I tako, jedne aprilske večeri, dok je je lagana drhtavica prolazila kroz svaku moju poru,prolećna drhtavica,stari vuk koji zna da namami mladoga čoveka u svoj brlog i da ga ne pušta sve dok jesen ne zakuca na prozor i seta ne pokupi zadnje breskve iz dvorišta tajni-mog dvorišta, reših da napišem svoju prvu priču. Priču bez nekog značaja, bez razrade,zaključka, pouke…Samo priču…..
Čudan je lik, taj Vetar….Taj gospodin bez manira, što tako elegantno ume da ti baci u lice izvrnutu rukavicu, da ti opali šamar od koga ćeš zaboraviti i svoje drugove, i krivo more, i Sanča Pansu….I tako, večeras, gore pomenuti gospodin vetar, šapnu mi jednu malu tajnu, brzo u žurbi, ali dovoljno jasno…Kao pahuljice u snežnoj kugli kad je zatreseš, u glavi mi zaigraše stara sećanja, stari koraci. E, gospodine….Ti bas umeš da zatreseš kuglu….
Kako samo ume da bude lepa jedna prolecna noc, jedan drvored lipa…. Pa i nisu bas nesto te lipe…Ali…Kada je Te veceri Taj vetar prosao kroz njih, te lipe postale su nesto….Kazu da vreme leci sve…Ha! Glupava fraza. Te lipe,ne mogu se izleciti. Uvele su one Druge noci, noci kada sam preplivao Dunav…No,necemo sada o tome. Neka ih pahuljice, neka leprsaju, ionako ih ne mogu smiriti, same ce one…A sećaš se, druže Vetre, kako si me samo fino mazio ono jednom na onoj klupici iz Oza? A ja budala, mislio da sam u nekom parku… Eeeee, nemoj sada da se prafiš fin, nisam zaboravio ni onaj orah, pa evo pahuljice su tu, one ne lazu. Jel to bilo leto,il’ smo sve to sanjali? Nemoj da zaboraviš dragi Vetre, jos se nismo zahvalili ni staroj tetki, stvarno nema smisla. A izašla nam je u susret, kada nam je gitara bila najpotrebnija... A i svirali smo vetre, nije da nismo.... Opet nisi razumeo? Čudan je taj vaš jezik, jezik vetrova, nikako da ga naučim. Ma nema veze, pahuljice govore više od reči, zar ne?….”Wicked game”, jel’? Nju smo čini me se, zadnju otpevali, moj vetre. Ono kada sam ti kišu skidao sa lica, sećaš se? O, evo i pahuljice se smiruju...
Pa zar već moraš da kreneš. Šta, ideš u neke nove oblake, nećeš da se vraćaš? Pa dobro, drago mi je da smo se ispričali.... Nemoj da zameriš ako sam u kosi sakrio neki tvoj povetarac..Čisto za uspomenu, kad već nećeš da se vraćaš...E, dobri stari vetar... Uvek mi ispucaju usne kad ga sretnem...Zbogom vetre, nemoj da duvaš u ovim krajevima, a da ne svratiš... Znaš koliko volim tvoju rukavicu...
Za jednu M..... by Vidoje
:
