Koristite zastareli pregledač. Možda neće pravilno prikazivati ove ili druge veb strane. Trebalo bi da ga nadogradite ili koristite alternativni pregledač.
Рума данас слави седам деценија од ослобођења града у Другом светском рату. Тим поводом данас је у Градској кући уприличен пријем за представнике борачких удружења, чланове Јеврејске општине Нови Сад и грађане општине Рума.
У име локалне самоуправе окупљене је поздравила заменица председника општине Рума Марија Стојчевић, која је том приликом истакла да је 27. октобар 1944. један од најзначајнијих датума у историји Руме, као и да се храбри борци, који су свој живот положили за слободу, не смеју заборавити.
О самом току борбе за ослобођење Руме говорили су председник СУБНОР-а општине Рума, Момир Милошевић, председник покрајинског одбора СУБНОР-а, Светомир Атанацковић и Милан Мајкић војник Друге војвођанске бригаде. Обележевању 70 година од ослобођења Руме присуствовао је заменик изасланика одбране Руске Федерације пуковник Александар Малишев који је апострофирао слободарску црту српског и руског народа и чињеницу да су у светским ратовима увек били на страни истине и правде.
Након пријема у Градској кући, на Градском гробљу су у 11 часова положени венци на спомен обележју палим борцима Првог и Другог светског рата, као и на спомен плочу некадашње румске синагоге.
Да подсетимо, села румске општине и сам град ослободила је 16-а војвођанска дивизија, на чијем челу је био народни херој Марко Перичин Камењар. Немачко-усташке снаге су у октобру 1944. године организовале у Срему седам одбрамбених линија, од којих је једна била на каналу Јарчина од Јарка, преко Добринаца и Доњих Петроваца до Фрушке горе. Прва, Друга и Четврта војвођанска бригада водиле су борбе на овим положајима (на прилазу Руми) 24. и 25. октобра. Битка за Руму почела је већ у преподневним сатима 26. октобра. У четворогодишњем Народноослободилачком рату живот за слободу је из града Руме дало 594 становника.
51. Фестивал музичких друштава Војводине одржан је протеклог викенда у Руми. Велики број Румљана уживао је у два фестивалска дана у игри и песми 18 културно уметничких друштава са територије целе Војводине. Стручни жири у саставу др Мирјана Менковић, етнолог, Дајана Костић, кореограф, Радојица Кузмановић, кореограф, Звездан Ђурић, кореограф и Сорин Бољанац, музичар, је за најбољи наступ прогласио изведбу Српског културног центра "Вук Стефановић Караџић" из Бачке Тополе, друго место је заузео КУД "Станко Пауновић" НИС РНП из Панчева, а треће Ансамбл "Вила" СКУД "Железничар" Нови Сад. Ансамбл народних игара и песама "Бранко Радичевић" из Руме је за свој наступ награђен сребрном плакетом.
Покровитељи фестивала су општина Рума и Покрајински секретаријат за културу у јавно информисање.
Под покровитељством Општине Рума, а у организацији Савеза тамбурашких друштава Војводине и Културног центра Рума, у недељу, 9. новембра ове године, одржаће се 24. Фестивал Великих тамбурашких оркестара.
Фестивал је ревијалног карактера, а програм и извођење оркестара пратиће стручни жири у саставу проф. Слободан Атанацковић из Београда и проф. Академије уметности Нови Сад, Зоран Мулић. Они ће дати описну оцену и припремити извештај о наступу сваког оркестра на фестивалу.
Учесници и редослед наступа:
Омладински ТО ХКПД "Томислав" Голубинци;
ТО "Вила" СКУД "Железничар" Нови Сад;
ВТО ХКПД "Матија Губец" Рума;
ГТО " Бања Лука";
Мандолински оркестар "Скопље" Македонија;
ГТО "Бранко Радичевић" Рума.
Недеља, 9.11.2014. године / Велика дворана КЦ / 19.30 часова.
