Razumijem,al' kako da prihvatim???

[LindaLee]

a sto je problem biti sebican u tom momentu?pa i ona je sebicna i nije mislila na sve ostale vec samo na sebe kad je donela takvu odluku
kad bi neko moj doneo tu odluku bila bih sokirana,i ne bih razumela,jer meni to znaci protraciti zivot,mogu zamisliti ocaj kad dok umires samo ti sine "u jee,sta sam uradila" al ok,svako ima svoj izbor pa se ne bih mnogo mesala niti ispitivala,mislim da bih izgubila konkatk s tom osobom jer ne znam o cemu bismo posle pricale,ona ne sme ni da izlazi ni da psuje ni da uziva u sopingu,ne znam da l gledaju filmove,znaci mogle bismo da prepricavamo knjige,ne bismo ni ogovarale,i sta cu ja sad :kako si sta radis,kako deca je l postis jok hristos se rodi koji bre hristos???
eto tako
al znam da ti je tesko taskic

 

[Hellen]

Линда, значи ли то да је моја другарица била себична јер није мислила на мене када се одселила у други град?
Па и ти си оставила сигурно много драгих пријатеља и рођака када си отишла у иностранство, али си ипак отишла је је то ТВОЈ живот и имаш право да га уређујеш како ти хоћеш, зар не?

 

[LindaLee]

oni su svi bili srecni kad sam ja otisla
pa jesam,mislila sam na sebe,ali ne treba sad tasku optuzivati jer je tuzna,to je bila poenta

 

[Hellen]

Е, ту се слажемо.
То је сасвим људска реакција.

 

[nicija03]

Iza takve odluke stoji neki problem, neko nesnalazenje. I prijatelji treba da sluze za to da pomognu. Nekad je i detaljna analiza zivota kroz banalan razgovor dovoljan da se prijatelju pomogne. Neka se tvoja prijateljica rapita izokola kakav je to zivot. Svi smo mi pod kapom nebeskom ,i ako ispravno zivimo i nas zivot je posvecen bogu. U toj ustanovi ona ce da koraca kroz zivot neobaveznije, neodgovornije. Umesto nje drugi ce da joj organizuje zivot u detalje. Mislim da je to bezanje od stvarnosti. Koje. Budi prijatelj pa analiziraj sa njom ono od cega se uplasila. Zivot jeste tezak. I kad se kroz njega sam boris jako je tesko. Ali i ovo sto je ona odabrala je tesko ispuniti. Imala sam prilike da kontaktiram sa bivsom monahinjom, a i sa monahinjom koja zivi u manastiru. Nista lepo nisam cula od njih. Zivot je tezak ,ali je moj, Nisam robot

 

[flpflp]

Hm, pa nije umrla ili promenila pol, pa da nema povratka.
Ako bas ne bude mogla da zivi takvim nacinom zivot ili shavti da ima samo jedna zivot koji treba proziveti moze da se vrati medju obican svet- valjda.

 

[gost 149754]

ja na monastvo nikad nisam gledala kao na nesto negativno i mislim da ne bih bila tuzna kad bi meni bliska osoba otisla u manastir ako je ta osoba tamo srecna.....
ali Taska, razumem te,ipak, sto si plakala, jer ta odluka o zamonasenju nije laka, i iz mnogih drugih razloga,menja se zivot iz osnova i tako dalje

 

[Hellen]

Iza takve odluke stoji neki problem, neko nesnalazenje. I prijatelji treba da sluze za to da pomognu. Nekad je i detaljna analiza zivota kroz banalan razgovor dovoljan da se prijatelju pomogne. Neka se tvoja prijateljica rapita izokola kakav je to zivot. Svi smo mi pod kapom nebeskom ,i ako ispravno zivimo i nas zivot je posvecen bogu. U toj ustanovi ona ce da koraca kroz zivot neobaveznije, neodgovornije. Umesto nje drugi ce da joj organizuje zivot u detalje. Mislim da je to bezanje od stvarnosti. Koje. Budi prijatelj pa analiziraj sa njom ono od cega se uplasila. Zivot jeste tezak. I kad se kroz njega sam boris jako je tesko. Ali i ovo sto je ona odabrala je tesko ispuniti. Imala sam prilike da kontaktiram sa bivsom monahinjom, a i sa monahinjom koja zivi u manastiru. Nista lepo nisam cula od njih. Zivot je tezak ,ali je moj, Nisam robot

