Koristite zastareli pregledač. Možda neće pravilno prikazivati ove ili druge veb strane. Trebalo bi da ga nadogradite ili koristite alternativni pregledač.
Tribute band "Single Ladies" из Београда, посвећен је једној од најпопуларнијих извођачица данашњице - Beyonce.
"Single Ladies" је први и једини светски Beyonce Tribute у ком свирају и певају само девојке. Седам сјајних музичарки уживо изводе хитове највеће светске RNB звезде.
Петак, 8.8.2014.
Градски трг / 21.00 час
Прве августовске суботе наш град ће поново бити у знаку Румфеста, манифестације која афирмише наш завичај као простор у којем се одвајкада добро и квалитетно јело и пило. Туристичка организација општине, под покровитељством румске општине и Покрајинског секретаријата за пољопривреду, водопривреду и шумарство, по четврти пут организује фестивал фрушкогорских вина и сремских гастрономских прерађевина и специјалитета. За ту прилику, ће на Главном градском тргу осванути Винска улица у којој ће винари и месари нудити на дегустацију и продају своје традиционалне производе. Ову понуду допуниће и вредне сремске домаћице са разним врстама сланих и слатких колача, карактеристичних за манифестацију под називом „Сремски колач“ која се почетком марта одржава у нашем граду. Њима ће се, по обичају, у задњем делу трга, са својим продајним штандовима, придружити и излагачи на Базару креативности у организацији Регионалне женске иницијативе „Панонка“.
У вечерњим сатима у Винској улици ће бити посебно занимљиво, будући да је познати румски гастроном Зоран Свирчев Свирко одлучио да суграђанима и гостима понуди на дегустацију свој нови производ, брендирану кобасицу „Свирулина“, која би могла да постане заштитни знак не само Румфеста него и овог дела Срема, а поред тога на истом штанду посетиоци ће моћи да уживају и у Свирковом јунећем гулашу у лепињи. Свој удео у фестивалској понуди за дегустаторе имаће и Рибљи ресторан „Коноба“ са рибљом чорбом и пужевима. Ова понуда биће бесплатна за посетиоце Румфеста, од којих се очекује да још једном потврде своју хуманост у виду помоћи људима страдалим у поплавама кроз добровољне новчане прилоге које ће остављати у кутијама на том и штанду Туристичке организације.
Свој допринос овој манифестацији даће и овог пута чланови Удружења Европски вински витезови Свети Георгије, најбројнијег и најактивнијег удружења, који овакве прилике користе за афирмацију и ширење винске културе и пропагирање умерености у пијењу, кроз коју се у вину ужива свим чулима.
Велико финале овогодишњег Румфеста биће концерт групе „Неверне бебе“ која би својом музиком требало да задовољи млађу публику али и припаднике старијих генерација.
Будући да је за 2. август најављено лепо време, а посебно имајући у виду да ће се на концерт „Неверних беба“ надовезати Пена парти на румском Брегу и да је то први дан августовског вашара, за очекивати је да ће Румфест четврти пут заредом окупити велики број Румљана и гостију из околних места на пријатно и весело дружење у режији Туристичке организације општине Рума.
Субота, 2. август 2014. IV РУМФЕСТ
10.00 - Винска улица и Базар креативности
18.00 - Свирков штанд дегустација („Свирулина“, гулаш у лепињиу, рибља чорба, пужеви)
20.45 - Свечано отварање Румфеста, Удружење Европски вински витезови „Свети Георгије“
21.00 - Концерт групе „Неверне бебе“
Извођачки састав АНИП-а „Бранко Радичевић“ из Руме ће, у четвртак 7 августа, кренути пут Сардиније. Наиме, они ће учествовати на интернационалном Фестивалу фолклора који се одржава у малом месту Узини (Сасари).Фестивал под називом 16 ANNOS A MANU TENTA - XVI Festival Internazionale di balli, canti ed espressioni popolari окупља групе из Аргентине, Гане, Бразила, Македоније, Литваније и Србије. На пут креће 29 чланова Извођачког састава са Народним оркестром. Тамо ће се представити са пет кореографија а то су игре Срема, Славоније, Баната, Буковице и Димитровграда.