Улаз слободан
Представа "Август у округу Осиџ" - Атеље 212, петак, 21. новембар
Петак, 21.11.2014 / Велика дворана КЦ / 20.00 часова
Цена улазнице – 700 динара
Радно време благајне КЦ: сваким даном од 10.00 до 12.00 и од 18.00 до 21.00 сат, недељом од 18.00 до 21.00 сат
Сигурно једна од најузбудљивијих нових америчких драма, у којој се смењује жестоки смех и туга, “Август у округу Осиџ” је драма о компликованим међуљудским, љубавним и породичним односима која се одвија једног августа у малом градићу у Америци. Драма са комичним елементима!
Беверли Вестон, који је више од три деценије био у браку са Вајолет, одлучује се да нестане из њеног живота. То је повод да се око мајке, која је оболела од рака, и пре тога била лечена од зависности у психијатријској установи, да би се поново вратила таблетоманији, окупи цео женски део породице, у пратњи својих породица. Три сестре Вестон, Барбара, Карен и Ајви, враћају се кући да би подржале и помогле мајци Вајолет у тешким тренуцима. Тај скуп се претвара у сукоб генерација, у откривање породичних тајни, као и у чудан спој љубави и мржње између сестара, али и мајке и њених ћерки. Ликови с трагичним изразима лица могу побећи из те куће, али не и од себе самих. По овом комаду 2013. године снимљен је истоимени холивудски филм са Џулијом Робертс и Мерил Стрип у главним улогама, које су им донеле номинације за награду Оскар.
У четвртак, 6. новембра, са почетком у 19 часова, у читаоници Градске библиотеке "Атанасије Стојковић" биће представљена књига Писма из Србије Бојана Љубеновића. аутора култне рубрике ТРН „Тако Рећи Незванично“ и уредника страна хумора у „Вечерњим новостима“.
У својој новој књизи Љубеновић се бави Србијом на духовит и сатиричан начин. Главни јунак овог епистоларног романа је Љубеновићев измишљени странац који по доласку у Србију почиње да пише писма својима негде у иностранству. Кроз стотину писама он духовито и проницљиво описује данашњу Србију, њене грађане, обичаје, заблуде, парадоксе...
"Најлепше приче са села" међу пет најбољих дечјих књига на 59. Међународном сајму књига
Jаника Печи, песник и прозаиста из Руме, недавно је објавио своју нову књигу прича за децу под насловом "Најлепше приче са села" (Јунаци мог сеоског дворишта). "Најлепше приче са села" су на 59. Међународном сајму књига у Београду, ушле у најужи избор од пет наслова, у избору за најбољу дечју књигу. Треба напоменути да су "Најлепше приче са села" у овој конкуренцији биле једино ново ауторско дело.
Књига је збирка од 35 прича исписаних и прелепо илустрованих на безмало 300 страница великог формата и у тврдом повезу. Јунаци свих прича су четворо деце из града која су викендом и преко распуста углавном код деде и бабе на селу. Кроз њихове догодовштине ненаметљиво се, у деда Лазиним поукама, провлачи љубав према селу, земљи, животињама и биљкама и потреба да се, с поштовањем гледа на сав тај биљни и животињски свет и све око нас, јер смо и ми сами саставни део тог света.
Од јануара до децембра, јунаци ових прича се постепено и лако, кроз игру и боравак у природи упознају са свим важним активностима у једном сеоском домаћинству - од штале до амбара; у пољу - од винограда и воћњака до њива, а што све пажљиво и сестематично прати деда Лазина бележница која има важну улогу и представља један посебан део књиге. Поред деце Марије, Марка, Ивана и Глише, подједнако важни јунаци ове књиге су и гарави пулин Малиша, маца Цилка, тринаесто Прасе, коза Белка и њени јарићи, кобила Беба, кока Граорка, гуске, патке, голубови, једна бака сликарка и сав онај весели и живописни колорит села и његове најближе околине.
Приче су испричане уверљиво и лако, реченица је разуђена и богата, а поуке које се провлаче кроз приче су ненаметљиве и сврсисходне. Кроз игру, шалу и понекад урнебесни смех, деца могу да сазнају понешто о преларењу, заштити и орезивању винограда и воћњака, доласку на свет подмлатка животиња на селу, плореду на њивама, али и како се, на прави начин, припрема воће за печење ракије, или шира за цеђење вина и неизоставно, како се прави најбоља кобасица и хрскави чварци!
