RECENICA

D

divlja

Gost
Koja je to recenica, koju vam je voljeno bice ili neko drugi veoma bitan u zivotu izgovorio u tenutku kad ste bili na sopstvenom dnu i koja je delovala tako da vam je vratila svu veru u sebe? Imate li takvu recenicu, na koju mozete da se vratite da vam obnovi snagu kad god vam je to potrebno?



"Verujem u tebe.
Uvek jesam.
Verovao sam da možeš biti bolja.
Ti zaslužuješ bolje,
cak i boljeg od mene.
A sada želim da postaneš
ono što i trebaš biti. Ustani."
:-P 8-)
 
ne postoji odredjena recenica, ali postoji snaga koju mi je ulivao onda kada sam bila na dnu, jednostavno je bilo dovoljno da me pogleda i da znam da ce biti bolje,da cu ustati, umeo je da me nasmeje u tim mesecima, umeo je da mi bude podrska za koju cu moci da se uhvatim dok budem ustajala, a da to uradi tako pazljivo i nenametljivo...ma koliko to kukavicki zvuci, nekad se pitam sta bi bilo sa mnom tih dana da nije bilo njega...
 
Uvek sam nekako ja bila ta koja je dizala,ili pokusavala da podigne nekog sa dna...:?
u komsiluku radim kao ljubavni psihoterapeut...:?
ali jeste me jedan decko pre pesec i nesto prilicno iznervirao i malo cak i uvredio kad sam pala na dno zbog skole koju sam napustala....
neverovatno ali me je to podiglo....na kraju je samo rekao da je uz mene sta god ja uradila:D
 
Sto kukavicki, tara? Svakom u odredjenom trenutku treba neko da ga uhvati za ruku.
Jedno vreme sam usla u trip da nemam potrebu vise nikom nista da pricam o sebi, o neki problemima, da smaram druge, bio je fazon "cuti, jedi svoja govna, sama si ih umesila" i taj trip me je sjebao vise nego sama govna u koja sam se uvalila. Htela sam da izludim i sva sreca da sam eksplodirala. :-)
 
Kao i svaka tvoja tema, i ova mi se dopada...

Bilo je puno takvih, broj im ne znam... SMS poruka... nisam uspela ni sve da sačuvam, ali mi je svaka od njih na svoj način pomogla... ohrabrila, podržala, podsetila... svaku od njih sam pročitala bar 50 puta... :)... dok mi se nisu urezali u svaku vijugu, svaku ćeliju...
Takođe, reakcije pojedinih ljudi u nekim mojim trenucima očaja imale su delotvoran efekat... Najviše mi je pomogla kritika jednog druga... ne pamtim da mi je iko strašnije stvari o meni ispričao... :) ogolio mi je dušu... totalno...
Komentar moje drugarice na priču koji sam joj panično ispričala, neočekivan i kratak: ''Pa šta s tim?'' Kao šamar koji mi je bio potreban. Bilo šta drugo da je rekla u tom trenutku, ne bi mi pomoglo.
''Prelepa si. Dobra. Presimpatična. Uspešna. Zanimljiva. Pametna. Vesela. I? Takvi ljudi vrede, a ne bezlični, dosadni. Da li ćeš da dozvoliš da ti isti kvare portret? Nadam se da ne''. Sada kad kucam deluje mi kao da me je previše ishvalila :), ali u tom trenutku mi je vratila samopouzdanje i otklonila glupa sumnjičenja u sopstvene kvalitete...
Tata mi je jednom prilikom, kada sam pošla na jedno mesto, u onom letu niz stepenište samo uhvatio za ruku i rekao: ''Štagod da se desi, ne zaboravi ko si i gde si. Budi dostojanstvena. I bar pedalj iznad situacije.'' To je bilo pre više od godinu dana, još uvek pamtim. I primenjujem. ;)
 
divlja:
Sto kukavicki, tara? Svakom u odredjenom trenutku treba neko da ga uhvati za ruku.
Jedno vreme sam usla u trip da nemam potrebu vise nikom nista da pricam o sebi, o neki problemima, da smaram druge, bio je fazon "cuti, jedi svoja govna, sama si ih umesila" i taj trip me je sjebao vise nego sama govna u koja sam se uvalila. Htela sam da izludim i sva sreca da sam eksplodirala. :-)
Kliknite za proširenje...