Изложба - Илустрације и графички дизајн - Југослав Влаховић
Илустратор-карикатуриса и графички дизајнер Југослав Влаховић , професор на Факултету примењених уметности у Београду, илустровао је и графички опремио око 50 књига разних аутора и 11 ауторских књига. Објавио преко 30 илустрација у The New York Times-u и TIME-u, а затим хиљаде илустрација у домаћим и иностраним дневним листовима, часописима, ревијама. Само у НИН-у, до сада, је објавио више од 7.000 насловних страна, карикатура и илустрација.
Опремио је омоте плоча поп и рок-бендова, календаре, плакате за разне уметничке догађаје, поштанске марке и разни графички материјал
Током студирања, прво на Архитектонском факултету 1968. године, па на Академији примењених уметности у Београду од 1969. године, на графичком одсеку, катедри Графика књиге код професора Богдана Кршића, почиње Влаховићева мултимедијална уметничка каријера. Тада учествује у мјузиклу „Коса” Атељеа 212 и постаје један од оснивача прве југословенске ауторске акустичарске групе “Породична мануфактура црног хлеба”.
Од првог сингла за своју групу”Породична мануфактура црног хлеба”1972. године, па до данас, Југослав Влаховић графички је опремио стотинак ЛП плоча, касета и ЦД-а разних извођача. Од оснивања 1978, стални је дизајнер рок-групе Рибља чорба: аутор је њиховог знака („рибља кост”) и логотипа, опремио је свих 20 званичних албума, 2 ДВД-а, као и бројни рекламни и промотивни графички материја. Поред омота за албуме Рибље чорбе, ради и фотографије или илустрације и графички дизајн за омоте синглова и плоча акустичних, панк, поп и рок-бендова седамдесетих и осамдесетих година прошлог века: Безобразно зелено, Булевар, Поп машина, С времена на време, Алиса, Смак и др.
Излагао на осамдесет самосталних и више од хиљаду колективних изложби у земљи и иностранству.
Добитник је тридесетак домаћих и интернационалних награда за илустрацију и карикатуру и десетак награда за опрему књиге и дизајн.
Петак, 8.8.2014
Велики хол Кц / 20:00 сати
Da humanost ne poznaje ni granice, ni godine, uverili smo se juče primerom naše sugrađanke, baka Milice (82). Ova duhovita baka puna životne snage i dobrih misli, obavestila nas je juče, uz pomoć ljubaznih komšija upućenih u to da je u opisu posla Turističke organizacije opštine Ruma i staranje o prirodi, da se u njenom dvorištu nalazi mladunče sove koje je prati u stopu. Nesrećna sovica pala je sa visoke jele koja godinama pravi onu preko potrebnu prijatnu hladovinu u baka Miličinom dvorištu, a domaćica kuće zatekla je rano ujutru kako „trčkara“ unaokolo. Nakon razgovora sa nama, sovica je smeštena u kutiju, bezbedna od komšijskih mačaka, a na savet i uz veliku pomoć stručnjaka Pokrajinskog zavoda za zaštitu prirode, Marka Tucakova koga smo pozvali u tu svrhu, uspeli smo da mladunče podignemo na mesto gde će ga roditelji lako pronaći. Onda smo shvatili da naše spašavanje neko budno i naizgled mirno posmatra, a to je upravo bila odrasla sova. Iako je bilo već 11 časova, ta sova je strpljivo čekala da njeno mladunče opet bude na sigurnom. Uskoro smo saznali da je to sova utina ili mala ušara (lat. Asio otus) i da je u Srbiji retka i strogo zaštićena vrsta. Baka Milica je obećala da će „pratiti razvoj situacije“, a mi da ćemo se redovno raspitivati o njenim novim gostima, sigurnim u divno uređenom dvorištu i pod okriljem brižne domaćice.
Покренут 2012. године, Француски филмски караван брзо је постао један од водећих пројеката Француског института и важно средство ширења француске културе у Србији.
Концепт Каравана је једноставан: приказивање програма у градовима Србије у сарадњи са локалним партнерима. Француски филмови, мање познати и доступни од америчке филмске продукције, титловани су на српски и представљени у оквиру тематских циклуса, привлаче бројну публику која се махом састоји од младих људи у потрази за квалитетним програмима изван уобичајене понуде.