Последња страница књиге је уједно и деда Лазина(пичшев алтер его) порука "свима онима који листајући ову књигу стигну до последње странице деда Лазине "браон бележнице", у којој се на један одмерен и леп начин деци преноси потреба да се према земљи, нашој хранитељки, сви морамо односити са дужним поштовањем и узвратитти јој барем део онога што нам свакодневно даје.
Посебан сјај књизи дају илустрације у поном колору које верно прате сваку причу понаособ и појачавају комплетан колоритни утисак и лепоту књиге, а дело су илустраторке из Београда Зоране Кесер.
Велике похвaле за излазак из штампе ове књиге иду и ИП "Панонија" из Руме која је објавила ову књигу.
Јаника Печи је до сада објавио пет збирки песама за одрасле, две збирке бајки и прича за децу, једну збирку песама за децу, две збирке хаику поезије, а приредио је и два зборника поезије и прозе за децу. Члан је Удружења књижевника Србије од 1995. године.
Припадници Војске Србије и Оружаних снага Руске Федерације извешће сутра заједничку вежбу "Срем 2014." на полигону Никинци, најавило је Министарство одбране Србије.
На вежби "Срем 2014" руску страну представљају јединице 106. Тулске гардијске ваздухопловно десантне дивизије, а заједничке припреме почеле су недавно у Србији.
Министарство одбране Русије саопштило је 10. новембра да су спуштањем два десантна војна возила БМД-2 на писту "Грабовци" почеле припреме за заједничку руско-српску антитерористичку вежбу "Срем 2014".
Наведено је и да су на аеродрому Батајница руски падобранци заједно са специјалним српским снагама извели припрему и проверу опреме и наоружања.
Према речима заменика команданта руских снага за мировне операције и брзо реаговање генерал мајор Александар Вјазников, руски и српски војници током тренинга показали су висок степен сарадње и координације.
Велики тамбурашки оркестар ХКПД "Матија Губец" из Руме ће поводом обележавања 111 година рада, у суботу 15. новембра, одржати целовечерњи тамбурашки концерт.
Поред вредне годишњице ХКПД "Матија Губец" ће прославити и дан друштва, а публици ће се представити и дечји тамбурашки оркестар. Специјални гости биће Кољнофски тамбураши из Шофрона (Мађарска).
Концерт ће се одржати у Великој дворани Културног центра у Руми, са почетком у 20 часова. Улаз је слободан.
Културни центар Рума расписује конкурс за 16. Румски ликовни салон који ће се одржати од 26. децембра 2014. године до 19. јанура 2015 године. Заинтересовани треба да доставе највише два рада која су настала ове године у службене просторије Културног центра Рума, радним данима од 8 до 14 часова до 5. децембра.
Све форме могу да буду заступљене: слика, скулптура, цртеж, фотографија, дигитални рад, видео, инсталација, стрип, костим… Селектор салона ће извршити одабир приспелих радова, док ће трочлани жири одабрати најбоља три рада и доделити похвале, а уметник који освоји прво место имаће право на самосталну изложбу у току 2015. године.
Бројеви телефона за додатне информације: 065/5478901 022/474-343
Серија слика под називом Musca domestica представља један од сегмената целине назване Рефлексија форме диптера настале у оквиру Мастер студија сликарства. Сам назив теме, поље интересовања сужава на ред двокрилаца (лат. Diptera), односно муву (лат. Musca domestica) као једног од главних представника. Стечена знања о телесним, карактерним и биолошким особинама овог инсекта темељи су у развоју теме и реализацији радова. Мува као мотив обрађена је на више поља узимајући у обзир све њене карактеристике и својства, те је с тога употребљена као симбол, елемент компарације или иницијатор жељених реакција код публике.
