Roditelj(i)

[LindaLee]

nikako nismo povezane
kako vreme prolazi sve vise shvatam da s njom nemam skoro nista zajednicko i da mi je sve vise svejedno
nit joj poveravam tajne,nit me ona ikad pita kako se osecam
prvi put da se secam da mi je rekla da me voli je bilo kad sam imala vise od 20 god
ali bilo je kasno
nadam se da moja cerka i ja necemo imati takav odnos

 

[ZvezdanKa]

komplikovani odnosi, definitivno...
a vracanje nam je tajni zanat..pa osecamo jedni druge!

 

[Papa Smurf]

Cao!

Ja sam Poverljiva i idem u I razred Vecernje skole za kuvanje.
Imam skoro 3jes godina i volim da se druzim.
Imam plavu kosu i tamne oci.

U poslednje vreme me cesto 'opsedaju' misli o telepatiji.

......ovako:
Rasla sam u (aj da kazemo) normalnoj porodici gde se o nama (deci) uglavnom brinula mama. Znaci i cale je tu blejao, ali je keva imala dominantniju ulogu u nasem odrastanju. (bude li sad pukla krsta 'ebacu joj kevu)
Elem, nisam (bar volim tako da mislim) isuvise vezana za nju, ali me fascinira kako me nazove (iako se ne cujemo svaki dan i te fore) bas kad sam u zescem daunu i sa briznim glasom pita kako sam i da li sam raspolozena za setnju (koja je njoj sinonim za ispricati pricu koja je hevi). ...da ne duzim-isto tako je i ona meni rekla da nju pozovem bas u vreme kad 'kao da znam da nesto nije u redu'.
I tako sam ja pokadkad u nekoj paranoji da smo nas dve nekako povezane i vise nego sto bih volela i da me to malko plasucka.
(cak me je juce nazvala da mi kaze kako je svecin klinac dobio vaske u skoli i kako bi svaka kuca trebala da ima taj neki sampon protiv vasaka)
U kakvom ste vi tripu s roditeljima?
Da li ste i vi u paranoji da ste 'prevezani'?
I, da li slucajno znate kako se odagnava ova paranoja?

Znam u cemu je stos... Ti i mama ste blizanci...

 

[ZvezdanKa]

a sve ovo je spanska serija!

 

[Papa Smurf]

a sve ovo je spanska serija!

Di je onda Rodrigez ili Frederiko...

 

[Nina]

ali ti si se ocigledno pomirila sa tim da je to tako i to je to
a ja ne (i ne znam kako)
i zato se uhvatim da razmisljam o tome kao da je ta veza nesto natprirodno
te mi je samim tim i skeri

Ne razumem zasto bezati od povezanosti sa majkom ..roditeljima..to je prirodna bliskost..i ne smatram da je natprirodno ..osim u slucajevima kada je patologija u pitanju..bolesna posesivnost.. ..ono sto bih zelela je da sutra i ja imam takvo sesto culo i taj istancan osecaj za svoje dete..da ga razumem i podrzim u svemu..porodica je utociste ..mesto gde se obnavljamo..na kraju..roditelji su jedini pravi prijatelji..

 

[chika doktor]

ja bash volim moje starce oni mi stalno daju para ))))

 

[Sandrina.]

Mislim da je to sasvim normalna pojava.
Desava mi se da osetim kada je moja seka lose(i ako je prilicno daleko i ne vidjamo se cesto),ja u nekom momentu je samo okrenem iako smo se mozda cule dan pre toga,ili cak ujutru-osetim da treba da je pozovem.
Rasle smo zajedno,igrale se,ucile...Sasvim je ok da ''osecamo''jedna drugu.
Tako je i sa roditeljima i decom.
Postoji neka veza.Prosto,to tako mora.

 

[ludopileglodjekosku]

А иначе, као родитељ могу да кажем да увек осетим кад нешто није у реду са мојом децом: по ходу, по држању, по изразу лица...
Моја деца се понекад забезекну кад им с врата кажем:''Шта ти се непријатно десило у школи?''....али то код мене није нека ''унутрашња повезаност'' или телепатија, једноставно видим по њима...

Moja mama na osnovu boje mog glasa zna da nešto nije u redu (imam migrenu, ljuta sam, tužna, bolesna).....Nikad mi nije bilo jasno kako....

 

[Sibil Vejn]

Ih,pa to je normalno.Ja shvatim kako se sestra ili brat osecaju po boji glasa....Toliko ih dobro poznajem.

A kako tek roditelji poznajju svoje dete.