашла крст на којем је био разапет Христ. Управо тако их на својим графикама, обучене као владаре, са крстом између себе, представља и Михајловић, с тим што његова дела нису пука копија живописа.
 
Румљанин Зоран Марковић рекордер Србије

zoranborkovac-200x133.jpg


Нови рекорд Србије на ултрамаратону од шест сати, поставио је Зоран Марковић из АК "Рума", на трци у мађарском граду Секешфехервару.

Зоран је протеклог викенда убедљиво освојио 1. место у трци на 6 сати са новим рекордом Србије од 77.828 метара (по гармину 79.870). Резултат вредан дивљења и поштовања.

"Бити најбољи у Србији у било ком спорту је невероватан успех. Када цео живот посветите спорту, као ја трчању и остварите такав резултат, не постоје речи којима бих описао тај осећај. Поносан сам на себе, али осећам и једну велику дозу захвалности према људима који ми помажу, посебно бих истакао Владу Радића, који је са спонзорске стране доста тога учинио за мене", каже Марковић.

Најбољи српски ултрамаратонац истиче да је маратон прво борба са самим собом, па тек онда са другим атлетичарима.

"Потребна је велика ментална снага, али и жесток свакодневни тренинг. Како би се успешно завршила трка, човек мора, пре свега, добро познавати своје могућности. Уколико се не држи прави темпо, маратон се најчешће завршава одустајањем", каже Марковић. Он истиче да није лако уклопити све дневне обавезе, али да без посвећености нема резултата. "Нисам у могућности, као моје колеге да тренирам два пута дневно, али зато сам изузетно посвећен сваком тренингу. Месечно, са једним тренингом дневно, претрчим од 500 до 550 километара, што је опет за око 200 км мање од ултрамаратонаца из светског врха", тврди Марковић.

Познато је да је за атлетичаре који трче "дуге пруге" најважније да поседују искуство, а да се издржљивост често ставља у први план испред брзине. Зато су пред 42-годишњим Румљанином још многе трке и нови велики успеси.
 
КЦ клуб - Hot Club of Belgrade - субота, 21. март

HotClubOfBelgrade-200x286.jpg


Субота, 21. март / 22.00
Цена улазнице - 100 динара

Hot Club of Belgrade је основан фебруара 2006. године и од тада је активан на музичкој сцени Србије уз гостовања Француској и Словенији. Иза себе има два музичка издања, ЦД- "Perdido" и "The Balkan swinging melody". Оснивач овог gypsy jazz састава је jazz гитариста Бранко Мачић-Мачак а поред њега у саставу су и: Филип Крумес –виолина, Владимир Никић-бас, Пешић Небојша –гитара.

Репертоар овог јединственог састава на нашим просторима чине композиције Djanga Reinhardta и Stephana Grapelija као и jazz стандард, обрада everygreen мелодија и староградских песама са простора Војводине, народних песама Србије, Босне и Македоније.
 
Изложба илустрација за књиге "Ситнице за одрастање"

RadeMarkovic-izlozba-200x137.jpg


Завичајни музеј Рума, отвара изложбу илустрација за књиге за децу – под називом: “Ситнице за одрастање“, аутора Радета Марковића.

„Молим за вашу нежну пажњу, управо улазимо у једиствен свет! Свет јунака којима је Раде Марковић подарио обличја да би могли да се самоспознају. Пре тога живели су само у језику, у поетским сликама и њиховој музици. Тек после ауторовог надахнутог рада, постали су главом и брадом крунисани дечаци, лавови који се смеју, плави китови, страшила која се друже са птицама...“

Овим речима нас г-ђа Зорица Бајин-Ђукановић, у својој рецензији за каталог изложбе, уводи у уметниково ликовно маштање и истраживање света књига и завршава са поруком:

“Једном када заслужите, сањаћете да сте се пробудили у раскоши Марковићевих илузија, у том ватромету малих галаксија и њихових усковитланих светова, Јер, и сам живот је тек горопадна ситница у којој се они најхрабрији усуде да се, пуног срца и освојеним правом, успротиве шмиргли одрастања.“

Раде Марковић је рођен 1955.године у Београду. Истакнути уметник је од 1988.године и члан УЛУПУДС-а у статусу слободног уметника.
 
Љиљана Хабјановић Ђуровић пред румском публиком

ljhabjanovicdj.JPG



Градска библиотека "Атанасије Стојковић" ће, у четвртак 26. марта 2015. године, читалачкој публици у Руми представити роман ''Наш отац'' Љиљане Хабјановић Ђуровић. Почетак је заказан за 19 часова.

