Romantika

[Gde_se_andjeli_igraju...]

POVRATAK KUCI

Vidim tvoje ruke
Koje od sunca kriju oci
Vidim tvoju kosu
Pokrivenu malom kapom
Vidim senku tvojih dlanova
Smejes se
San
Ne poznajes me
Eoni nas razdvajaju

Napustio sam te
Plasim te se
Ljubavi moja
Od stakla
Plasim te se
Na stepenicama si mi pruzio ruke
I rekao: Pan
Hoces li da te povedem kuci

Dok spavas
Vidim ti suzu
U ruci stiskas beli cvet
Tukao sam te
Rekao si da je to nestasni tata uradio
Rekao si: Tata me voli
Ti sve znas

San
Ne znas koliko mislim na tebe
Okean nas deli
Njegova voda grli tvoje ostrvce
Na njemu ima drveca
Ima bakinih i tvojih igracaka
Koliko ceznem da te zagrlim
U ovim tamnim nocima

San
Hocu samo ovo da ti kazem
San, volim te
Ovo je samo za tebe
Niko nije cuo
Ljubim te, San
Hocu da se vratim kuci
Povedi me

Tako si mali
A znas
Da cu se vratiti
Da te vidim,
Da te stisnem u narucje
San, ti si Suncev zrak
I ja sam zrak Sunca

3. 9. 1993.

GU CHENG

 

[baby girl 91]

 

[baby girl 91]

 

[baby girl 91]

 

[Nina]

Jedna od pesama za koje mozemo reci da su za uvek..

Sjaj u travi - William Wordsworth

Sada, kada nista na svetu ne moze vratiti dane prohujalog leta
nas sjaj u travi i blestavost sveta, ne treba tugovati,
vec traziti snage u onom sto je ostalo i s tim ziveti..
Zaboravimo, ne radi nas, ne radi zaborava ...zaboravimo da smo se voleli,
da smo se svadjali i da smo bili krivi...
Pozurimo, sa danima i danima sto ce doci,
pozurimo sa shvacanjem, sa svim sto me odvaja od tebe...
Jednom ces se vratiti i ubrati cvetove
koje smo zajedno mirisali, gazili -
ali, tvoje ruke bice prekratke, a noge premorene da se vratis...
bice kasno.
Mozda cemo se naci jednom na malom vrhu zivota i neizrecene tajne
hteti jedno drugome da kazemo, al` proci cemo jedno kraj drugog kao stranci,
jedan skrenuti pogled bice sve sto cemo jedno drugome moci dati...
Zaboravicu oci,
i necu posmatrati zvezde koje me na tebe neobicno podsecaju.
Ne boj se, jednom ces se zaljubiti,
al`ljubit ces zato sto ce te nesto
na toj zeni podsecati na mene.
Ne otkrivaj svoje srce ljudima jer u njima vlada kob i egoizam,
zivot je borba - nastoj pobediti,
ali ako izgubis - ne smes tugovati.
Cilj zivota je ljubav - a ona trazi zrtve.
Bio si moje veliko prolece,
uspomena koja ce dugo ziveti u buducnosti,
koje cu se secati.
Osecacu tugu jer sam te volela,
bit ce to ironija tuge.
Nestace sjaja u travi,
nestace velicanstvenost sveta,
ostace samo bleda slika onoga sto je proslo...

 

[baby girl 91]

 

[baby girl 91]

Kako ljudi nekad samo tako nestanu,
Pretvore se u dim,
U slijepe duhove…

Kako te ljudi nekad razočaraju,
Postanu nositelji potpuno
Stranog lica…
Gledaš u neku praznoću bez kraja,
U tamu bez svijetla.

I ostaneš potpuno sam,
Izdvojen od svoje uobičajene okoline.
Izgubiš se, tražiš put,
A strah te je povratka.
Što ako opet budem povrijeđena?

Oko tebe smijeh,
A ti si samo voda u dugačkom tunelu,
Tečeš, a ne mičeš se.
Bol te izjeda,
Poput vraga što te promatra,
Koji svakim danom samo čeka
Da te u dom njegov pošalje.

