Raznovrsno...

Glasnik. · 01.12.2012. u 15:51

CAR JUSTINIJAN I PAPSTVO

Justinijan I (527-565) bio je najveci vladar Istocnog Rimskog carstva.
Justinijan je 533. napisao pismo rimskom biskupu Jovanu II, sa sledecom sadrzinom:
"Zurim se da upoznam Vasu svetost sa svim sto se tice prilika u crkvi,
jer je nasa najveca zelja uvek bila da sacuvamo jedinstvo Vase Apostolske Stolice...
Zato smo se trudili da ujedinimo sve svestenike Istoka da ih podvrgnemo Stolici Vase Svetosti...
Jer mi ne zelimo, sto se tice stanja u crkvi, da se o bilo cemu raspravlja, makar problemi bili jasni i nesumnjivi, a da Vasa Svetost predhodno ne bude sa tim upoznata,
buduci da ste Vi glava cele Crkve, i mi cemo se truditi da povecamo cast i autoritet Vase Stolice." Justinijanoiv Kodeks, book I. titles, 1,8.

Na ovo Justinijanovo pismo papa je odgovorio: "Stolica je zaista glava cele crkve, kao sto to potvrdjuju pravila Otaca, dekreti careva i reci Vase najdublje poboznosti."

Ovim je javno car Justinijan priznao papin primat. Cak je stim upoznao i cariugradkog patrijarha.

Znaci da je od tada pravosljavlje stavljeno pod upravu Vatigana. Steta velika.

Kao sto vidite, papin uticaj je postepeno rastao do potpune prevlasti. Jos od drugog veka izdizao se nad drugim episkopima i poceo da namece svoje misljenje crkvama i carevima.

Postoji i drugo znacajan dokumenat koji je 533. godine Jistinijan uputio carigdaskom patrijarhu Epifaniju, koje glasi: "Posto smo primetili da se neki iz svete katolicke crkve povode za zabludama zlog Nestorija i Eutiha... objavili smo sveti edikt, koji je poznat i Vasoj Svetosti, kojim smo odbacili ludost jeretika... da bismo sacuvali jedinstvo svetih crkava sa presvetim papom i patrijarhom staroga Rima, kome smo takodje pisali o tome. Jer mi zelimo da sve sto se tice stanja u Crkvi bude saopsteno Njegovoj Svetosti kao glavi celog Bozjeg svestenstva." Isto 1,7.

Godine 535 Justinijan je pisao: "Stoga, u skladu sa odlukama ovih Koncila, mi naredjujemo da presveti papa staroga Rima bude prvi medju svim svestenicima, a preuzviseni arhiepiskop carigradski, ili Novi Rim, zauzme drugo mesto iza Svete Apostolske Stolice starog Rima koji ce biti predsednici nad svim ostalim stolicama."

Od godine 538, papa je bio opsti vladar nad crkvama i carevima.

Nadbiskup grada Redjija Gaspar del Fosa je izjavio:
"Subota, najistaknutiji dan u zakonu, promenjen je u nedelju...Ovaj i slicni propisi nisu ukinuti Hristovom izjavom, jer sam kiaze da nije dosao da promeni zakon vec da ga ispuni, nego su promenjeni vlascu Crkve." Froom, Prorocka vera nasih otaca, sv. I. str. 478.
Ko je prema ovome zamenio subotu u nedelju?

Eto videli ste da Katolicka crkva priznaje da je ona promenila subotu u nedelju.
To je svakako ucinjeno uz pomoc pojedinih vladara i sabora, zapdnih i istocnih.

Od pocetka poceli su klanjati se papi.
------------------------------------------------------------------------------------------------------------------------------------------------------------------------------------------------------------

Glasnik. · 01.12.2012. u 15:52

Izjava Ivana Kuritsina

Pre nego sto ce sagoreti na lomaci ovaj veliki mucenik izjavio je: "Ja sam Ivan Kuritsin. Molim se Bogu za hrabrost da danas umrem dostojnom smr}u. Danasc}u umreti za svoju veru - za istinu koju toliko volim. Umercu za ono cto sam verovao i ucio. Po Svetom pismu, Starom i Novom zavetu, danas cu umreti zato sto sam praznovao sedmi dan u sedmici kao svetu Subotu Gospodnju. Posto je doslo do toga da umrem... Imao sam takvu nadu. Imao sam viziju reforme za celu Rusku crkvu - ozivljavanje prave istine Gospodnje. Medjutim, sada dolazi kraj.

