-
- Popularno:
- Šta ako se vaš partner promeni usled...
- Da li ako nemamo faks nemamo i kritičko...
- Бруталност околине према инцелима
- Ко у Србији жели да отме НИС Русима
- Donald Trump - Nobelova nagrada i...
- Idete li besplatno vozom u Suboticu?
- БРУКА:Вучићу нису дали столицу на...
- NOVOSTI: Biće rat, Vučić upozorio: "Ceo...
- Srpski Migranti su problem Americi
- Zarobljeni student Ognjen, humanitarni...
RTS
- Začetnik teme greba
- Datum pokretanja
Moderna Pevacica
Elita
- Poruka
- 16.002
dejannn
Iskusan
- Poruka
- 5.717
Bebana vise nema raduj se, znam da ga ocima nisi mogla videti,pusti dzeparac i ostale gluposti
Moderna Pevacica
Elita
- Poruka
- 16.002
Moderna Pevacica
Elita
- Poruka
- 16.002
dejannn
Iskusan
- Poruka
- 5.717
Snima pornice pa to cak ni beban nije radio
gost 94299
Veoma poznat
- Poruka
- 11.312
Nego, jel' istina da je Ivan Bosiljčić muško? Priča čaršija...
Moderna Pevacica
Elita
- Poruka
- 16.002
H1N1
Ističe se
- Poruka
- 2.111
Olivera Jovićević: Laušević je moja tajna želja
Ana POPADIĆ | 26. novembar 2011. 07:24
Novinarka RTS-a otvara novu sezonu „Upitnika“ ali u novom ruhu - razgovorima „jedan na jedan“
DUGO je nije bilo na malim ekranima, jer je „letnja“ pauza potrajala, a potrajaće, kako je najavljeno, do 5. decembra, kada nas očekuju novi „Upitnik“ i njegova autorka Olivera Jovićević. Novinarka koja je svojevremeno dobila nagradu „za doprinos ugledu i rejtingu RTS“ u intervjuu za „TV novosti“ otkriva da je „Upitnik“ posle sedam godina zreo za promenu, govori o političkom „performansu“ pred izbore, o Vladimiru Putinu kao globalnoj metafori moći, o malim i velikim pobedama i ćerki Dunji koja je neprikosnovena na Oliverinoj listi životnih prioriteta.
* Šta je novo u „Upitniku“, da li se menja nešto u koncepciji same emisije?
- Posle sedam godina emitovanja, emisija je zrela za promenu. Reč je o sasvim novom formatu kakav trenutno ne postoji na našim televizijama. Radiću intervju „jedan na jedan“ u kojem će pitanja postavljati i gledaoci slanjem svojih snimljenih video-pitanja, telefonom snimljenih fono-pitanja, putem elektronske pošte, skajpa, a moguće je i preko „Fejsbuka“. Gledaoci će moći da šalju pitanja tokom cele nedelje, i u toku emitovanja emisije, na čemu će raditi tim sastavljen od novinara i stručnjaka RTS za savremene tehnologije. Ovakav vid komunikacije na velikim zapadnim televizijama je već odavno praksa. Emisija će biti test za političare koliko su spremni da odgovore na barem trideset pitanja gledalaca, umesto što u raznim pričaonicama „vrte“ četiri-pet rečenica po sat vremena. „Upitnik“ će biti merač odgovornosti i ozbiljnog bavljenja politikom u Srbiji.
* Jesenja sezona na TV počela je pre dva meseca... Zašto ste čekali skoro do decembra?
- Odluka naše kuće je da jesenju šemu „ustartuje“ u drugoj polovini novembra. Meni su date još dve nedelje da zajedno sa timom obavim sve zahtevne tehničke pripreme, uradim novu grafiku, scenografske izmene...
* Šta ćete nas „upitati“ ove jeseni?
- Iako izbori nisu zvanično raspisani, izborna kampanja je počela - skupovi, humanitarne akcije, „spontani“ susreti sa građanima. Ovaj kolektivni performans nije do sada dao odgovore ni na jedno od ključnih pitanja važnih u narednoj godini - kako ćemo živeti, koja je to granica siromaštva koju možemo da istrpimo, kakva je sudbina naše okrenutosti ka Evropi, šta je stvarno moguće u pregovorima o Kosovu, ima li Srbija svoga Ivu Sanadera...
* Ko se nalazi na vašem „tajnom“ spisku želja gostiju?
- Ličnosti regiona - Milo Đukanović i Stjepan Mesić, globalna metafora moći Vladimir Putin, Žarko Laušević, jedan od zaboravljenih, Karla del Ponte, jedna od dobro upućenih, Veljko Kadijević, s kojim se neko vreme nisam čula...
* Ima li nade da (u nekoj skorijoj budućnosti) u emisijama poput vaše umesto političara dominiraju naučnici, talentovani mladi ljudi, kulturni poslenici...?
- Volela bih da se s vremena na vreme „odmaknem“ od političara i primaknem baš tim ljudima potisnutim iz fokusa javnosti upravo zbog loših posledica politike.
* Jednom ste rekli da je „TV studio poput ringa“. Ko u vašem „ringu“ češće pobeđuje - vi ili gosti?
- U emisiji sa dva ili tri gosta, kakvu sam radila do sada, novinar je najčešće u poziciji da bude „provodnik“ za njihova međusobna sučeljavanja. Merač moga učešća u „ringu“ su direktni odgovori koje sam dobila na važna pitanja. A bilo je tu i velikih i malih pobeda.
* Koji je najefikasniji način da ućutkate sagovornika?
- Nije moje da ih ućutkam, naprotiv. Moje je da ih nateram da progovore.
* Na koji način se „odmarate od televizije“?
- Uživam u krugu porodice. Družim se sa sestrama. Smirujem živce u lekovitim razgovorima s prijateljicama. Hranim dušu nekim dobrim knjigama. Pomalo piskaram za svoju dušu. Radujem se nekim sjajnim ljudima.
* Kako vidite svoju dalju karijeru? Čime ćete se baviti kada i ako napustite televiziju?
- Volela bih da u narednih godinu ili dve uradim još neke važne intervjue. Nakon toga odlučiću da li ću ostati u medijima ili ću dalju karijeru graditi u poslovnom svetu. Politički marketing, odnosi s javnošću i obuka za javni nastup, to su poslovi koji me i sada zanimaju, i kojima se bavim u granicama koje mi moja sadašnja pozicija dozvoljava.
* Ko zauzima prvo mesto na vašoj listi prioriteta?
- Moja ćerka Dunja, naravno. I sve što ima veze sa njom.
* Kakve su vaše „prognoze“ za ovu zimu: o čemu ćemo razmišljati, čemu ćemo se nadati...?
- Razmišljaćemo gde poslati decu na zimovanje, a da ne košta. Kako vratiti zelenaške kredite u „švajcarcima“ ili prodati stan pod hipotekom. Da li je za maturanta gore da ostane u Srbiji ili da ode „preko grane“? Razmišljaćemo da li smo pogrešili kada smo prošli put glasali i da li je bolje da ovaj put uopšte „ne izlazimo“ - da ne bismo pogrešili. A čemu ćemo se nadati? Pa da možemo da rešimo svako od ovih pitanja.
Ana POPADIĆ | 26. novembar 2011. 07:24
Novinarka RTS-a otvara novu sezonu „Upitnika“ ali u novom ruhu - razgovorima „jedan na jedan“
DUGO je nije bilo na malim ekranima, jer je „letnja“ pauza potrajala, a potrajaće, kako je najavljeno, do 5. decembra, kada nas očekuju novi „Upitnik“ i njegova autorka Olivera Jovićević. Novinarka koja je svojevremeno dobila nagradu „za doprinos ugledu i rejtingu RTS“ u intervjuu za „TV novosti“ otkriva da je „Upitnik“ posle sedam godina zreo za promenu, govori o političkom „performansu“ pred izbore, o Vladimiru Putinu kao globalnoj metafori moći, o malim i velikim pobedama i ćerki Dunji koja je neprikosnovena na Oliverinoj listi životnih prioriteta.
* Šta je novo u „Upitniku“, da li se menja nešto u koncepciji same emisije?
- Posle sedam godina emitovanja, emisija je zrela za promenu. Reč je o sasvim novom formatu kakav trenutno ne postoji na našim televizijama. Radiću intervju „jedan na jedan“ u kojem će pitanja postavljati i gledaoci slanjem svojih snimljenih video-pitanja, telefonom snimljenih fono-pitanja, putem elektronske pošte, skajpa, a moguće je i preko „Fejsbuka“. Gledaoci će moći da šalju pitanja tokom cele nedelje, i u toku emitovanja emisije, na čemu će raditi tim sastavljen od novinara i stručnjaka RTS za savremene tehnologije. Ovakav vid komunikacije na velikim zapadnim televizijama je već odavno praksa. Emisija će biti test za političare koliko su spremni da odgovore na barem trideset pitanja gledalaca, umesto što u raznim pričaonicama „vrte“ četiri-pet rečenica po sat vremena. „Upitnik“ će biti merač odgovornosti i ozbiljnog bavljenja politikom u Srbiji.
* Jesenja sezona na TV počela je pre dva meseca... Zašto ste čekali skoro do decembra?
- Odluka naše kuće je da jesenju šemu „ustartuje“ u drugoj polovini novembra. Meni su date još dve nedelje da zajedno sa timom obavim sve zahtevne tehničke pripreme, uradim novu grafiku, scenografske izmene...
