Rock Caffe Zeppelin!

Svaka cast - solidarnost na delu. :super:


MUZIKA | SREDA 26.09.2012Svi za Tustu večeras i sutra u Ganu
IZVOR: B92 | PIŠE: BRANISLAV GRKOVIĆU beogradskom klubu „Gan“ večeras i u četvrtak biće održani humanitarni koncerti pod nazivom „Mi smo ovde samo zbog Tuste“.






165396927150630b53a787d957161043_orig.jpg

Foto: Stanislav Milojković​
​
​

Rok bendovi iz Srbije na ovaj nači priključiće se akciji prikupljanja sredstava za lečenje Branka Črnca Tuste, pevača čuvenog pulskog pank sastava KUD Idijoti, koji se bori protiv teške bolesti.

Od kada je Tusti dijagnostikovan rak grla i pluća, KUD Idijoti su prekinuli rad. Kolege, prijatelji i poštovaoci kultnog benda koji je obeležio rok scenu nekadašnje Jugoslavije organizovali su se i počeli da prave koncerte podrške. Gitarista i osnivač Idijota Sale Veruda kaže da je jedan takav koncert za Tustu održan u februara ove godine u Puli, pred oko 1.300 posetilaca.

„Inicijativa za sve te koncerte dolazi spontano od drugih ljudi. Čak ovaj koncert u Beogradu uopšte nismo mi iniciriali. To je inicirao jedan naš stari crnogorski fan Lazar Muštur koji inače živi u Njujorku i koji je ovog leta došao i obišao Tustu i došao na tu ideju bi se akcija slična onoj u Puli mogla organizovati i u Beogradu“, kaže Veruda.
[TABLE="class: antrfile right, width: 250, align: right"]
[TR]
[TD][TABLE="width: 250"]
[TR]
[TD][TABLE="width: 250"]
[TR]
[TD="class: textvesti"]KONCERTI ZA TUSTU:
Sreda 26. septembar u 21h
Dža ili Bu
Električni Orgazam
Disciplin A Kitschme
Partibrejkers
Četvrtak 27. septembar u 21h
Horkestar
Atheist Rap
Rambo Amadeus
Kanda Kodža i Nebojša
KBO!
[/TD]
[/TR]
[/TABLE]
[/TD]
[/TR]
[/TABLE]
[/TD]
[/TR]
[/TABLE]
On kaže da će sredstva koja će biti prikupljena mnogo pomoći Tustinom lečenju.

„Njegovo lečenje je skupo. Osnovne troškove, odlazak na hemoterapije i sve u vezi toga zdravstveno osiguranje pokriva, a ovo ostalo ne. A to ostalo je takođe veoma bitno, znači lekovi i supstance koje podižu imunitet i to su veliki troškovi!“

KUD Idijoti nastali su početkom osamdesetih godina prošlog veka, a prvi album objavljuju tek 1987. godine. Brzo su stekli status kultnog benda, a tokom ratnih godina bili su jedni od najglasnijh protivnika nacionalizma i rata. Prvi su hrvatski bend koji je posle tih ratnih godina održao koncert u Srbiji u prepunoj Hali sportova. Među onima koji će svirati za Tustu su i Partibrejkersi i Zoran Kostić Cane.

„To je jedan od retko dobrih bendova koji je imao publiku, što je najvažnije, da ta publika prati rad i da ima neograničenu ljubav od te iste publike. To je bend koji je obeležio jedno vreme sa svojim stavovima i angažmanima“, kaže Cane.

Koncerti „Mi smo ovde samo zbog Tuste“ 26. i 27 u klubu „Gun“ počinju u 21h. „Gan“ nalazi se u Miloša Pocerca 10, a ulaznice za koncert su 1.000 dinara u pretprodaji i 1.200 na ulazu u klub.


http://www.b92.net/kultura/vesti.php?nav_category=271&yyyy=2012&mm=09&dd=26&nav_id=646385


 
R.I.P. :heart:
Čovjek koji je ,,stvorio" Milana Mladenovića

VD: On je bio muzika


Objavljeno: 26.09.2012. - 10:15



Svi su otišli u jesen. I Milan Mladenović, i Margita Stefanović, i Bojan Pečar. A prvi među njima Ivan Vdović – Vd, vjerojatno najtajanstvenija pojava jugoslavenskog novog vala. Pokosio ga je Aids.



Autor: Vjeran Grković
Veličina slova:aaa

Umro je prije točno dvije decenije, a prema Wikipediji Vd je prva službeno registrirana HIV pozitivna osoba u bivšoj državi. Kultna glumica Sonja Savić reći će kako je bubnjar Šarla akrobate i onoga što će se kasnije zvati Ekatarina Velika, stvorio i Milana i Margitu i Dušana Kojića Koju, dok će posljednji bubnjar EKV-a, Marko Milivojević, reći „On je bio više od same svirke. On je bio muzika“

Svoju muzičku karijeru Ivan Ivica Vdović (23.2.1961 - 25.9.1992.) počeo je još kao gimnazijalac, na bubnjevima u bendu Limunovo drvo. Kasnije je zasvirao i u Suncokretima, čiji član je bio i Bora Đorđević, kao i Bilja Krstić te poslije poznata glumica Gorica Popović. U Suncokretima Vd ostaje tek nakratko da bi se potom priključio jednoj od najvećih grupa ovih prostora – Šarlu akrobati.

Malo koji bend uspio je u tako kratkom vremenu ostaviti neizbrisiv trag na jugoslavenskoj muzičkoj sceni, i to sa samo jednim jedinim albumom - „Bistriji ili tuplji čovek biva kad…“. Ime za album odabrao je upravo Vd, a radi se o citatu iz knjige Vase Pelagića, revolucionara i propagatora socijalizma iz druge polovice 19. vijeka. Šarlo je postojao tek godinu i po (1980.-1981.). Prepoznat će ga zagrebački Jugoton, a udarnu postavu, uz Vd-a sačinjavali su Milan Mladenović i Dušan Kojić Koja. Od njih trojice danas je živ ostao još samo Koja, koji i dalje beskompromisno stvara izvrsnu muziku.

EKVvd.jpg


Prvo pojavljivanje Šarlo je doživio u legendarnom SKC-u, u aprilu 1980. godine, kao predgrupa Pankrtima. Zanimljivo je i da Vd u Šarlu nije bio samo bubnjar, već je u pjesmi „Pazite na decu (I)", on uzeo gitaru, dok je Milan sjeo za bubnjeve. Šira javnost Šarla će pamtiti po „Ona se budi“, „Niko kao ja“, „Oko moje glave“ i Mali čovek“, pjesmama koje su se našle na kultnoj kompilaciji Paket aranžman, zajedno s poznatim hitovima Idola i Električnog orgazma. Neko će kasnije primijetiti da je jedini Šarlov album jedan od najvažnijih albuma jugoslavenskog novog vala, koji je „probijajući okvire postojećih muzičkih žanrova“, stvorio plodno tlo za potpuno novi način muzičkog razmišljanja.

Osim toga ovaj trojac radi i muziku za jedan od najboljih uradaka jugoslavenske kinematografije ranih osamdesetih godina - film „Dečko koji obećava“ Miše Radivojevića. Tri pjesme snimljene za film („Slobodan“, „Balada o tvrdim grudima“ i fantastična „Depresija“ s kojom film i završava), nikada neće biti objavljene, a radi se o pravim remek djelima. I Koja i Vd u filmu glume članove benda VIS Dobri dečaci. Vd u „Dečku“ glumi samozatajnog i šutljivog muzičara. Jedva će progovoriti nekoliko riječi. Dok su ga neki poznanici kasnije opisivali upravo onakvim kakvu je ulogu odigrao u filmu, Dubravka Marković, voditeljica popularne muzičke emisije Hit meseca reći će da se radi o najšarmantnijem momku u društvu, uvijek spremnom na šalu.

„Ličio je na Džonija Rotena iz Pistolsa, prvi je zamenio palice ritam mašinom i obeležio zvuk Šarla Akrobate. Sećam ga se kao najšarmantnijeg momka u društvu, pravog zezatora koji je uvek bio spreman da odvali dobru šalu. Bio je poznat i po nekim navikama koje ni za živu glavu nije menjao. Nigde nije išao bez svojih bubnjarskih palica i nikada se nikome nije javljao telefonom. Čovek jednostavno nije koristio spravu. Kada treba da izađemo, on lepo stane ispod prozora i zviždi. Bože, koliko se taj čovek nazviždao ispod mog prozora”, prisjetila se Markovićeva. Sestra Tanja će brata Ivicu opisati kao iznadprosječnog mladića, „vukovca“, odnosno učenika koji je nagrađivan zbog prosječnog uspjeha od 5.00.

Koja tvrdi da se Šarlo raspao zbog Vd-ovog insistiranja da se u grupu dovedu Goran Vejvoda, pa čak i Bebi Dol. Milan je navodno podržavao tu opciju, za razliku od Koje koji je tvrdio da trojac sam ima još mnogo toga za ponuditi.

„Ja sam se trudio da stvorim prostor za neke otvorene forme, gde bih uspeo da stvorim situaciju da komuniciramo instrumentima tokom same svirke. I to je bio nekako, bar za mene, najkvalitetniji deo muzike koju je Šarlo pravio ... U nekoj meri organizovani haos, koji je Šarlo uspeo da pravi.“, reći će VD kasnije o Šarlu. Koja će imati nešto drugačije mišljenje, iako je on davao poprilično kontradiktorne izjave kada bi nakon raspada Jugoslavije u intervjuima progovarao o bendu.

„To je sve bilo prilično zabavno, onako, socijalistički, ljudi su se zabavljali, dolazili na koncerte koji su bili besplatni. Onda je sve to krenulo, naravno, pogrešnim tokom, kao i uvek. Pojavila se masa nekih menadžera, ljudi koji znaju kako treba. Tako to uvek bude kad mlade grupe krenu. Bilo je dosta sve smušeno. Imam čudnu mešavinu nekog lepog i groznog osećaja u vezi tog vremena“, pričat će Koja o Šarlu, tvrdeći da se on oko mnogih poteza benda bunio, ali da neke njegove ideje nisu prihvaćene. Jedno tužnom prilikom, a to je Milanova smrt, prisjetio se i turneje Šarla akrobate po Poljskoj, nakon čega su odsvirali još samo jedan koncert u Ljubljani i definitivno se razišli. Naime, Poljaci su bili oduševljeni Šarlom, a nakon jednog koncerta publika je Vd-a nosila na leđima. Navodno su nakon toga „rasturili“ školovane džezere na jam sessionu varšavskog džez festivala.

Jugoton je album izdao u danas nezamislivih, a tada ne previše velikih 10.000 primjeraka. Sam koja će kasnije reći kako gotovo uopće nisu radili na medijskoj promociji albuma, ponajviše zbog čestih koncertnih angažmana, tako da čak ni dva planirana i snimljena singla nisu objavljena. Neke neobjavljene stvari će se naći na prvoj ploči Discipline kičme. Koja će reći da je album izašao prekasno, jer je trojac već bio duboko u neslaganjima, i muzički i privatno, kao i da su se stvorile dvije fronte Milan i Ivica na jednoj, a on na drugoj strani. Ipak za Vd-a će reći ovo: „Vd je bio neverovatno talentovan bubnjar, možda i najtalentovaniji od svih, takođe je bio i školovan, voleo je, ali i znao da svira jazz, što je dosta bitno. Mi smo se zaista dobro slagali i svirački nalazili, uvek je to u stvari održavalo bend kad bismo se posvađali“.