Car Ivan III ne moze ostati po strani. Bio je nas prijatelj. Zanima me sta je danas u njegovom srcu? Pogledajte dole! Helenu i Dimitrija, postovaoce Subote, kao i ja sto sam. Careva snaha. Njegov unuk. [ta }e se sa njima desiti? Ho}e li i oni biti spaljeni?
O Sofija! Ona mora da je danas radosna. Bila je nas protivnik od samog pocetka. A Genadi, arhiepiskopu iz Novogorada. On, on je ziveo za ovaj dan - za ovu vatru. On je izjavio da smo se mi odvratili od Hrista i postali Jevreji. Me|utim, ja sam hriscanin, i danas umuirem iz ljubavi za Hrista i Njegovu rec."

One strasne vatre u Moskvi pre pet stotina godina oznacili su smrt Ruske reformacije - reformacije koja je poznata po svom naglasku na praznovanje sedmog dana Subote. Covek u kavezu, Ivan Kuritsin, bio je ugledni ruski teolog, i vodja verskog probudjenja, koje istoricari nazvaju Novogoradski - Moskovski pokret. Car Ivan Veliki osnovao je ovaj pokret, koji je bio dobro utvrdjen u Novogoradu, koji je oko 1480 bio preuzeo kontrolu grada. Car Ivan je nasao dva pravoslavna svestenika koji su bili u centru pokreta u Novogoradu i pozvao ih u Moskvu.

Dr Oleg Zhigankov objasnjava: "Razlog da je car Ivan doveo dva ugledna svestenika iz Novogorada u Moskvu, Denisa i Aleksu, bio je zato s{to je i sam bio simpatizer refotrmnog gledista. Car nije bio jedini koji je bio za reformu Crkve, u Novogorodu i Moskvi ona je dostigla do najviseg vrha vlade ukljucujuci osoblje iz carskog dvora. S jedne strane imamo Helenu Stefanovnu, udovu snaha careva i ona cje prihvatila praznovanje Subote. Na drugoj starni bila je careva zena, Sofija, rodom grcaka princeza. Odrasla je u Italiji, pod uticajem katolickih vaspitaca, koja se nadala dac}e njena udaja za cara privu}i Rusiju blize Katolickoj crkvi. Medjutim, Sofija je ipak prihvatila rusku pravoslavnu religiju. Tako je car Ivan nasao se izmedjuu dve zene, koje su obe bile postovane na njegovom dvoru - i obe su bile na suprotnim stranama verskog sukoba. Helenin sin, Dimitri - unuk cara Ivana - bio je na redu da postane sledec car, a Dimitria, kao i njegoau majka, potpomagali su svetkovatelje Subote i reformatore.

Sofija je druga careva zena, koja mu je rodila sina po imenu Vasilija i ona je zelela da njen sin posle careve smrti bude car i bila je spremna da sruci sve sto bi se kao prepreka supotstavilo na putu njenog uspeha. Sofija je imala velikog pomocnika u Genadiu, pravoslavnom arhiepiskopu u Novogoradu. Genadi je bio ljubomoran i veliki neprijatelj refprmatora, postovaoca Subote. On je pozvao da se zauzmu posebne mere. Na osnovu nekih pismam, koje je uputio caru jasno se vidi, da je Genadi predlozio da se protiv postovaoca Subote upotrebi isti metod spanskre inkvizicije i nastojao je da Ruska pravoslavna crkva i Ruska drzava upotrebe ovaj metod protiv pokreta svetkovatelja Subote.

U Moskvi sastao se sinod Ruske pravoslavne crkve i osudio ovaj pokret kao jereticki. U presuda sinoda dato je objasnjen: "... neki od vas ste hulili na mnoge ikone, a neki od vas su isekli svete ikone na kopade i spalili ih na vatri... A svi vi praznujete Subotu vise od dana Hristovog vaskrsenja." 1 Concil of Moscow, 1490.

Naravno, dan Hristovog vaskrsenja je nedelja, prvi dan u sedmici. Sinod je okrivio ove reformatore zatos{to su svetkovali sedmi dan, Subotu, vise od prvog dana nedelju, a Ono sto su verovali i sprovodili u zivot bilo je u skladu sa Bozjim zakonom. Zasedanje sinoda u Moskvi oznacilo je pocetak kraja ovog pokreta. Konacno je ugusen u plamenu na Crvenom trgu. Helen Stefanovna i njen sin Dimitri bili su podcenjeni i prezreni. Car Ivan III umro je, a Sofijin sin Vasilije zauzeo je njegovo mesto, ono sto je njegova majka i zelela. (Revelations from the Lost pages of History, p. 1.2)
-------------------------------------------------------------------------------------------------------------------------------------------------------------------------------------------------------------------------------------------------------------------

