Romantika

"...Okrenu se prema meni i reče: "Ne čuvaj nikada ništa za neke specijalne prilike, svaki dan u tvom životu je specijalan". Još uvek mislim na njegove reči... one su promenile moj život. Više čitam, a čistim manje. Sedim na terasi i uživam u pejzažu, i ne smeta mi korov u vrtu. Provodim više vremena sa porodicom, a manje na poslu. Shvatio sam da je život u suštini jedna celina ispunjena užicima, a ne tečaj preživljavanja. Više ništa ne čuvam. Upotrebljavam moje kristalne čaše svaki dan. Obučem svoj novi sako, kad idem u supermarket, ako mi je želja. Ja ne čuvam moj najbolji parfem za specijalne izlaske, ja ga upotrebljavam uvek kada poželim. Fraze..."jednog dana" i "jednog od ovih dana" su nestale iz mog rečnika. Ako nešto vredi videti, slušati ili raditi, onda ja to želim videti, slušati ili raditi SADA. Ja nisam siguran u to što bi žena mog prijatelja uradila, da je samo znala da je neće biti ovde sutra, u šta mi svi verujemo. Ja mislim da bi ona bila više u kontaktu sa svojom familijom, svojim najbližim prijateljima. Ona bi možda nazvala svoje stare prijatelje i molila za oproštaj za neke nesporazume, i pomirila se sa njima. Verujem da bi ona išla jesti u kineski restoran, to je njena omiljena hrana. Upravo ove neurađene male stvari što meni smetaju, ako bih ja znao da su mi sati izbrojani. Smeta mi što sam prestao sretati moje dobre prijatelje koje sam ja "jednog dana" hteo kontaktirati. Smeta mi što ne pišem pisma, koje sam mislio pisati "jednog od ovih dana". Smeta mi i žalosti me da nisam rekao mojim roditeljima, mojoj braći i deci, češće, koliko ih volim. Sada pokušavam da ne zakasnim, ne držim po strani, ili čuvam nešto, što može obogatiti naš život sa smehom ili radošću. I svaki dan kažem sebi samom, da je danas jedan specijalan dan... Svaki dan, svaki sat, svaki minut... je specijalan...
čuvaj se! "Jednog od ovih dana" je tako daleko... ponekad ne dođe nikada više..."
 
Ovo je taako tacno...treba ziveti svaki dan kao da je poslednji, uzivati u svemu- bilo malom ili velikom ...:) e, pa, zato, zelim svim na ovom svetu lep i nezaboravan ovaj dan, iako je tmuran i vlazan...
 
Da li ce me nekad tvoje ruke prepoznati
kad u nama bude
vec mnogo jeseni i zima
kad mi sjaj u oku izblijedi od kisa
i kad me mozda vise nece biti
da li ces ponekad zaplakati nocu
kad te sjeti davna zaboravljena pjesma
na sve ulice i restorane
sva ona mjesta koja ces pamtiti
po nasoj njeznosti
i ljubavi u kristalnim prozorima
plavim maglama
da li ces ponekad zaplakati
u prvi sumrak novog proljeca
u toj jedinoj preostaloj zraci
razbijenog sunca
kad osjetis jos jednom dodir moga dlana
kad me vise mozda nece biti
a sve ce biti kao prije
i ona rijeka plava
i prozori tvoje sobe okrenuti daljinama
u koje smo htjeli
da li ces me ipak zaboraviti
u predahu dviju ljubavi
a znas da nam usne od istog poljupca boluju
i da nas ista tuga progoni stoljecima
 
NAS DVOJE ZALJUBLJENIH


Nitko te nije primjetio,
osim mene draga,
i nitko se nije ustao,
kada si prolazila pored stola.
Sad kad drijemas u mom osmijehu,
svi se cude, kako to da te nikad prije,
nisu vidjali pod satorom mjesecine.
Nitko nije osjetio tvoje sutnje
u prigusenoj tami
i zapitao se kako uspjevas,
s koracima pticijeg pijeva,
medju bezbrojnim plesacima,
hodati po mutnoj vodi.
Nisu slutili koliko licis andjelima
i koliko u njima tvoje milosti ima.
Oni ne razumiju pogled i ne zele tisinu,
vec tudje ruke uzimaju kao svoje
i s njima gase svijetla i guse mirise.
A mirisi su osmijeh duse i svjetlo srca.
Tvoji mirisi,
to je zetva zlata u mojoj utrobi.
I tuzno jecanje tvojih usana nisu culi
a tvoje usne rastacu toplinu sunca.
Rzumijem zasto ce cvijet bijelog jorgovan,
na tvojim grudima njezno siri i znam,
otkud med na tvojoj kozi!
Zato te, dok usnula prinosis salicu kave
ili u pokretu misli pozdravljas jutro,
radosno ljubim svojim rukama.
Nas dvoje uzivamo zaljubljeni,
gledamo se i smijehom pratimo usne.
Samo nas dvoje zaljubljenih znamo,
kako je ljepo ujutro, saputati zagrljajima

