Religija i nihilizam

[Jasna]

Odricanje od ovozemaljskih zadovoljstava, da bi se u večnosti živelo u blagostanju, neki nazivaju nihilističkim pogledom na svet. Da li je zaista tako?

I može li čovek odvraćen od uživanja koja nam čula pružaju ili možda ego korz zadobijanje vlasti i moći, živeti u blagostanju već na ovom svetu?

Slušajući danas oca Tadeja, čula sam u jednom trenutku njegov smeh, bezazlen, dečiji, iskren i glas ispunjen ljubavlju i mirom. Kada uporedimo naš način života u kome večito nešto fali..
Nemamo sve što želimo da imamo.. nikada ne izgledamo onako kako bismo želeli da izgledamo.. nikada nismo dovoljno zgrabili..
U odnosu na monaški život koji je on živeo, mi zapravo imamo i previše, a nemamo ni trunku njegovog mira.
Eto, zato pitam

Da li je u odricanju zapravo sloboda? I može li se neko ko je zadobio najveće blagostanje na ovom svetu – slobodu, nazvati nihilistom?

 

[trucker22]

jel´ ovo ta tema koju treba da preskacemo ?

 

[hakim bej]

Vidi, taj "otac" koga pominjes se odrekao ocinstva, i najveca zivotna briga mu je da ne nestane vina u podrumima i tamjana na oltaru.

Da se nije odrekao coveka u sebi, da je izrodio sinove koje treba vaspitavati oblaciti hraniti od vukova braniti... ne bi mu glas bio deciji i veseo.
Bilo bi u tom glasu i gorcine.
Ali i zadovoljstva i istinske ljudske srece koje "otac" nikada nece spoznati.

 

[Jasna]

Postoji jedna poznata Biblijska priča o čoveku koji se odriče očinstva. Ne znam iz
kog razloga je bukvalno tumače, kao da je zaista hteo da ubije dete da bi udovoljio
Bogu.

Vrhunac odricanja, jeste odricanje od materinstva ili očinstva, ali zato oni imaju
priliku da postanu majke i očevi mnogima.

 

[Perihel]

tema za filozofiju

 

[hakim bej]

Hoces li napisati nesto filozofski i pametno ako je premeste?

 

[hakim bej]

Odricanje je odricanje, i nista vise od toga.
Ako se neko svesno odrekao necega sto mu je od boga dato, ako se odrekao od bogova dobijenog poklona, to nije nihilizam.
Ljudi se cesto odricu necega da bi dobili na drugoj strani. To odricanje se u kapitalizmu zove placanje i sastavni je deo trgovine.

Nihilizam je negiranje vrednosti.

 

[Аристократа]

Smatram da se ne treba toliko odricati ovozemaljskih stvari, pre svega jer smo mi ovozemaljski. Ne mozemo se odreci hrane i vode, jer bismo umrli. Bog nam je dao mnogo toga u izobilju, hrane, vode, ali ne treba to da nam bude prioritet, da lezimo i jedemo i ugadjamo stomaku. Slicno sa ostalim stvarima. Malo mi je bezveze to odricanje svega i svacega da bih posle ziveo u nekom raju i tamo jeo i pio svasta nesto jer na Zemlji nisam. Ako si vec ovde naucen da uzivanje nije prioritet, zasto bi posle to postalo prioritet? Pa budi asketa i posti i u tom blagostanju, ako se pre svega na to misli. Naravno, smatram da treba biti umeren u svemu i razuman. Ako vec imamo culo ukusa da uzivamo u hrani, onda uzivajmo, ali ne preterano i ne nesto sto steti zdravlju tipa masne hrane, slatkisa, alkohola itd. To nisu prirodne stvari, uzivajmo sto priroda da, ali opet da to ne bude idol kojem cemo se klanjati.