EKV.jpg



Sudeći po kasnijem svjedočenju Milana Mladenovića bend stvarno nije imao budućnost. „Ja nisam bio zadovoljan, Koja nije bio zadovoljan, Vd nije bio zadovoljan. Koja je hteo jednu vrstu muzike, ono što je kasnije radio u Disciplini kičme, ja sam hteo da probam drugi način da dođem do ljudi, da ljudima nešto govorim ne samo putem agresije, putem razbijanja nekih uobičajenih načina izražavanja, nego sam hteo da ljudima govorim nešto što je njima neuobičajeno, nešto na što nisu navikli da im ljudi pričaju, ali na način koji im je koliko-toliko dostupan da ga mogu shvatiti“, objasnio je Milan suštinu raspada Šarla i osnivanja novog benda Katarina II kojem će se priključiti i sam Vd. Ipak nakon istoimenog albuma Vd će napustiti grupu, koja će kasnije, silom prilika, promijeniti ime u Ekatarina velika. Poslije će Vd sudjelovati i u snimanju albuma Discipline kičme, Dečja pesma, gdje je na ritam mašini odradio jednu kompletnu pjesmu.

Još sredinom osamdesetih godina Vd se testirao na HIV i pokazalo se da je pozitivan, legenda kaže kako je on prva službeno registrirana HIV pozitivna osoba u Jugoslaviji. O tome će prije nekoliko godina ponešto reći i legendarna glumica Sonja Savić, nažalost također pokojna. „Ovo je jedan ružan i mali grad, okrenuo mu je leđa“, rekla je Sonja, tvrdeći da su Vd-a zbog njegove bolesti ljudi masovno izbjegavali. Inače, glumica je gajila posebne osjećaje prema talentiranom bubnjaru, pa mu je sklona pripisati velike zasluge u nastajanju novog vala. „Ako je neko reformator ovoga grada u sedamdesetim godinama onda je to Ivica Vdović.

Koja ne bi postojao da nije bilo Ivice Vdovića. I danas ako spomenete Ivicu Vdovića, to je valjda jedino ime na koje se Koja smanji“, pričala je Sonja pred kamerama te tvrdila da je Vd najzaslužniji i za Milanove muzičke uspjehe, iako je Milan tri godine stariji. „Ivica je radio na njegovom vokalu, Ivica je radio na njegovoj ličnosti, Ivica je stvorio Milana Mladenovića, Ivica je stvorio Margitu Stefanović, a ko je još uvek živ nek prizna istinu“, poručivala je glumica. Prema nekim navodima Vd se s Margitom neko vrijeme zabavljao i upravo je on zaslužan što je ona došla u EKV. Posljednji bubnjar EKV-a, Marko Milivojević otići će i korak dalje od Sonje Savić i zaključiti: „On je bio više od same svirke. On je bio muzika. Njega smo pratili“.


Tekst je preuzet sa portala Lupiga.com
Kliknite za proširenje...
 
Poslednja izmena:
Вд је био Кит Мун домаћег рокенрола.

Обојица су били иноватори; сваки у свом времену и у свом делу света и рокенрола, први су кренули са "џезерским" стилом свирања бубњева у рок бенду, обојица су били "мотори" својих бендова који сигурно би ни заживели да није било њих, генијалних бубњара, коју су заувек, опет сваки за себе у свом времену и простору, сасвим изменили слику о бубњару "који само даје ритам" и који треба бити "део позадине", већ су обојица били и фронтмени колико и гитариста или певач; обојица су били екцентрици који су "живели рокенрол", и обојица су умрли у септембру, Вд у тридесетпрвој години живота, a Мун у тридесет другој.


Нека им је вечна слава.


 
Poslednja izmena:
Prijavite se ili registrujte da biste poslali poruku.

Back
Top