Draža Petrović: Nikad nije bilo ovako jezivih pretnji Danasu, pisao je neko ko zna dosta o redakciji
U kovitlacu dramatičnih događaja i zloslutnih najava na severu Kosova, redakciji novina Danas stigla je juče pretnja posebno morbidne sadržine, u kojoj se gotovo sa sladostrašćem opisuje scena ubijanja, jer su se, navodno, „jasno i otvoreno stavili na stranu albanskih separatista, podržavajući Aljbina Kurtija i ostale separatiste albanske nacionalnosti”.
07.11.2022.
Redakciji Danasa se poručuje da će „salva metaka krenuti da lomi prozore redakcije“ kad se najmanje budu nadali, jer su se “stavili na stranu neprijatelja srpskog naroda”, a onda detaljno opisuje čega će se sećati “sve do ovih reči koje se nalaze u ovom mejlu koje će biti poslednja stvar koju ćete videti pre nego što će neki metak proći kroz vaše lobanje i poslati vas u limbo“.
Poruka je stigla je u danu kad su na severu Kosova i srpske i albanske zastave podizane u znaku pretnji i sukoba, kad se održava miting u severnoj Kosovskoj Mitrovici, povodom odluke Srpske liste da napusti institucije Kosova, kad predsednik države, dodatno, na jednoj nacionalnoj televiziji podiže tenzije pominjanjem “velikog, nezapamćenog krvoprolića”, mada poručuje i da novinarima Danasa “ne sme to da se desi”, kad se mnogima u sećanje vraćaju scene “događanja naroda” koje su prethodile ubistvima i zločinima devedestih…
Uprkos moru svakodnevnih pretnji i uvreda, na koje su već godinama “naviknuti” kritički novinari, pretnja Danasu da će proći kao Šarli Ebdo, redakcija pariskog nedeljnika u kojoj je 12 ljudi ubijeno u terorističkom napadu, iznenadio je svojom brutalnošću i potresao novinarsku zajednicu.
Draža Petrović: Šokirao sam se kako je jezivo napisano
“Nama često stižu preteći mejlovi, ali nikad nije bilo ovako jezivih. U nedelju oko dva sata popodne otvorio sam službeni mejl i šokirao se kako je jezovito napisano. Pisao je očigledno neki čovek koji zna dosta podataka o redakciji. Razmišljali smo da li da publikujemo ili prvo prijavimo policiji i došli do zaključka da je bolje da obavestimo javnost o tim pretnjama, kao i urednike, novinare i zaposlene u redakciji da ako neko oseća nelagodnost, dok policija to ne raščivija, da ovih dana rade od kuće” rekao je sinoć
za Cenzolovku glavni i odgovorni urednik Danasa Dragoljub Draža Petrović, na čiji službeni mejl je pretnja upućena.
Sa urednikom Danasa razgovarali smo neposredno nakon što je policija, po njihovoj prijavi, došla u redakciju. Pripadnici Odeljenja za visokotehnološki kriminal pogledali su originalni mejl, uzeli podatke o IP adresi i rekli da će preko Interpola tražiti podatke o vlasniku tog mejla.
“Došli su stvarno brzo. Mi smo MUP obavestili oko tri sata popodne, a oni su se javili već oko četiri, pola pet i rekli da će doći”, kaže Draža Petrović.
Da li su poslali obezbeđenje za redakciju?
“Nisu, jer to ne radi odeljenje za visokotehnološki kriminal. Direktor Danasa Bojan Cvejić je otišao da pretnje prijavi u PU Vračar, jer je takva procedura. Od njih smo tražili procenu bezbednosti, odnosno obezbeđenje za redakciju, za svaki slučaj jer ne znamo da li je u pitanju nečija frustracija, pa nam piše da bi nas uplašio, ili ima ozbiljne namere. Mi ne možemo to da procenimo i zato je Cvejić otišao da prijavi MUP-u, da oni procene. U svakom slučaju, nikom od zaposlenih u Danasu nije prijatno kad stigne pretnja tog tipa.”
Pretnja da će Danas biti “beogradski Šarli Ebdo” je zastrašujuća. I njima su pretili pa su ih izrešetali?
“Mislim da mi ovde još nemamo takvih grupa koje bi to uradile, ali nikad se ne zna. Vi ne znate kakvih sve tipova ima među onima koji bi nešto da nam napakoste, našim novinarima i kolumnistima. U svakom slučaju je jezovito, sam taj mejl je pisan odvratno”
Pisan je sa puno mržnje i sladostrašća u opisima scena ubijanja ljudi u redakciji kad “salve metaka krenu da lome prozore”.
Da li su zvali novinari i kolumnisti, poimence pomenuti u tom mejlu?
“Zvao je Marko Vidojković, ovi ostali nisu. Mada, Vidojković ima pretnje svake nedelje, pa mu to dođe ko ‘dobardan’. Obavestili smo sve ljude. I Snežana Čongradin, koju detaljno “seciraju” u tom mejlu prima pretnje non-stop, mi često moramo na Fejsbuku i Tviteru da brišemo komentare raznih ludaka koji joj prete. I to smo prijavljivali, ali mi se čini da nikad do sad niko nije procesuiran za te pretnje. Prijavili smo jednog funkcionera Fudbalskog saveza Srbije koji joj je pretio preko Fejsbuka, pa je na kraju odbačena prijava”.