Imas pravo...Navikla sam da sve radim sama...Da sve podnesem sama, nesto slicno tvom tripu...Uvek sam bila nasmejana,prosto su svi mislili da uzivam u zivotu,da nemam jedan ebeni problem,isla sam okolo i govorila "super sam,odlčicno sam,ne treba mi nista " dok jednog dana nisam pukla,ali onako bas bas...Tada sam shvatila koliko ne mogu sve sama...Trebalo mi je vremana da prihvatim da to nije kukavicki..ili neuspeh...Jos uvek to objasnjavam sebi...:)
 
divlja:
Sto kukavicki, tara? Svakom u odredjenom trenutku treba neko da ga uhvati za ruku.
Jedno vreme sam usla u trip da nemam potrebu vise nikom nista da pricam o sebi, o neki problemima, da smaram druge, bio je fazon "cuti, jedi svoja govna, sama si ih umesila" i taj trip me je sjebao vise nego sama govna u koja sam se uvalila. Htela sam da izludim i sva sreca da sam eksplodirala. :-)
Kliknite za proširenje...

ja sam se vodila recenicom..."tvoji problemi tvoje ludilo,tvoja stvar....sama ces da ih resavas"...
i to je bio veliki problem,jer sam pucala po savovima....
 
divlja:
Koja je to recenica, koju vam je voljeno bice ili neko drugi veoma bitan u zivotu izgovorio u tenutku kad ste bili na sopstvenom dnu i koja je delovala tako da vam je vratila svu veru u sebe? Imate li takvu recenicu, na koju mozete da se vratite da vam obnovi snagu kad god vam je to potrebno?



"Verujem u tebe.
Uvek jesam.
Verovao sam da možeš biti bolja.
Ti zaslužuješ bolje,
cak i boljeg od mene.
A sada želim da postaneš
ono što i trebaš biti. Ustani."
:-P 8-)
Kliknite za proširenje...

sama me pomisao na njega diže...

jednom mi je rekao MORAŠ DA MISLIŠ NA SEBE!

nisam tada shvatila ni primenila...

naje'ala sam i sada plaćam...

i sada mi kaže POLAKO...

i sada ga slušam...
 
''Razum nas žestoko odvraća od ruba ponora i baš zato mu se neodoljivo primičemo. Nema u prirodi tako demonski nestrpljive strasti kao što je strast onoga koji, strepeći na rubu ponora, snatri tako o vratolomnom skoku. Prepustimo li se i na tren razmišljanju, neminovno smo propali, jer premišljanje nas tera da se obuzdamo, a upravo zato, kažem ne možemo razmišljati. Ako u blizini nema prijateljske ruke da nas zadrži, ili ako ne uspemo u nenadanom pokušaju da se bacimo nauznak na zemlju , skočit ćemo u dubinu i zaglaviti.''

Edgar Alan Po
:cool:
 
Hmmm..da...kod mene je to vrlo zanimljivo....
Poshto ja uspevam da bacim sebe na neverovatno dno za neverovatno brzo vreme...rechenice podrshke obichno nemaju nikakvog efekta...jer sam sklona da gledam sve kao najcrnje...pa mi onda nekako sve te rechi deluju potpuno besmisleno i smeshno...I stvaraju osecaj da me neko uopshte ne razume...Ili u krajnjem sluchaju da neko nema dovoljno iskustva i zrelosti da razume kako je se ja osecam u datom trenutku...Shto naravno nema veze sa zivotom ali jbq...(u stilu:"odakle ti ideja da meni treba podrshka i da nisam u stanju da se sa datim problemom izborim sama")
E sad...postoji jedan nachin koji je efikasan kod mene..i zovem ga "verbalni shamar"...
Kada mi neko (obichno je to poprilichno surovo) "otvori ochi"...nekom izjavom, rechenicom, gestom...I da bi cela situacija bila josh smeshnija, takve stvari mi daju snagu...
Ili recimo kada gledam nekoga ko je "jak", ili ko se uspeshno bori sa problemima, to uspeva da me podstakne da "ustanem"...
 