I kad sunce siđe i pređe prag
Raja i neba…
Kada tama te okružuje,
Ponadaš se…
Da opet budeš dio te cjeline
U kojoj si nekada boravio.

 

[baby girl 91]

 

[Nina]

Reči ponekad dođu same.
U trenu tog otkrića prolaznosti
shvatiš i nikad ne zaboravljaš
trnje koje sputava prave puteve
da takvi ostanu.
Teško je kad senka sreće
zapljuskuje sve već napisano.
Ima li onda smisla ostati
u moru sadašnje ironije?
Ponekad, ali samo ponekad
osetim toplo strujanje krvi
i sve zaboravim da bi živela.
A i dalje sve teče.
U ožiljcima skrivam prošlost.
Mislim da sve ono neostvareno
doći će jednom
u zvuke pretočeno.
Samo malo mi pevajte
i još jednom ponovite
zadnje stihove
tako ćudljive i uplašene.
Možda iz svega ovoga
rodi se novo lepše svitanje.

 

[baby girl 91]

Tuga…to je sve sto u posljednje vrijeme osjećam,
Nemiri….besane uplakane noći….
Postali su svakodnevnicom moga života,
Jer i pored tebe ja sam kao i u samoći.
Naši dani postaju sve samo ne naši,
I ova ljubav što je trebala biti topla….ona je hladna,
Nema dodira tvoga,nema poljupca….nema ničega,
i pored tebe ja sam opet sama.
Znaš li koliko to boli?
Znaš li koliko to razdire?
I kad ti kažem da te trebam ti me ne čuješ,
Ne primjećuješ…bol što kroz moje srce prodire.
Jesi se zapitao zašto se tako osjećam?
Jesi li danas kad si me vidio primijetio trag uplakanih očiju?
Jesi li?
Ili si samo zaključio da su to prolazni dani depresije?
Nije to depresija nije niti hir,
Nije bijes niti ljubomora,
To je usamljenost i praznina
Čežnja za tvojom ljubavi koju od tebe ne dobivam.
Od tebe samo želim da me koji put zagrliš,
Da kažeš da si uz mene,da me poljubiš,
Da me pogledaš i primiš za ruku,
To je sve što trebam da me sretnom učiniš.
Ako nastaviš i dalje pored mene prolaziti kao pored sjene,
Tiho ali lagano ubijat ćeš svaki dio mene,
Iz dana u dan sve više padam na dno,
A da ti ne primjećuješ to.
Samo što od tebe želim da me pokušaš zavoljeti,
Svoje topline malo mi pokloniti,
Samo malo zar ti je toliko teško,
Ili ti moja ljubav ne znači ništa vrijedno?

 

[baby girl 91]

Ta ljubav......ubija......
Je li ljubav vječna??
Je li vječna i bol koju nosi sa sobom.. koja ti uleti u život, bez pitanja, bez upozorenja..i koja u trenu, ugasi i posljednji plamen sreće, i pokazuje drugo lice ljubavi…bol koja te ne pušta da se vratiš u prošlost, ni da kreneš u budućnost…zatoči te u tamnicu svojih moči i ubija…ne tebe..ubija ono najvrijednije u tebi..ubija tvoje osjećaje..ubija ljubav koja je bila dio tebe..iskrenu pravu ljubav…ono najvrijednije što možeš imati. najljepši dio tebe..i pretvara ga u najbolniji…uzima ti nadu, budućnost, sreću, osmijeh…uzima ti volju..da ponovo kreneš naprijed, da ponovo zavoliš i predaš svoje srce…gasi u tebi osjećaj po osjećaj…sve dok te ne ugasi potpuno…sve dok ne postaneš prazan..kao biće…kao osoba…i onda više nema ljubavi…ni boli..ostaje samo ljuska..ljuska čovjeka koji je nekad osjećao..koji je nekad postojao..i volio…

 

[Gde_se_andjeli_igraju...]

Kamo srece...


Kamo srece da meni pripadne
da brinem о tvojim danima,
da te budim sa kafom
i kazem ti da ne staris uopste,
da razvezem sve tvoje cvorove
i najtvrdoglavije tuge.
Kamo srece!