Роман "Наш отац" је трећa књигa из породичног циклуса - наставак романа "Ана Марија ме није волела" и "Женски родослов".

Тo je потресна и истинита прича о једном оцу и једној кћери, који су се срели први пут после четрдесет три године. Са њом су биле њене успомене. Са њим његова кћи из другог брака. Тај сусрет донео је коначно разрешење њихове животне драме.
 
lepa dešavanja u rumi :ok:

jel zna ko da li još uvek radi fabrika obuće ruma?

“FALC” - SVETSKI LIDER U PROIZVODNjI OBUĆE



Fabrika obuće „FALC EAST“ Ruma, čiji je osnivač svetski lider u proizvodnji obuće - “FALC” iz Italije, poznat po brendovima „Falcotto“, „Naturino“, Moschino“,“Voile Blanche“, naslednik je čuvenog sremskog giganta „Fruška gora“ - Fabrike obuće Ruma, i postojani čuvar obućarske tradicije nastale daleke 1932. godine.



Fabrika „FALC EAST“ u Rumi i Knjaževcu, godišnje proizvede oko milion pari obuće, prevashodno za decu, ali i za odrasle, a celokupan asortiman plasira na tržišta Amerike, EU, Ujedinjenih Emirata, Kine i Indije. Osim obuće, proizvodi i kvalitetne đonove, tabanice, kao i noževe za krojenje.



Pored fabričkih pogona, “FALC EAST“ raspolaže i sa dva veoma popularna maloprodajna objekta – Outleta, u Rumi i Knjaževcu, u kojima se lepom, udobnom i modernom obućom za decu snabdeva veliki broj kupaca iz cele Crbije.



Svetski poznati brendovi obuće za decu od 0 do 14 godina, sa velikim izborom modela od kvalitetnih materijala, kreiranih u saradnji sa pedijatrima i ortopedima, stvoreni i dizajnirani u Italiji - kolevci visoke mode, u srcu obućarstva – čuvenoj zoni Marche, gde je i Civitanova Alta (MC), sedište „FALC-a”, našli su svoje mesto i u proizvodnom programu „FALC EAST-a”
 
„Вече сећања“ у Завичајном музеју Рума

bpaukovic-200x266.jpg


Вече сећања“ на 24.март 1999. године и 78 дана бомбардовања Србије, биће одржано у Завичајном музеју Рума, у петак 27. марта, са почетком у 19 часова.

Своја сећања на ове догађаје, као и сведочења у виду пројекције бројних докумената – фотографија и новинских чланака, изнеће Хаџи Божидар Пауковић. Такође, биће емитована и Радио репортажа : „Ноћни соко по други пут међу Буђановчанима“. Аутори ове репортаже су Бошко Неговановић и Златко Марковиновић, а за њу су награђени Првом наградом за репортажу Радиодифузних организација Србије.
 
„О С(А)ВЕСТИ“ најбоља представа 18. Арт трема феста

osavesti-200x133.jpg



Четвородневни позоришни фестивал Арт трема фест Рума – „Трема у марту“ завршен је. Покровитељ фестивала, који се по 18. пут одржава у нашем граду, је Општина Рума, а љубитељи позоришне уметности имали су могућност да уживају у 12 представа.

Представе су се ове године такмичиле у две конкуренције.Осам представа се нашло у конкуренцији професионалних продукција, а четири у конкуренцији студентских испитних представа. О квалитету представа одлучивао је стручни жири предвођен театрологом мр Мирославом Радоњићем, драмском уметницом Мирјаном Карановић и редитељем Мирославом Бенком.

Златну маску за најбољу представу професионалних продукција освојила је „О С(А)ВЕСТИ“–Есеј у покрету о Дади Вујаси­новић, "Хлеб" театра из Београда - копро­дук­ција Битеф театра и Удружења драм­ских умет­ника Србије. Сребрном маском је награђена представа „Живот из два дела” шведског театра "The­atron" из Лунда. Бронзану маску добила је представа „Ја и ти” Пан театра из Београда - копро­дук­ција Битеф театра и Удружења драм­ских умет­ника Србије.

За најбољу мушку улогу награђен је Радослав Миленковић - "Наши дани” (ауторски рад - по делима Радоја Домановића и Владислава Петковића Диса), а за женску Сузана Сантрач - представа "Живот из два дела”.

Најбољи режисер 18. Арт терма феста је Том Линдстром ("Живот из два дела”).

У конкуренцији студентских представа све награде је освојила представа "Разред", Про­цес театра из Београда и Мас­тер класа сту­де­ната глуме.

Специјална плакета је додељена плесном ансамблу из представе "Тишина" (Ерг ста­тус плесни театар Београд).
 

Back
Top