Glasnik. · 01.12.2012. u 15:53

Evo sta istorija kaze o progonu Bogumila:

"Navukli su na sebe mrznju drzavne crkve koje je pocela nemilostivo da ih progoni...
Zestoga progonstva Bogubilabiula su i u Carigradu. Taj posao preuzeli su u svoje ruke glave obeju vlasti:
Car Aleksej i patrijarh Nikola, a pomagali su ima drzavni i crkveni dostojanstvrenici...
Sledila je kazna protiv onih koji, koji su u svojoj veri bili toliko osvedoceni, d ajoj se nisu hteli odreci.
Lomaca za staresine, dozivotnim tamnicenjem za ostale zadovoljilo se crkvenim i drzavnim zakonima vizantijske carevine onoga vremena.
U to vreme spaljen je na lomazi vodja bogumi,la Bugarske po imenu Vasilije." Istorija crkve, str. 175.

"Stevan Nemanja je dano naredjenje da se pohvataju svi bogumili i onda je SAZVAO SABOR NA KOM JE PRISUSTVOVAO I RASKI
AHIJEREJ JEFTEMIJE. "Posto se Sabor uverio o postojanju bogohulne vere u Srbiji, osudio ih je i izrekao nad njima kaznu:
Knjige bogumilske da budu spaljene, nacelniku jezik odrezan,, a inda u zatocenje prognan, neki od bogumila na lomacu,
drugi na izgnanstvo iz drzave osudjeni, a svima imatak oduzet i medju pravoverne razdeljen." Isto, str.176

Emanuilo, onda ko laze?
Izvestaji svedoce da su u vecini slucajeva u svim drzavama gde su ziveli Bogumile progonila ih je crkva i drzava.
----------------------------------------------------------------------------------------------------------------------------------------------------------------------------------------

Glasnik. · 01.12.2012. u 15:54

2000 GODINA ISTINE I OTPADA IZVORNOG HRISCANSTVA

NIJE NEDELJA JEDINI POSLE APSOTOLSKI PRODUKT, NOVA NAUKA I OTPAD IZVORNOG HRISCANSTVA:

Bog kaže, "izgibe moj narod jer je bez znanja":
Evo ukratko razvoj savremnog "hrišćanstva", i otpad od izvornog Hrišćanstva:

- u 2. veku neki hrišćani, da ne bi bili identifikovani kao Jevreji, počeli su da praznuju nedelju umesto Šabata
- oko 300. godine prvi put je zabeležen slučaj da se hrišćani mole za mrtve
- otprilike u isto vreme Crkva otvara svoja vrata za učenje o besmrtnosti ljudske duše
- 321. godine prvi rimski hrišćanski imperator Konstantin je uveo zakon o praznovanju nedelje
- U 4. veku prvi put počinje obožavanje anđela i mrtvih svetaca
- 294. godine uvodi se misa kao način obožavanja Boga
- 431. godine na Vaseljenskom saboru u Efesu doneta je odluka o obožavanju Marije
- 538. godine rimski car Justinijan donosi dekret kojim papi daje ovlašćenje da može da progoni one koje smatra jereticima
- 593. godine papa Grgur Veliki prvi put uvodi u hrišćansku doktrinu učenje o čistilištu
- oko 600. godine počinju da se upućuju molitve Mariji
- 788. godine počinju da se obožavaju krst, ikone i različite relikvije
- oko 850. godine počinje da se koristi “sveta voda”
- u 11. veku misa ili žrtva postaje obavezna
- papa Hildebrant uvodi celibat
- na saboru u Veroni 1184. prvi put je uspostavljena Inkvizicija koja je trebala da se pozabavi jereticima
- 1190. godine je počela prodaja oproštajnica
- 1215. godine papa Inoćentije III je proglasio dogmu o transupstancijaciji - verovanje da se prilikom konzumiranja hleba i vina u crkvenoj službi, hleb pretvara u meso – Hristovo pravo telo, a vino u pravu krv – Hristovu krv. Danas se objavljuju slike sa “čudima” ovakvog pojavljivanja mesa i krvi.
- 1229. godine Biblija je bila zabranjena knjiga i stavljena na spisak knjiga koje članovi crkve ne smeju da čitaju.
- 1439. godine prvi put se učenje o čistilištu prihvata kao dogma
- 1545. godine Tridetinski koncil je odlučio da tradicija ima istu vrednost i autoritet kao i Biblija
- 1854. godine proglašena je dogma o bezgrešnom začeću Marije
- 1870. godine proglašena je dogma o nepogrešivosti rimskog pape
- 1950. godine doneta je dogma da se Devica Marija uznela na nebo i sedi s desne strane Oca
- 1910. godine zvanično je započeo ekumenski pokret kada su se svi predstavnici protestanata okupili u Edinburgu, Škotska. Ovaj kongres je nazvan “Svetska misionarska konferencija”. Tema je bila “Kako evangelizirati svet bez borbe?” Dakle, kako da hrišćani međusobno ne ratuju. Donešen je zaključak da u svim ne-hrišćanskim zemljama postoji “jedna nepodeljena hrišćanska crkva” (ne mogu se stvarati različite crkve).
- 1948. godine u Amsterdamu je održan drugi veliki ekumenski skup u kojem je učestvovao 351 delegat iz 147 protestanskih zemalja i tada je osnovan “Svetski savez crkava”. Danas preko 300 crkava čini “Svetski savez crkava” sa preko 400 miliona vernika. Centar ovog Saveza je u Ženevi. Prvih 12 godina samo su protestanti bili članovi ovog Saveza.
- 1961. godine sve pravoslavne crkve su postale članice ovog Saveza.
- Rimokatolička crkva, koja broji oko milijardu članova širom sveta, još uvek nije članica ovog Saveza. Ona čeka da ostali ujedinjeni hrišćani traže prijem pod njeno okrilje i pridruže joj se.
- 1964. godine održan je Drugi vatikanski koncil. Tada su prvi put svi protestanti nazvani “odvojenom braćom”. Ova “odvojena braća” mogu da budu primljena u okrilje crkve samo ako priznaju vrhovnu vlast rimskog pape i ujedine se sa rimskom crkvom.
- 1991. godine prvi put u istoriji rimski papa je imao ekumensku službu sa dva luteranska sveštenika u bazilici Svetog Petra u Vatikanu. Luteranski sveštenik je tada izjavio: “Došao je dan kada treba da kažemo da nesporazumi iz vremena Reformacije više nisu validni.”
- 1994. godine jedan drugi luteranski sveštenik (Pol Krauč) je izjavio: “U suštini naša teologija je potpuno ista. Neke doktrinalne razlike su samo stvar semantike (problem reči). Tako da ja svim kritičarima teološkog jedinstva kažem: ‘Odlazite u ime Hristovo!’ Dođimo zajedno u duhu ljubavi i jedinstva."

IMAMJO U VIDU SVA OVA NOVA UCENJA CRKVE, ZA KOJE ISUS I APSOTOLI NISU IMALI POIMA.

-------------------------------------------------------------------------------------------------------------------------------------------------------------------------------------------------------------------------

Glasnik. · 01.12.2012. u 15:55

Dva crkvena istoricara Sokratos i Sozomen u 5. veku pisu:

"Jer iako vecina crkava sirom sveta slave svete tajne (Svetu veceru) u SUBOTU svake sedmice, hriscani Aleksandrije i Rima, na osnovu neke stare tradicije, prestali su to da cine. Egipcani iz okoline Aleksandrije, kao i stanovnici Tebe, odrzavaju svoje religiozne sastanke u SIBOTU, a ne sudeluju u svetim tajnakma na nacin kao ostali hriscani, jer posto su uzeli obrok i zadovoljili se hranom, svete tajne primaju uvece posle kada su prineli svoje derove." Socrates, Ecclesiastical History, 5, 22.

Eto vam dokaza da su jos u 5. veki hriscani svetkovali Subotu izuzem Aleksandrije i Rima. Steta je sto su i drugi poceli da slede Rim, a ne Hrista.

U to vreme i pravoslavni u Konstantinoppolju jos uvek su svetkovali i Subotu:
"Narod Konstantinopoluja, i gotovo svugda drugde, skuplja se u Subotu, kao i u prvi dan sedmice, sto nije obicaj Rima i Aleksandrije. Ima vise gradova i sela u Egiptu, gde se narod sastaje u Subiotu uvece, i premda su prethodno vecerali, sudeluju u svetim tajnama." Sozomen, Ecclesiastical History, 7,19.

Kao sto viditre, otpad je poceo u Aleksandriji i Rimu.

Poceli su da svetkuju Subotu i nedelju:

"Svetkuj Subotu, i Gospodnji dan, jer je Subota uspomena na stvaranje, a Gospodnji dan uspomena na vaskrsenje." Apostolska konstitucija, 7, 23
"Imaj pred ocima strah Gospodnji i uvek se secaj deset Bozjih zapovesti... Svetkuj Subotu radi onoga koji je prestao od rada stvaranja, ali nije prestao od svog rada providjenja: to je pocinak za razmisljanje o zakonu, a ne za lenstvovanje." Isto, 2, 36.