Успех је био готово тренутан, не само у Новом Саду и Нишу где је Француски институт присутан, већ и у десет, потом петнаест и на крају тридесетак градова Србије.
Од 24. до 27. августа 2014, 21 сат, Мала дворана КЦ Рума
Успешни наступи АНИП-а "Бранко Радичевић" на Сардинији
АНИП „Бранко Радичевић“ је овог августа(7-21.) у оквиру летње турнеје, забележио велики број наступа на италијанском острву Сардинија. Путовање аутобусом, затим вожња трајетом која је трајала око 6 сати, као и прелепе плаже, гостопримство, нова познанства и добри наступи на Сардинији остаће дуго у сећању, кажу чланови АНИП-а.
Дестинација је била село Узини, мало место општине Сасари. Прва два дана домаћини су организовали наступе у свом месту где су се поред АНИП-а и домаћих група на сцени смењивале групе из Аргентине, Македоније, Бразила, Сенегала, Литваније..
Сваки следећи наступ је био у неком другом месту на Сардинији. Па су Румљани имали прилике да се представе публици у Арзакену, Оводи, Виланова Тули, Нулвију, Иглесијасу и Нуору. Занимљиво је то да је сваки од ових наступа био својеврсни фестивал. Наиме, свако од ових места је организатор посебног фестивала, те су Румљани учествовали на више од пет фестивала на Сардинији. Свако представљање АНИП-а је било другачије у комбинацији музике, песме и игре. Извођачки састав АНИП-а се представљао са 5 кореографија(Игре Срема, Баната, Буковице, Димитровграда и Славоније) на овом фестивалу и многобројним оркестарским нумерама и изворним песмама.
Организатори фестивала су се трудили да сви гости осете арому Сардиније, па су сви учесници имали прилике да пробају разноразне ђаконије италијанске кухиње. Поред мноштва наступа имали су прилике и да се одморе у паузама на прелепим плажама на Сардинији (Алгеро и Стинтино).
Мора се нагласити да до сада АНИП није имао прилике да учествује на оваквом фестивалу, толика раздаљина, мноштво наступа и богатство упознавања различиих култура.
Још једна турнеја остаје забележена у историјату АНИП-а и као свака са мноштвом лепих фотографија, успомена и пријатељстава.
У организацији Савеза спортова Рума, у недељу, 31. августа, на Борковцу ће бити одржан триатлон, спорт који се састоји од три дисциплине: пливања, вожње бицикла и трчања. Учествоваће две групе:
деца (пливање 50 метара, вожња бицикла 3 километра, трчање 500 метара)
Манифестација неће бити такмичарског карактера, а циљ је промовисање триатлона и спорта уопште. Савез спортова позива све заинтересоване спортисте и рекреативце да им се прикључе у недељу на Борковачкој плажи.
Представљањем књиге "Фајронт у Сарајеву" др Нелета Карајлића, у среду 3. септембра, у Великом холу Културног центра, биће спуштена завеса на овогодишње румско Културно лето.
Оснивач, композитор, текстописац и фронтмен рок групе Забрањено пушење и No Smoking Orchestra, др Неле Карајлић представиће Румљанима своју књигу о одрастању, сазревању и старењу у једној земљи која се крваво распала, а онда формирала слободну територију у нашим сећањима. Почетак је заказан за 19 часова, а у програму ће учествовати и група "Врело".
Фајронт у Сарајеву је тешко, помало болно, свакако сетно пребирање по успоменама једног од Сарајлија који су тај град у Титовој Југославији учинили посебним. Нови примитивизам је Сарајево избацио из зглобне чашице, учинио га другачијим, дао му ореол авангарде, а највећа звезда тог покрета био је др Неле Карајлић.
Ово је његова прича, искрена, духовита, прича без које предратно Сарајево – град раје и папака – није могуће разумети до краја. У том казивању Неле је сањар о сунчаној страни улице, наивац, жртва, визија која хода, непресушни извор идеја, хрпа страха. Унутар корица Фајронта у Сарајеву сазнаћете неке од детаља неопходних да у потпуности схватите ко су били, или ко су данас, Сарајлије без чијих имена, стваралаштва и каријера, Сарајево не би памтили ни по чему другом до по Сарајевском атентату.