Кристина Опарушић рођена 1988. године у Руми. Дипломирала сликарство на АУНС 2012. године у класи проф. Босиљке Зиројевић-Лечић. Мастер студије сликарства завршила 2014. године у класи проф. Горана Деспотовског. Од 2014. године запослена на АУНС као сарадник у настави на Катедри за сликарство. Од 2008. године активно излаже у земљи и иностранству.
На прошлогодишњем 15. Румском ликовном салону по оцени стручног жирија, прво место освојила је управо Кристина Опарушић и тиме стекла право на самосталну изложбу у Културном центру.
Француски филмски караван 2: Комедије!Захваљујући Француском Институту у Србији, "Француски филмски караван" поново стижу у Руму - спремите се да будете насмејани, циклус: Комедије! Као и до сада, локални партнер је Ворки Тим Рума, а све пројекције ће бити одржане у Културном центру Рума.
Генерални спонзор Француског филмског каравана је компанија Имлек.
Од 22. до 25. новембра, Велики хол КЦ-а
Улаз слободан
Први споменик у част Јове Јовановић Змаја подигнут у Руми
Седам година после смрти чувеног песника Јована Јовановића Змаја, Српска женска добротворна задруга у Руми је покренула акцију за подизање његовог споменика. Иницијатор ове акције је била Милена Миладиновић, жена Жарка Миладиновића, министра пошта и телеграфа Краљевине СХС. За само осам месеци, од марта до октобра 1911. године сакупљена су потребна средства и подигнут је споменик. Бисту (попрсје) песника је израдио београдски вајар Ђорђе Јовановић, редовни члан САНУ. Бронзана биста је постављена на мермерно постоље у чијем подножју је исклесана лира, ловорова грана и венац у коме је букет ружа као успомена на Змајеве Ђулиће. У врху постоља, непосредно испод бисте уклесано је песниково име и година рођења и смрти: “ЧИКА ЈОВА ЗМАЈ 1833 – 1904”, а испод овог натписа уклесан је текст: “СВОМ ОМИЉЕНОМ ПЕСНИКУ ЗАХВАЛНЕ СРПКИЊЕ”.
Споменик је постављен испред Српске школе, данас ОШ “Змај Јова Јовановић”, а свечано је откривен 23. октобра 1911. године. Споменик је свечано отворио Бранислав Нушић, а Сима Пандуровић је држао говор. Био је то први споменик подигнут чувеном песнику, не рачунавши онај на његовом гробу у Сремској Каменици.
Током Првог светског рата споменик су срушили и склонили мађарски војници. После рата поново је постављен на исто место. У Другом светском рату усташе су поново уклониле споменик и он је нестао без трага. Најзад 1951. године израђен је нови споменик који и данас краси плато испред Змајеве школе. Он је рађен по узору на стари споменик. Свечано је откривен 3. јуна 1951. године, што се види из натписа на њему: “ОБНОВИЛИ ГРАДСКИ НАРОДНИ ОДБОР И ОРГАНИЗАЦИЈА НАРОДНОГ ФРОНТА – РУМЕ 3. ВИ 1951. ГОД.” Према сећањима професора Ђорђа Арсенића урадио га је вајар Илија Коларевић, који је био ученик Ђорђа Јовановића.
Једна од најрепрезентативнијих грађевина у Руми је зграда Дома ЈНА, односно Хрватског дома, који многи с правом називају „румски драгуљ помућеног сјаја“. Зграда је под заштитом Завода за заштиту споменика културе и од великог је културног и историјског значаја за Руму. Данас се тај архитектонски објекат налази у прилично лошем и запуштеном стању.
Идеја за подизање овог објекта потекла је од Румљана окупљених у организацију Хрватски сокол 1905. године. Зграда је подизана добровољним прилозима појединаца и друштава, а основна замисао била је подизање здања које ће моћи примити све културно-спортске организације румских Хрвата, као облик отпора германизацији и мађаризацији. Прича се да је место за изградњу тог објекта намерно изабрано у „швапском крају“, вероватно како би се избегла својеврсна гетоизација и подела Руме на германски и словенски део. Отуд и потиче првобитан назив „Хрватски дом“.