Šta ćete da uradite?
“Jedino što možemo, već smo uradili. Obavestili smo policiju i sve zaposlene. Pretnja je upućena konkretnim novinarima ali i celoj redakciji, a u njoj nisu samo novinari, ima tu i tehničkih lica. Kome je neprijatno da dolazi u redakciju, dok policija ne da procenu bezbednosti, ne mora da dolazi, nego mogu da rade od kuće, osim onih koji fizički moraju da budu tu. Mi se nadamo da je to suluda, morbidna pretnja nekog ludaka koji to neće da ostvari”.
Šta vam je rekla policija, odakle je upućen mejl? Deluje kao da je iz Crne Gore?
“Policajci su nam rekli da je sa Protona. Sa njega najčešće dolaze pretnje o postavljenim bombama u Beogradu. Proton je švajcarski provajder, privatna firma koja vrlo teško daje podatke o svojim korisnicima i zato je mnogi koriste za pretnje preko mejlova. Jako su teški za saradnju sa policijom. Policajci su mi rekli da od deset zamolnica koje pošalju Protonu sa upitom o korisniku, oni odgovore na jednu. Takva je politika te švajcarske firme. Mada, ovo sad ide preko Interpola, a i u slučajevima kad su u pitanju mediji, možda može da se očekuje neka bolja saradnja”, rekao je Draža Petrović za Cenzolovku.
#JeSuisCharlie – simbol slobode i nezapamćenog krvoprolića
To što je preteći mejl naslovljen kao “beogradski Šarli Ebdo” predstavlja posebnu vrstu hladnokrvne morbidnosti autora zastrašujućeg pisma. Povlačenje paralele sa terorističkim napadom na novinarsku redakciju koji je bio uvod u niz krvavih napada u gradovima, zbog kojih je Francuska dve godine bila u proglašenom vanrednom stanju, sa hiljadama vojnika i policajaca u punoj borbenoj opremi na ulicama, smišljeno je, očigledno, da izazove paniku među novinarima. Sudeći po brzim reakcijama u nedeljno popodne, koje su stizale iz brojnih novinarskih udruženja i mreža, kao i od pojedinačnih novinara, autor pretnje je pogodio metu.
Napad na Šarli Ebdo, satirični nedeljnik neznatnog tiraža koji se u tom trenutku borio da ne bankrotira, dogodio se takođe u nedelju, 7. januara 2015. godine. Teroristi, braća Kouači, Francuzi alžirskog porekla, uleteli su rano ujutru u zgradu časopisa gde je u toku bio urednički kolegijum i, za samo dva minuta, ubili 12 ljudi, od kojih je osmoro članova redakcije. Odgovornost je preuzela militantna organizacija „Islamska država“.
Nakon prvog šoka u Francuskoj su milioni ljudi izašli na ulice učestvujući u marševima solidarnosti širom sveta pod sloganom „Ja sam Šarli“.
Glavni urednik lista Stefan Šarbonije (Stéphane Charbonnier) (47), zvani Šarb (Charb), dobijao je pretnje smrću i pre napada 2015, u kome je ubijen. Zbog toga je imao stalnu policijsku zaštitu. Na sedište lista je bačen i molotovljev koktel 2011. godine.
Satirični časopis bio je meta terorista zbog objavljivanja šaljivih karikatura proroka Muhameda. Teroristi nisu zaustavili redakciju časopisa, koja je na prvoj sledećoj naslovnoj strani objavila karikaturu proroka Muhameda kako drži natpis „Ja sam Šarli“. Novine koje su se borile da prežive, taj naredni broj prodale su u gotovo osam miliona primeraka. Parola #JeSuisCharlie postala je, nakon napada u Parizu, simbol borbe za slobodu medija i mišljenja. Časopis i dalje redovno izlazi.
U terorističkim napadima islamista koji su se dogodili u Francuskoj, nakon napada na Šarli Ebdo, ubijeno je 17 ljudi. Krajem 2020. godine 14 islamističkih terorista osuđeno je za njih, ali komentari su većinom bili da su osuđeni “sitna riba”, a da su se glavni inspiratori izvukli. Braća Kouači koji su ubili novinare Šarli Ebdoa, ubijeni su ubrzo nakon tog napada, u sukobu sa policijom.
U ovom našem slučaju pretnji, pominjanje “beogradskog Šarli Ebdoa” zaprepašćuje zbog svoje kontradiktornosti jer morbidni autor pisma sigurno ima svest o slavi koju je satirični časopis dobio širom sveta. Uostalom, napadnut je sa ciljem da se, kako su uzvikivali teroristi, “osveti Muhamed”, a proizveo je da se iste karikature, u kojima se ismeva, reprintuju više puta. Poslednji put u Šarli Ebdou upravo na dan izricanja presude.