Тај и такав живот могао је да се креће, и кретао се, само од линије шеснаестерца фудбалског клуба Вратник, давних седамдесетих, до Првог коронарног одељења Ургентног центра у Београду, четрдесетак година касније. Све што се важно одиграло између те две стварне и временске линије, наћи ћете у овој књизи.
42. ликовна колонија „Борковац“, од 25. до 31. августа
Овогодишња колонија, углавном насупрот свих ранијих сазива, окупила је ствараоце врло сличних поетика и схватања улоге уметничког деловања.
Око, мање-више формалне, уметничке групе „Играши“ (Симионовић, Драгићевић, Шиљан), организатор је изабрао и окупио остале учеснике стварајући готово компактну целину. Њихов начин артифицијелног изражавања могао би да се стилски дефинише прилично растегљивим појмом „интуитуивна уметност“, који пак по одређеним теоријама има читав низ изведених праваца различито називаних (арт брут, аутсајдер арт, процесно сликарство, маргинална уметност...). У суштини је то „покрет“ који се, након дефинитивног нестанка класичних уметничких категорија, сасвим усмерава индивидуалним намерама, потребама и могућностима уметничког изражавања, потпуно занемарујући крајњи исход као елемент подложан процени публике или критике. Примарна је стваралачка потреба аутора. Она је изнад и изван естетског, техничког и наративног. Поступком ослобађања скривених или скриваних индивидуалних креативних потенцијала, спонтаним наношењем пигмента на изабрану подлогу, призори се јављају сами од себе – аутоматски.
Овај начин рада не подлеже баш никаквим исконструисаним естетским правилима, трендовима, и модним актуелностима. На први утисак једноставном, наивном и инфантилном представом нестварних мотива и окружења, овај начин уметничког изражавања опушта и ослобађа стреса и напетости узрокованог свакодневном ирационалном компетицијом, како аутора, тако и посматрача. Осим тога свако од ових дела носи поруку жестоке осуде свеприсутне, укупне дехуманизације.
Организатор, на овај начин, уводи профилисана годишња радна окупљања стваралаца блиских естетских и аратистичких схватања. Верујемо да ћемо тако, сваке наредне године, избором група аутора других актуелних уметничких опредељења, материјализовати веродостојно сведочанство о текућем националном ликовном тренутку.
Учесници:
Ивана Станисављевић – Негић, вајар и сликар из Београда
др Ирена Николић – Мицковић, лекар и сликар из Београда
Игор Симоновић, редитељ и сликар из Београда
др Рајко Драгићевић, лекар и сликар из Ниша
Јошкин Шиљан (Небојша Стојковић), инжињер и сликар из Грделице
Мирољуб Филиповић – Филимир, мултимедијални уметник из Београда
Зоран Илић, техничар и сликар из Руме
Данас су у железничку станицу Рума стигле 31 нове, најсавременије машине грађевинске механизације, које су произведене у Руској Федерацији. Ове машине служиће за ремонт пруга у нашој земљи у оквиру пројекта модернизације српских железница из руског државног кредита.
Промоцији је присуствовало руководство „Железница Србије“ и компаније РЖД Интернешнл, чији су оснивач Руске државне железнице, задужене за реализацију руског кредита за модернизацију српских железница.
Пристигле грађевинске машине служиће за ремонт и изградњу српских пруга, у оквиру реализације пројеката модернизације српских железница који се финансирају из руског државног кредита вредности 800 милиона долара.
До сада су у Србију укупно стигле 103 савремене руске грађевинске машине, које ће бити ангажоване на модернизацији српских железница и тренутно се све налазе у железничкој станици Рума.
У железничку станицу Рума најпре је у мају стигло 29 машина, затим у јулу још 43, да би ових дана стигло преосталих 31. Међу пристиглом механизацијом је 46 плато-вагона опремљених универзалном опремом за скидање шина, 40 вагон хопер-дозатора за транспорт туцаника, 10 универзалних плато-вагона, 3 моторна плато – вагона и по 2 крана за полагање шина и плато вагона са чуним чекрком. Реч је механизацији предвиђеној за демонтажу и монтажу колосека у складу са руском технологијом и свим прописима српских железница.