Претпоставља се да је пројекат за изградњу здања израдио Осјечанин Виктор Аскман, пројектант зграде старе румске гимназије. Зграда је пројектована у стилу сецесије и припада периоду Југендстила, модерног у то време у престоницама Аустроугарске монархије. Оригиналност овој згради дају пре свега пластичност фасаде с хербалним мотивима, овални витражни прозори, скулптуре „Деде и унука“ и специфичан кров централног дела зграде. Изградња зграде је трајала све до 1912. године, а извођач радова био је извесни Звонимир Ербежник. У време Првог светског рата зграда је служила као војна болница, и врло је вероватно да је под свој кров примила цуксфирера 25. Ландштурм регименте Јосипа Броза, чија се јединица опорављала у Руми после губитака на Церу и Колубари.
У периоду између два светска рата згради се враћа првобитна намена, када под својим кровом окупља сва хрватско културно-спортска друштва у Руми. Ово здање било је место окупљања многих Румљана, који су своје матурске вечери прослављали у том објекту, а како се наводи, румски војници су своје прво упознавање с Румом почињали управо на том месту. Године 1957. из зграде су исељене цивилне институције и она је додељена на кориштење Југославенској народној армији, да би службено постала Дом ЈНА 1958. године.
Започета реституција даје Румљанима наду, да ова зграда која стоји напуштена, оштећене фасаде, полупаних овалних витража, ипак има сретнију будућност.
Представљање књиге "Српско војничко гробље у Руми"
Градска библиотека "Атанасије Стојковић" и СУБНОР општине Рума ће у уторак 2. децембра представити књигу "Српско војничко гробље у Руми". Представљање књиге ће се одржати у холу Културног центра Рума са почетком у 18 часова. О књизи ће говорити Момир Милошевић, Ђорђе Бошковић, Ратко Рацковић, Предраг Вукмирић и Драгомир Јанковић.
Трећа румска православна црква се помиње још крајем 18. века, али је тада била изграђена од чамових дасака, „трошна и склона паду”. Није познато где се тачно налазила, али свакако не на месту данашње цркве Силаска Светог Духа на апостоле у центру града.
Осамдесетих година 18. века, велики број православних трговаца куповао је куће у центру вароши. Поменута стара црква, као и две нове, су биле подалеко од њихових домова, па су желели да изграде нову богомољу. Пошто су у прилозима донатора доминирали грчки трговци – у народу познатији као Цинцари, Румљани су је звали и Грчка црква. Црква је тек половином 19. века стављена под кров. Реновирана је 1905. године, када је и освећена. Од тада се зове Храм силаска Светог Духа на апостоле.
У њој се налази иконостас, чији је нацрт урадио бечки архитекта Херман Боле, а осликао га је познати сликар Урош Предић. Конзерваторски радови су изведени 1980. године, а радови на замени покривача цркве 2006. године. Посебна вредност овог храма је и јединствена фреска Уроша Предића „Васкрсење Господње“, која се налази у Крипти цркве, у којој је уклесан и најлепши епитаф песника Лазе Костића у спомен на прерано преминулу Веру Максимовић.
Тако миле, тако младе,
Никад усуд не украде.
Још да није вере, наде,
Да нам тамо пазе на те,
Док нам сузе век не скрате,
Сав би свет у неповрате.“
Дводневно 17. такмичење соло певача „Никола Цвејић“ почиње данас. Свечано отварање је заказано за 19 сати, а концерти и цео ток такмичења ће се одвијати у свечаној сали ОШ "Душан Јерковић" у Руми.
Такмичење соло певача сваке године окупља оне најбоље, па је тако случај и са стручним жиријем који чине оперска дива Радмила Бакочевић, ванредне професорице ФМУ у Београду Виолета Панчетовић Радаковић и Анета Илић, директор и првак опере СНП-а у Новом Саду Бранислав Јатић и диригент и професор Георги Минов. Члан жирија биће и гошћа из Москве Надежда Сергејевна Краснаја, сопран московске филхармоније. И ове године такмичење има интернационални карактер. Свечани концерт победника и додела награда ће се одржати у суботу од 19 часова.