* Šta ćete nas „upitati“ ove jeseni?
- Iako izbori nisu zvanično raspisani, izborna kampanja je počela - skupovi, humanitarne akcije, „spontani“ susreti sa građanima. Ovaj kolektivni performans nije do sada dao odgovore ni na jedno od ključnih pitanja važnih u narednoj godini - kako ćemo živeti, koja je to granica siromaštva koju možemo da istrpimo, kakva je sudbina naše okrenutosti ka Evropi, šta je stvarno moguće u pregovorima o Kosovu, ima li Srbija svoga Ivu Sanadera...
* Ko se nalazi na vašem „tajnom“ spisku želja gostiju?
- Ličnosti regiona - Milo Đukanović i Stjepan Mesić, globalna metafora moći Vladimir Putin, Žarko Laušević, jedan od zaboravljenih, Karla del Ponte, jedna od dobro upućenih, Veljko Kadijević, s kojim se neko vreme nisam čula...
* Ima li nade da (u nekoj skorijoj budućnosti) u emisijama poput vaše umesto političara dominiraju naučnici, talentovani mladi ljudi, kulturni poslenici...?
- Volela bih da se s vremena na vreme „odmaknem“ od političara i primaknem baš tim ljudima potisnutim iz fokusa javnosti upravo zbog loših posledica politike.
* Jednom ste rekli da je „TV studio poput ringa“. Ko u vašem „ringu“ češće pobeđuje - vi ili gosti?
- U emisiji sa dva ili tri gosta, kakvu sam radila do sada, novinar je najčešće u poziciji da bude „provodnik“ za njihova međusobna sučeljavanja. Merač moga učešća u „ringu“ su direktni odgovori koje sam dobila na važna pitanja. A bilo je tu i velikih i malih pobeda.
* Koji je najefikasniji način da ućutkate sagovornika?
- Nije moje da ih ućutkam, naprotiv. Moje je da ih nateram da progovore.
* Na koji način se „odmarate od televizije“?
- Uživam u krugu porodice. Družim se sa sestrama. Smirujem živce u lekovitim razgovorima s prijateljicama. Hranim dušu nekim dobrim knjigama. Pomalo piskaram za svoju dušu. Radujem se nekim sjajnim ljudima.
* Kako vidite svoju dalju karijeru? Čime ćete se baviti kada i ako napustite televiziju?
- Volela bih da u narednih godinu ili dve uradim još neke važne intervjue. Nakon toga odlučiću da li ću ostati u medijima ili ću dalju karijeru graditi u poslovnom svetu. Politički marketing, odnosi s javnošću i obuka za javni nastup, to su poslovi koji me i sada zanimaju, i kojima se bavim u granicama koje mi moja sadašnja pozicija dozvoljava.
* Ko zauzima prvo mesto na vašoj listi prioriteta?
- Moja ćerka Dunja, naravno. I sve što ima veze sa njom.
* Kakve su vaše „prognoze“ za ovu zimu: o čemu ćemo razmišljati, čemu ćemo se nadati...?
- Razmišljaćemo gde poslati decu na zimovanje, a da ne košta. Kako vratiti zelenaške kredite u „švajcarcima“ ili prodati stan pod hipotekom. Da li je za maturanta gore da ostane u Srbiji ili da ode „preko grane“? Razmišljaćemo da li smo pogrešili kada smo prošli put glasali i da li je bolje da ovaj put uopšte „ne izlazimo“ - da ne bismo pogrešili. A čemu ćemo se nadati? Pa da možemo da rešimo svako od ovih pitanja.
H1N1
Ističe se
- Poruka
- 2.111
Naša Kuća najbolja, uprkos problemima koji ne potiču iz RTS
Koleginice i kolege,
Tokom sedam godina dominacije, nikada lakše i ubedljivije nismo dobili godinu u poverenju građana i gledanosti našeg programa. Srbija je 2011, zvaničnim agencijskim merenjem, proglasila RTS za najgledaniji program tokom 272 dana. Sve ostale televizije zajedno (Pink, Prva, B92, Avala, Hepi...) imaju samo 44 dana.
Sve to smo ostvarili našim nekomercijalnim programom. Jer, uprkos neukim kritikama, šta je to komercijalno u tv emisijama Slagalici, Dnevniku, Jutarnjem programu, Oku, Beogradskoj hronici, Sasvim prirodno, Ovo je Srbija, Šarenici, Kvadraturi kruga, našim serijama, pa i u radio emisijama Novosti dana, Dnevnik, Sportski žurnal, Talasanje, Karavan, Dva bela goluba, Susretanja...
Ipak, paradoksalno - nikada nismo bili u težoj finansijskoj situaciji.
Pretplata, zbog modela naplate i krize, opada iz godine u godinu. Praktično, „rupa“ u našim finansijama je između 22 i 25 miliona evra godišnje. Takva suma ne može se nadoknaditi nikakvom štednjom, otpuštanjima, socijalnim programima ili kreditima komercijalnih banaka. Sve smo to već uradili ali efekti ne mogu da stignu brzorastuće troškove. Istovremeno, programski zahtevi prema RTS progresivno rastu. Najglasniji su „stručnjaci“ koji nikada nisu radili složene poslove; recimo, da upumpaju vazduh u dečije leptiriće za plivanje, ali tačno „znaju“ kako treba voditi RTS sa 4000 zaposlenih i kako treba da izgleda naš program.
Kao vaš poslodavac, mirno kažem da su napadi na RTS prouzrokovani neoprostivim činjenicama da građani imaju najviše poverenja u RTS što, potom, proizvodi višemilionsko dnevno gledalište. Ako to nije tačno, zašto u vreme bilo kakve krizne situacije građani Srbije odgovore traže na programima Javnog servisa? Broj naših gledalaca i slušalaca u takvim danima veći je od zbira svih ostalih programa sa nacionalnom frekvencijom. Nikada u istoriji Televizije nismo snimali više domaćeg programa. Sve što smo naumili, napravljeno je perfektno: Avalski toranj, Evrosong, svi međunarodni prenosi sporta, Univerzijada, prvi smo potpisali kolektivni ugovor sa zaposlenima, sedam godina nismo imali štrajkove, samo kroz poreze i zapošljavanje nezavisnih filmskih i televizijskih radnika i produkcija vraćamo društvu preko 30 m evra godišnje, postižemo najbolje rezultate od svih javnih servisa na Balkanu u najsurovijoj konkurenciji bogatih tajkunskih televizija....
Ko je onda taj „fantom“ koji ne želi da RTS bude slušan, gledan i priznat? Ko uporno traži srpski javni servis koji je slabiji od komercijalnih medija sa turskim, nemačkim, grčkim i indijskim programom? Ko uporno tvrdi da je RTS, a ne srpska vlada još 2002. zakonom uvela pretplatu? Ko tvrdi da je RTS dužan da sprovodi taj zakon a ne institucije koje sprovode zakon? Ko preporučuje RTS da uloži 10 m evra u sudske procese protiv neplatiša sa realnom procenom da od uloženog vrati ni trećinu? Ko koristi jevtinu populističku parolu „dole pretplata“ kao da RTS nije potpuno svejedno iz kojih društvenih ili državnih sredstava se finansira, ako su ti izvori dovoljni? Ko je taj mudrac koji smatra da će Javni servis Srbije najbolje obaviti svoju funkciju ako bankrotira? Postoji li u nečijim glavama plan da se RTS uruši finansijski kad već nije mogao programski? Ne verujem u to; ali spavam širom otvorenih očiju.
Moje pismo vama predstavlja upozorenje opšteg smera. Pošto je dokazana direktna veza između ekonomskog stanja građana i procenta naplaćene pretplate, šta možemo da očekujemo u sledeće dve godine? Ekonomski oporavak Srbije zahteva vreme. Da bi Javni servis ostvario svoju društvenu i medijsku funkciju, mora se postaviti pitanje- koliko imamo vremena i koliko imamo novca? Niko na RTS ne očekuje život u blagostanju usred ovakve krize, usred medijskog haosa koji je naterao gotovo sve srpske medije da potraže utočište pod kišobrane domaćih i stranih tajkuna. Naravoučenije: dolaze teška vremena kada više ništa nije sigurno. Ni redovna zarada, ni radno mesto, ni programska stabilnost i kad nijedan zaposleni u RTS ne može da izbegne efekte koji su se sručili na sve.
Budući da evropska praksa preporučuje sistem dvostrukog finansiranja javnih servisa, putem pretplate i prihoda od marketinga, RTS je po veličini i zakonskim obavezama, projektovan za ukupni budžet od oko 100 miliona evra. Samo smo u jednoj godini, (2008), od ponovnog uvođenja pretplate imali takav prihod. Već 2009.g. priliv je iznosio Eur 87M, a 2010 Eur 81,5, odnosno više od Eur 40M nedostajućih za dve godine. Poređenja radi, napominjem da je 1997. prihod RTS od takse za brojilo, dostigao oko 160 miliona maraka, što u odnosu na današnju kupovnu moć iznosi skoro 200 miliona evra. Otprilike toliko novca, dva puta više od nas, danas ima HRT, radio-televizija naše veličine. S obzirom da već godinama u marketingu prihodujemo između 22 i 25 miliona evra, za normalno funkcionisanje naše Kuće, neophodna je još pretplata u visini od oko 80 miliona evra ili 75 procenata naplaćene pretplate. Ekonomska kriza, stalno pozivanje na neplaćanje pretplate, jaka, sinhronizovana hajka komercijalnih medija na RTS, nerazumevanje uloge Javnog servisa u srpskoj Skupštini, stalne optužbe o nepostojećoj komercijalizaciji sadržaja programa, doveli su do pada naplaćene pretplate na samo 41 procenat u oktobru ove godine. Znači, naš prihod je pao ispod polovine moguće pretplate dok su sve zakonske obaveze, zarade i plaćanja državi ostala u punom iznosu.