Наведена механизација биће ангажована најпре на реконструкцији и модернизацији шест деоница на Коридору 10 укупне дужине око 112 километара, као и на прузи Панчевачки мост – Панчево Главна. По завршетка радова на Коридору 10, механизација ће бити пребачена на изградњу нове пруге између Старе Пазове и Новог Сада, као и на пругу Београд – Бар кроз Србију.
U Rumi se uređuje vojničko groblje u čast timočkim junacima
Srbija će dobiti uređeno vojničko groblje u otadžbini, i to u Rumi. Radovi su uveliko u toku, a na groblju će biti postavljeno 55 belih mermernih krstova, kao i beli obelisk s uklesanim imenima nastradalih vojnika Timočke divizije. Vrednost radova iznosi tri miliona dinara, što je obezbedila Vlada i oni će se odvijati u dve faze.
Zavod za zaštitu spomenika kulture u Sremskoj Mitrovici, započeo je uređenje vojničkog groblja u Rumi, na kojem su pokopani timočki vojnici, posle poraza na Legetu, 6. septembra 1914. Godine.
"Bitka na Legetu vodila se između srpske i austrougarske vojske, a u pokušaju forsiranja Save poginulo je 6.500 boraca Timočke divizije prvog poziva. Posle poraza na obalama Save, zarobljeni Timočani su poslati u logore širom Dvojne monarhije. Od 4.800 zarobljenih vojnika, njih 600 je dočekalo kraj rata. Među, skoro 5.000 zarobljenika, 55 Timočana je umrlo u rumskoj bolnici", kaže Ljubiša Šujala, direktor Zavoda za zaštitu spomenika kulture u Sremskoj Mitrovici.
Tadašnje vojne vlasti sve vojnike koji su umrli u bolnici pokopali su na starom groblju, gde i danas počivaju. Realizacija projekta sanacije vojničkog groblja u Rumi potrajaće do kraja ove i početkom sledeće godine.
"Ovo će biti prvo uređeno vojničko groblje na srpskom tlu", kaže Šulaja.
"Njegovim uređenjem otplatićemo, koliko to možemo, dug mladim i hrabrim ljudima koji su svesno dali svoje živote da bismo mi danas bili slobodni i ujedinjeni", kaže Šulaja.
У петак 19 септембра, у Великом холу Културног центра биће свечано отворена изложба фотографија "Стара Рума", документаристе и хроничара Хаџи Божидара Пауковића. Почетак је заказан за 20 часова, а изложба ће бити отворена до 25. септембра 2014. године. Улаз је слободан.
Рума најбољи град домаћин 54. Међународне бициклистичке Трке кроз Србију
Директор 54. Међународне бициклистичке Трке кроз Србију Љубомир Живановић уручио је данас пехар Руми као најбољем граду домаћину. Рума је по четврти пут била домаћин једне од етапа(2007,2010,2012 и 2014. год.), а према оцени првог човека овог такмичења наш град је у потпуности оправдао указано поверење. "По свим параметрима Рума је била посебна. Наишли смо на огромну кооперативност локалне самоуправе и саобраћајне полиције, висок квалитет смештаја, а цео догађај је испратио велики број Румљана. Захвалио бих се председнику ваше општине Драгану Панићу и члану Општинског већа задуженом за спорт Слпбодану Ђокићу на свесрдној помоћи при организацији. Овогодишња трка је била у знаку обележавања сто година од почетка Великог рата, а иако је због мајских поплава имала краћи формат, она је задржала висок организациони ниво", изјавио је Живановић.
Пехар је у име локалне самоуправе примио председник општине Рума Драган Панић који је истакао да је то велика част, али и обавеза за наредне године. "Још једном смо на прави начин показали какав је Рума домаћин. Верујем да ћемо и наредним изазовима одговорити на исти начин. Бициклизам је спорт који у свету доживљава експанзију и надам се да ћемо и на локалном плану допринети развоју бициклизма", казао је Панић.
Директор Међународне бициклистичке Трке кроз Србију Љубомир Живановић је напоменуо да су активности око планирања и одржавања наредне трке у току и да ће се за неких месец дана изаћи у јавност са трасом трке.