Sloboda jeste upravo to odricanje, jer sloboda predstavlja nezavisnost od nekih stvari i pojedinaca. Onaj covek koji stalno voli da uziva je zavisan od toga slicno kao narkoman. Njima upravljaju strasti a ne razum. Ali opet zavisni smo od hrane jer ne mozemo da zivimo bez nje. To je zbog fizicke prirode, zato nam je ta sloboda u fizickom pogledu ogranicena. Umerenost je ovde pre svega u pitanju. Duhovna sloboda je vise u pitanju, a duh treba da upravlja telom.

Ovo sto sam spomenuo hrana, voda, generalno mislim na svaki vid uzivanja i bogatstva, slave i svega sto okupira covekov razum.

 

[Jasna]

Odricanje je odricanje, i nista vise od toga.
Ako se neko svesno odrekao necega sto mu je od boga dato, ako se odrekao od bogova dobijenog poklona, to nije nihilizam.
Ljudi se cesto odricu necega da bi dobili na drugoj strani. To odricanje se u kapitalizmu zove placanje i sastavni je deo trgovine.

Nihilizam je negiranje vrednosti.

Pa dobro, neko odricanje čistom snagom volje i nema neki poseban efekat.
Nespretno se izražavam...
Recimo da je u pitanju uviđanje da nešto nema pravu vrednost ili bar
ne onu koju nam reklama nameće, pa s toga donosimo odluku da to
napustimo.

 

[Monarh]

Odricanje od ovozemaljskih zadovoljstava, da bi se u večnosti živelo u blagostanju, neki nazivaju nihilističkim pogledom na svet. Da li je zaista tako?

I može li čovek odvraćen od uživanja koja nam čula pružaju ili možda ego korz zadobijanje vlasti i moći, živeti u blagostanju već na ovom svetu?

Slušajući danas oca Tadeja, čula sam u jednom trenutku njegov smeh, bezazlen, dečiji, iskren i glas ispunjen ljubavlju i mirom. Kada uporedimo naš način života u kome večito nešto fali..
Nemamo sve što želimo da imamo.. nikada ne izgledamo onako kako bismo želeli da izgledamo.. nikada nismo dovoljno zgrabili..
U odnosu na monaški život koji je on živeo, mi zapravo imamo i previše, a nemamo ni trunku njegovog mira.
Eto, zato pitam

Da li je u odricanju zapravo sloboda? I može li se neko ko je zadobio najveće blagostanje na ovom svetu – slobodu, nazvati nihilistom?

"Nije bogat onaj ko puno ima, nego onaj kome malo treba"

Odricanje nije samo sebi cilj, to je samo sredstvo koje vodi čoveka "ohristovljenju". (gledano sa hrišćanske strane )
Uostalom uživanjem, čula tupe. Čovek gubi sposobnost da oseti neke tanane stvari, pokrete, ukuse, mirise..
Postoji nešto što se zove "hedonističa adaptacija", kada uživanje u nečem jednostavno dosadi. Zatim sledi menjanje "objekta" u kojem uživamo...i tako u krug, iz šupljeg u prazno
Možda je stvar u nerasipanju energije. Onaj osećaj kad nešto želimo, pa ne primećujemo hrpu stvari oko sebe...Gladan čovek samo na hranu misli.
A u stvari da bi bili siti malo nam treba. Mnogo manje hrane nego što jedemo. Ostale gladi su umišljene i/ili društveno nametnute.
Valjda je važno samo postaviti prioritete. Ostali će to protumačiti verovatno kao odricanje...

 

[Monarh]

Vidi, taj "otac" koga pominjes se odrekao ocinstva, i najveca zivotna briga mu je da ne nestane vina u podrumima i tamjana na oltaru.

Da se nije odrekao coveka u sebi, da je izrodio sinove koje treba vaspitavati oblaciti hraniti od vukova braniti... ne bi mu glas bio deciji i veseo.
Bilo bi u tom glasu i gorcine.
Ali i zadovoljstva i istinske ljudske srece koje "otac" nikada nece spoznati.

Istina, ima i briga važnu ulogu. Čovek koji toliko veruje kao otac Tadej skoro pa i nema briga.
Što bi rekao njegov kolega Nikolaj, "Što više vere, to manje briga".

- - - - - - - - - -

Nihilizam je negiranje vrednosti.