Praktično, mi danas prinudno poslujemo po principu TRI TREĆINE. Jednu trećinu ukupnog prihoda najpre uzima država za poreze, pdv i ostala davanja. Druga trećina odlazi na troškove svih programa koje sami snimamo ili kupujemo. Treća trećina zbir je zarada, stimulacija i honorara. Napominjemo da poslovanje, svaki tender, ugovor, način isplate i funkcionisanje RTS redovno kontrolišu nadležne institucije i ovlašćena revizorska kuća, čiji se završni izveštaj usvaja na UO RTS.
Danas se Javni servis Srbije nalazi pred problemima čije rešenje nije u našim rukama. Kad procenat naplaćene pretplate na nivou Srbije siđe ispod polovine mogućeg nivoa, kad se statistički svede na Beograd (naplaćeno 67%) i Novi Sad (naplaćeno 57%), pretplata gubi smisao a država ne ispunjava osnovni evropski uslov za opstanak javnog servisa - postojanje dovoljnog i stabilnog izvora finansiranja.
Naš menadžment je danas suočen sa nemogućim izborom. Zbog pretplate koja je pala na 41%, a prognoze govore o daljem padu, primorani smo da odlučujemo o sledećim potezima;
• Da se radnicima sa najvišim primanjima odmah smanje ukupne zarade za daljih 15%, pošto je početkom godine taj fond već smanjen za 10%.
• Da se nastavi sa apsolutnom štednjom i redukcijom svih troškova.
• Da smanjimo obim programa i da privremeno usporimo snimanje tri nove domaće serije kapitalnih razmera.
• Da posle Nove godine primimo 100 do 150 honorarnih radnika (od ukupno 500) a ostalima otkažemo saradnju pošto zakon ne dozvoljava sprovođenje socijalnog programa ako RTS zapošljava honorarne radnike. Treba naglasiti da oni marljivo rade uprkos tromesečnog kašnjenja honorara.
• Da na prinudni odmor pošaljemo 500 stalno zaposlenih.
• Da otpočnemo sa trećim talasom socijalnog programa za oko 500 zaposlenih. Naša je procena da u RTS ima oko 800 zaposlenih koji ne ispunjavaju kriterijume neophodne RTS-u. Njihovim odlaskom smanjuju se troškovi za oko 10 miliona evra na godišnjem nivou.
Otklonili smo, upornim sukobom na različitim nivoima, opasnost i zahtev komercijalnih televizija da se RTS ukine pravo na zaradu od marketinga (dozvoljenih 6 minuta reklama po satu) i, uz velike probleme, da se iovako nedovoljna pretplata deli sa projektovanim regionalnim javnim servisima.
U razgovorima sa Vladom i nadležnim ministarstvima, razumevajući veoma tešku ekonomsku situaciju građana, države i društva, zastupaćemo tezu o neophodnosti promena načina naplaćivanja pretplate ili će nas situacija primorati da, poput nekih medijskih javnih servisa u Evropi, napravimo korak natrag i vratimo se na budžetsko finansiranje zadržavajući, uz pomoć evropskih institucija, samostalnost i profesionalnost.
Ukoliko država Srbija želi uspešan, slušan, gledan i profesionalan Javni servis, koji čuva kulturu, informisanost, jezik, vrednosti, tradiciju, ugrožene i manjinske društvene grupe, ukoliko RTS predstavlja mesto gde se „pravi zajednica građana“, a to je posao koji u medijskoj sferi obavlja samo RTS - država Srbija valja da pokaže želju da RTS opstane.
Drugi deo posla – da radimo štedljivo, kreativno, odgovorno, profesionalno, da ne dozvolimo nikome da u Kući živi na tuđi račun, da jača svest o izloženosti tržištu i neumitnim udarima krize, naš je posao. To podrazumeva da nijedan šef, urednik, radnik, honorarac ili direktor neće biti pošteđen provere rada i doprinosa.
Zbog gledalaca i slušalaca koji nam veruju, zbog društva kojem je javni servis neophodan, zbog očuvanja sedmogodišnje dominacije RTS, zbog svesti da je Javni servis mesto gde građani poređenjem ponuđenog stvaraju društveni konsenzus, zbog naših porodica, zbog verovanja da naš rad neće propasti, upozoravam vas na ozbiljnost i dubinu krize kakvu ova kuća ne pamti. Tražim odgovorno ponašanje i razumevanje teških poteza koji nam predstoje. Tražim konačni raskid sa delom tradicije starog državnog RTS po kojem je važno zaposliti se na RTS a „sve napravljene račune neko će već platiti“. Tražim punu mobilizaciju svih institucija i urednika u našoj Kući. Svako drugačije ponašanje zaposlenih smatraću davanjem otkaza i prihvatiću sve takve otkaze.
Aleksandar Tijanić
Novembar, 2011
Koleginice i kolege,
Tokom sedam godina dominacije, nikada lakše i ubedljivije nismo dobili godinu u poverenju građana i gledanosti našeg programa. Srbija je 2011, zvaničnim agencijskim merenjem, proglasila RTS za najgledaniji program tokom 272 dana. Sve ostale televizije zajedno (Pink, Prva, B92, Avala, Hepi...) imaju samo 44 dana.
Sve to smo ostvarili našim nekomercijalnim programom. Jer, uprkos neukim kritikama, šta je to komercijalno u tv emisijama Slagalici, Dnevniku, Jutarnjem programu, Oku, Beogradskoj hronici, Sasvim prirodno, Ovo je Srbija, Šarenici, Kvadraturi kruga, našim serijama, pa i u radio emisijama Novosti dana, Dnevnik, Sportski žurnal, Talasanje, Karavan, Dva bela goluba, Susretanja...
Ipak, paradoksalno - nikada nismo bili u težoj finansijskoj situaciji.
Pretplata, zbog modela naplate i krize, opada iz godine u godinu. Praktično, „rupa“ u našim finansijama je između 22 i 25 miliona evra godišnje. Takva suma ne može se nadoknaditi nikakvom štednjom, otpuštanjima, socijalnim programima ili kreditima komercijalnih banaka. Sve smo to već uradili ali efekti ne mogu da stignu brzorastuće troškove. Istovremeno, programski zahtevi prema RTS progresivno rastu. Najglasniji su „stručnjaci“ koji nikada nisu radili složene poslove; recimo, da upumpaju vazduh u dečije leptiriće za plivanje, ali tačno „znaju“ kako treba voditi RTS sa 4000 zaposlenih i kako treba da izgleda naš program.
Kao vaš poslodavac, mirno kažem da su napadi na RTS prouzrokovani neoprostivim činjenicama da građani imaju najviše poverenja u RTS što, potom, proizvodi višemilionsko dnevno gledalište. Ako to nije tačno, zašto u vreme bilo kakve krizne situacije građani Srbije odgovore traže na programima Javnog servisa? Broj naših gledalaca i slušalaca u takvim danima veći je od zbira svih ostalih programa sa nacionalnom frekvencijom. Nikada u istoriji Televizije nismo snimali više domaćeg programa. Sve što smo naumili, napravljeno je perfektno: Avalski toranj, Evrosong, svi međunarodni prenosi sporta, Univerzijada, prvi smo potpisali kolektivni ugovor sa zaposlenima, sedam godina nismo imali štrajkove, samo kroz poreze i zapošljavanje nezavisnih filmskih i televizijskih radnika i produkcija vraćamo društvu preko 30 m evra godišnje, postižemo najbolje rezultate od svih javnih servisa na Balkanu u najsurovijoj konkurenciji bogatih tajkunskih televizija....
Ko je onda taj „fantom“ koji ne želi da RTS bude slušan, gledan i priznat? Ko uporno traži srpski javni servis koji je slabiji od komercijalnih medija sa turskim, nemačkim, grčkim i indijskim programom? Ko uporno tvrdi da je RTS, a ne srpska vlada još 2002. zakonom uvela pretplatu? Ko tvrdi da je RTS dužan da sprovodi taj zakon a ne institucije koje sprovode zakon? Ko preporučuje RTS da uloži 10 m evra u sudske procese protiv neplatiša sa realnom procenom da od uloženog vrati ni trećinu? Ko koristi jevtinu populističku parolu „dole pretplata“ kao da RTS nije potpuno svejedno iz kojih društvenih ili državnih sredstava se finansira, ako su ti izvori dovoljni? Ko je taj mudrac koji smatra da će Javni servis Srbije najbolje obaviti svoju funkciju ako bankrotira? Postoji li u nečijim glavama plan da se RTS uruši finansijski kad već nije mogao programski? Ne verujem u to; ali spavam širom otvorenih očiju.