(Zal Kopp)
 
Kad bi ti otišla iz ovog grada

[font=Verdana, Arial, Helvetica, sans-serif]Kome bih levu ruku prebacio preko ramena [/font]

[font=Verdana, Arial, Helvetica, sans-serif]A desnom pokazivao obronke dalekih brda i rekao: [/font]

[font=Verdana, Arial, Helvetica, sans-serif]"Priroda je puna mojih pogleda na svet". [/font]

[font=Verdana, Arial, Helvetica, sans-serif]S kim bih zastao pred raspuklim orahom govoreći: [/font]

[font=Verdana, Arial, Helvetica, sans-serif]"U ovom orahu možda raste moj sanduk[/font]

[font=Verdana, Arial, Helvetica, sans-serif]Kad sam bio dete njegovo je stablo posađeno". [/font]

[font=Verdana, Arial, Helvetica, sans-serif]Zbog koga bih prekinuo ove reči i rekao nešto radosno, [/font]

[font=Verdana, Arial, Helvetica, sans-serif]Mada ne znam šta bih sve mogao da kažem [/font]

[font=Verdana, Arial, Helvetica, sans-serif]Na osnovu cele šume i drugih elemenata! [/font]

[font=Verdana, Arial, Helvetica, sans-serif]S kime bih se vraćao u grad ponosan kao u mojim pesmama. [/font]

[font=Verdana, Arial, Helvetica, sans-serif]Kome bih govorio o sajdžiji koji živi u zemlji [/font]

[font=Verdana, Arial, Helvetica, sans-serif]I o mom srednjem uhu koje je gusto kao šećer. [/font]

[font=Verdana, Arial, Helvetica, sans-serif]S kime bih podigao glavu prema besputnim nebesima, [/font]

[font=Verdana, Arial, Helvetica, sans-serif]Kome bih pokazivao kozje staze među zvezdama. [/font]

[font=Verdana, Arial, Helvetica, sans-serif]Čiji bi zubi zvonili kao promrzla jabuka u pšeničnoj plevi [/font]

[font=Verdana, Arial, Helvetica, sans-serif]S kime bih pomenuo: tajge, sneg na Etni, ljude po tamnicama. [/font]

[font=Verdana, Arial, Helvetica, sans-serif]Bela ptica na snegu, plastu snega u vodi, [/font]

[font=Verdana, Arial, Helvetica, sans-serif]Kome bih rekao kako mi se čini [/font]

[font=Verdana, Arial, Helvetica, sans-serif]Da u reci Ararat ključa kamenje [/font]

[font=Verdana, Arial, Helvetica, sans-serif]I ko bi me zbog toga voleo? [/font]

[font=Verdana, Arial, Helvetica, sans-serif]Danas svi znaju da sam na tebe mislio kad sam rekao: [/font]

[font=Verdana, Arial, Helvetica, sans-serif]"Ona kaže balkonu da ga voli [/font]

[font=Verdana, Arial, Helvetica, sans-serif]I balkon se sruši u tom času". [/font]

[font=Verdana, Arial, Helvetica, sans-serif]Poštari bi širom sveta raznosili jedno isto pismo [/font]

[font=Verdana, Arial, Helvetica, sans-serif]Dok zver skupog krzna drema u glupoj toploti na Tibetu [/font]

[font=Verdana, Arial, Helvetica, sans-serif]I bilo kakav mesec prelazi preko smetova. [/font]

[font=Verdana, Arial, Helvetica, sans-serif]S kime bih dugo u noći govorio protiv svakoga [/font]

[font=Verdana, Arial, Helvetica, sans-serif]I ko bi me zbog toga voleo? [/font]

[font=Verdana, Arial, Helvetica, sans-serif]Kad bi ti otišla iz ovoga grada, [/font]

[font=Verdana, Arial, Helvetica, sans-serif]Govorio bih uzalud: [/font]

[font=Verdana, Arial, Helvetica, sans-serif]Moje reči se ne bi ni na koga odnosile.[/font]
 
Hiljade pahulja bijelih veceras pada
hiljade pahulja bijelih, a jedna nada
da li te vjetrovi nose
jedina moja
na nekom oblaku mekom duginih boja

Ti si nocas sva u bijelom
tamo gdje se pjesma cuje
pahuljice srca moga
ko te ljubi i miluje

Hiljade pahulja bijelih veceras pada
umiru pahulje bijele i moja nada
da li te vjetrovi nose
jedina moja
na nekom oblaku mekom duginih boja
 
Da tebe nema moja sreca ne bi postojala.

