Rodna disforija je...šta tačno?

[Ortak2]

Zanimljivo mi je ovo pitanje, jer mi je neko rekao da sam možda rodno disforična, pa otvaram temu o sebi, da vidim više jesam li ili su to samo okolnosti napravile da tako deluje.

Prvi uslov je valjda želeti da si muško? Ako ću tako da gledam, moje obe babe i babe od ujaka, rodbine pa i babe iz zgrade pljunu i kažu "Što nisam muško" , jednostavno nije to to.

Ajmo dalje: ako se nekoj devojci sviđaju devojke - opet ne znači da je rodno disforična nego jednostavno voli devojke, lezbejka.

Treći "uslov": ponašanje
U Gimnaziji sam sa 5 drugara pobegla sa časa, išli smo da igramo bilijar.
To što sam radije igrala bilijar (i imala relativno stalnu ekipu od 5 momaka i ja) nije pokazatelj rodne disforije, POBOGU, mada me je seljačina razredni izgrdio kad mi je zalepio neopravdane izostanke rečima: "Oni su muškarci, ne možeš ti da se potediš sa njima, ti treba sutra da budeš buduća supruga i MAJKA"
Ljudi moji, ja nikada nisam želela da budem nečija majka, nikada i nikome - pa ni to nije rodno disforična anomalija.

A šta je, onda? Šta je sa mnom?

(Odoh da odgledam "Šerlok i kći", pa se vraćam)

 

[Redmond]

jesi ti ranije bila ovde pod nadimkom Maja?

 

[Banovic Strahinja]

Rodna disforija je glupost, koju su izmislili ljudi s binarnim razmisljanjem.
Svet je komplikovano mesto, a ljudi ne vole kad nesto ne razumeju pa onda pojednostavljuju kompleksna pitanja i stvari, nekad to ode previse daleko-~jer realno sve je manje-vise spektrum i siva zona, retko kada ces naci tacnu liniju razdvajanja,
uglavnom ne bih previse razbijao glavu o ovome, svako ima pravo na svoje misljnje i tvojaj mama i tetka i forumasi, ali to ne znaci da su oni upravu, jer opet dolazimo na osnovni problem: pojednostavljivanje i guranja u krute kategorije, ili je crno ili belo, ne treba tako razmisljati ni takva razmisljanja uzeti previse k srcu.
Nisam religiozan, ali volim neke citate iz biblije, moj omiljeni je kad na upit ko je on, Jahve kaze:
"Ja sam taj koji jesam".

 

[Ortak2]

jesi ti ranije bila ovde pod nadimkom Maja?

Da, M4j4

 

[Ortak2]

Rodna disforija je glupost, koju su izmislili ljudi s binarnim razmisljanjem.
Svet je komplikovano mesto, a ljudi ne vole kad nesto ne razumeju pa onda pojednostavljuju kompleksna pitanja i stvari, nekad to ode previse daleko-~jer realno sve je manje-vise spektrum i siva zona, retko kada ces naci tacnu liniju razdvajanja,
uglavnom ne bih previse razbijao glavu o ovome, svako ima pravo na svoje misljnje i tvojaj mama i tetka i forumasi, ali to ne znaci da su oni upravu, jer opet dolazimo na osnovni problem: pojednostavljivanje i guranja u krute kategorije, ili je crno ili belo, ne treba tako razmisljati ni takva razmisljanja uzeti previse k srcu.
Nisam religiozan, ali volim neke citate iz biblije, moj omiljeni je kad na upit ko je on, Jahve kaze:
"Ja sam taj koji jesam".

Sviđa mi se ovaj post, "lepljenje etiketa" pogotovo kod psihologa jeste glupost, ono fazon zaplačem uz film i odmah depresija, bipolarni poremećaj i još 8 F-ova, ne ide mi se u prodavnicu - strah od otvorenih prostora, da nije ovoliko opasno a još više žalosno, stvarno bi bilo smešno.

Čuj, "buduća majka", pa čak i da sam želela da se udam i da imam decu, šta bilijar ima sa tim, "buduća majka" ne sme da igra bilijar...e, to je pravi, onaj zatucani patrijarhat.

 

[Banovic Strahinja]

Sviđa mi se ovaj post, "lepljenje etiketa"

Lepljenje etiketa je jedna od najcescic ljudskih hobija, valjda neki primalni strah od nepoznatog,
problem je sto su te nalepnice gotovo uvek subjektivne i zavisi od mnogo okolnosti, najvise od drustvenih normi koje se stalno menjaju, a sve te norme su uglavnom konstrukt.

