Roditeljski rečnik i deca

[Manga Hilux]

Ne postoji na kugli zemaljskoj važniji posao od bavljenja sobom. Od rasta, makar i santimetar​

Ne trpajmo deci u usta reči koje ne želimo da od njih čujemo, ali su u redu kad ih mi izgovaramo.
Ne pljujmo po drugom, ako želimo da imamo dete razumno, tolerantno.

Ne kukajmo nad životom, ako želimo da nam dete voli život.

Foto: Canva
Ne psujmo komšiju, ne svađajmo se sa roditeljima, ne gurajmo probleme pod tepih, ne filujmo ih, ne nazivajmo ih nekim 1900. imenom, a ono prvo upisano u pojmovnik.
Postaće nam deca puna besa, poganih jezika kojima omalovažavaju drugare već u nižim razredima, ismejavajući ih što nemaju tablet i ne idu na plivanje.
Nema izuzetka, svi smo odgovorni što se deca “mere” patikama, što se feminizirani dečaci u startu ismevaju ko “******”, što se devojčicama većih grudi prostački dobacuje ko da veličina grudi određuje (ne)čestitost.

Imamo obavezu da od njih napravimo dobre ljude, lečeći sve loše kod sebe. Inače će nam deca rasti u tatine komplekse nikad izlečene, mamin očaj što se rano udala (recimo), tatinu traumu iz detinjstva kada mu je pijani otac popravljao raspoloženje udarcima po glavi, mamin poriv da joj se svi dive ili kuknjavu kako je gadna i debela, ili tatinu želju da stekne, stekne, stekne, mamin sukob sa porodicom…
Ne postoji na kugli zemaljskoj važniji posao od bavljenja sobom. Od rasta, makar i santimetar.
Kompleksi se leče radom na sebi, menjaš trulu stolariju, ubi propuh, odnese dušu gde ne treba, negde u mlin (samleće je), u reku (utopiće se), pod točkove kamiona (pregaziće je), ostade ti bez duše, jer nisi na vreme menjao trulo.
I sad čekaš dete da njemu suptilno i nesvesno uvališ tu stolariju da njemu vuče propuh koji nosi dušu.
Ne ide to tako.
Rasti je obaveza, ali ne samo do 18. Najvažniji rast kreće upravo posle toga. I ne bi smelo nikad da stane, čak ni kada telo počne da urasta; smanji ti se telo za 3 santimetra, onda našteluješ porast duše i uma za bar 4 santimetra. I dobro. Santimetar u plusu, i to onaj najvažniji – osetiš da radiš nešto za sebe, a samim tim i za čovečanstvo.
izvor Zelena učionica

 

[-Jelena-]

Ne pricajmo mnogo, budimo im primer. To je ono sto oni upijaju. Zavisi od uzrasta ali reci na jedno uvo ulaze na drugo izlaze i budu “smaranje”.

 

[Richard III]

Baš me ova tema podsetila na činjenicu da mnogi roditelji na balkanu (a i drugde) uopšte ne paze šta govore kad su deca mala i kad sve upijaju, kao sundjer. U pubertetu takodje ali je tad dinamika ipak malo drugačija, medjutim kad je dete veoma malo i sve mu ulazi u podsvest roditelji se često ne kontrolišu, psuju, šire agresiju, strahove, paranoju, svadjaju se... da ne govorim o toksičnim odnosima medju rodbinom i porodicama oba roditelja i slično. Pa bolesne ambicije, preterivanja, nepotrebno forsiranje, spuštanje...

U životu postoje dva bitna perioda koja su temelj - prvi je detinjstvo, drugi je pubertet. Kod nas je, za razliku od nekih država, na delu jedna velika, sveopšta zapuštenost gde ima mnogo nenamernih toksičnih epizoda, mnogo agresije, mnogo nenormalnih situacija, primitivizma, nerazumevanja. Zato i nije čudo što smo ovakvi kakvi smo, stalno u grču, stalno na dnu medju drugih državama, bez empatije, opsednuti primitivizmom i agresijom. Baš je skoro bila neka tema gde se pisalo kako holandski roditelji sa pažnjom tretiraju i odgajaju decu. Ovde kod nas je odrastanje za mnoge ljude - realno - trauma za traumom, od detinjstva preko puberteta i škole...

 

[Samsonight]

Baš me ova tema podsetila na činjenicu da mnogi roditelji na balkanu (a i drugde) uopšte ne paze šta govore kad su deca mala i kad sve upijaju, kao sundjer.

Da, iz nepažnje se dete može povrediti i navesti na sramotne/traumatične situacije, npr.: Rečnik koji se koristi pred detetom treba da bude probran, kulturan; Moja sestričina od bezmalo 3,5 godine mi je prenela informaciju da su neki ljudi u našoj porodici-sa obe strane, je l' te, majčine i očeve-"ludi".
Dakle, ona već ima naznake, dobre ili ne, kako da nekog okarakteriše "ludim". Pritom, razgovarala sam izokola sa majkom i ocem-oni misle da paze šta govore pred njom, da joj ni za koga nisu govorili da je lud. Nisam u toj grupi, mene moja sestričina baš dobro prihvata i voli, ali... ona je to pokupila slušajući roditelje koji su se ponašali kao da nemaju nikog da bi to čuo-Dete je malo, šta ono zna! Dakle... jeste dete malo, ali ono već sve upija i prihvata, naročito od majke i oca-svojih prvih uzora u životu.

 

[Richard III]

Da, iz nepažnje se dete može povrediti i navesti na sramotne/traumatične situacije, npr.: Rečnik koji se koristi pred detetom treba da bude probran, kulturan; Moja sestričina od bezmalo 3,5 godine mi je prenela informaciju da su neki ljudi u našoj porodici-sa obe strane, je l' te, majčine i očeve-"ludi".
Dakle, ona već ima naznake, dobre ili ne, kako da nekog okarakteriše "ludim". Pritom, razgovarala sam izokola sa majkom i ocem-oni misle da paze šta govore pred njom, da joj ni za koga nisu govorili da je lud. Nisam u toj grupi, mene moja sestričina baš dobro prihvata i voli, ali... ona je to pokupila slušajući roditelje koji su se ponašali kao da nemaju nikog da bi to čuo-Dete je malo, šta ono zna! Dakle... jeste dete malo, ali ono već sve upija i prihvata, naročito od majke i oca-svojih prvih uzora u životu.

Upravo to, a još je bitnija energija okruženja... ako je ta energija paranoidna, anksiozna, agresivna, ili pasivno-agresivna, depresivna, skučena, nepoverljiva, i dete to nesvesno upija i samo postaje takvo... možda može u pubertetu da se otme ali je ipak veliko pitanje, jer ožiljci ostaju...