Da tebe nema moje noci bile bi bez snova.

Da tebe nema ne bih vecerima dugo plakala.

Da tebe nema mozda bih bila pored nekog drugog mora.

Da tebe nema stvarno ziveti ne bih htela.

Da tebe nema ja nikad nikog ne bih volela. *
 
Ako nekad sve u zivotu izgubis, jedno ce ti ostati, jedno sto ti nije moguce izgubiti, i tada ces primetiti da u stvari sve imas, i da sve ono sto si izgubila je bio samo nepotrebni teret.
 
Nasa ljubav

Noc me ta u mladosti stize,
Pa mi u srcu spava da ne ozebe!
Videste li pseto koje covek tera od sebe,
A ono mu i dalje ruke lize?

Sa mnom je tako: mogu i ne mogu bez nje.
Kada se osamim zaogrne me ogrtacem snova.
I mada mi davno rece sve,
Uvek je za me nova.

Danima se koljemo kao hijene
I jedno u drugom vidimo kugu,
A opet... izvan te kobne zene
U mojoj dusi nema mesta za drugu.

Otkad se znamo sanjamo da se rastanemo,
I vec sam od toga kao mesec zut,
Pa se opet neobjasnjivo sastanemo
Da zajedno produzimo put.

Ne znam vise da li je to ljubav,
Ili zagonetni culni mrak;
Znam samo da bih se bez nje razbio kao splav
O recni brzak.
 
U spoznaji se moze napredovati ukoliko se u datom trenutku postigne takav ucinak ljubavi da se duh naglo kristalizira u drugoj ravni, stupajuci tako u jednu nadrealnost.
Verujete li da je to moguce?

:wink:
 
U udaru vala protiv nepokorna kamena
svetlo se raspada i uspostavlja svoju ružu
i krug mora sužava se i postaje grozd,
jedna jedina kap modre soli što pada.

O blistava magnolijo oslobodena u pjeni,
magneticna putnice cija smrt cvjeta
i vjecno se vraca da bude i ne bude ništa:
razbijena sol, zaslepljeni pokret morski.

Sjedninjeni ti i ja, ljubavi moja, šutimo,
dok more uništava svoje vecne kipove
i obara svoje tornjeve bijesa i bjeline,

jer u tkanju tih tkanina nevidljivih
od vode razbješnele i neprestana pijeska
branimo jedinu i progonjenu nježnost.
 
divlja:
U spoznaji se moze napredovati ukoliko se u datom trenutku postigne takav ucinak ljubavi da se duh naglo kristalizira u drugoj ravni, stupajuci tako u jednu nadrealnost.
Verujete li da je to moguce?

:wink:
Kliknite za proširenje...
bfly.gif


Da, to je tako. :D
 
divlja u srcu:
Pitaju me, znam li sta trazim? Naravno da znam! Trazim osobu sa kojom cu moci da izvrsim najvecu prevaru nad zivotom i nad smrcu! Treba mi saucesnik, bez njega sve propada!
Kliknite za proširenje...

Cini mi se da jos uvek nisam pronasao saucesnika u toj prici. :-?
Tacnije: Buntovnicu sa razlogom koja ce da utisa ovo moje bez razloga...

Aaaaaa....sto bespuca!
 
Rekao si da volis da volis?
Smesna mi je tvoja ljubav, ljubavi moja!
Istinska ljubav je neustrasiva!
Ko voli taj se ne boji, ne strahuje
I ne razmislja u svojoj ljubavi, ljubavi moja!
Ko voli daje svoje krvavo srce na dlanu!
Daje ga da bude prozdrano! Duso moja!
Tako ljubav postaje sve jaca,
A srce postane tako veliko i jako,
Da bol izgubi svaki smisao.
Tako se voli ljubav!
Zato mi ne pricaj o svojoj tricavoj ljubavi,
Jer vredjas ljubav i one koji vole,
Istinski, duboko i zauvek!

zvezde tvoje sudbine ne nalaze se u Vasioni nego u tvojim grudima ​
 
OTVORENA VRATA

I ptice,
kad u jesen napuštaju svoje močvare, prošapću zbogom
pognutim i nijemim trskama
s kojih iščezava odsjaj ljeta.

I drvo se s drvetom rastaje
u tjeskobi i u nujnosti,
naslonivši odsutne grane
jedno na drugo i slušajuć rijeku.

A on je otvorio vrata kolibe,
pogledao nebo i otišao,
ostavivši upaljenu svjetiljku
kraj nepomičnih knjiga,
i tišinu zamućenu lelujanjem sjenka.

O noći,
Pretvori ga u crni kamen
Na raskršću ispod oštre planine
S koje s urlik vukova spušta do mora!

Neka pokraj njega napada lišće
sakrivajući svojim šuštanjem
njegovu neveselu usamljenost.