Покровитељ 17. такмичења соло певача „Никола Цвејић“ је општина Рума, а у организацију такмичења су укључене ОШ "Душан Јерковић" и Основна музичка школа „Теодор Тоша Андрејевић“ из Руме.
Представа "Харолд и Мод" - Београдско драмско позориште, 11. децембар
Режија: Милан Караџић
Играју: Милена Дравић, Петар Бенчина, Весна Чипчић, Слободан Ћустић, Милица Милша.....
Четвртак, 11.12.2014.
Велика дворана КЦ / 20.00 часова
Цена улазнице – 700 динара
Премијера представе “Харолд и Мод” одиграна је у Београдском драмском позоришту два месеца после извођења на Бродвеју, 23.марта 1980. године у режији Паола Мађелија. У главним улогама били су Татјана Лукјанова (Мод), Милан Ерак (Харолд), Жижа Стојановић (госпођа Чејзн). После смрти Милана Ерака, Харолда је играо Слободан Бештић, а представа је била на репертоару до 2003. када је преминула Татјана Лукјанова.
Црнохуморна комедија “Харолд и Мод” Колина Хигинса , чија је филмска верзија међу сто најсмешнијих филмова свих времена, вратила се на сцену Београдског драмског позоришта.
Премијера нове верзије представе “Харолд и Мод”, у режији Милана Караџића, одржана је 6. јуна 2010. године на Великој сцени БДП-а, , са легендарном Миленом Дравић и Петриом Бенчином у главним улогама. “Харолд и Мод“ реалистична бајка која нас учи како да се, у времену пуном стега, норми, хистерије, живота без правих емоција и комуникације, вратимо лепоти живљења.
Харолд је мушкарац, а Мод је жена. Харолд је најмлађи лик у комаду, а Мод најстарији. Ипак, међу њима постоји много више сличности него разлика… За почетак, обоје су опседнути смрћу. За Харолда, лажна самоубиства су једини начин да привуче пажњу мајке, а смрт једино што доказује да је заправо жив. За Мод, смрт је оно за шта се припрема, следећи логичан корак у њеном животу, не одлазак, већ прелазак на неко друго место. Њих двоје упознају се на гробљу. Помно проучавајући смрт, они заједно славе живот.
Крст чувар на павловачком путу (фото: Мића Игњатовић)
На територији Руме постоји 10 крстова и 2 постоља на којима су у не тако далекој прошлости стајали крстови. Имајући у виду целокупно споменичко наслеђе Руме, овај број споменика у виду крста, односно остатка од крста је заиста импозантан. Подигнути су углавном почетком прошлог века, уз пар изузетака који потичу из друге половине XIX века. Старе мапе Руме и румског атара из XVIII века указују да су крстови постојали и тада, али они нису сачувани. Њих је било 10.