Одлазак у манастир није ствар о којој се одлуке доносе на пречац, због неког актуелног животног проблема или страха од живота, нити је могуће замонашити се тек тако. Потребан је веома дуг период искушеништва, па ће имати прилике да види да ли је заиста то оно што жели и може.
Не бих баш рекла да је монаштво лакши начин живота којем прибегавају људи неспособни да се изборе са животним проблемима. Напротив, мислим да је потребна много већа воља, самодисциплина, одрицање, храброст и истрајност него за обичан, световни живот.

 

[LindaLee]

Одлазак у манастир није ствар о којој се одлуке доносе на пречац, због неког актуелног животног проблема или страха од живота, нити је могуће замонашити се тек тако. Потребан је веома дуг период искушеништва, па ће имати прилике да види да ли је заиста то оно што жели и може.
Не бих баш рекла да је монаштво лакши начин живота којем прибегавају људи неспособни да се изборе са животним проблемима. Напротив, мислим да је потребна много већа воља, самодисциплина, одрицање, храброст и истрајност него за обичан, световни живот.

to sa tvoje tacke gledista
ali u sustini,niti se mlate sa zivotnim problemima,niti imaju decu(a ima li tezeg i odgovornijeg posla nego od bebe napraviti coveka?),niti su odgovorni za bilo sta
ono cega se odricu njima nije bitno kao tebi i meni (sex i ostala ovozemaljska uzivanja) tako da...
ja to tako viidm
mada ja svakako ne bih mogla da zivim tako

 

[причалица]

ja na monastvo nikad nisam gledala kao na nesto negativno i mislim da ne bih bila tuzna kad bi meni bliska osoba otisla u manastir ako je ta osoba tamo srecna.....

hvala ti, Bože, da neko i ovako nešto napiše.....
malo mi je bzvz da se ljudi, koji odlaze u manastir, tretiraju kao nesposobni za ovosvetski život....koji je tlapnja, ovako ili onako.
da ovo ne bi prešlo u filosofiranje, neću više ništa da pišem.
p.s. imamo dve ćerke. bila bih jako srećna da bar jedna od njih oseti taj poziv, ali ništa od toga.....naravno, moje želje ne sopštavam njima, kao što im ne govorim čime će da se bave u životu....

 

[nicija03]

Одлазак у манастир није ствар о којој се одлуке доносе на пречац, због неког актуелног животног проблема или страха од живота, нити је могуће замонашити се тек тако. Потребан је веома дуг период искушеништва, па ће имати прилике да види да ли је заиста то оно што жели и може.
Не бих баш рекла да је монаштво лакши начин живота којем прибегавају људи неспособни да се изборе са животним проблемима. Напротив, мислим да је потребна много већа воља, самодисциплина, одрицање, храброст и истрајност него за обичан, световни живот.

U pravu si . To je tezi nacin zivota. Svaki covek je licnost, a u toj sredini to nije. Veruj mi ,malo sam se raspitivala o tom zivotu.Nisam bila zainteresovana, ali sam vaspitana da je bog stvorio covekaza nesto drugo , a ne da se po ceo dan moli bogu. Moj otac, Bog da mu dusu prosti, me je ucio da crkva nije bog i nije vera, da svaki covek treba da ima crkvu u sebi, i da se moli bogu bilo sta da radi, i kad mu je dobro, i kad mu je lose, da netreba bezati od problema nego se hrabro hvatati u kostac sa njima. Svi mi , mnogo puta napravimo los izbor, ali je vazno da sluzimo onome za sta smo stvoreni.
"Volite se i radjajte se" i ostavite trag za sobom.