I mjesec neka ga zaobiđe
ne zlateći njegove rubove
svjetlošću kojom smiruje doline.

Pretvori o noći,
njegovo srce u cvijet
na visokim bregovima nehaja,
gdje više ne dopiru moje suze
pomiješane sa slanošću alga.

Pretvori ga u hladno ostrvo
surovih i neprijaznih obala
na koje nikada neće sletjeti
ni roda ni srebrenasti ždral.
vihori sa sjevera i juga
neka uznemiruju njegove rtove
okružene hukom talasa.

I posvuda uokolo njega
neka se prostre tuga mora
i očaj i vječna zamišljenost.

Ja ću tada zatvoriti vrata
i pogasiti umornu svjetiljku.
a noć će biti veoma blaga
i neće se ničeg sjećati.

On će biti nestvaran.
daljina pružit će se između njega i mene,
kao dobra prijateljska ruka
koja zaklanja pustoš svijeta.

(V.Parun)

 
Vasko Popa

OČIJU TVOJIH DA NIJE

Očiji tvojih da nije
Ne bi bilo neba
U slepom našem stanu

Smeha tvoga da nema
Zidovi ne bi nikad
Iz očiju nestajali

Slavuja tvojih da nije
Vrbe ne bi nikad
Nežno preko praga prešle

Ruku tvojih da nije
Sunce ne bi nikad
U snu našem prenoćilo
th_Fireflys.gif
 
RUSKA - garavi sokak

Kaži draga da je život lep
i da ljubav daje smisao,
kaži draga čaroban je svet
jer ja više, više ne znam to.

Bez tebe mi ne miriše cvet
i proleće se ne javlja,
bez tebe mi ne miriše cvet,
ej ljubavi moja davna.

Kaži draga da li veruješ
da za sreću rođeni smo mi,
il' je svako sam na svetu tom,
jer više, više ne znam to.

Bez tebe mi ne miriše cvet
i proleće se ne javlja,
bez tebe mi ne miriše cvet
ej ljubavi moja davna.

Jedino znam da sve me boll,
jedino znam da još te volim.

Kaži draga dal' smo krivi mi
što i danas nismo zajedno,
il' je tako htela sudbina,
jer ja više, više ne znam to.

Bez tebe mi ne miriše cvet
i proleće se ne javlja,
bez tebe mi ne miriše cvet,
ej ljubavi moja davna.

Jedino znam da sve me boll,
jedino znam da još te volim.
 
samo za Bunotvnika - slatkisha mladjanog :P :P od teta Brete

TI ZNAŠ

Ti znaš,
da jedan i jedan su dva,
kao reč ti i reč ja,
što se praviš blesava,
kada znaš,
da tvoje plaže peščane
one tvoje đakonije,
za mene su lekovite.

Ti znaš,
sitan kolač da napraviš,
vanila, cimet i orasi,
kad vatra dođe na pola tri,
ti dodaješ,
na žumance od meseca
pola kašike polena
i dodir tvoga kolena.

Ti znaš,da jedan i jedan su dva,
kao reč ti i reč ja,
što se praviš blesava,
kada znaš,
kada vrata da zaključaš
i spustiš roletne na pod
i da dekodiraš kod.

Ti znaš,
kako da me razveseliš
kad dođu dani bezvezni
I kad me život sastavi,
ti znaš,
kod mene sreću da preseliš
vratiš iz nokdauna,
da se dignem i nastavim.
 
Postoji mesto gde ljubav počinje


Postoji mesto gde ljubav počinje
i mesto gde ljubav prestaje.

Postoji dodir dve ruke
koji se opire svim rečnicima.

Postoji pogled što bukti ko veliko vitlejemsko ognjište
il` mala acetilenska lampa zelenog sjaja.

Postoje jednostavna i bezbrižna tepanja
čudesna ko velika okuka Misisipija.

Ruke, oči, tepanja -
pomoću njih se ljubav bori i gradi.

Postoje cipele koje ljubav nosi
i njen je dolazak tajna.

Postoji upozorenje koje ljubav šalje
i cena njegova zna se mnogo docnije.

Postoje tumačenja ljubavi na svim jezicima
i nije nađeno nijedno mudrije od ovog:

Postoji mesto gde ljubav počinje i mesto
gde ljubav prestaje - a ljubav ne traži ništa.
th_66kvtkiuy0.gif
 
Sanjaj mi sunce da ti obasja mracne puteve kojima morash proci,
sanjaj i jezera da ti utole zedj na tom putu,
sanjaj vetrove da oduvaju loshe misli da te ne skrenu sa prave staze
i sanjaj mene da ti ljubavlju nahranim dushu da izdrzish.
 
Prijavite se ili registrujte da biste poslali poruku.

Back
Top