Француски крст
Сви крстови, постојећи и они којих више нема, су грађени са одређеном наменом. Намена је била: да штите место на коме стоје (крстови чувари), да се испред њих обављају верски обреди (обредни крстови) и да чувају сећање на одређене личности (спомен крстови). Крст који је стајао на месту где су сахрањени војници Наполеонове армије, тзв. Француски крст данас се налази у јужном делу порте римокатоличке цркве. Он је подигнут 1906. године као спомен крст војницима који су ту покопани. Измештен је другом половином осме или током девете деценије XX века због ширења насеља. Његову судбину доживела су још три крста, која су због асфалтирања улица и проширења града пренета у порте румских цркава. Наполеонови војници, Французи, доведени су у Руму као заробљеници после битке код Асперна 1809. године у којој су Аустријанци под надвојводом Карлом поразили Наполеона. Смештени су у коњичку касарну, која се налазила на месту данашње Основне школе “Вељко Дугошевић”. Међутим, само два месеца након доласка међу њима избија нека епидемија од које умире 30 заробљеника. Они нису били сахрањени на румском гробљу, него на једној парцели у старорумском атару која је после тог названа “Француско гробље”. Године 1813. после битке код Лајпцига у Руму су поново доведени заробљеници Наполеонове армије, овог пута Италијани. У бици код Лајпцига, у историји познатој као Битка Народа, Наполеонову армију су осим Француза чинили Италијани, Пољаци и Немци из Рајнске конфедерације. Крајем године међу заробљеницима доведеним у Руму се појавила епидемија тифуса и трајала све до јуна 1814. године. Умрло је 92 заробљеника. Они су у почетку сахрањивани на римокатоличком гробљу, а касније када је епидемија узела маха на “Француском гробљу”. Ово гробље је било означено дрвеним крстом до 1906. године, када је Немица Ева Нагел подигла камени крст. На њему је био уклесан натпис на немачком језику: “Овде леже храбри борци, мир пепелу њиховом”. Временом је текст постао нечитак, а данас се једва назире да је уопште и постојао. Тако је и са гробљем. У време кад је настало било је ван насеља али уочљиво како због свежих хумки тако и због крста којим је било обележено. Временом су се хумке слегале а кад су у потпуности обрасле травом и растињем постале су невидљиве, само је крст указивао да је ту неко покопан. После више од једног и по века, када се град ширио ка северу и када је продужена Орловићева улица крст је склоњен. Данас ретко ко зна да је усред борковачког насеља, иза куће у Орловићевој улици број 109 стајао крст који је означавао “Француско гробље”. Француски крст се данас налази у изузетно лошем стању. На њему су видљиви трагови зелене боје којом је некад био окречен. Кип на крсту, corpus, је зарђао као и метална ограда којом је некад био ограђен. Изнад corupsa су урезана слова : “ИН РИ”. Текст испод крста, на горњем делу постоља више није читљив. Треба напоменути да је крст преломљен на две половине. Половина која се састоји од горњег дела постоља и самог крста је висока 260cm, а друга половина у виду доњег дела постоља 83cm.
Српско певачко друштво у РумиГодишњи концерт Српског певачког друштва у Руми биће одржан у недељу 7. децембра у холу Културног центра. Концертом ће бити прослављене 152 године постојања Српског певачког друштва у Руми. Почетак концерта је заказан за 19:30 часова, а улаз је слободан.
Изложба радова са 42. ликовне колоније "Борковац" биће свечано отворена у петак 5. децембра.
Концепција досадашњих колонија није била стилски уједначена. Ове године, организатор - Завичајни музеј Рума, определио се да позове уметнике одређеног стилског опредељења. Група која је стварала у Борковцу користи стил који се различито зове - маргинална, сирова, интуитивна, уметност која не прихвата никаква правила. У питању је слободан приступ сликарству у коме степен уметничког образовања није пресудан. Уметници приступају изради уметничких дела водећи се интуицијом.
Крајем 18. века у Руми је постојала римокатоличка црква, на месту где се и данас налази, али од дрвета, и недовољно велика да прими све вернике. Била је без торња и украса, једноставна и скромна, и више је личила на амбар него на цркву. Поред ње се од черпића и трске, мања него сељачка кућа, налазила кућа жупника. Стога је, залагањем наследника барона Марка Пејачевића, оснивача града, 1813. године саграђена нова црква Узвишење Светог Крижа, која је могла да прими и до 2.000 верника, а уз њу и жупни двор за свештеника.
Римокатоличка црква (фото:Мића Игњатовић)
Црква је једнобродна класицистичка грађевина, оријентисана у правцу север – југ. Представу Узвишење Светог Крижа, која се налази на главном олтару, урадио је Винсенс Дојчер. Богородица Имакулата и Св. Иван Непомук, радови су непознатих аутора, док је за осликавање Св. Вендалина био ангажован Константин Пантелић, а за Благовести мађарски сликар Пешкија.
Оргуље
Као куриозитет издвајамо и оргуље које су купљене у Бечу и старије су од саме цркве 5 година, али оне, нажалост, данас нису у функцији. У септембру 2013. године свечано је обележено 200 година њеног постојања.