Moja losa osobina je sto svakog umem da "podignem" u kakvoj god situaciji da jeste, ali kad sam ja down i meni je potreban neko ko ce mene podici.
Uglavnom neko ko ce mojim problemima duhovito da se naruga i nasmeje me.
 
Dragantaur:
roditelji su uvek u pravu...;)
Kliknite za proširenje...

Moja je majka mene uvek pitala: "Pa, dobro, je l postoji nesto sto je tebi bitno? Kako mozes tako da zivis?"


Eto... Sad kad razmislim o tome-mogu, ali nije to nista lepo ko sto sam se nekad zanosila...

E, promasila sam temu... Hmm... Ne secam se, nisam nikad bila tako na dnu... Mislim, stvarno nisam. :|
 
divlja:
Koja je to recenica, koju vam je voljeno bice ili neko drugi veoma bitan u zivotu izgovorio u tenutku kad ste bili na sopstvenom dnu i koja je delovala tako da vam je vratila svu veru u sebe? Imate li takvu recenicu, na koju mozete da se vratite da vam obnovi snagu kad god vam je to potrebno?



"Verujem u tebe.
Uvek jesam.
Verovao sam da možeš biti bolja.
Ti zaslužuješ bolje,
cak i boljeg od mene.
A sada želim da postaneš
ono što i trebaš biti. Ustani."
:-P 8-)
Kliknite za proširenje...


@divlja pocni da se drogirash:)
 
A kada govorimo o prijateljima za takve trenutke imam Danu,,i koja zna da mi tako surovo saspe istinu u lice, ali i da me bukvalno podigne nekom svojom recenicom tipa "Slusaj me sada,bice dobro,ti si kao tanka savitljiva grana koja moze mnoogo da se savije,ali se uvek ispravi,nikada ne pukne"Ja obozavam ovu njenu recenicu:)
 
tara623:
A kada govorimo o prijateljima za takve trenutke imam Danu,,i koja zna da mi tako surovo saspe istinu u lice, ali i da me bukvalno podigne nekom svojom recenicom tipa "Slusaj me sada,bice dobro,ti si kao tanka savitljiva grana koja moze mnoogo da se savije,ali se uvek ispravi,nikada ne pukne"Ja obozavam ovu njenu recenicu:)
Kliknite za proširenje...

Jao, fuj. :)
 
Naravno da postoje momenti kad popijemo kritiku ( cak i onako surovu) od drage nam osobe i onda se zamislimo nad recenim i deluje nam osvescujuce. Mada sam ja mislila bas na trenutke kad u necijoj recenici ili dve prepoznate da neko stvarno veruje u vas, da vas voli uprkos svemu. Kad vas recenica ispuni verom.
Moram da pomenem i mog drugara sa kojim ozbiljno pricam ovde na netu, nadam se da sam i ja njemu uzvratila makar priblizno onako kako se on meni nasao u par situacija, kad niko drugi nije bio tu da me saslusa. :-) :-P
 
divlja:
Koja je to recenica, koju vam je voljeno bice ili neko drugi veoma bitan u zivotu izgovorio u tenutku kad ste bili na sopstvenom dnu i koja je delovala tako da vam je vratila svu veru u sebe? Imate li takvu recenicu, na koju mozete da se vratite da vam obnovi snagu kad god vam je to potrebno?
Kliknite za proširenje...
Valjda sam naštelovan da ne mogu da doprem do dna, nadam se, pouzdanije nego da ne mogu da doprem do plafona. ;) Tako da... ne dobih riječi koje su imale tu vrstu čarobne moći, a one koje sam sâm u slične svrhe emitovao, očigledno su kuražile etar, a ne ucveljene persone...
 
Prijavite se ili registrujte da biste poslali poruku.

Back
Top