 

[Hellen]

Ок, то је твој доживљај, али оно што сам хтела да нагласим је то да се не одлази у манастир због бежања од проблема! То је, једноставно, нечији животни избор, једнако вредан и оправдан као и сви сви други!
То што ми не можемо сасвим да га разумемо, то је наша ствар, а не знак да је њихов животни избор погрешан.

 

[причалица]

e, tako.....kratko i jasno.

 

[LindaLee]

pa dobro neka im,nisam ja uvredjena sto oni nece k'o ja
a ovo sto je pricalica napisala mi je neverovatno ,cini mi se cak da bi mi bilo milije da se uda za arapina(a to je jedan od mojih vecih roditeljskih strahova) nego da ode u manastir,izgleda mi kao manje zlo
sad kad pogledam izgleda da se ja bojim ekstremizma

 

[Ванда]

pa dobro neka im,nisam ja uvredjena sto oni nece k'o ja
a ovo sto je pricalica napisala mi je neverovatno ,cini mi se cak da bi mi bilo milije da se uda za arapina(a to je jedan od mojih vecih roditeljskih strahova) nego da ode u manastir,izgleda mi kao manje zlo
sad kad pogledam izgleda da se ja bojim ekstremizma

Изгледа.
Али ја мислим да је то нормалан страх већине људи. Мислим да се сви бојимо непознатог и да део Таскиног страха лежи у томе што она не познаје живот у манастиру, наравно, као и сви ми који нисмо боравили тамо ( а мене не би ни примили! )

 

[LindaLee]

Изгледа.
Али ја мислим да је то нормалан страх већине људи. Мислим да се сви бојимо непознатог и да део Таскиног страха лежи у томе што она не познаје живот у манастиру, наравно, као и сви ми који нисмо боравили тамо ( а мене не би ни примили! )

kako ne bi pa ti imas vezu(precasnog muertea )

kako je jednostavnije kad ovako razlozimo stvari ,stavimo ih na papir,onda nekako i sebe bolje upoznajes

 

[Ванда]

kako ne bi pa ti imas vezu(precasnog muertea )

kako je jednostavnije kad ovako razlozimo stvari ,stavimo ih na papir,onda nekako i sebe bolje upoznajes

Јес, преко оца Мортуса би ме нарочито примили!

Иначе, имала сам период живота кад сам хтела у калуђерице, али сам била јако млада и мислила да је то бег од стварности.

Мислим да је боравак у манастиру суочавање са собом и да је то најтежи део.

(Осим оног дела кад се треба исповедити млађахном старешини манастира...)

 

[marina.c]

...jedna moja jako dobra prijateljica , žena koju neizmerno volim i poštujem, majka troje dece i moj uzor i zvezda vodilja još od studentskih dana kad je majčinstvo u pitanju , ona od koje sam učila kako treba vaspitavati "svoju decu jednog dana " i ona od koje sam naučila kako treba poštovati tradiciju- od pre 5-6 godina se potpuno "odala" crkvenom životu- kad kažem potpuno- mislim samo što ne spava u Crkvi...Nikada nismo pričale ZAŠTO , samo naslućujem.I ne mogu ti reći, Taska, koliko mi je to teško padalo.Nismo se čule danima, mesecima, čak pune dve godine se nismo čule , niti videle...Posle toga par puta, pričamo najnormalnije- o deci, poslu, poznanicima...nikada o tome...A onda ona počne o toj i toj crkvi, o druženju sa novim ljudima, o obilascima manastira širom sveta....Ja slušam, klimam glavom, obećavam da ću i ja to posetititi jer vredi...a sve gledam i pitam se: Gde nestade ona žena??! Ništa ružno pod ovim ne podrazumevam- nestala je ONA žena, sad je ova neka druga: isto prijatna i dobra duša, topla i mila, ali drugačija u oblačenju(oblači se kao monahinja), kosa joj je skoro seda,sad mršavija no što je ikad bila, već naborane kože....samo oči iskričave i žive. Po njima znam da je živa i SREĆNA, zadovoljna i ispunjena...Možda i više nego ja u tom trenutku dok pričamo.I odahnem. I otresem tugu. I rastanemo se kao u najboljim danima...

