Rod imenice "auto".

[Trigonum nervi vagi]

Ok, ova nedoumica me muci vec duze vrijeme, a kada kazem duze vrijeme, mislim od trenutka kada sam prvi put cuo "taj auto". Ogromna vecina ljudi koje poznajem i ne poznajem koristi "auto" u muskim rodu (ogromna vecina = svi), dok meni "taj auto", "sportski auto", "moj auto" zvuci nepravilno. Po mojoj logici pravilno bi trebalo biti "to auto", "sportsko auto", "moje auto", znaci, staviti ga u srednji rod.

Kao "dokaz" sam dobijao da je "automobil" muskog roda, te mora i njegov skraceni oblik biti, ali rijec "diskoteka", koja je zenskog roda, postaje muskog kada se kaze samo "disko", zar ne?

Molim vas da mi se razjasni ova situacija, ovako stvarno vise ne moze.

 

[Mrkalj]

Ako voziš tocilo, onda može u srednji rod. U suprotnom, auto je skraćeno od automobil i obavezno ide u muškom rodu. Kao i bicikl.

 

[gica]

a disko je skraćenica od disko klub

 

[Mrkalj]

Jeste; kao i "Najsmešniji kućni video."

 

[DJM]

Зашто би био главу око којекаквих туђица, кад просто можеш рећи кола и сви мирни.

 

[Mrkalj]

Зашто би био главу око којекаквих туђица, кад просто можеш рећи кола и сви мирни.

Kad pomenu kola, pitanje za tebe DJM - koji je tu rod posredi?

 

[Stroncijum]

Pa upotrebi logiku svog jezika

Taj kola -
To kola -
Ta kola - YES

 

[Mrkalj]

Pa upotrebi logiku svog jezika

Taj kola -
To kola -
Ta kola - YES

Po tebi su i sunca i sela i ostrva ženskog roda? Hmm... Pojma nemaš. Sedi, kec.

 

[Bastiani]

Pa upotrebi logiku svog jezika

Taj kola -
To kola -
Ta kola - YES

Мркаљ хоће да ти јави да је реч кола тзв. pluralia tantum, то јест именица која граматички има само множину. Исто као нпр. именица врата.

То најбоље видиш какда такву именицу почнеш да мењаш по падежима. У инструменталу је са колима, дакле очигледна множина, и граматика ту не може да направи разлику да ли је реч о једним колима или о више њих.

Иначе, интересантно је да наш језик осећа потребу да та направа - кола, у значењу возило, стално буде у граматичкој множини. Тако локализам кари (изговара се као твари) који је сасвим очигледно латинског порекла и у непромењеном значењу и облику се користи у француском, енглеском и ко зна још ком језику, такође је код нас плуралија тантум. Видети песму "Кари Шабанови", иначе једну од најлепших на српскохрватском и осталим језицима.

Spojler

Кари Шабанови

Сјећање ме лаком тугом лови
... вече слази и мирише липа.
Кроз сумрак се чује колска шкрипа
- с пута иду кари Шабанови.

Ми у сусрет отрчимо к њима,
а кари нас врате срећне кући
и сивом нас џадом труцкајући
о пређеним шапћу друмовима...

... Мили дани, моји сни нестали,
као да сте сви у јутро неко
на каре се крадом укрцали
и отишли од мене далеко.

Залуд ухо сад звукове лови,
залуд око даљинама пипа:
давно више не чује се шкрипа
нити иду кари Шабанови.

Александар Лесо Ивановић

Такође локализам тачке, који означава мала, обично грађевинска колица, исто има само множину.

И најзад, потребно је знати разлику између кола и аута. Ауто има мотор (обично с унутрашњим сагоревањем ), а кола су било шта што се креће на више од једног точка. Вагон су кола (обратити пажњу: су кола а не је кола), али вагон никад није ауто.

Иначе, на тeкст оне горе песме је Тома Здравковић компоновао музику, па ко воли...

 

[DJM]

Kad pomenu kola, pitanje za tebe DJM - koji je tu rod posredi?

Ако узмемо корѣн, то є свакако средний род: Коло (1. л. мн - колеса [кола]).
Но, ко зна, можда га можемо ставити у женский род єднине и тиме добити и множину.

Нпр. Кола - 1. л. мн. - Коли (колы)

 

[DJM]

Вагон су кола (обратити пажњу: су кола а не је кола), али вагон никад није ауто.

А шта є Volkswagen?

 

[Mrkalj]

А шта є Volkswagen?

Foksvagen je nemačka firma. Kola marke folksvagen su dobra nemačka kola.

Ако узмемо корѣн, то є свакако средний род: Коло (1. л. мн - колеса [кола]).
Но, ко зна, можда га можемо ставити у женский род єднине и тиме добити и множину.