Кamo srece da i meni pripadne
malo te srece!
Кamo srece da te cekam
sutra, i оpet sutra, i оpet, sutra,
Sledicu te kao senka,
(neznost је moj talenat).
Necu te оbmanjivati,
bicu uvek na onoj udaljenosti koju ti zelis.
I ја ponesto umem.
Probaj me.

Da me poznajes, priznala bi sigurno
da imam krila, da imam veliki nered u glavi
i da samo ti mozes da me izlecis.
Оstani!
Spreman sam da se zaustavim ovde
ako nebo tako zeli.
Uzmi me u letu i ne dozvoli da ikad padnem!
Ко је јednom bio na ovoj visini,
ne spasava se nikada!
Volis li me? Kamo srece ...!

Renato Zero

 

[Gde_se_andjeli_igraju...]

Marija Jovanovic "Spletkarenje sa sopstvenom dusom"
-Nekada davno,zivela jedna tuzna devojka
-A zasto je bila tuzna?
-Polako nemoj me odma prekidati,sve cu da ti ispricam po redu.Zato sto je bila usamljena i bez ikoga na svetu...
-Jel ni mamu nije imala?
-Nije imala nikoga,sama samcata.Sedela jednog dana ta tuzna devojka na obali sinjeg mora.
-A zasti sinjeg kada je more plavo.
-Dobro plavog mora,kada je ugleda Bog sa nebesa i sazali se na nju.Kako se ona igrala sa kamencicima,on resi da jedan kamencic pretvori u kamen srece.Iznenada kamencic koji je ona uzela,snazno je zasijao na mjenom dlanu,lepse od bilo kog dragulja.
-A ona?
-Isprava se silno obradovala,ali je pomislila:mozda ima jos ovakvog carobnog kamenja na plazi,pa je pazljivo spustila svoj i krenula da trazi drugi.
-I onda?
-Isla tako,isla,spusti se mrak i ona shvati da je kamen samo jedan jedini,i pravljen samo za nju,pa brze potrci nazad,ali vise nije mogla da ga nadje.
Sari vec podrhtava brada
-A sutra kada je bio dan,je l' ga onda nasla?
-Nije more ga je odnelo sa sobom.
Suzice se skupljaju( bajka treba lepo da se zavrsi ,sta je sada ovo)
-A zasto ga je more odnelo?
-Zato sto nije bila dovoljno dobra.Bog joj je spustio srecu u ruke,a ona nije znala da je zadrzi.Polakomila se i htela jos.Ali tu nije kraj bajke.More cuva taj kamencic srece i izbaci ce ga pored neke druge devojke koja ga bude zasluzila i koja ce znati da ga sacuva.
-A meni je ipak zao one devojke.sto ga je izgubila
-kaze pospani glasic
(i meni je).
-Sta je sa njom dalje bilo?
-Ne znam.Nije ni vazno:samo ti lepo sanjaj

(Znam,ostala je na obali i jos uvek moli more da joj vrati njen dragi kamen).

 

[Gde_se_andjeli_igraju...]