 

[ReRe7]

Biologija je mnogo jednostavnija nego kultura u kojoj odrastamo i koja nam nameće određena pravila ponašanja i uloge. Samo je dovoljno da ih prihvatimo i onda smo uklopljeni, "normalni", pitanje je šta dobijamo zauzvrat. Anksioznost, zbunjenost, osećaj neadekvatnosti, uskraćenosti, etikete poput "socijalna fobija", "disforija" , i tako dalje i tako dalje.
Ne treba trošiti svoju energiju na uklapanja, manje treba gledati druge i porediti se i više treba uživati u životu. Kome se sviđa, odlično, kome ne, neka produži. Ljudi sebi daju za pravo da komentarišu i banalnije stvari.

Ako si bila srećna na bilijaru sa momcima, u tome nema ništa čudno. Verovatno nisi obraćala pažnju ni na vaš pol ni da li je nekom to čudno, zato si i uživala u tom trenutku.

Sećam se da sam i ja išla na bilijar, i uopšte se ne sećam da li je bila mešana ekipa i koga je bilo više.

 

[Ortak2]

Lepljenje etiketa je jedna od najcescic ljudskih hobija, valjda neki primalni strah od nepoznatog,
problem je sto su te nalepnice gotovo uvek subjektivne i zavisi od mnogo okolnosti, najvise od drustvenih normi koje se stalno menjaju, a sve te norme su uglavnom konstrukt.

Pa to, zato sam i navela ove banalne primere, setila sam se jedne drugarice koja je plakala na film "Titanik", i onda bi trebalo da pola bioskopa bude hospitalizovano jer su depresivni, bipolarni i vrv šizofreni

 

[Ortak2]

Biologija je mnogo jednostavnija nego kultura u kojoj odrastamo

I biologija je komplikovana, ali da, u pravu si da je gora kultura i okruženje, glupa pravila itd.

i koja nam nameće određena pravila ponašanja i uloge. Samo je dovoljno da ih prihvatimo i onda smo uklopljeni, "normalni", pitanje je šta dobijamo zauzvrat. Anksioznost, zbunjenost, osećaj neadekvatnosti, uskraćenosti, etikete poput "socijalna fobija", "disforija" , i tako dalje i tako dalje.

Da, ja sam bila agresivna prema razrednom zato što je samo meni dao neopravdane izostanke jer sam "buduća majka", s obzirom još da sam pokušavala da se izborim za sebe a on je očekivao da se izvinjavam, ukratko: moj prvi kontakt sa psihologom (ili beše psihijatar, sad se ne sećam, a onda ih nisam razlikovala) i taj psiholog mi je rekao u suštini da i jesam i nisam rodno disforična, ovako mi je rekao (manje - više):

Pa, ovako: ja zaista ne razumem da je tvoj razredni otišao toliko daleko, to što voliš bilijar je sasvim normalno.
Međutim, primetio sam nešto tokom razgovora - psihijatar nikada ne "ćaska", to zapamti- primetio sam sasvim normalne osobine.
Sve što tebe privlači, basket, bilijar, šah, žanr knjiga koje čitaš, sve je to u redu - ti si jednostavno jedan sasvim prosečan 19-ogošinjak , bez ikakvih "čudnih" osobina,
međutim, ako si pažljivo pratila šta govorim, šta sam rekao?

- Doktore, rekli ste da sam potpuno normalna.

- Ne. Rekao sam da si potpuno normalan. Sve ove osobine jesu tipične za 19 godina, ali za dečake. Moramo da nastavimo da se viđamo, objasniću ti vremenom zašto i šta je u pitanju, sledeće sedmice u sredu u isto vreme i zapamti da ti nisi ništa kriva i da, normalna si, samo živiš u Srbiji, da si rođena u SADu ovo bi bilo maltretiranje od strane razrednog starešine.

Čovek se ubrzo pokupio i otišao baš za SAD jer mu se ukazala prilika, bio je stvarno jako dobar stručnjak i ja ostadoh na tome. Znači, nešto "u najavi", ali ništa konkretno.

Ne treba trošiti svoju energiju na uklapanja, manje treba gledati druge i porediti se i više treba uživati u životu. Kome se sviđa, odlično, kome ne, neka produži. Ljudi sebi daju za pravo da komentarišu i banalnije stvari.

Ako si bila srećna na bilijaru sa momcima, u tome nema ništa čudno. Verovatno nisi obraćala pažnju ni na vaš pol ni da li je nekom to čudno, zato si i uživala u tom trenutku.

Tačno tako...

Sećam se da sam i ja išla na bilijar, i uopšte se ne sećam da li je bila mešana ekipa i koga je bilo više.