Moje pismo vama predstavlja upozorenje opšteg smera. Pošto je dokazana direktna veza između ekonomskog stanja građana i procenta naplaćene pretplate, šta možemo da očekujemo u sledeće dve godine? Ekonomski oporavak Srbije zahteva vreme. Da bi Javni servis ostvario svoju društvenu i medijsku funkciju, mora se postaviti pitanje- koliko imamo vremena i koliko imamo novca? Niko na RTS ne očekuje život u blagostanju usred ovakve krize, usred medijskog haosa koji je naterao gotovo sve srpske medije da potraže utočište pod kišobrane domaćih i stranih tajkuna. Naravoučenije: dolaze teška vremena kada više ništa nije sigurno. Ni redovna zarada, ni radno mesto, ni programska stabilnost i kad nijedan zaposleni u RTS ne može da izbegne efekte koji su se sručili na sve.
Budući da evropska praksa preporučuje sistem dvostrukog finansiranja javnih servisa, putem pretplate i prihoda od marketinga, RTS je po veličini i zakonskim obavezama, projektovan za ukupni budžet od oko 100 miliona evra. Samo smo u jednoj godini, (2008), od ponovnog uvođenja pretplate imali takav prihod. Već 2009.g. priliv je iznosio Eur 87M, a 2010 Eur 81,5, odnosno više od Eur 40M nedostajućih za dve godine. Poređenja radi, napominjem da je 1997. prihod RTS od takse za brojilo, dostigao oko 160 miliona maraka, što u odnosu na današnju kupovnu moć iznosi skoro 200 miliona evra. Otprilike toliko novca, dva puta više od nas, danas ima HRT, radio-televizija naše veličine. S obzirom da već godinama u marketingu prihodujemo između 22 i 25 miliona evra, za normalno funkcionisanje naše Kuće, neophodna je još pretplata u visini od oko 80 miliona evra ili 75 procenata naplaćene pretplate. Ekonomska kriza, stalno pozivanje na neplaćanje pretplate, jaka, sinhronizovana hajka komercijalnih medija na RTS, nerazumevanje uloge Javnog servisa u srpskoj Skupštini, stalne optužbe o nepostojećoj komercijalizaciji sadržaja programa, doveli su do pada naplaćene pretplate na samo 41 procenat u oktobru ove godine. Znači, naš prihod je pao ispod polovine moguće pretplate dok su sve zakonske obaveze, zarade i plaćanja državi ostala u punom iznosu.
Praktično, mi danas prinudno poslujemo po principu TRI TREĆINE. Jednu trećinu ukupnog prihoda najpre uzima država za poreze, pdv i ostala davanja. Druga trećina odlazi na troškove svih programa koje sami snimamo ili kupujemo. Treća trećina zbir je zarada, stimulacija i honorara. Napominjemo da poslovanje, svaki tender, ugovor, način isplate i funkcionisanje RTS redovno kontrolišu nadležne institucije i ovlašćena revizorska kuća, čiji se završni izveštaj usvaja na UO RTS.
Danas se Javni servis Srbije nalazi pred problemima čije rešenje nije u našim rukama. Kad procenat naplaćene pretplate na nivou Srbije siđe ispod polovine mogućeg nivoa, kad se statistički svede na Beograd (naplaćeno 67%) i Novi Sad (naplaćeno 57%), pretplata gubi smisao a država ne ispunjava osnovni evropski uslov za opstanak javnog servisa - postojanje dovoljnog i stabilnog izvora finansiranja.
Naš menadžment je danas suočen sa nemogućim izborom. Zbog pretplate koja je pala na 41%, a prognoze govore o daljem padu, primorani smo da odlučujemo o sledećim potezima;
• Da se radnicima sa najvišim primanjima odmah smanje ukupne zarade za daljih 15%, pošto je početkom godine taj fond već smanjen za 10%.
• Da se nastavi sa apsolutnom štednjom i redukcijom svih troškova.
• Da smanjimo obim programa i da privremeno usporimo snimanje tri nove domaće serije kapitalnih razmera.
• Da posle Nove godine primimo 100 do 150 honorarnih radnika (od ukupno 500) a ostalima otkažemo saradnju pošto zakon ne dozvoljava sprovođenje socijalnog programa ako RTS zapošljava honorarne radnike. Treba naglasiti da oni marljivo rade uprkos tromesečnog kašnjenja honorara.
• Da na prinudni odmor pošaljemo 500 stalno zaposlenih.
• Da otpočnemo sa trećim talasom socijalnog programa za oko 500 zaposlenih. Naša je procena da u RTS ima oko 800 zaposlenih koji ne ispunjavaju kriterijume neophodne RTS-u. Njihovim odlaskom smanjuju se troškovi za oko 10 miliona evra na godišnjem nivou.
Otklonili smo, upornim sukobom na različitim nivoima, opasnost i zahtev komercijalnih televizija da se RTS ukine pravo na zaradu od marketinga (dozvoljenih 6 minuta reklama po satu) i, uz velike probleme, da se iovako nedovoljna pretplata deli sa projektovanim regionalnim javnim servisima.
U razgovorima sa Vladom i nadležnim ministarstvima, razumevajući veoma tešku ekonomsku situaciju građana, države i društva, zastupaćemo tezu o neophodnosti promena načina naplaćivanja pretplate ili će nas situacija primorati da, poput nekih medijskih javnih servisa u Evropi, napravimo korak natrag i vratimo se na budžetsko finansiranje zadržavajući, uz pomoć evropskih institucija, samostalnost i profesionalnost.
Ukoliko država Srbija želi uspešan, slušan, gledan i profesionalan Javni servis, koji čuva kulturu, informisanost, jezik, vrednosti, tradiciju, ugrožene i manjinske društvene grupe, ukoliko RTS predstavlja mesto gde se „pravi zajednica građana“, a to je posao koji u medijskoj sferi obavlja samo RTS - država Srbija valja da pokaže želju da RTS opstane.
Drugi deo posla – da radimo štedljivo, kreativno, odgovorno, profesionalno, da ne dozvolimo nikome da u Kući živi na tuđi račun, da jača svest o izloženosti tržištu i neumitnim udarima krize, naš je posao. To podrazumeva da nijedan šef, urednik, radnik, honorarac ili direktor neće biti pošteđen provere rada i doprinosa.
Zbog gledalaca i slušalaca koji nam veruju, zbog društva kojem je javni servis neophodan, zbog očuvanja sedmogodišnje dominacije RTS, zbog svesti da je Javni servis mesto gde građani poređenjem ponuđenog stvaraju društveni konsenzus, zbog naših porodica, zbog verovanja da naš rad neće propasti, upozoravam vas na ozbiljnost i dubinu krize kakvu ova kuća ne pamti. Tražim odgovorno ponašanje i razumevanje teških poteza koji nam predstoje. Tražim konačni raskid sa delom tradicije starog državnog RTS po kojem je važno zaposliti se na RTS a „sve napravljene račune neko će već platiti“. Tražim punu mobilizaciju svih institucija i urednika u našoj Kući. Svako drugačije ponašanje zaposlenih smatraću davanjem otkaza i prihvatiću sve takve otkaze.
Aleksandar Tijanić
Novembar, 2011
H1N1
Ističe se
- Poruka
- 2.111
Pevačica Ana Nikolić tuži Radio-televiziju Srbije zbog propusta na Beoviziji 2009. godine, kada su je diskvalifikovali u polufinalu. Javni servis i Nikolićeva juče su imali okršaj na sudu. Dok se u ime RTS-a pojavio muzički urednik Dragoljub Ilić, Anu je predstavljao njen advokat Milenko Perić.
“Od žirija je na polufinalnoj večeri dobila nulu! Pevači, kad vide da su u situaciji u kakvoj je ona bila, pribegavaju dizanju medijske prašine. Videla je ona da nema šanse, jer je i po glasovima publike bila peta-šesta po redu! Ana nije bila u prvobitnoj selekciji, nego je naknadno ubačena. Pesma je pisana za Natašu Bekvalac, koja je učešće otkazala iz privatnih razloga. Ana je u priču ušla 10 do 15 dana pre festivala”, izjavio je muzički urednik RTS-a.
Ana, koja je u medijskom ilegali, morala je da se oglasi i uputi otvoreno pismo RTS-u.
“S obzirom na to da su prestavnici medija bili prisutni, nažalost samo ispred sudnice, smatram da je istima sve savršeno jasno, te da je bilo kakvo moje dodatno objašnjenje čitave situacije izlišno. Međutim, dok sam ja ćutala i mesecima unazad se nisam oglašavala upravo iz želje da se ne remeti tok suđenja, gospodin Ilić je izneo niz nepravilnosti i uglavnom neosnovanih pretpostavki. Za početak je trebalo da se barem elementarno obavesti o slučaju u kojem istupa, te da ne pravi krucijalne greške tipa da sam pevala numeru “Romale romali”, kada svi znaju da sam nastupala sa pesmom “Bili smo najlepši”. Takođe apsolutna neistina je da je ista bila namenjena Nataši Bekvalac. Elem, to je sporedno u odnosu na njegove pretpostavke kako bi se glasanje odvijalo i da sam se pojavila. Vidovita još nisam, te da unapred znam da ću dobiti minimalan broj glasova, te da se zato ne pojavim, pa odlučim da dižem medijsku prašinu. To je njegovo viđenje stvari koje ću javno da pojasnim sada. Poziva se na to da nisam dobila ni jedan glas u drugoj polufilalnoj večeri, a ja ga pitam pa zbog čega bi zaboga iko glasao za pesmu koja te večeri nije izvedena?! A što se tiče kvaliteta iste, da nisam bila uverena u visok plasman ne bih se ni prijavila, a ni ovako borila za zadovoljenje pravde… Takođe, tu istu numeru koju sada osporavaju je taj isti RTS nagradio pobedničkom kompozicijom Beovizije, tako da… Jedan dnevni list je sjajno rekao – “greška je naša, ali nismo krivi!”. Gospodine Iliću, dozvolite da sud bude taj ko će da proceni da li sam oštećena ili ne. Hvala unapred”, kaže Ana.
izvor: Scandal.rs
“Od žirija je na polufinalnoj večeri dobila nulu! Pevači, kad vide da su u situaciji u kakvoj je ona bila, pribegavaju dizanju medijske prašine. Videla je ona da nema šanse, jer je i po glasovima publike bila peta-šesta po redu! Ana nije bila u prvobitnoj selekciji, nego je naknadno ubačena. Pesma je pisana za Natašu Bekvalac, koja je učešće otkazala iz privatnih razloga. Ana je u priču ušla 10 do 15 dana pre festivala”, izjavio je muzički urednik RTS-a.