Нпр. Кола - 1. л. мн. - Коли (колы)

Šta je s vama, ljudi? Hoćemo li se sporazumevati srpskim jezikom ili kojim drugim? Stavi ta "ženska" kola u instrumental ili dativ (plurala) pa se vozi "kolama".

 

[DJM]

Foksvagen je němačka firma. Kola marke folksvagen su dobra němačka kola.

Дакле, слажеш се: кола а не ауто.
И не фирма него творница.

Šta je s vama, ljudi? Hoćemo li se sporazumevati srpskim jezikom ili kojim drugim? Stavi ta "ženska" kola u instrumental ili dativ (plurala) pa se vozi "kolama".

Мени се српски баш нешто и не свиђа, србски пак є нешто друго.

Што се тиче твога питаня:

Д. колам
Тв. колами
Пр. колах

Проблем рѣшен.

 

[Bastiani]

Иначе, интересантно је да наш језик осећа потребу да та направа - кола, у значењу возило, стално буде у граматичкој множини. Тако локализам кари (изговара се као твари) који је сасвим очигледно латинског порекла и у непромењеном значењу и облику се користи у француском, енглеском и ко зна још ком језику, такође је код нас плуралија тантум.
Такође локализам тачке, који означава мала, обично грађевинска колица, исто има само множину.

Да се надовежем на самог себе. И друге изведене речи у значењу кола најчешће су плуралија тантум, као на пример реч каруце, што значи кочије. Кочије су, је л' да, такође граматичка множина. Таљиге, исто.

Неких изузетака има. Реч кароца , локализам познат из песме Оливера Драгојевића, у једнини је. Кариола (грађевинска колица), такође изразити локализам, исто у једнини. Фијакер је у једнини.

Чезе су плуралија тантум. Ако неко више воли сулке него чезе, и то је плуралија тантум.

Дакле, може се претпоставити да су наши словенски преци ту точкасту направу посматрали као некакву справу чија вишеструкост се одразила и у језику. Направа која је у самој својој природи подразумевала мноштво нечега. Питање је шта су то тако вишеструко видели у колима.

 

[Stroncijum]

Po tebi su i sunca i sela i ostrva ženskog roda? Hmm... Pojma nemaš. Sedi, kec.

Pa i tu upotrebi logiku tvog maternjeg jezika

Taj sunce
To sunce - bingo
Ta sunce -

A raspravu o finesama ovog naseg jezika ostavljam strucnjacima

 

[gost 246399]

Да се надовежем на самог себе. И друге изведене речи у значењу кола најчешће су плуралија тантум, као на пример реч каруце, што значи кочије. Кочије су, је л' да, такође граматичка множина. Таљиге, исто.

Неких изузетака има. Реч кароца , локализам познат из песме Оливера Драгојевића, у једнини је. Кариола (грађевинска колица), такође изразити локализам, исто у једнини. Фијакер је у једнини.

Чезе су плуралија тантум. Ако неко више воли сулке него чезе, и то је плуралија тантум.

Дакле, може се претпоставити да су наши словенски преци ту точкасту направу посматрали као некакву справу чија вишеструкост се одразила и у језику. Направа која је у самој својој природи подразумевала мноштво нечега. Питање је шта су то тако вишеструко видели у колима.

Коло у превозном срѣдству очигледно прѣдставља точкове. Шта би друго. А пошто у колах морайу бити наймање два точка, то йе и обяшњење зашто йе именица у множини а не у йеднини.

Користим прилику навести правилну промѣну именице "коло" у множинских падежих. Пошто се ради о именици срѣдњега рода, она се мѣња овако:

им. кола
род. кол
дат. колом
вин. кола
твор коли (< колы)
мѣст. колах (< колѣхъ)

Напомена: овдѣ наведох промѣну садашње основе, без наставка "с" (колеса).

 

[brajko]

Ова тема ме подсети на нешто...
Јел знате како Македонци зову кола хитне помоћи?

Колата на нино-нино.

 

[Mrkalj]

Ова тема ме подсети на нешто...
Јел знате како Македонци зову кола хитне помоћи?

Колата на нино-нино.

A vatrogasna kola?

 

[Bastiani]

Коло у превозном срѣдству очигледно прѣдставља точкове. Шта би друго. А пошто у колах морайу бити наймање два точка, то йе и обяшњење зашто йе именица у множини а не у йеднини.

Па да, али оно што мене фасцинира то је да се та граматичка множина несвесно пренела и на друге објекте исте врсте. Нпр. као што сам навео у случају речи каруце, где је у питању страна реч коју смо усвојили, а која нема никаву потребу, ни суштинску ни морфолошку (могло би сасвим и "каруца") да буде у множини.

 

[brajko]

A vatrogasna kola?

То не знам.