Начелник Општинске управе општине Рума Душан Љубишић угостио је данас у Градској кући делегацију просветних радника из Словеније. Повод за пријем је реализација пројекта прекограничне сарадње "Интеркултура за нестанак стереотипа и предрасуда", у коме су заједно учествовали ОШ "Небојша Јерковић" из Буђановаца и ОШ "Мартин Коншак" из Марибора.
Начелник Љубишић је гостима пожелео пријатан боравак у нашој општини и истакао да је њихова посета надоградња и овако добре сарадње коју општина Рума има са Словенијом. "Словеначки амбасадор је чест гост наше општине, а већ годинама успешно сарађујемо на културном, образовном и привредном плану. Простора за напредак у сарадњи увек постоји, те ћемо и ову посету наших пријатеља из Марибора искористити за привредну и туристичку промоцију општине Рума", поручио је Љубишић.
Четвртак, 2.октобар, Велики хол КЦ, 20.00 часова, улаз слободан
Бранислав Косанић, баритон, рођен је у Руми 1948. године. Усавршавао је соло певање у средњој музичкој школи „Мокрањац“ у Београду и при оперском студију Народног позоришта у класи професора Николе Митића. Дипломирао је на Правном факултету у Београду. У Опери Народног позоришту у Београду ангажован је као солиста од сезоне 1989/90. где је остварио бројне улоге као и у Опери и театру Мадленианум. У области духовне музике наступао је са хором „Београдски мадригалисти“, а од 2001. године наступа са вокалним ансамблом „Октоих“. На свечаном концерту поводом отварања сезоне 2002/03 у Детроитској опери (САД) наступио је са солистима Детроитске опере. У оквиру „Дана Србије у Паризу“ Бранислав Косанић представио се париској публици на солистичком концерту у Културном центру Србије 18. јуна 2010. године где је извео чувене баритонске арије Моцарта и Вердија као и соло песме Перголезија, Белинија, Капуе, Фалва...
Сања Косанић, сопран, рођена је у Београду 1987. године. Клавирски одсек у средњој музичкој школи „Мокрањац“ завршила је 2006. године. Соло певање је дипломирала на Академији лепих уметности у јуну 2011. године у класи професорке Јасне Шајновић. Од 2011. године усавршава се код професора емеритуса, примадоне Радмиле Бакочевић. Наступала је као солиста и у саставу камерног ансамбла на бројним концертима. У јуну месецу 2010. године учествовала је на концерту у резиденцији амбасадора Србије у Паризу поводом отварања манифестације „Дани Србије у Паризу“. У новембру 2012. године постала је члан Оперског студија „Борислав Поповић“ Народног позоришта у Београду
Самостална изложба слика “Боје Индије“ Скарлет Баптисте академске сликарке и самостална изложба уметничких фотографија "ИНДИЈА - лица у руралним местима” Дерила Баптисте, професионалног фотографа и видео сниматеља, свечано је отворена у петак у Културном центру Рума.
Бројни љубитељи ликовне уметности имали су могућност да виде близу 50 слика и фотографија живописних боја са мотивима руралних предела Индије. Академска сликарка Скарлет Баптиста иза себе има 25 самосталних изложби, а у Галерији Културног центра у Руми изложени су радови из више циклуса њеног стваралачког опуса.
„Румљани ће кроз моје слике упознати део Индије који мене привлачи, а изложене фотографије мога брата Дарила Баптисте дочараће дух и шарм руралне Индије. Иако цео живот живим у граду, рођена сам у Мумбају, а већ 35 година станујем у Београду, инспирацију црпим у руралном окружењу. На мојим сликама доминирају сеоски призори, а обиље боја је оно што моју земљу издваја од других. Први пут излажем у Руми и драго ми је што је изложба посећена. Надам се да ће велики број љубитеља уметности и у наредним даним погледати наше радове“, изјавила је Скарлет Баптиста.
Изложба ће бити отворена до 10. октобра 2014. године.
Радно време Галерије: сваки дан од 10:00 до 12:00 и од 19:00 до 22:00 сата.