Ana, koja je u medijskom ilegali, morala je da se oglasi i uputi otvoreno pismo RTS-u.
“S obzirom na to da su prestavnici medija bili prisutni, nažalost samo ispred sudnice, smatram da je istima sve savršeno jasno, te da je bilo kakvo moje dodatno objašnjenje čitave situacije izlišno. Međutim, dok sam ja ćutala i mesecima unazad se nisam oglašavala upravo iz želje da se ne remeti tok suđenja, gospodin Ilić je izneo niz nepravilnosti i uglavnom neosnovanih pretpostavki. Za početak je trebalo da se barem elementarno obavesti o slučaju u kojem istupa, te da ne pravi krucijalne greške tipa da sam pevala numeru “Romale romali”, kada svi znaju da sam nastupala sa pesmom “Bili smo najlepši”. Takođe apsolutna neistina je da je ista bila namenjena Nataši Bekvalac. Elem, to je sporedno u odnosu na njegove pretpostavke kako bi se glasanje odvijalo i da sam se pojavila. Vidovita još nisam, te da unapred znam da ću dobiti minimalan broj glasova, te da se zato ne pojavim, pa odlučim da dižem medijsku prašinu. To je njegovo viđenje stvari koje ću javno da pojasnim sada. Poziva se na to da nisam dobila ni jedan glas u drugoj polufilalnoj večeri, a ja ga pitam pa zbog čega bi zaboga iko glasao za pesmu koja te večeri nije izvedena?! A što se tiče kvaliteta iste, da nisam bila uverena u visok plasman ne bih se ni prijavila, a ni ovako borila za zadovoljenje pravde… Takođe, tu istu numeru koju sada osporavaju je taj isti RTS nagradio pobedničkom kompozicijom Beovizije, tako da… Jedan dnevni list je sjajno rekao – “greška je naša, ali nismo krivi!”. Gospodine Iliću, dozvolite da sud bude taj ko će da proceni da li sam oštećena ili ne. Hvala unapred”, kaže Ana.
izvor: Scandal.rs
H1N1
Ističe se
- Poruka
- 2.111
Избори и Олимпијада одлажу дигитализацију
Политика
Искључење аналогног ТВ сигнала неће почети, како је планирано, 4. априла 2012. године, најављује Ирини Рељин, помоћница министра.
Телевизијске антене у Србији не одлазе у старо гвожђе од 4. априла следеће године за када је било планирано искључење аналогног и прелазак на дигитални ТВ сигнал. Како је за наш лист потврдила Ирини Рељин, помоћница министра задужена за телекомуникације, почетак тог процеса биће одложен, али ће припремни радови бити настављени.
- Следеће године се одржавају избори, за које смо мислили да ће бити раније, а ни једна држава не сме да ради дигитализацију пред изборе. Такође, очекује нас и Европско првенство у фудбалу и Олимпијске игре, тако да не можемо да почнемо искључење дигиталног сигнала пре него што се све то заврши - наводи Рељин.
Делимични прелазак на дигиталну ТВ, додаје она, почеће тек крајем 2012. и то зонски, на појединим деловима територије на којима ће бити успостављена пробна мрежа од 15 предајника малих снага. На овакав приступ наша држава се одлучила јер због великог броја ТВ станица и заузетости фреквенцијског спектра готово да није могуће упоредо емитовање аналогног и дигиталног сигнала, као што су радиле поједине земље.
Колико ће новца бити потребно за цео процес дигитализације, за сада се не зна прецизно, али је процењен на 75 милиона евра. Највећи трошак представља изградња дигиталне мреже, док је мање новца потребно за пријемнике за домаћинства која програм примају преко земаљске антене, а немају телевизоре који подржавају дигитални сигнал.
- Од 2,7 милиона домаћинстава у Србији, 57 одсто је упућено на земаљски пријем, што значи да око 1,5 милиона њих мора имати ту пријемничку базу. Претпостављам да ће социјално угроженим породицама бити надокнађена средства за куповину опреме - каже помоћница министра.
У суседној Хрватској, која је пре годину дана прешла на дигитално емитовање, држава је домаћинствима поделила купоне у вредности од 10 евра за које су могли да купе најјефтинију опрему или да додају још толико, па да имају већи избор. Иако је гашење аналогних предајника завршено за само десет месеци, припреме су, према речима Жељка Табаковића, помоћника директора хрватске Агенције за пошту и електронске комуникације, почеле још 2002, а све је финансирано кредитима и новцем из фондова Европске уније.
Овај сложен посао за који је ЕУ препоручила чланицама да заврше до почетка следеће године, окончан је тек у 17 држава Старог континента, док је 11 најавило датум преласка. Питање је, међутим, хоће ли се ти планови и остварити.
Дарко Раткај, инжењер Европске радиодифузне уније (ЕБУ), каже да је дигитализација једноставнија у земљама где већина гледалаца програм прима преко кабловских мрежа, а мање преко земаљске телевизије, односно кровних антена. Брзина процеса, додаје он, зависи и од количине слободних фреквенција и удела дигиталних пријемника чији се број у Европи годишње увећа за сто милиона.
Према споразуму Међународне уније за телекомуникације, чији је и Србија потписник, као последњи рок за прелазак на дигитално емитовање одређен је 17. јун 2015. године.
Политика
Искључење аналогног ТВ сигнала неће почети, како је планирано, 4. априла 2012. године, најављује Ирини Рељин, помоћница министра.
Телевизијске антене у Србији не одлазе у старо гвожђе од 4. априла следеће године за када је било планирано искључење аналогног и прелазак на дигитални ТВ сигнал. Како је за наш лист потврдила Ирини Рељин, помоћница министра задужена за телекомуникације, почетак тог процеса биће одложен, али ће припремни радови бити настављени.
- Следеће године се одржавају избори, за које смо мислили да ће бити раније, а ни једна држава не сме да ради дигитализацију пред изборе. Такође, очекује нас и Европско првенство у фудбалу и Олимпијске игре, тако да не можемо да почнемо искључење дигиталног сигнала пре него што се све то заврши - наводи Рељин.
Делимични прелазак на дигиталну ТВ, додаје она, почеће тек крајем 2012. и то зонски, на појединим деловима територије на којима ће бити успостављена пробна мрежа од 15 предајника малих снага. На овакав приступ наша држава се одлучила јер због великог броја ТВ станица и заузетости фреквенцијског спектра готово да није могуће упоредо емитовање аналогног и дигиталног сигнала, као што су радиле поједине земље.
Колико ће новца бити потребно за цео процес дигитализације, за сада се не зна прецизно, али је процењен на 75 милиона евра. Највећи трошак представља изградња дигиталне мреже, док је мање новца потребно за пријемнике за домаћинства која програм примају преко земаљске антене, а немају телевизоре који подржавају дигитални сигнал.
- Од 2,7 милиона домаћинстава у Србији, 57 одсто је упућено на земаљски пријем, што значи да око 1,5 милиона њих мора имати ту пријемничку базу. Претпостављам да ће социјално угроженим породицама бити надокнађена средства за куповину опреме - каже помоћница министра.
У суседној Хрватској, која је пре годину дана прешла на дигитално емитовање, држава је домаћинствима поделила купоне у вредности од 10 евра за које су могли да купе најјефтинију опрему или да додају још толико, па да имају већи избор. Иако је гашење аналогних предајника завршено за само десет месеци, припреме су, према речима Жељка Табаковића, помоћника директора хрватске Агенције за пошту и електронске комуникације, почеле још 2002, а све је финансирано кредитима и новцем из фондова Европске уније.
Овај сложен посао за који је ЕУ препоручила чланицама да заврше до почетка следеће године, окончан је тек у 17 држава Старог континента, док је 11 најавило датум преласка. Питање је, међутим, хоће ли се ти планови и остварити.
Дарко Раткај, инжењер Европске радиодифузне уније (ЕБУ), каже да је дигитализација једноставнија у земљама где већина гледалаца програм прима преко кабловских мрежа, а мање преко земаљске телевизије, односно кровних антена. Брзина процеса, додаје он, зависи и од количине слободних фреквенција и удела дигиталних пријемника чији се број у Европи годишње увећа за сто милиона.
Према споразуму Међународне уније за телекомуникације, чији је и Србија потписник, као последњи рок за прелазак на дигитално емитовање одређен је 17. јун 2015. године.