Tako je. Ali odricanje je negiranje vrednosti potrošačkog društva. Evo čist nihilizam

 

[Monarh]

Pa dobro, neko odricanje čistom snagom volje i nema neki poseban efekat.
Nespretno se izražavam...
.

Ima. I samodisciplina je veliko i korisno umeće.
Koje može više radosti doneti neko neki sočan komad mesa Pobeda nad sobom može doneti više radosti nego se očekuje ...

 

[Perihel]

Ima. I samodisciplina je veliko i korisno umeće.
Koje može više radosti doneti neko neki sočan komad mesa Pobeda nad sobom može doneti više radosti nego se očekuje ...

Tacno. Narocito je vazna ta volja a da je vezana za duhovnost. Razviti volju - osloboditi se zvakanja mesa, jer od davnina i pamtiveka je poznato da kada su se ljudi povlacili postili su. I stara izreka kaze: Mens sana in corpore sano.


Dok se ne uradi ova stvar od krucijalne vaznosti za duhovnost, dok se covek ne oslobodi zvakanja mesa, religija ce biti samo pretakanje iz supljeg u prazno kao sto je bila i dosad. I filozofija religije jer sve je povezano. Svako dobro.

 

[Monarh]

Tacno. Narocito je vazna ta volja a da je vezana za duhovnost. Razviti volju - osloboditi se zvakanja mesa, jer od davnina i pamtiveka je poznato da kada su se ljudi povlacili postili su. I stara izreka kaze: Mens sana in corpore sano.


Dok se ne uradi ova stvar od krucijalne vaznosti za duhovnost, dok se covek ne oslobodi zvakanja mesa, religija ce biti samo pretakanje iz supljeg u prazno kao sto je bila i dosad. I filozofija religije jer sve je povezano. Svako dobro.

Šta se ti sad uhvatio baš mesa...Može to biti i komad kupusa...

 

[Perihel]

Nisam se uhvatio za meso, da zlo ne cuje.... nisam, samo se nadovezao na tvoj tekst i izneo svoju misao koju dele i neki poznati poput Pitagore, Anaksagore, Stajnera itd... pa cak i pripadnici zvanicnih verskih sistema, poznat je period posta u pravoslavlju.Tada se ne jede.

 

[Bansai]

Odricanje od ovozemaljskih zadovoljstava, da bi se u večnosti živelo u blagostanju, neki nazivaju nihilističkim pogledom na svet. Da li je zaista tako?

I može li čovek odvraćen od uživanja koja nam čula pružaju ili možda ego korz zadobijanje vlasti i moći, živeti u blagostanju već na ovom svetu?

Slušajući danas oca Tadeja, čula sam u jednom trenutku njegov smeh, bezazlen, dečiji, iskren i glas ispunjen ljubavlju i mirom. Kada uporedimo naš način života u kome večito nešto fali..
Nemamo sve što želimo da imamo.. nikada ne izgledamo onako kako bismo želeli da izgledamo.. nikada nismo dovoljno zgrabili..
U odnosu na monaški život koji je on živeo, mi zapravo imamo i previše, a nemamo ni trunku njegovog mira.
Eto, zato pitam

Da li je u odricanju zapravo sloboda? I može li se neko ko je zadobio najveće blagostanje na ovom svetu – slobodu, nazvati nihilistom?

Da bismo se neceg odrekli mi moramo to da posedujemo, svako od nas se neceg odrice da bi dobio nesto zauzvrat. Starac Tadej se odrekao nekih stvari ali samo iz razloga da bi nesto dobio zauzvrat, njegova zrtva je mizerna naspram nagrade koju ocekuje, kada bi on saznao da nagrada ne postoji i da mu je odricanje uzaludno, da li mislis da bi ziveo u takvom spokoju u kakvom sada zivi?