 

[причалица]

pa dobro neka im,nisam ja uvredjena sto oni nece k'o ja
a ovo sto je pricalica napisala mi je neverovatno ,cini mi se cak da bi mi bilo milije da se uda za arapina(a to je jedan od mojih vecih roditeljskih strahova) nego da ode u manastir,izgleda mi kao manje zlo
sad kad pogledam izgleda da se ja bojim ekstremizma

što reče jedna moja doba drugarica - nisam rasista, samo crnca u kuću da mi ne dovede
manastirski život je zbilja dobar i ispravan, ako si se svesno za to odlučio.
da je meni neko rekao sa 16, 17....da postoji takva mogućnost življenja, ne bih sad ovde sa vama pričala. nego....sve, kao, nije bitno.
a onda shvatim da mora da nešto jeste bitno, da mora da u sebi imamo nešto što je viši nivo, a ne ova kaljuga u kojoj živimo svaki dan.
a to shvatim kad već imam decu i kad moram da ''odradim'' svoje, je l'? mislim, sve je to ljubav, ali....treba priznati slobodnu volju pojedinca i ne gušiti je svojim potreebama.
ne možemo svi da budemo lekari (koliko god to plemenito bilo), ne možemo svi da budemo seljaci (koliko god to lepo bilo), ne možemo svi da budemo advokati (koliko god to potrebito bilo), ali ne možemo ni svi da budemo monasi....
svako mora sebe da oslušne i da bude častan u tom smislu. onda neće biti problema.

 

[**TASKA**]

Vec sam imala prilike upoznati,pricati i zajedno obedovati sa monasima.....i tada sam se jako iznenadila videvsi da im zivot uopste nije dosadan onako kako sam zamisljala....ali za monahinje sam imala vise bojazni da je tako,zamisljala sam ih kao izolovane od svijeta,uopsteno....da ni sa kim ne razgovaraju sem sa sestrama,igumanijom,igumanom....e to su te predrasude....gledajuci neke emisije,bas zbog svega ovoga,shvatila sam drugacije.....evo i Harmony je postavila sajt.....nije lose pogledati....jeste meni prostruji neka jeza....njihove odore,zvona.....ali one su vecinom visoko obrazovane....sto kaze ova mlada igumanija...kad je ona dosla u Gradac bila je samo jedna nepismena monahinja....i njih dve su tako zivjele 3 god.....

I meni je normalno da mi je neshvatljivo,jer ja ne bi mogla.....
Sto kaze Hellen to je zivotni izbor.....i nisam znala da se iskusenik/ca moze biti duzi period....znaci i tamo imaju izbor.....nije odmah sve definitivno i zapecaceno....

i upravo sto napisa Wanda kod mene je taj strah od nepoznatog.....

Kad sam napisala da je ona odavno vec monahinja u nasem svijetu....mislila sam da dok je jos bila u braku,kada je prestao da lici na brak, pocela sama sa tim "monaskim" zivotom,osamila se u svakom smislu...i sem od svoje djece izolovala se od svega i svakoga,brinuli smo se za njeno zdravlje(psihicko),nije spavala nocima,pocele halucinacije,razni strahovi....dugo je to trajalo....polako pocela je izlaziti i opet krenula u crkvu....i tako sve cesce,pratila svaki post...ona se preporodila....vratila se sa jos vise entuzijazma(normalno i taj proces je trajao)....vratio se duh,samopouzdanje...i tako vremenom priklonila se skroooz njihovom svijetu....u meni je postojala bojazan da ce se zamonasiti....nisam mislila o tome...tj nisam htjela....ali dosao taj dan.....mogfla je da nastavi i ovako.........