H1N1
Ističe se
- Poruka
- 2.111
Без нових рокова за завршетак дигитализације
Danas
Нацрт измена Стратегије преласка с аналогног на дигитално емитовање ТВ сигнала у Србији је при крају, а њиме се предвиђа фазни прелазак, као и пилот-емитовање дигиталног сигнала које ће почети до краја године.
Опрема за овај посао је стигла, у оквиру IPA програма, и тренутно смо у процесу обнављања стубова, односно предајничких локација, које нису реновиране деценијама, истиче за Данас Јасна Матић, државна секретарка за дигиталну агенду у Министарству културе, информисања и информационог друштва.
Према њеним речима, тренутно теку радови на 25 локација паралелно, од којих је 15 предвиђено за пилот-мрежу, а очекује се да све буде завршено у току зиме. Она додаје да ће пилот-мрежом бити „покривено" између 40 и 50 одсто гледалаца у Србији, односно толико њих имаће могућност да ухвати тест - дигитални сигнал.
Због чега сте се одлучили да мењате Стратегију и уводите фазни прелазак на дигитално емитовање?
- Стратегијом која је донета пре две и по године било је планирано да пређемо с аналогног на дигитално емитовање ТВ програма у једном дану, што је мање-више био јединствен случај у свету. Међутим, нисмо имали друге техничке могућности јер Закон о радиодифузији предвиђа да се свака слободна фреквенција ставља на аукцију. Тако да смо имали потпуно заузет спектар који је намењен за емитовање ТВ програма и тај процес другачије није ни могао да се планира. У међувремену, због економске кризе, одређен број ТВ станица престао је да емитује програм и тако се ослободио део спектра, што је омогућило да урадимо ревизију Стратегије и предвидимо фазни прелазак на дигитално емитовање. Овакав прелазак, иначе, имале су скоро све земље на свету и он траје по неколико година.
С обзиром на то да је до пилот-емитовања преостало веома мало времена, када ћете обавестити грађане какве уређаје, сет-топ-боксове (STB), треба да набаве како би видели дигиталну слику?
- Ангажовали смо Факултет техничких наука у Новом Саду да направи анализу и спецификацију за STB уређаје, односно да одреди које све карактеристике они треба да имају, као и да направи анализу сензибилности на цене и расположивости уређаја на тржишту. Њихова анализа биће готова 15. децембра и на основу тога ћемо донети одлуку шта је оптимална спецификација за STB, односно шта треба да препоручимо грађанима.
Мислите ли да ће сви успети да набаве STB уређаје од 15. децембра, до почетка пилот-емитовања које сте најавили за крај године?
- Није кључно питање да се то увезе одмах, односно не морају сви истог тренутка да буду у могућности да „ухвате" овај сигнал. Ми ћемо вероватно наручити један број STB уређаја, којима ћемо најпре тестирати како све функционише да не бисмо грађане позивали да се излажу трошку, док сами не установимо како се уопште простире тај сигнал. Даћемо у сваком случају спецификације за STB до краја године како би малопродаја у Србији могла да наручује ове уређаје.
На тржишту за сада нема одговарајућих STB уређаја, зар не?
- Нема, јер још нисмо одредили њихове спецификације. Међутим, недавно су се појавили први модели телевизора за DVB-T2.
Да ли ће можда за одређене категорије становништва ови уређаји бити бесплатни?
- То ће зависити од буџета за идућу годину. Рано је да о томе сада причамо.
Када ће, иначе, бити готове и усвојене измене Стратегије преласка на дигитално емитовање?
- Текст је у финалној фази нашег унутрашњег процеса, после чега ће бити пуштен у даљу процедуру. Очекујемо да се све заврши до краја године.
Колико ће фаза прелазака бити предвиђено Стратегијом?
- Број фаза се стратегијом неће одредити, већ ћемо то одредити другим документима након пилот-емитовања, када будемо видели како ће све заиста да функционише.
Извесно је да ће се мењати и првобитни рок за завршетак дигитализације, који је предвиђен за април 2012. Који ћете нови рок поставити?
- У самој стратегији нећемо дати дефинитивни рок за завршетак процеса дигитализације, али очекујемо да ће се то завршити у наредних годину дана.
Зна ли се макар када ће бити прво гашење аналогног сигнала, односно прва фаза?
- Прво гашење аналогног сигнала биће у идућој години. Питање је сада колико ћемо региона тачно одредити и када ће бити то последње искључење.
Danas
Нацрт измена Стратегије преласка с аналогног на дигитално емитовање ТВ сигнала у Србији је при крају, а њиме се предвиђа фазни прелазак, као и пилот-емитовање дигиталног сигнала које ће почети до краја године.
Опрема за овај посао је стигла, у оквиру IPA програма, и тренутно смо у процесу обнављања стубова, односно предајничких локација, које нису реновиране деценијама, истиче за Данас Јасна Матић, државна секретарка за дигиталну агенду у Министарству културе, информисања и информационог друштва.
Према њеним речима, тренутно теку радови на 25 локација паралелно, од којих је 15 предвиђено за пилот-мрежу, а очекује се да све буде завршено у току зиме. Она додаје да ће пилот-мрежом бити „покривено" између 40 и 50 одсто гледалаца у Србији, односно толико њих имаће могућност да ухвати тест - дигитални сигнал.
Због чега сте се одлучили да мењате Стратегију и уводите фазни прелазак на дигитално емитовање?
- Стратегијом која је донета пре две и по године било је планирано да пређемо с аналогног на дигитално емитовање ТВ програма у једном дану, што је мање-више био јединствен случај у свету. Међутим, нисмо имали друге техничке могућности јер Закон о радиодифузији предвиђа да се свака слободна фреквенција ставља на аукцију. Тако да смо имали потпуно заузет спектар који је намењен за емитовање ТВ програма и тај процес другачије није ни могао да се планира. У међувремену, због економске кризе, одређен број ТВ станица престао је да емитује програм и тако се ослободио део спектра, што је омогућило да урадимо ревизију Стратегије и предвидимо фазни прелазак на дигитално емитовање. Овакав прелазак, иначе, имале су скоро све земље на свету и он траје по неколико година.
С обзиром на то да је до пилот-емитовања преостало веома мало времена, када ћете обавестити грађане какве уређаје, сет-топ-боксове (STB), треба да набаве како би видели дигиталну слику?
- Ангажовали смо Факултет техничких наука у Новом Саду да направи анализу и спецификацију за STB уређаје, односно да одреди које све карактеристике они треба да имају, као и да направи анализу сензибилности на цене и расположивости уређаја на тржишту. Њихова анализа биће готова 15. децембра и на основу тога ћемо донети одлуку шта је оптимална спецификација за STB, односно шта треба да препоручимо грађанима.
Мислите ли да ће сви успети да набаве STB уређаје од 15. децембра, до почетка пилот-емитовања које сте најавили за крај године?
- Није кључно питање да се то увезе одмах, односно не морају сви истог тренутка да буду у могућности да „ухвате" овај сигнал. Ми ћемо вероватно наручити један број STB уређаја, којима ћемо најпре тестирати како све функционише да не бисмо грађане позивали да се излажу трошку, док сами не установимо како се уопште простире тај сигнал. Даћемо у сваком случају спецификације за STB до краја године како би малопродаја у Србији могла да наручује ове уређаје.
На тржишту за сада нема одговарајућих STB уређаја, зар не?
- Нема, јер још нисмо одредили њихове спецификације. Међутим, недавно су се појавили први модели телевизора за DVB-T2.
Да ли ће можда за одређене категорије становништва ови уређаји бити бесплатни?
- То ће зависити од буџета за идућу годину. Рано је да о томе сада причамо.
Када ће, иначе, бити готове и усвојене измене Стратегије преласка на дигитално емитовање?
- Текст је у финалној фази нашег унутрашњег процеса, после чега ће бити пуштен у даљу процедуру. Очекујемо да се све заврши до краја године.
Колико ће фаза прелазака бити предвиђено Стратегијом?
- Број фаза се стратегијом неће одредити, већ ћемо то одредити другим документима након пилот-емитовања, када будемо видели како ће све заиста да функционише.
Извесно је да ће се мењати и првобитни рок за завршетак дигитализације, који је предвиђен за април 2012. Који ћете нови рок поставити?
- У самој стратегији нећемо дати дефинитивни рок за завршетак процеса дигитализације, али очекујемо да ће се то завршити у наредних годину дана.
Зна ли се макар када ће бити прво гашење аналогног сигнала, односно прва фаза?
- Прво гашење аналогног сигнала биће у идућој години. Питање је сада колико ћемо региона тачно одредити и када ће бити то последње искључење.
H1N1
Ističe se
- Poruka
- 2.111
Вечерас у 22:05 Да можда не
Да Можда Не: Србија и Немачка европске барикаде
Мукотрпни односи Србије и Немачке, оптерећени историјском хипотеком ратних непријатеља у оба светска рата, нису били препрека животној економској упућености на партнерство ове две земље.
Да ли Немачка и даље гледа на српско национално питање као на реметилачки фактор на Балкану? Како у таквој ситуацији развијати односе у којима је Немачка најзначајнији спољнотрговински партнер Србије? Да ли су Немци заинтересовани за стабилност на Балкану или им више одговара „контролисана нестабилност"?
Посета немачке канцеларке Ангеле Меркел и њен отворен захтев за укидање паралелних институција на северу Косова, били су упозоравајући шамар српској јавности да су преговори Београда и Приштине тежи испит од обављеног хашког. Судећи по односима снага и струјању утицаја у оквиру ЕУ, утисак је да се предстојећа, децембарска, одлука о статусу кандидата Србије за чланство у ЕУ претежно налази у рукама Немачке.
Да ли је Европска унија ескалацијом дужничких криза почела да говори немачки? Колики је утицај најмоћније чланице Европске уније на одлуку о статусу кандидата Србије за чланство у ЕУ? Шта ће превагнути, традиција непријатељства или сарадње.
У емисији Да Можда Не Оливере Ковачевић, од 22.02 говоре:
Огњен Прибићевић, бивши амбасадор Србије у Немачкој,
Андреј Ивањи, уредник спољне политике листа Време,
Мирослав Стојановић, дугогодишњи дописник из Берлина
Да Можда Не: Србија и Немачка европске барикаде
Мукотрпни односи Србије и Немачке, оптерећени историјском хипотеком ратних непријатеља у оба светска рата, нису били препрека животној економској упућености на партнерство ове две земље.
Да ли Немачка и даље гледа на српско национално питање као на реметилачки фактор на Балкану? Како у таквој ситуацији развијати односе у којима је Немачка најзначајнији спољнотрговински партнер Србије? Да ли су Немци заинтересовани за стабилност на Балкану или им више одговара „контролисана нестабилност"?
Посета немачке канцеларке Ангеле Меркел и њен отворен захтев за укидање паралелних институција на северу Косова, били су упозоравајући шамар српској јавности да су преговори Београда и Приштине тежи испит од обављеног хашког. Судећи по односима снага и струјању утицаја у оквиру ЕУ, утисак је да се предстојећа, децембарска, одлука о статусу кандидата Србије за чланство у ЕУ претежно налази у рукама Немачке.
Да ли је Европска унија ескалацијом дужничких криза почела да говори немачки? Колики је утицај најмоћније чланице Европске уније на одлуку о статусу кандидата Србије за чланство у ЕУ? Шта ће превагнути, традиција непријатељства или сарадње.
У емисији Да Можда Не Оливере Ковачевић, од 22.02 говоре:
Огњен Прибићевић, бивши амбасадор Србије у Немачкој,
Андреј Ивањи, уредник спољне политике листа Време,
Мирослав Стојановић, дугогодишњи дописник из Берлина
H1N1
Ističe se
- Poruka
- 2.111
Ускоро спискови за трећи круг
Стручна комисија приводи крају прегледање тестова опште културе и информисаности, које су решавали кандидати у другом селекционом кругу Јавног позива РТСа. Ускоро ће бити формирани спискови кандидата који су испунили услове за пролазак у трећу селекциону фазу- полагање тестова стучности.
Радио-телевизија Србије успешно је реализовала тестирање кандидата који су испунили опште услове Јавног позива РТС-а, чиме је обављена друга селекциона фаза овог пројекта.
Кандидати са најбољим резултатима на тесту опште информисаности и културе, биће бавештени да су испунили услов за пролазак даље и да им предстоји полагање теста стручности.
Од укупно 17.000 пријављених, опште услове Јавног позива испуњавало је 10.000 младих, академски образованих људи из читаве Србије. По обављеном прегледању резултата на тесту опште информисаности и културе, биће утврђен тачан број кандидата који ће бити позвани на тестирање стручности.
Након тестова стручности, најуспешнији кандидати биће позвани на интервјуе.
То ће бити и последња провера. РТС ће потом формирати и објавити списак кандидата са најбољим резултатима, који ће започети тромесечну праксу.
Јавни позив РТСа био је упућен младим школованим стручњацима да препознају своју шансу у пет сектора делатности Јавног медијског сервиса Србије.
Стручна комисија приводи крају прегледање тестова опште културе и информисаности, које су решавали кандидати у другом селекционом кругу Јавног позива РТСа. Ускоро ће бити формирани спискови кандидата који су испунили услове за пролазак у трећу селекциону фазу- полагање тестова стучности.
Радио-телевизија Србије успешно је реализовала тестирање кандидата који су испунили опште услове Јавног позива РТС-а, чиме је обављена друга селекциона фаза овог пројекта.
Кандидати са најбољим резултатима на тесту опште информисаности и културе, биће бавештени да су испунили услов за пролазак даље и да им предстоји полагање теста стручности.
Од укупно 17.000 пријављених, опште услове Јавног позива испуњавало је 10.000 младих, академски образованих људи из читаве Србије. По обављеном прегледању резултата на тесту опште информисаности и културе, биће утврђен тачан број кандидата који ће бити позвани на тестирање стручности.
Након тестова стручности, најуспешнији кандидати биће позвани на интервјуе.
То ће бити и последња провера. РТС ће потом формирати и објавити списак кандидата са најбољим резултатима, који ће започети тромесечну праксу.
Јавни позив РТСа био је упућен младим школованим стручњацима да препознају своју шансу у пет сектора делатности Јавног медијског сервиса Србије.
Тражимо најбоље младе људе
Кандидати су имали могућност да пошаљу пријаве за велики број занимања у оквиру медијског система РТС-а : Новинарство(радијски, ТВ и веб-новинари у области информативе, забаве, спорта, културе и образовања, радијски и ТВ водитељи, радијски и ТВ спикери, стручњаци из области спољне и унутрашње политике, економије, војне стратегије, медицине, лектори, копирајтери, преводиоци, музички стручњаци и музички сарадници) Дигитални медији (веб администратори, веб мастери, инжењери телекомуникација, ИТ стручњаци, програмери, познаваоци савремених телекомуникационих и информационих технологија, дигиталне обраде сигнала, ТВ технике, мултимедије) Тв и радијска продукција (редитељи, организатори, драматурзи, реализатори, микромани, сценаристи, сниматељи, тонци, монтажери), Дизајн (дизајнери, веб-дизајнери, графички дизајнери, костимографи, сценографи, шминкери) и Бизнис (економисти, правници, комерцијалисти, менаџери и маркетинг менаџери).
H1N1
Ističe se
- Poruka
- 2.111
Ускоро већа пропусна моћ на РТС уживо
Нови лајв стрим у флеш видео формату, значајно веће пропусне моћи, биће доступан до Нове године свима који Сателитски програма РТС-а прате путем Интернета, најавио је у "Србији на вези", Љубиша Обрадовић, одговорни уредник Интернет портала РТС-а.
Љубиша Обрадовић, одговорни уредник Интернет портала РТС-а, је гостујући у «Србији на вези", најавио да ће до краја ове године на страници РТС уживо, Сателитиски програм РТС-а бити доступан путем новог лајв стрима који ће омогућити већу пропусну моћ.
"То ће бити флеш видео формат. При чему ће се он скалирати зависно од брзине везе коју има корисник било где у свету и пропусна моћ биће далеко већа", рекао је Обрадовић свестан чињенице да повремено долази до загушења, а посебно у термину Дневника, као најгледаније информативне емисије. Флеш видео формат треба да побољша квалитет емитовање програма на порталу РТС-а http://www.rts.rs/page/live/ci.html
На тему најчешћих питања из иностранства, Љубиша Обрадовић је рекао да одговори на коментаре да се поједине емисије не емитују на Сателитском програму, односно путем лајв стрима, увек укључују ауторска права.
Емитовање емисије "Ја имам таленат" на Сателитском програму такође ограничавају ауторска права, али ће ускоро у оквиру Магазина на порталу РТС-а бити доступна страница посвећена овој емисији.
Имајући у виду да је међу посетицима Интернет портала РТС-а највећи део из иностранства, Зоран Станојевић, помоћник главног и одговорног уредника Информативног програма за нове медије, је гостујући у «Србији на вези" подвукао један од циљева сајта да буде интересантан свима који разумеју српски језик.
"Првенствено (пишемо) о догађајима у Србији, јер верујемо да су људи који живе у иностранству мање - више заинтерсовани за оно што се догађа у Србији и на који начин то њих погађа", рекао је Станојевић.
Нови лајв стрим у флеш видео формату, значајно веће пропусне моћи, биће доступан до Нове године свима који Сателитски програма РТС-а прате путем Интернета, најавио је у "Србији на вези", Љубиша Обрадовић, одговорни уредник Интернет портала РТС-а.
Љубиша Обрадовић, одговорни уредник Интернет портала РТС-а, је гостујући у «Србији на вези", најавио да ће до краја ове године на страници РТС уживо, Сателитиски програм РТС-а бити доступан путем новог лајв стрима који ће омогућити већу пропусну моћ.
"То ће бити флеш видео формат. При чему ће се он скалирати зависно од брзине везе коју има корисник било где у свету и пропусна моћ биће далеко већа", рекао је Обрадовић свестан чињенице да повремено долази до загушења, а посебно у термину Дневника, као најгледаније информативне емисије. Флеш видео формат треба да побољша квалитет емитовање програма на порталу РТС-а http://www.rts.rs/page/live/ci.html
На тему најчешћих питања из иностранства, Љубиша Обрадовић је рекао да одговори на коментаре да се поједине емисије не емитују на Сателитском програму, односно путем лајв стрима, увек укључују ауторска права.
Емитовање емисије "Ја имам таленат" на Сателитском програму такође ограничавају ауторска права, али ће ускоро у оквиру Магазина на порталу РТС-а бити доступна страница посвећена овој емисији.