Obican covek se najvise odrice za najmanju nagradu, obican covek je vredan divljenja, ne oni koji su pobegli u zagraljaj visoj sili, majci koja ce ih citav zivot cuvati i paziti i na kraju im podariti najveci dar samo iz razloga jer su citav svoj zivot proveli ovisni o njoj. Sloboda o kojoj pises je beg od stvarnosti, jer zivot je takav kakav jeste, da bismo nesto dobili neceg se odricemo, da li zadovoljstva, da li slobodnog vremena, nije ni bitno, moze covek da trazi samo onaj minumum, tek toliko da se zivi, ali taj minimun ne garantuje srecu i zadovoljstvo.

Mene upravo pokrece to sto uvek zelim nesto vise, ne zelim da mi zivot cine redovna hrana i pice, svakako da takav nacin zivota ima svoje poteskoce, uspone i padove, cesto nezadovoljstvo i pritisak, ali to je zivot, borba koja ne prestaje, kada ostvarim neki svoj cilj onda sam zadovoljan jer sam svojom zaslugom dosao do toga, moje zelje me cine zivim, ne mogu da zamislim sebe kao biljku koja treba samo vodu i sunce, po meni je nihilizam jednak samoubistvu.

 

[gost 202584]

Odricanje od ovozemaljskih zadovoljstava, da bi se u večnosti živelo u blagostanju, neki nazivaju nihilističkim pogledom na svet. Da li je zaista tako?

I može li čovek odvraćen od uživanja koja nam čula pružaju ili možda ego korz zadobijanje vlasti i moći, živeti u blagostanju već na ovom svetu?

Slušajući danas oca Tadeja, čula sam u jednom trenutku njegov smeh, bezazlen, dečiji, iskren i glas ispunjen ljubavlju i mirom. Kada uporedimo naš način života u kome večito nešto fali..
Nemamo sve što želimo da imamo.. nikada ne izgledamo onako kako bismo želeli da izgledamo.. nikada nismo dovoljno zgrabili..
U odnosu na monaški život koji je on živeo, mi zapravo imamo i previše, a nemamo ni trunku njegovog mira.
Eto, zato pitam

Da li je u odricanju zapravo sloboda? I može li se neko ko je zadobio najveće blagostanje na ovom svetu – slobodu, nazvati nihilistom?

коме је забрањено се није одрекао.
ко забрањује се није одрекао.
ко разуме схватиће.

 

[HerShika]

Odricanje od ovozemaljskih zadovoljstava, da bi se u večnosti živelo u blagostanju, neki nazivaju nihilističkim pogledom na svet. Da li je zaista tako?

I može li čovek odvraćen od uživanja koja nam čula pružaju ili možda ego korz zadobijanje vlasti i moći, živeti u blagostanju već na ovom svetu?

Slušajući danas oca Tadeja, čula sam u jednom trenutku njegov smeh, bezazlen, dečiji, iskren i glas ispunjen ljubavlju i mirom. Kada uporedimo naš način života u kome večito nešto fali..
Nemamo sve što želimo da imamo.. nikada ne izgledamo onako kako bismo želeli da izgledamo.. nikada nismo dovoljno zgrabili..
U odnosu na monaški život koji je on živeo, mi zapravo imamo i previše, a nemamo ni trunku njegovog mira.
Eto, zato pitam

Da li je u odricanju zapravo sloboda? I može li se neko ko je zadobio najveće blagostanje na ovom svetu – slobodu, nazvati nihilistom?

A sta mislis zasto je Starac Tadej nasmejan?Zasto je blag?Zasto je bezazlen a s druge strane mudar ka zmija?

 

[Jasna]

Ne znam. Zašto?

 

[HerShika]

Ne znam. Zašto?

Pa sta mislish?

 

[Jasna]

A sta mislis zasto je Starac Tadej nasmejan?Zasto je blag?Zasto je bezazlen a s druge strane mudar ka zmija?

Zato što je razvio blagost i mudrost. Njegove pouke nisu reči naučene napamet,
već su proživljene.

 

[HerShika]

Zato što je razvio blagost i mudrost. Njegove pouke nisu reči naučene napamet,
već su proživljene.

Nije on razvio nista.....samo mu je Bog otvorio srce da razume ono sto ima u sebi.....a on mu je reko hvala.....

