Rođendani, godišnjice, in memoriam...

Umro Umberto Eko

Čuveni pisac, filozof i sociolog Umberto Eko umro je u 85. godini.
Izvor: B92 subota, 20.02.2016. | 01:04 -> 01:2


Umberto Eko rođen je u Aleksandriji, u italijanskoj provinciji Pijemont.

Romani "Ime ruže" i "Fukoovo klatno" ubrajaju se među najpoznatija Ekova dela. Njegove novele često uključuju stvarne istorijske ličnosti i tekstove.

Tokom 1960-ih bavio se estetikom i istakao kao jedan od najznačajnijih predstavnika avangarde u italijanskoj kulturi. Pripadao je književnom pokretu Grupa 63.

Bio je osnivač književnih časopisa Il Marcatre i Il Quindici. U svom istraživačkom radu bavio se proučavanjem sredstava masovnog informisanja u okviru semiologije i estetike primenom strukturalističkog metoda.

Estetika televizijskog iskustva, estetske strukture direktnog prenošenja, sloboda događaja i determinacija, analiza poetskog jezika, otvorenost i teorija informacija, teme su kojima se bavio. Radio je pet godina kao urednik u redakciji za kulturu u Radiotelevisione Italiana (RAI) od 1954. do 1959.

Pomno je pratio i lucidno analizirao savremenu kulturu, komunikacije, univerzum informacija i informacionu estetiku. Pored opšte semiologije bavio se semiologijom vizuelnih poruka, semiologijom arhitekture, epistemologijom strukturalnih modela i semiološkom granicom. U okviru hermeneutike i teorije književnosti bavio se semiologijom teksta, tumačenjem metafora, problemom krivotvorenja i falsifikata i granicama tumačenja.

Od 1971. bio je redovni profesor estetike vizuelnih komunikacija i semiologije na Univerzitetima u Torinu, Milanu, Firenci, Univerzitetu Kolumbija u Njujorku, Jejlu i gostujući profesor na mnogim fakultetima. Godine 1980. objavio je filozofsko-detektivski roman "Ime ruže" koji je postao jedan od najčitanijih i najprevođenijih romana, i koji je ekranizovan. Ekov drugi roman, "Fukoovo klatno" takođe je doživeo veliki uspeh.

Radio je kao profesor semiotike na Univerzitetu u Bolonji, gde je vodio program iz komunikologije.

Živeo je u Milanu i Riminiju sa suprugom Renatom koja je istoričar umetnosti. Ima sina i ćerku.

- - - - - - - - - -
 

“Uvek su me definisali kao eruditu i filozofa, kao teškog pisca. Onda sam napisao roman koji uopšte nije eruditski, koji je napisan jednostavnim jezikom: ‘Tajanstveni plamen kraljice Loane’, pa se od svih mojih romana najmanje prodavao. Dakle, verovatno pišem za mazohiste. Samo izdavači i neki novinari veruju da ljudi žele jednostavne stvari. Ljudi su umorni od jednostavnih stvari. Oni žele izazov”, intervju za Guardian 2011.

“Šta je ljubav ? Ne postoji ništa na svetu, ni čovek, ni Đavo, niti stvar, u koju se sumnja kao u ljubav, jer prodire u dušu više od bilo čega drugog. Ne postoji ništa što tako ispunjava i vezuje srce kao ljubav. Zato, ako nemate oružje da je savladate, duša skače kroz ljubav u ogromni ambis”, “Ime ruže”.

“Sve priče koje bih želeo da napišem proganjaju me u mojoj sobi, kao da su sve oko mene, mali đavoli i dok jedna pokušava da mi uđe na uvo, druga mi napada nos i svaka mi kaže: ‘Gospodine, napišite me, prelepa sam’.

***

U jutro 27. jula 1943. rečeno mi je da je fašizam pao i Musolini uhapšen. Kada me je majka poslala da kupim novine, video sam da štampa u obližnjoj trafici ima sasvim drugačije naslove. Štaviše, nakon što sam ih video, shvatio sam da svake novine pišu o različitim stvarima. Kupio sam jedne, naslepo i pročitao poruku na prvoj strani koju je potpisalo pet od šest političkih partija – među njima Democazia Cristiana, Komunistička partija, Socijalistička partija, Partito d’Azione i Liberalna partija. Do tad sam verovao da postoji po jedna partija u svakoj zemlji i da je za Italiju to bila Partito Nazionale Fascista. Sada sam otkrio da moja zemlja ima nekoliko partija koje mogu da postoje u isto vreme”, iz eseja “Večni fašizam” iz 1995.

