Alekasandar3
Buduća legenda
- Poruka
- 35.716
ZA ambasadora Rusije pri NATO Dimitrija Rogozina Srbija nije promenila stav prema Alijansi i posle stvaranja takozvanih kosovskih snaga bezbednosti. U razgovoru za „Novosti“, on kaže da bi naša zemlja rado bila uz NATO. Ipak, navodi da Srbiju u tome sprečava to što članice ove organizacije podržavaju nezavisnost Kosova. Rogozin misli da srpski političari u međunarodnoj areni često ne brane iste pozicije kao Rusija.
* Stvaranjem kosovskih bezbednosnih snaga, pod blagoslovom NATO, zahladneli su odnosi Srbije i Alijanse. Kako gledate na formiranje ovakve vojske?
- Ne mogu da kažem da su odnosi Srbije i NATO zahladneli. Glavna „jabuka razdora“ između Srbije i NATO, bilo je i ostalo, jednostrano priznanje nezavisnosti Kosova od strane svih članica NATO. U ovom momentu sudbina Kosova predstavlja jedini principijelni problem oko kojeg se ne podudaraju mišljenja Srbije i NATO. Da nije toga, očigledno je da bi Srbija, kao i sve ostale balkanske države, bila verni saputnik NATO alijanse. Što se tiče kosovskih bezbednosnih snaga, ruska pozicija je da njihovo formiranje nije po Rezoluciji Saveta bezbednosti UN 1244, zato što to, u suštini, znači nezakonitu naoružanu tvorevinu na srpskoj teritoriji.
* Nedavno je Hašim Tači izjavio da će Rusija priznati Kosovo. Da li je to tačno?
- Što se tiče izjave Hašima Tačija, hoću da kažem da će rusko rukovodstvo samo rešavati svoja spoljnopolitička pitanja, ne slušajući sugestije i šaputanja sa bilo čije strane. Ovakav naš stav proizlazi iz interesa međunarodnog mira i sigurnosti. U svakom slučaju, Rusija će i dalje zastupati rešenje koje će odgovarati kako Srbiji, tako i Kosovu.
* Evropa traži hapšenje Ratka Mladića kao uslov za nastavak evropskih integracija Srbije. Smatrate li to ucenom? Šta biste vi uradili da odlučujete o sudbini Mladića?
- Pada mi na pamet poznata misao Vinstona Čerčila. Parafrazirajući je mogu da kažem da svaka država ima izbor - da se obruka tako što će izručiti svoje političare i generale sudu ili da izgubi svoju teritoriju. A, u stvari, moguće je izgubiti i jedno i drugo - i čast i otadžbinu. Što se tiče Mladića, pustićemo da njemu sudi istorija. Uzgred, kako mi vidimo, nikakvog suda za zločine vojnika takozvane Oslobodilačke vojske Kosova nema. Takođe, ni posle poznatih otkrića o ubijanju kosovskih Srba i trgovini njihovim organima, koje je iznela Karle del Ponte, nema reakcije suda.
* Srbija čeka mišljenje Međunarodnog suda pravde o legitimnosti jednostranog proglašenja nezavisnosti Kosova. Kakvu odluku možemo da očekujemo i da li ona može zaustaviti nova priznanja?
- To što je Međunarodni sud pravde prihvatio da razmatra predlog Srbije, već se smatra pobedom Srbije. Odluka suda da je proglašenje nezavisnosti Kosova bilo nelegalno, naterala bi zemlje koje nisu priznale Kosovo da se zamisle oko tog pitanja.
* Kakvi su, po vašem mišljenju, trenutni odnosi Srbije i Rusije?
- Odnosi su, nema sumnje, dobri. Na dva nivoa, kako u političkoj sferi, tako i u ekonomoji i trgovini, naši odnosi se razvijaju odlično. Nedavno je ruska kompanija „Gasprom“ ostvarila krupnu investiciju u energetskoj sferi vaše zemlje. Nažalost, mi na međunarodnoj sceni ne vidimo često podršku srpskih predstavnika za pozicije na kojima stoji Rusija. Ne mislim da ti zvaničnici Beograda treba da se stide istorijskog prijateljstva naših naroda.
UZDAM SE U PAMET OBAME
* CEO svet priča o tome da će novi predsednik Amerike Barak Obama promeniti odnose Amerike i Rusije, pa i odnose u svetu. Ima li promena u stavu Amerike oko postavljanja protivraketnog štita u Poljskoj?
- Glavni događaj na Minhenskoj konferenciji bilo je nastupanje potpredsednika Amerike Džozefa Bajdena. U njegovom govoru bilo je mnogo naznaka koje možemo da shvatimo kao pojavljivanje novih momenata u američkoj spoljnoj politici. Na primer, postalo je jasno da pitanje o razmeštanju protivraketnog štita u Evropi, predsednik Barak Obama još nije definitivno rešio. U Londonu, na skupu 20 najrazvijenijih zemalja sveta, 2. aprila, dogodiće se veoma važna stvar. Baš tamo će biti prvi direktan susret dva predsednika - Rusije i SAD. Nadam se da će zdrav razum prevladati i da nova američka administracija neće gurati taj provokativni projekat koji nanosi štetu međunarodnoj sigurnosti.