"...Ljubavi, ljubavi, ti koji iznosiš krik mog rođenja, koliko je more Ljubavnici kad krene! Na svim obalama obrano vino, blagodat pene u svakom telu, i pesma mehurja na pesku.. Slava, slava Bodrosti božanskoj! Ti, čovek požudni, me svlačiš: gospodar mirniji no na palubi svojoj gospodar lađe. I dok se toliko razgrne platna, i svaka žena se primljena nađe. Širi se Leto, život mu s mora. A srce moje ženu ti širi svežiju od vode zelene: seme i sok slasti, kiselinu s mlekom pomešanu, i jod i zlato, a i ukus bakra i načelo mu gorčine - čitavo more nosim u sebi kao u materinskoj urni ... I po žalu mi tela opružen čovek kog rodilo je more. Nek lice osveži svoje u samom izvoru pod peskom; i na gumnu mom se obraduje, kao bog u paprat tetoviran... Ljubavi moja, jesi li žedan? Na usnama tvojim žena sam novija od žeđi. A lice mi međ rukama tvojim kao u svežim rukama brodoloma. ah! nek ti je ono u toploj noći svežina badema i ukus zore, i prvo saznanje ploda u tuđinskoj obali voda. Sanjala sam, u drugo veče, ostrvlje od sna zelenije... A moreplovci na obalu silaze u traganju za plavom vodom; i vide oni - oseka je - od sjajnog peska postelju udešenu: granato more tu ostavlja, kad se zaglibi, čiste otiske mrežaste svoje, kao grdne palme pogubljene, grdne devojke zanesene što ih u suzama ono krije u pregače njihove i u vitice im raspletene. I to su predstave sna. Ali ti, čovek uspravna čela, što u stvarnosti sna počivaš, odista punim ustima piješ i punski soj ozid znaš: meso nara i srce kaktusa, smokvu Afrike i plod Azije.. Plodovi žene, o ljubavi moja, više su no li plodovi mora: od mene, ni lažne ni ukrašene, primi zalogu Leta s mora..." Sen Džon Pers

 

[Gde_se_andjeli_igraju...]

Nocas u podne

Nocas u podne
Samoposluge ce se reklamirati
Poklanjajuci uz sve artikle po tri novcica

Nocas u podne
Deca iz srecnih porodica bice upucivana u sirotišta
Slonovi ce pricati jedni drugima viceve o ljudima
Amerika ce Rusiji objaviti mir
Generali iz prvog svetskog rata
Prodavace za praznik primirja bulke na ulicama
Pojavice se jesenji narcisi
Kad lišce opadne uvis na krošnje

Nocas u podne
Golubovi ce ganjati macke po gradskim dvorištima
Hitler ce nam narediti da pružimo ograniceni otpor
Na žalovima i cistinama pogodnim za iskrcavanje
Tunel pun vode bice prokopan pod Liverpulom
Prasad ce biti videna gde leti u jatu iznad Vultona
Nelsonu ce se vratiti ne samo oko nego i ruka
Beli ce Amerikanci demonstrirati tražeci jednaka prava
Pred Belom kucom
A cudovište je upravo stvorilo doktora Frankeštajna

Devojke se u bikiniju izlažu mesecini
Dok pravi narod peva narodne pesme
Umetnicke su galerije zatvorene za posetioce iznad 21
Pesme književnika dospevaju na top-liste
Politicari se biraju za ludnice
Ima posla za svakog i niko ga nece
Mladi se parovi ljube po ulicicama usred beloga dana
Svugde po zaboravljenim grobljima
Mrtvi ce tiho sahranjivati žive

A
Ti ceš mi reci da me voliš
Nocas u podne



Adrian Henri

 

[Gde_se_andjeli_igraju...]

VOLI ZIVOT


Imaš samo jedan život. Voli ga takvog kakav jeste.

Mnogi ne žive rado. Kao da im je žao što žive.
Nikada ne gledaju gore, u svjetlo. Slepi su, ne vide
Mnoge radosti svakog dana.

Zadovoljan covek ne ocekuje od života više nego što
Mu on može dati. Ima tmurnih, a ima i svetlih dana.
Zadovoljan covjek uživa dane kako ih dobije.
Tko previše ocekuje, navlaci tmurne oblake.
Sam sebi otežava dane.

Obesi svoje kišne oblake
Na sunce da se osuše.


Phil Bosmans

 

[baby girl 91]

 

[Nina]

Dok cvetaju makovi na kozi
sanjamo da smo pesnici
jer svi smo pesnici u prolece
vlasnici nejakih reci
kao mir na moru
cutljivi smo,trenutak peva
pesmu nad pesmama
okruzeni jutarnjom maglom.

 

[Lindemann]

Романтика је за мене једноставно чиста, искрена љубав (зато се и не виђа баш толико често). Само ми тај назив понекад делује мало китњасто јер често подразумева стално поклањање разноразних поклончића (људи често компликују ствари) а за праву романтику је потребна само искрена, нежна реч, загрљај, пољубац и присутност једно поред другог, то је бар моје схватање...