...i da kazem.... nije drugarica,ni sestra....ali jeste najbolja prijateljica....sto sam shvatila tek sada....i toliko puta sam se ogrijesila,nisam joj posvetila dovoljno vremena,sve mi bilo prece... smatrala sam pa ona je uvijek tu....kako cu i kada nadoknaditi....eto to me boli........otvorih malo dusu...

 

[S_K_V_O]

Ок, то је твој доживљај, али оно што сам хтела да нагласим је то да се не одлази у манастир због бежања од проблема! То је, једноставно, нечији животни избор, једнако вредан и оправдан као и сви сви други!
То што ми не можемо сасвим да га разумемо, то је наша ствар, а не знак да је њихов животни избор погрешан.

kako kad. ja znam jednu osobu koja je u manastiru, i da, mislim da je tamo da bi pobegao od zivota u kome se nije dobro snalazio...

 

[**TASKA**]

kako kad. ja znam jednu osobu koja je u manastiru, i da, mislim da je tamo da bi pobegao od zivota u kome se nije dobro snalazio...

Da znam i ja jednog decka koji je nekada otisao u manatir....bio iskusenik 1 god....iguman mu rekao...tezak je zivot i tamo i ovdje ...ali tvoj pogled cezne za onim zivotom....tvoje mjesto je tamo....
...nisu prisiljeni ...imaju vremena da uvide,odluce definitivno....

 

[Gost 131338]

Kako biste Vi reagovali.....podnijeli....????

Meni to, licno, nije zdravo niti mi je zdrav poriv da covek zeli da se odrekne svega. I znam da ce verovatno biti komentara na ovaj post ali - meni to deluje kao neka vrsta psihickog poremecaja ili makar neka strasna konfuzija sa samim sobom.
Da mi je neko blizak, jako bih tesko podnela tako da te sasvim razumem. Mislim da nisi sebicna, nego bas naprotiv - mislim da se jako brines za tu osobu a ne smes da kazes.
Jer, ta osoba se ne seli u drugi grad, ona postaje nesto sto je za tebe strano.

Mislim da moras sa tim da se pomiris, ma kakvo misljenje imala o svemu tome. I ako smatras da to nije u redu, ne mozes nikome pomoci ako je ta osoba vec odlucila sta hoce sa svojim zivotom. Ako si ok sa celom pricom a samo te boli sto ta osoba odlazi (ili se menja), moras i to da prezivis. Tu je valjda ona unutra i dalje, bez obzira na njene odluke.
Ja ne znam sta tacno podrazumeva ova vrsta zivota. Da li je to potpuni prekid veze sa dotadasnjim (svetovnim) zivotom? Koliko dodidrnih tacaka ovi ljudi onda imaju sa bilo kime ko ne vodi tu vrstu zivota?
To ces sve saznati i nemoj da se bojis tog saznanja. Ko zna, stvarno, mozda ce tvoja prijateljica tamo zaista biti srecnija.

I mene bi jako zanimalo zasto se neko odlucio za taj korak.

 

[Earring]

Изгледа.
Али ја мислим да је то нормалан страх већине људи. Мислим да се сви бојимо непознатог и да део Таскиног страха лежи у томе што она не познаје живот у манастиру, наравно, као и сви ми који нисмо боравили тамо ( а мене не би ни примили! )

Tebe ne bi primili, a ja ne bih ni pokusavala

 

[причалица]

mislim da takva osoba meni nikako ne bi bila strana.
i šta to znači - odreći se svega? nemaš čega da se odričeš, ako je to što ostavljaš za tebe preveliki teret i ne želiš to više....dakle, tu baš i nema nekog odricanja.