Рума је имала цркву дашчару још од најранијих времена која се помиње у турским записима из 1566. године када је у селу живело педесетак српских породица и три свештеника. Претпоставља се да је црква била претеча данашње Николајевске цркве, са истом црквеном, а тиме и сеоском славом. Године 1731. помиње се свештеник Стојан Орловић. Две године касније један извор наводи да Рума има од раније своју цркву, која је тада била изнова патосна, а верници су око цркве направили порту. Половином 18. века црква је носила име Свети Никола, вероватно наслеђено од давнина, а помиње се као дрвена са портом и гробљем. Данашња црква је подигнута 1758. године. Једна је од најстаријих барокних грађевина у Војводини. Декорација цркве припада новосадским уметницима Павлу Чортановићу и његовом сину Павлу, који су ангажовани и за израду зидног сликарства. Представу Богородице са малим Христом на Богородичином престолу насликао је Павле Симић 1850. године. У овом храму је свештеник Пантелејмон Хранисављевић основао прву „Малу словенскују школу” у Руми.
Иконостас у цркви Светог Николе
Ове године завршени су радови на санацији крова и звоника Николајевске цркве у Руми, којима је овом споменику културе од великог значаја враћен велик део пуног сјаја. Да би црква била доведена у пуно репрезентативно стање остало је још да се освеже фасаде брода, што ће највероватније бити учињено следеће године.
Туристичка организација општине Рума по четврти пут организује „Божићну улицу“, манифестацију која својим датумом одржавања повезује католички и православни Божић. У периоду од 24. децембра 2014. до 07. јануара 2015. године на Градском тргу у улици са двадесетак штандова постављених за ову прилику, бројни излагачи ће представити своје разноврсне производе. Почев од новогодишњих украса, књига, уметничких предмета домаће радиности, па све до кулинарских специјалитета, вина, ракије, меда, колача и зимнице, сигурни смо да ће шаренолики садржаји “Божићне улице” поново привући велики број посетилаца. Наравно, већина програма који ће се одвијати у овом периоду биће намењен управо деци. Покровитељ манифестације је општина Рума.
У петак, 26. децембра у читаоници Градске библиотеке ''Атанасије Стојковић'' биће представљен роман "Кутија са фотографијама", чији је аутор Младен Вуруна. О роману ће говорити књижевник и књижевни критичар Гојко Божовић, који је истовремено и главни уредник издавачке куће Архипелаг, која је објавила овај роман. Почетак је заказан за 18 сати.
О аутору
Младен Вуруна, приповедач и романсијер, завршио је студије технолошке хемије на Војно-техничкој академији, а након тога и магистарске студије из области органске хемијске технологије на Технолошко-металуршком факултету у Београду. Докторску дисертацију, чији је експериментални део рађен на Универзитету у Дортмунду, одбранио је у Војној академији. Аутор је и коаутор више научних и стручних радова и једног уџбеника.
Објавио је књигу песама Племе (1993) и књигу прича Огледала (1994).
Редовно је објављивао прозу у књижевним часописима у периоду од 1994. до 2000. године.
Приче Младена Вуруне заступљене су и у три антологије савремене српске књижевности објављене у Србији.
Марко Еремић победник овогодишњег Румског ликовног салона
16. Румски ликовни салон отворен је у петак, 26. децембра, у великом холу Културног центра Рума. Селектор салона, Бојан Новаковић, самостални стручни сарадник одсека сликарства на Академију уметности у Новом Саду, од приспелих 94 рада, изабрао је 43 рада.
Стручни жири у саставу: Александра Здравковић, дипломирани сценограф, Саша Ивановић, дипломирани сценограф и Бранислав Црвенковић, академски вајар, доделио је три награде и три похвале. Прву награду добио је Марко Еремић за фотографију "RIP", другу награду добио је Мирослав Мунижаба за слику "Егзактно приказивање", а трећу Chan Rui Young za слику "Serenity". Прва награда подразумева организовање самосталне узложбе у 2015. години од стране Културног центра у Руми. Похвале су добили Данкан Кларк Лазић, Јунг Дуња и Силвиа Гладић.