 

[karpos]

Nocu

Nocu dok ti spavas...
moje srce bdije nad tobom
tebi se nista,
nista ne smije dogoditi
toliko, toliko te volim..

Jedino, jedino s tobom
mogao bih plakati,
mogao bih se smijati,
oprastati i razumjeti,
vjeruj mi toliko te volim..

Od juce tek si tu
i o tebi malo znam,
al mogu zivot svoj da ti dam,
uz mene nadji mir,
nikad sumnju, nikad bol
moja ljubav bice zalog za to..

Mila, poklanjam ti
svaki dan svog zivota,
kada se moj san ostvari,
i ti ces kao i ja
biti sretna,
toliko, toliko te ljubim....

 

[Gde_se_andjeli_igraju...]

 

[pacika]

NOSTALGIJA

Možda je bio vetar, koji sklizne
cujno, k'o napadali sneg, s grana,
a možda pomak plamena što lizne
ivicu lista jesenjeg platana,
il' možda duh zalutao u sobu
kroz zakljucana vrata praznog stana,
il' davno leto maknu se u grobu -
a možda je to bila ona Ana;

I zvuk i slika, malo asinhrono
na pozadini avgustovskog zlata;
Glas iz daljine, kao sitno zvono,
zuj bumbara u caški sunovrata;
Pokret tek uoblicen, a vec pline
k'o kvarna svetlost, k'o fatamorgana,
vidljiva pena na rubu praznine -
da, možda je to bila ona Ana;

Ana iz knjige koju vetar lista
u travi, pored zaspalog citaca;
Ana iz raja što naknadno blista
udaljen iza plamenoga maca;
Ana, kneginja ograde balkona
nad jezerom, u cipki puzavice,
Ana u peni cipke svog žipona,
brbljavoj prozi svoje recenice -

Slucajnosti se u secanje sležu
k'o šecer na dno neoprane caše;
sitnice samo cine ravnotežu
tom ubrzanju prolaznosti naše.
Možda je bio vetar, možda kiša
zaostala u secanju platana;
Možda je htela smrt da me presliša,
a možda je to samo bila Ana.

(Ivan V.Lalić)

Spam izbacen

 

[Nina]

Postoje ruke.
Nevidljive.
A male i velike.
I meke i prozracne.
Ruke postavljaju putokaze.
Putokazi od svetlosti u beskraju.
Vode nas do druge polovine naseg raspolucenog bica.
Vode nas do drugog, davno izgubljenog komada duse. Jovica Letic

 

[Neponovljiva Gracija]

Please Hear What I'm Not Saying

Molim te, poslusaj ono što ne kažem
Nemoj da te zavara izraz moga lica.
Jer, nosim masku, hiljade maski,
maske koje se bojim skinuti,
a nijedna od njih nisam ja.
U pretvaranju sam pravi majstor,
ali ne daj se zavarati.
Za ime Bozje, ne daj se zavarati.
Pretvaram se da sam sigurna
da je sve med i mleko u meni
i oko mene
da mi je ime samouverenost a smirenost moja igra
da je sve mirno i da sve kontroliram
i da mi ne treba niko.
Ali, ne veruj mi.
Možda se čini da sam smirena, ali
moja smirenost je maska
uvek promenjiva i koja sakriva.
Ispod nje nema spokoja.
Ispod nje je zbrka, strah i samoca.
Ali, ja to sakrivam.
Ne želim da iko zna.
Hvata me panika na pomisao o mojoj slabosti
i da će me otkriti.
Zato freneticno kreiram masku da bi iza nje sakrila
nonsalantno, sofisticirano procelje,
da mi pomogne da se pretvaram,
da me zastiti od pogleda koji zna.
Ali bas takav pogled je moje spasenje.
Moja jedina nada i ja to znam.
Dakako, ako iza njega sledi prihvatanje.
Ako sledi Ijubav.
To je jedina stvar koja me može osloboditi od mene same,
od zatvora sto sam ga sama sagradila,
od prepreka sto ih sama tako bolno podizem.
To je jedino sto će me uveriti u ono u što ne mogu uveriti sama sebe,
da zaista nešto vredim.
Ali ja ti ovo ne kažem. Ne usudujem se. Bojim se.
Bojim se da iza tvoga pogleda neće uslediti prihvatanje,
da neće uslediti Ijubav.
Bojim se da ćeš me manje ceniti, da ćeš se smejati,
a tvoj bi me smeh ubio.
Bojim se da duboko negdje nisam ništa, da ne vredim,
i da ćeš ti to vidjeti i odbiti me.
Zato igram svoju igru, svoju očajnu igru pretvaranja
sa sigurnim proceljem spolja
i uplasenim detetom unutra.
Tako pocinje svetlucava ali prazna parada maski,
a moj zivot postaje bojiste.
Dokono cavrljam s tobom uctivim tonovima povrsnog razgovora.
Kažem ti sve, a zapravo ništa,
i ništa o onome sto je sve,
i sto place u meni.
Zato kad sam u kolotecini,
neka te ne zavara to što govorim.
Molim te pazljivo slusaj i pokusaj cuti ono što ne kažem.
Sto bih volela da mogu reci,
sto zbog opstanka moram reci,
ali sto reci ne mogu.
Ne volim ništa kriti,
Ne volim igrati umjetne, lazne igre,
želim prestati s igrama.
želim biti iskrena i spontana te biti ja,
ali mi ti moras pomoći.
Moras pruziti ruku
čak i kada se čini da je to posljednje sto želim.
Samo ti možeš iz mojih ociju ukloniti prazan pogled zivog mrtvaca.
Samo me ti možeš prizvati u zivot.
Svaki put kad si Ijubazan, nježan i kad me hrabris,
svaki put kad pokusas razumjeti jer zaista brines,
moje srce dobije krila,
vrlo mala krila,
vrlo slaba krila,
ali krila!
Sa svojom moći da me ozivis možeš udahnuti zivot u mene.
Želim da to znaš.
Želim da znaš koliko si mi važan,
kako možeš biti stvoritelj - do Boga pravedan stvoritelj - moje osobe
ako tako izaberes.
Samo ti možeš srusiti zidove iza kojih drhtim,
samo ti možeš ukloniti moju masku,
samo ti me možeš osloboditi moga senovitog sveta panike,
i nesigurnosti, iz mojega usamljenog zatvora,
ako tako odlucis.
Molim te odluci. Ne mimoilazi me.
Neće ti biti lako.
Dugotrajno uvjerenje o bezvrednosti gradi snažne zidove.
Sto mi blize prides
to naglije mogu uzvratiti.
To je nerazumno, ali uprkos tome sto o covjeku kažu knjige,
ja sam često nerazumna.
Borim se bas protiv one stvari za kojom ceznem.
Ali rekose mi da je Ijubav jača od snaznih zidova,
i tu lezi moja nada.
Molim te pokusaj pobediti zidove
cvrstom rukom
jer dete je vrlo osetljivo.
Ko sam, možda se pitas?
Ja sam ona koju znaš vrlo dobro.
Jer ja sam svaki covek na koga naides
i ja sam svaka žena na koju naides.

Charles C. Finn

 

[karpos]

Pesma ženi


Ti si moj trenutak i moj sen
i sjajna moja reč u šumu
moj korak i bludnja
i samo si lepota koliko si tajna
i samo istina koliko si žudnja.
Ostaj nedostižna, nema i daleka
jer je san o sreći više nego sreća.
Budi bespovratna, kao mladost.
Neka tvoja sen i eho budu sve što seća.
Srce ima povest u suzi što leva,
u velikom bolu ljubav svoju metu.
Istina je samo što duša prosneva.
Poljubac je susret najlepši na svetu.
Od mog priviđenja ti si cela tkana,
tvoj plašt sunčani od mog sna ispreden.
Ti beše misao moja očarana,
simbol svih taština, porazan i leden.
A ti ne postojiš, nit' si postojala.
Rođena u mojoj tišini i čami,
na Suncu mog srca ti si samo sjala
jer sve što ljubimo - stvorili smo sami.