Имајући у виду да је међу посетицима Интернет портала РТС-а највећи део из иностранства, Зоран Станојевић, помоћник главног и одговорног уредника Информативног програма за нове медије, је гостујући у «Србији на вези" подвукао један од циљева сајта да буде интересантан свима који разумеју српски језик.
"Првенствено (пишемо) о догађајима у Србији, јер верујемо да су људи који живе у иностранству мање - више заинтерсовани за оно што се догађа у Србији и на који начин то њих погађа", рекао је Станојевић.
H1N1
Ističe se
- Poruka
- 2.111
Награда Кости Гарићу
Дописник РТС-а из Краљева Коста Гарић добио годишњу награду Удружења новинара Србије за извештавање о догађајима на северу Косова и Метохије. Награђени и сниматељи Ненад Димитријевић и Зоран Сарић.
Годишњу награду Удружења новинара Србије, у категорији вести и извештаја, добио је дописник РТС-а из Краљева Коста Гарић, за извештавање о догађајима на северу Косова и Метохије.
Сниматељи РТС-а из истог дописништва, Ненад Димитријевић и Зоран Сарић, награђени су у категорији фотографије и телевизијског снимка.
Дописник РТС-а из Краљева Коста Гарић добио годишњу награду Удружења новинара Србије за извештавање о догађајима на северу Косова и Метохије. Награђени и сниматељи Ненад Димитријевић и Зоран Сарић.
Годишњу награду Удружења новинара Србије, у категорији вести и извештаја, добио је дописник РТС-а из Краљева Коста Гарић, за извештавање о догађајима на северу Косова и Метохије.
Сниматељи РТС-а из истог дописништва, Ненад Димитријевић и Зоран Сарић, награђени су у категорији фотографије и телевизијског снимка.
H1N1
Ističe se
- Poruka
- 2.111
18:25 Око економије
Како смо се надали...
Идуће године економисти најављују благи раст привреде, али не и стандарда.
Година за коју многи једва чекају да се оконча завршава се у плусу, али само кроз скромни раст привреде. Тај плус је у државној каси, али у касама грађана је велики минус.
Какву годину су скројили у Влади кроз буџет за 2012. и коме ће расти плате, а ко ће се борити за очување радног места, какви су изазови пред домаћом валутом и да ли ће динар бити стабилан, каква је година иза нас и каквој можемо да се надамо, у Оку економије говоре министар економије и регионалног развоја Небојша Ћирић, председник Привредне коморе СрбијеМилош Бугарин и гувернер Дејан Шошкић.
Емисију води Весна Дамјанић Бранковић.
Како смо се надали...
Идуће године економисти најављују благи раст привреде, али не и стандарда.
Година за коју многи једва чекају да се оконча завршава се у плусу, али само кроз скромни раст привреде. Тај плус је у државној каси, али у касама грађана је велики минус.
Какву годину су скројили у Влади кроз буџет за 2012. и коме ће расти плате, а ко ће се борити за очување радног места, какви су изазови пред домаћом валутом и да ли ће динар бити стабилан, каква је година иза нас и каквој можемо да се надамо, у Оку економије говоре министар економије и регионалног развоја Небојша Ћирић, председник Привредне коморе СрбијеМилош Бугарин и гувернер Дејан Шошкић.
Емисију води Весна Дамјанић Бранковић.
H1N1
Ističe se
- Poruka
- 2.111
Да Можда Не: Драма Лаушевић - мерило времена
Трагична исповест Жарка Лаушевића, "Година прође, дан никако", најтиражнија је књига у Србији ове године.
Животна драма познатог глумца, који је починио два убиства и рањавање, тема је исповести, која надилази улоге које је имао на филму и у позоришту. Покренуте су болне дилеме о насиљу и праву на одбрану и потреби да човек најпре осуди свој злочин, а онда се суочи са друштвом у коме живи. Данас прогнаник у далекој Америци, кажњен сопственим животом, земљом у којој је живео и делом које је учинио, проговорио је из најдубљих потреба да самом себи објасни шта се догодило једне кобне ноћи, 30. јула 1993. године.
Зашто су деведесете тај окидач пушке из првог чина која је морала да опали до краја комада? Да ли су епилог ове судбине речи Лаушевића: "Жалиће ме тајно. Осудити јавно. Опростити касно."? Зашто је Србију потресла ова исповест? С друге стране, да ли је наша јавност остала равнодушна пред драмом полицајца из Власотинца, Саше Живковића који је себи одузео живот, пошто је у саобраћајној несрећи тешко повредио једну жену? Да ли су ови примери савести пут на којем наше друштво налази меру човечности и правде? На Првом програму РТС, у емисији Да Можда Не Оливере Ковачевић, биће пуштена изјава Жарка Лаушевића из Њујорка. У емисији говоре:
Бранислав Лечић, глумац.
Борка Павићевић, драматург.
Зоран Миливојевић, психијатар.
Трагична исповест Жарка Лаушевића, "Година прође, дан никако", најтиражнија је књига у Србији ове године.
Животна драма познатог глумца, који је починио два убиства и рањавање, тема је исповести, која надилази улоге које је имао на филму и у позоришту. Покренуте су болне дилеме о насиљу и праву на одбрану и потреби да човек најпре осуди свој злочин, а онда се суочи са друштвом у коме живи. Данас прогнаник у далекој Америци, кажњен сопственим животом, земљом у којој је живео и делом које је учинио, проговорио је из најдубљих потреба да самом себи објасни шта се догодило једне кобне ноћи, 30. јула 1993. године.
Зашто су деведесете тај окидач пушке из првог чина која је морала да опали до краја комада? Да ли су епилог ове судбине речи Лаушевића: "Жалиће ме тајно. Осудити јавно. Опростити касно."? Зашто је Србију потресла ова исповест? С друге стране, да ли је наша јавност остала равнодушна пред драмом полицајца из Власотинца, Саше Живковића који је себи одузео живот, пошто је у саобраћајној несрећи тешко повредио једну жену? Да ли су ови примери савести пут на којем наше друштво налази меру човечности и правде? На Првом програму РТС, у емисији Да Можда Не Оливере Ковачевић, биће пуштена изјава Жарка Лаушевића из Њујорка. У емисији говоре:
Бранислав Лечић, глумац.
Борка Павићевић, драматург.
Зоран Миливојевић, психијатар.
H1N1
Ističe se
- Poruka
- 2.111
Око магазин: Цвећем против кризе
Како живети од узгајања цвећа и зашто млади одлазе из села, чак и оних која имају некакву перспективу?
Када год Србија прескочи неку препреку на европском путу појави се нека нова. Има ли за евроинтеграције већих препрека од решавања питања Косова и Метохије?
Зашто млади напуштају српска села, чак и она у која се улаже? Погледајте причу о једном од њих, које је близу аутопута, а има и "Мекдоналдс" ресторан.
У серијалу прича о томе како да живите од сопствене производње говоримо о цвећу, како га гајити и како се организовати у Србији.
Говоримо и о организацији у Лондону која помаже младима који тамо одлазе на школовање из Србије, али и онима који се врате у Србију.
Како је то било бити млад у СФРЈ – били смо на изложби у Музеју историје Југославије.
Како живети од узгајања цвећа и зашто млади одлазе из села, чак и оних која имају некакву перспективу?
Када год Србија прескочи неку препреку на европском путу појави се нека нова. Има ли за евроинтеграције већих препрека од решавања питања Косова и Метохије?
Зашто млади напуштају српска села, чак и она у која се улаже? Погледајте причу о једном од њих, које је близу аутопута, а има и "Мекдоналдс" ресторан.
У серијалу прича о томе како да живите од сопствене производње говоримо о цвећу, како га гајити и како се организовати у Србији.
Говоримо и о организацији у Лондону која помаже младима који тамо одлазе на школовање из Србије, али и онима који се врате у Србију.
Како је то било бити млад у СФРЈ – били смо на изложби у Музеју историје Југославије.
fes
Zainteresovan član
- Poruka
- 345
Michael Buble: Божићни специјал - Hедеља, 25. дец 2011, 20:00
Радио - телевизија Србије на Другом програму емитује емисију под називом „Божићни специјал Мајкла Бублеа".
У свету реномирани канадски певач Мајкл Бубле са својим биг бендом уз обиље музике и скечева у својој празничној емисији угостиће највеће звезде светског шоубизниса.
У вечерашњој емисији велики број познатих певача који се увек радо одазивају позиву Бублеа су кантри павачица Кели Пиклер, латино звезда Талиа, Ед Хелмс, као и највећа тинејџерска звезда данашњице - Џастин Бибер.
http://www.rts.rs/page/tv/ci/story/18/РТС+2/1012962/Michael+Buble:+Божићни+специјал.html
Радио - телевизија Србије на Другом програму емитује емисију под називом „Божићни специјал Мајкла Бублеа".
У свету реномирани канадски певач Мајкл Бубле са својим биг бендом уз обиље музике и скечева у својој празничној емисији угостиће највеће звезде светског шоубизниса.
У вечерашњој емисији велики број познатих певача који се увек радо одазивају позиву Бублеа су кантри павачица Кели Пиклер, латино звезда Талиа, Ед Хелмс, као и највећа тинејџерска звезда данашњице - Џастин Бибер.
http://www.rts.rs/page/tv/ci/story/18/РТС+2/1012962/Michael+Buble:+Божићни+специјал.html