“Knjige nisu pisane da bi se u njih verovalo, nego da se preispituju. Kada mislimo o knjizi, ne treba da se pitamo o čemu govori, nego šta to znači”, “Ime ruže”.

“Treba da sam smiren. Da imam razumevanja. Zar ne kažu neki da mir dolazi iz razumevanja? Razumeo sam. Treba da budem smiren. Ko je rekao da mir potiče iz prihvatanja reda, reda koji je shvaćen, u kom se uživa, koji se razume bez ostatka, u radosti i trijumfu na kraju svih muka? Sve je jasno, kristalno: oko počiva na celini i na delovima i sada vidi kako su se delovi udružili da sačine celinu; prihvata centar u kom limfa teče, dah, koren svih pitanja...”Fukoovo klatno”.

“Pravi heroj je uvek greškom heroj; on sanja da bude iskrena kukavica kao i svi drugi”.

***
 
Радио Београд 2
10:[SUP]00[/SUP] ч.
Емисија ЧИТАЧ
Данас емитујемо нешто другачије издање емисије Читач.
Италијански професор, филозоф, романописац и есејиста, један од водећих интелектуалаца друге половине прошлог и почетка новог века – Умберто Еко – преминуо је у петак увече, у 84. години. Био је професор теорије комуникације и семиотике, на многим универзитетима у свету. Аутор је чувених романа: "Име руже", "Фукоово клатно", "Баудолино", "Прашко гробље" и других. Последњи роман, "Нулти број", објављен је у Србији у време прошлогодишњег Сајма књига. Незаобилазан део стваралаштва Умберта Ека чине и студије: "Историја лепоте", "Историја ружноће", "Бескрајни спискови" и многа теоријска и филозофска дела.
О Умберту Еку разговарамо са Мирелом Радосављевић, са Катедре за италијански језик и књижевност Филолошког факултета у Београду и преводиоцем Елизабет Васиљевић.

У другом делу емисије говоримо о још једном губитку за свет књижевности – у 89. години, умрла је и позната америчка списатељица Харпер Ли, коју знамо по роману "Убити птицу ругалицу", из 1960. године, за који је добила Пулицерову награду за фикцију. Филм истог наслова, са Грегори Пеком у главној улози, донео је још већу популарност роману.
Наш гост је књижевни и филмски критичар Ђорђе Бајић.
Емисију уређује и води Драгана Ковачевић.

http://www.radiobeograd.rs/index.php?option=com_content&task=view&id=68&Itemid=68
 
Наутилус:
Радио Београд 2
10:[SUP]00[/SUP] ч.
Емисија ЧИТАЧ
Данас емитујемо нешто другачије издање емисије Читач.
Италијански професор, филозоф, романописац и есејиста, један од водећих интелектуалаца друге половине прошлог и почетка новог века – Умберто Еко – преминуо је у петак увече, у 84. години. Био је професор теорије комуникације и семиотике, на многим универзитетима у свету. Аутор је чувених романа: "Име руже", "Фукоово клатно", "Баудолино", "Прашко гробље" и других. Последњи роман, "Нулти број", објављен је у Србији у време прошлогодишњег Сајма књига. Незаобилазан део стваралаштва Умберта Ека чине и студије: "Историја лепоте", "Историја ружноће", "Бескрајни спискови" и многа теоријска и филозофска дела.
О Умберту Еку разговарамо са Мирелом Радосављевић, са Катедре за италијански језик и књижевност Филолошког факултета у Београду и преводиоцем Елизабет Васиљевић.

У другом делу емисије говоримо о још једном губитку за свет књижевности – у 89. години, умрла је и позната америчка списатељица Харпер Ли, коју знамо по роману "Убити птицу ругалицу", из 1960. године, за који је добила Пулицерову награду за фикцију. Филм истог наслова, са Грегори Пеком у главној улози, донео је још већу популарност роману.
Наш гост је књижевни и филмски критичар Ђорђе Бајић.
Емисију уређује и води Драгана Ковачевић.

http://www.radiobeograd.rs/index.php?option=com_content&task=view&id=68&Itemid=68
Kliknite za proširenje...

E, vec smo pricali o njemu. Vec je sahranjen, sta cemo sada da pricamo narednih godinu dana o njemu.
 
Prijavite se ili registrujte da biste poslali poruku.

Slične teme

Nina
Mapa indoevropskih jezika
Odgovora
9
Pregleda
311
Edmund
Edmund

Back
Top