Форумаш
Mrkalj је квалитетним постовима допринео да тема, по мени, иде у добром смјеру.
Код интерпретације историје заиста пуно зависи од "угла гледања", и ту долазимо до мотива, како је и примијетио форумаш
Sve zavisi od perspektive ili lične želje tj. namere pripovedača.
којим догађајима и процесима дати већу или мању важност, како риказати те процесе, догађаје, да ли је ослобођење или окупација, имамо у комшилуку народе код којих је то промјењиво (доживљај да ли је ослобођење или окупација) и у овисности који су тренутно политички процеси на дневном реду, но код њих е и тако све промјењиво.
Такође је историја средство, а то Срби нису схватили, и у обликовању мејнстрима што је увијек увод у политичке процесе који е услиједити. Форумаш
Mrkalj је ту одличним примјерима примијетио како се и у времену бивше нам Југе обликовао тај мејнстрим у лијепој њиховој, Срби су на другој страни били у стању дубоке опијености југословенством.
Избор догађаја којима ће се дати приоритет и код обраде историје и код уџбеника је од велике важноти, на жалост ми имамо и превише примјера када би побркали приоритете, безначајни догађаји су, у правили мотивисани политичким разлозима, добијали предност у односу на оне који су запостављени а морали су добити важније мјесто у историји.
Ту су XX. вијек и I. и II.свјетски рат препуни скарадних примјера. Ево један. Дат је огроман значај апсолутно безначајном догађају, који и није вриједан помена, који се десио 7.јула. 1941. када су двије барабе усмртиле два жандарма на једном сеоском збору, а потпуно потиснут, занемарен (а то увијек води култури заборава) сав ужас који се дешавао од априлског длома до тог безначајног догађаја, сва она стратишта у ендехазији, зато многи Срби данас нису чучи за покољ у Хрватском Благају, Гудовцу и стотине других стратишта а за Јадовно су тек понешто начули. Да буде горе, глорификује се тај чин, убиство жандарма, који се никако не би смио. Таквих примјера имамо и превише.
У реду када други праве селекцију, никад не помињу непочинштва и звјерства припадника њиховог рода, али ако Срби, неки Срби, афирмишу интерпретацију историје са тако изопаченом селекцијом догађаја, са наопаким приоритетима, само нам лоше може донијети.
Ту је још једна замка, промовише се како требамо бити строжији према себи, онако перфидно подмеће "нека свако почисти испред свога прага", како је истицање негативних примјера, догађаја, уважавање како то вуиде други пожељно и да је то критичка историографија.
Врло добро, само будала ће негирати да историјске догађаје и процесе треба критички обрадити, али и превише робовања другима, како ће то они видјети, прилагођавање интерпретације историје да нам недај Боже не би приговорили они који иначе нашем роду и не мисле довро, је само трасирање пртине поданичком менталитету, и ту је критичка историографија само други назив за аутошовинизам.