* Stvaranjem kosovskih bezbednosnih snaga, pod blagoslovom NATO, zahladneli su odnosi Srbije i Alijanse. Kako gledate na formiranje ovakve vojske?
- Ne mogu da kažem da su odnosi Srbije i NATO zahladneli. Glavna „jabuka razdora“ između Srbije i NATO, bilo je i ostalo, jednostrano priznanje nezavisnosti Kosova od strane svih članica NATO. U ovom momentu sudbina Kosova predstavlja jedini principijelni problem oko kojeg se ne podudaraju mišljenja Srbije i NATO. Da nije toga, očigledno je da bi Srbija, kao i sve ostale balkanske države, bila verni saputnik NATO alijanse. Što se tiče kosovskih bezbednosnih snaga, ruska pozicija je da njihovo formiranje nije po Rezoluciji Saveta bezbednosti UN 1244, zato što to, u suštini, znači nezakonitu naoružanu tvorevinu na srpskoj teritoriji.
* Nedavno je Hašim Tači izjavio da će Rusija priznati Kosovo. Da li je to tačno?
- Što se tiče izjave Hašima Tačija, hoću da kažem da će rusko rukovodstvo samo rešavati svoja spoljnopolitička pitanja, ne slušajući sugestije i šaputanja sa bilo čije strane. Ovakav naš stav proizlazi iz interesa međunarodnog mira i sigurnosti. U svakom slučaju, Rusija će i dalje zastupati rešenje koje će odgovarati kako Srbiji, tako i Kosovu.
* Evropa traži hapšenje Ratka Mladića kao uslov za nastavak evropskih integracija Srbije. Smatrate li to ucenom? Šta biste vi uradili da odlučujete o sudbini Mladića?
- Pada mi na pamet poznata misao Vinstona Čerčila. Parafrazirajući je mogu da kažem da svaka država ima izbor - da se obruka tako što će izručiti svoje političare i generale sudu ili da izgubi svoju teritoriju. A, u stvari, moguće je izgubiti i jedno i drugo - i čast i otadžbinu. Što se tiče Mladića, pustićemo da njemu sudi istorija. Uzgred, kako mi vidimo, nikakvog suda za zločine vojnika takozvane Oslobodilačke vojske Kosova nema. Takođe, ni posle poznatih otkrića o ubijanju kosovskih Srba i trgovini njihovim organima, koje je iznela Karle del Ponte, nema reakcije suda.
* Srbija čeka mišljenje Međunarodnog suda pravde o legitimnosti jednostranog proglašenja nezavisnosti Kosova. Kakvu odluku možemo da očekujemo i da li ona može zaustaviti nova priznanja?
- To što je Međunarodni sud pravde prihvatio da razmatra predlog Srbije, već se smatra pobedom Srbije. Odluka suda da je proglašenje nezavisnosti Kosova bilo nelegalno, naterala bi zemlje koje nisu priznale Kosovo da se zamisle oko tog pitanja.
* Kakvi su, po vašem mišljenju, trenutni odnosi Srbije i Rusije?
- Odnosi su, nema sumnje, dobri. Na dva nivoa, kako u političkoj sferi, tako i u ekonomoji i trgovini, naši odnosi se razvijaju odlično. Nedavno je ruska kompanija „Gasprom“ ostvarila krupnu investiciju u energetskoj sferi vaše zemlje. Nažalost, mi na međunarodnoj sceni ne vidimo često podršku srpskih predstavnika za pozicije na kojima stoji Rusija. Ne mislim da ti zvaničnici Beograda treba da se stide istorijskog prijateljstva naših naroda.
UZDAM SE U PAMET OBAME
* CEO svet priča o tome da će novi predsednik Amerike Barak Obama promeniti odnose Amerike i Rusije, pa i odnose u svetu. Ima li promena u stavu Amerike oko postavljanja protivraketnog štita u Poljskoj?
- Glavni događaj na Minhenskoj konferenciji bilo je nastupanje potpredsednika Amerike Džozefa Bajdena. U njegovom govoru bilo je mnogo naznaka koje možemo da shvatimo kao pojavljivanje novih momenata u američkoj spoljnoj politici. Na primer, postalo je jasno da pitanje o razmeštanju protivraketnog štita u Evropi, predsednik Barak Obama još nije definitivno rešio. U Londonu, na skupu 20 najrazvijenijih zemalja sveta, 2. aprila, dogodiće se veoma važna stvar. Baš tamo će biti prvi direktan susret dva predsednika - Rusije i SAD. Nadam se da će zdrav razum prevladati i da nova američka administracija neće gurati taj provokativni projekat koji nanosi štetu međunarodnoj sigurnosti.