Завичајни музеј Рума, у петак, 3. октобра 2014. године, у својим просторијама отвара историјску изложбу „Властелинска породица Пејачевић у Срему“. Изложба је реализована у сарадњи са Музејом Ликовних уметности из Осијека. У оквиру изложбе представљена је заоставштина ове племићке породице током њеног вишевековног боравка на тлу Срема. Поред портрета представника тзв. румско-ретфалачке лозе породице Пејачевић, на изложби ће бити изложене фотографије њихових објеката и појединих имања, породични грбови, оригинална документа и планови из породичне архиве, као и други експонати. Отварање је заказано за 20 часова, улаз је бесплатан.
Спортско-рекреативна акција "Шта тренираш" одржана је данас у Спорском центру Рума. У питању је акција која се одвија под покровитељством Министарства омладине и спорта и Спортског савеза Србије, а уз подршку Завода за спорт и медицину спорта Републике Србије, компаније "Кока кола" и општине Рума.
Акцији промоције спорта у општини Рума поред челних људи локалне самоуправе присуствовали су и председник Спортског савеза Србије(ССС) Александар Шоштар, његов саветник прослављени српски атлетичар Дане Корица, одбојкашки ас и освајач златне медаље у Сиднеју 2000. године Владимир Батез, сада генерални секретар Спортског савеза Србије, потпредседник ССС Велизар Ђерић и помоћни тренер и некадашњи првотимац Црвене Звезде наш суграђанин Драган Шарац.
Акција "Шта тренираш" се одржава пету годину заредом, а Рума је 20 град домаћин у којем промовишемо праве спортске вредности, казао је председник Спортског савеза Србије Александар Шоштар. "До сада је кроз ову акцију прошло преко 32.000 деце. Наше опредељење је да помогнемо развоју спорта улагањем у младе спортисте и на овај начин ми мотивишемо децу да се баве спортом за почетак рекреативно. Веома је важно указати на значај спорта и здрав начин живота, јер се деца све мање друже и играју, а слободно време се углавном проводи за рачунаром. Желимо то да мењамо и зато смо веома срећни да су спортски клубови из општине Рума препознали значај акције и што су расположени да предшколцима, основцима и средњошколцима презентују своје, вештине и умећа", сматра Шоштар, један од најбољих ватерполо голмана у историји тог спорта.
У Спортском центру "Рума" деца су могла да се упознају са 24 спорта, на преко 30 штандова. На једном месту најмлађима су представљени колективни и индивидуални спортови, они са лоптом и без, борилачке вештине.
Председник општине Рума Слађан Манчић је истакао да је циљ локалне самоуправе још веће омасовљење спорта међу младима. "Веома ми је драго што су људи из Спортског савеза Србије оценили да је акција у Руми једна од најпосећенијих и најбоље организованих. Трудићемо се да стимулишемо развој спорта, да сваке године издвојимо више средстава за ову област. Желимо што више деце на спортским теренима, халама и стадионима. Да ли ће неко од њих постати професионалац, то је већ друго питање. Оно што је нама примарни циљ је да што више деце тренира, правилно се равија и ужива у спорту", поручио је Манчић.
Ворки тим Рума и СПЦО Рума - Храм Силаска Светог Духа на апостоле у сарадњи са Руским домом Београд приказују филм "Поп".
Субота, 11. октобар, 20 часова,
Велики хол КЦ-а, улаз слободан
Жанр: Драма
Режисер: Владимир Хотиненко
Главне улоге: Сергеи Маковетски, Нина Усатова, Лиза Арзамасова и Кирил Плетнев
"Поп" је руски историјски филм у режији Владимира Хотиненка. То је први филм који је снимљен под покровитељством Московске патријаршије и уз активно учешће патријарха Московског и целе Русије Алексија II.
Филм говори о једној од слабо изучених страница из историје Великог отаџбинског рата – делатности Псковске Православне мисије. Од августа 1941. до фебруара 1944. год. свештеници из балтичких држава су обнављали црквени живот на територијама од Пскова до Лењинграда које су биле окупиране од стране Немаца.
Целим се путем држе једнога правила – настави даље, настави даље, настави даље...
Четвртак, 16.10.2014.
Велики хол КЦ / 20.00 часова / Улаз слободан
Новосадски композитор Зоран Мулић један је од водећих војвођанских музичких стваралаца, који је својим разноврсним ауторским деловањем дао изузетан допринос унапређењу и развоју нашег музичког живота.
Поникао је у музичкој породици, тако да је и његово опредељење за професионално бављење музиком било спонтано и потпуно природно. У Новом Саду је завршио студије композиције на Академији уметности и магистратуру у класи еминентног композитора и професора Рудолфа Бручија, након чега започиње његово професионално деловање, најпре у Српском народном позоришту и на Академији уметности. Потом Мулић 1984. године постаје диригент Великог тамбурашког оркестра Радио Новог Сада, који је водио неких петнаестак година, остваривши са тим ансамблом изузетно успешне концерте и турнеје, посвећујући се такође и аранжерском раду и писању композиција за тамбурашке оркестре. Упоредо са тим, он се огледао и на другим пољима композиторског стварања, пишући соло песме, солистичку и камерну музику, симфонијска дела и хорске композиције, као и сценско музичка дела, балете „Избирачица“ и „Вечити младожења“ који су са великим успехом изведени на сцени СНП.
Класична Шекспирова тамна комедија о страсном, слепом пријатељству и још страснијој слепој мржњи, о привилегијама и о понижењу, о жудњи за новцем, љубављу и правдом, смештена је у режији Егона Савина у амбијент налик Италији у доба буђења фашизма. На тај начин, она постаје прича о судбини аутсајдера у сваком друштву које је склоно деградацији оних који су слабији, друкчији и у мањини.
Иако говори о себичностима, искључивости па и о расизму, ова представа је далеко од моралистичке дебате; заправо, она је оно што и треба да буде: шекспировски разиграно позорје, игра скривања и разоткривања, духовита и забавна, са виспреном и усаглашеном глумачком екипом од насловне улоге до последње епизоде.
Удружење за одгој и заштиту ситних животиња општине Рума организује 37. Међуградску и 6. Међународну изложбу ситних животиња. Изложба ће се одржавати од 31. октобра до 2. новембра у хали Линда (Индустријска број 31). Улаз ће бити бесплатан за децу.
Овом приликом одржаће се и специјална изложба голубова расе померански гушан, што ће по речима организатора бити једна од највећих у Европи јер се очекује преко 300 експоната ове расе.
Од 17. до 20. октобра
Велики хол Културног центра, улаз слободан
Од 2012. Goethe-Institut Београд по Србији и Црној Гори, у сарадњи са локалним партнерима, приказује немачке филмове, под насловом "Путујући биоскоп", који представљају избор најбољих наслова последњих година. Од ове године и Рума се укључила у Путујући биоскоп. У Руми је локални партнер Ворки Тим. У периоду од 17. до 20. октобра биће приказано 5 филмова:
1. POLSKA LOVE SERENADE, Немачка 2004, 75 мин,Режија: Моника Ана Војтило
2. ИСТИНА ИЛИ ИЗАЗОВ, Немачка 2004, 90 мин, Режија: Јан-Мартин Шарф, Арне Нолтинг
3. НА ДРУГОЈ СТРАНИ, Немачка/Турска 2007, 122 мин, Режија: Фатих Акин
4. ЈЕДАН МОЈ ПРИЈАТЕЉ, Немачка 2006, 84 мин, Режија: Себастијан Шипер
5. SOUL KITCHEN, Немачка 2008/2009, 99 мин, Режија: Фатих Акин
51. Фестивал музичких друштава Војводине одржава се под покровитељством Покрајинског секретаријата за културу и јавно информисање и oпштине Рума, а организатори су Завод за културу Војводине и Културни центар Рума.
На овогодишњем Фестивалу фолклорних ансамбала учествују:
Субота, 25.10.2014. / 18:00 часова / Велика дворана Кц
-АНИП "Бранко Радичевић" Рума;
-КУД "Иван Сењук" Кула;
-Дом културе Сивац;
-КУД "Бачко Добро Поље";
-"Соко" Инђија;
-"Неолит" Старчево;
-ГКУД "Раванград" Сомбор;
-ОКУД "Свети Сава" Нова Пазова;
-КУД "Лаза Нанчић" Вршац.
Недеља, 26.10.2014. / 17:00 часова / Велика дворана Кц