 

[Jasna]

Nije on razvio nista.....samo mu je Bog otvorio srce da razume ono sto ima u sebi.....a on mu je reko hvala.....

Dobro, može se i tako reći.

 

[Transcendental]

Ti ćeš večnost imati i ovako i onako, samo što to neće biti nekakvi rajevi i paklovi već jedno bivstvo za čoveka nespoznatljivo jer si ograničena na 2 stvari: čulna spoznaja i umna spoznaja, a takvo bivstvo ne sadrži u sebi ni jedno ni drugo, dakle modus čoveka mora da se batali kada se govori o onome što je POSLE SMRTI.
Dakle, tebi je sad dato ovo što ti je dato, nebitno kako od koga itd. u svakom slučaju dato ti je a na tebi je da iskoristiš, odnosno da budeš najbolja moguća varijanta sebe. To podrazumeva da uzmeš koliko ti treba i ni manje ni više od toga i da delaš u skladu sa sopstvenim potencijama i ostvariš ih koliko je u tvojoj mogućnosti. Aristotel je smatrao da je ono što je dobro i lepo zapravo ono što je skladno i izbalansirano i to se može primeniti na gotovo sve pa i na ovo - ne treba se odricati svega kao što to hrišćanstvo traži a ne treba ni ogresti u potpuni hedonizam kao što to popularna kultura traži. BALANS.

 

[gost 320077]

Odricanje od ovozemaljskih zadovoljstava, da bi se u večnosti živelo u blagostanju, neki nazivaju nihilističkim pogledom na svet. Da li je zaista tako?

I može li čovek odvraćen od uživanja koja nam čula pružaju ili možda ego korz zadobijanje vlasti i moći, živeti u blagostanju već na ovom svetu?

Slušajući danas oca Tadeja, čula sam u jednom trenutku njegov smeh, bezazlen, dečiji, iskren i glas ispunjen ljubavlju i mirom. Kada uporedimo naš način života u kome večito nešto fali..
Nemamo sve što želimo da imamo.. nikada ne izgledamo onako kako bismo želeli da izgledamo.. nikada nismo dovoljno zgrabili..
U odnosu na monaški život koji je on živeo, mi zapravo imamo i previše, a nemamo ni trunku njegovog mira.
Eto, zato pitam

Da li je u odricanju zapravo sloboda? I može li se neko ko je zadobio najveće blagostanje na ovom svetu – slobodu, nazvati nihilistom?

kako može biti slobode u odricanju? možda za nekoga ko ne ume da uspostavi moralne kriterijume i granice... a ne verujem da si imala na umu psihopate i delikvente.
ne verujem u duhovno uzdizanje kao posledicu odricanja od fizičkog zadovoljstva.

čega imamo i previše?
neko je zadovoljan onim što ima, neko ma koliko imao neće biti zadovoljan... možda je okidač za granicu izgubiti nešto da bi shvatio koliko imaš.
u prirodi je čoveka da teži ka višem i boljem, čak mislim da je to pozitivno, biti zadovoljan malim je možda dobra osobina, ali pasivnost nije.
teško da je mir uslovljen težnjom ka boljitku, ili prepuštanjem fizičkim zadovoljstvima... šta je uopšte ono što te gura napred ako ne težnja da poboljšaš uslove u kojima živiš, sebe?

prva su mi asocija na temu ljudi koji nemaju nikoga i ništa, ili ovi koji imaju, hoće li im odricanje od svega ovozemaljskog doneti mir... sigurno ako čuju glasove u glavi i pobiju celu svoju porodicu. možda je primer pomalo radikalan, ali se svodi na neku vrstu odricanja.
čovek sem duhovnih potreba poseduje i nagone koje treba zadovoljiti, neposredno uslovljeno nekim mirom. nije normalno, ili prirodno težiti apsolutniom miru sem ako nisi potupno izolovan od spoljašnjeg uticaja i pod teškim sedativima, koji bi sputali sve potrebe i nagone.
i gde je osećaj zadovoljstva u celoj priči?
samo potupuni životni gubitnik ima pravo da se oglasi i kaže da ga je stekao, silom prilika. digao ruke od svega.