"Neka robovi rade pet dana, ali neka u Subotu i Gospodnji dan budu slobodni da bi mogli icu u crkvu da primaju nastavu i poboznost. Rekli smo da je Subota uspostavljena kao uspomena na stvaranje, a Gospodnji dan na vaskrsenje." Isto, 8, 23.

Rado bih vam dao jos mnoge istorijske dokaze, ali mislim d anije potrebno, a nemam vremena ni d avise pisem.

Kao sto vidite da je odstupanje od Bozjeg zakona bilo postepeno dok lkjudski zakoni nisu stavljeni na mesto Bozjeg

Glasnik. · 01.12.2012. u 15:56

Praznovanje Subote i pravoslavna inkvizicija

Oleg Zhigankov, doktor teologije, napisao je clana pod naslovom: Ispred njihovog vremena, reformatori u Rusiji u 15. veku.
Kada je rec o Reformaciji obicno mislimo da Lutera, Cvinglija , Kalvina i druge. Medjutim, mnogo pre njih, u Rusiji pojavila se Reformacija koja zasluzuje nasu paznju.

Pocetak

Ruska Reforma pocela je sa Novogoradsko-Moskovskim pokretom, koji su vodili ugledni Ruski intelektualci. Odakle potice ovaj pokret? Servitski, ruski istoricar pi{e: "Pokusali smo da prondj|emo odakle dolazi ova jeres...pazljivo smo pregledali sve izvore, i dosli smo do zakljucka da ova jeres nema jasnoga pocetka."1 Drugi istoricar, A.I. Klibanov tvrdi da su se oni "pojavili pre 13 i 14. veka."2 Posto se njihovo veroanje temeljilo na Svetom pismu, na ovaj pokret nije imalo uticaja Bizantijsko hriscanstvo.

Ovaj pokret uzdizali su i clanovi carske porodice, ukljucujuci i Dimitrija, prvog krunisanog cara i mnoge ugledne clanove dvora, svestenike i hiljade vernika. Ovaj pokret svoje verovanje zasnivao je na Svetom pismu. Za vreme metropolita Pravoslavne crkve Filipa u Moskivi (1470) postovaoci Subote imali su svoje jasno biblijsko ucenje.4 Centar razvitak njihove teologije bio je Novogorad.

Pokret je imao velikog uticaja i u drugim gradovima sirom Rusije. U drugoj polovini 15. veka, veliki broj pravoslavnih svestenika u Novogotradu potpomagao je ovaj reformni pokret. Neki od najuglednijih su svestenici Dionisije, i Aleksije, koji su bili vodje pokreta u Novogoradu.9

U to vreme car Ivan III posetio je Novogorad, bio je impresioniran intelektualnom napretku grada i jednostasvnom nacinu zivota njegovih svestenika. Car je pozvao oba spomenuta svestenika u Moskvu i postavio ih za episkope Uspenske i Arhan|elske katedrale u Kremlju, dve najuglednije crkve u zemlji. U to vreme mnogi svestenici u Moskvi bili su otvorene pristalice reforme. Bio im je naklonjen cak i moskovski mitropolit Zosima. Najugledniji telog pokreta bio je Feodor Kurizin (1440-1504) ruski diplomata koji je putovao po Evropi, a on je zauzimao i znacajno mesto u ruskoj vladi, kao ministar inostranih poslova, i prvi carev savetnik.
I sam car je prihvatio neka ucenja reforme, kao sto je da dusa nije besmrtna. Neki clanovi carske porodice pripadali su pokretui. Helena careva snaha (ubijena 1505), sledila je uxenja postovalaca Subote, a tako je naucila i svoga sina Dimitrija... Neke druge vodje pokreta bili su: Ivan Cerni, Simeon Kleopov, Ivan Maksimov, Dimitrije Pustoslov, koji su bili medju najobrazovanijim ljudima u Rusiji onoga vremena.10

Neprijatelji reforme
Veliki neprijatelj reforme, Volozki, u svom gnevu pisao je: "U svakom gradu, na svakom mogucem mestu, ljudi diskutuju o reformnom verovanju."11 Genadi Gonozov, jedan drugi protivnik pokreta i osnivac ruske inkvizicije pisao je episkopu Prohoru Sarskom da se "iskusenje i obmana, prosirila ne samo u gradovima, nego i u selima". Pokret je obuhvatio sve slojeve ljudi.

Posto su neki neprijatelji reforme nazvali njene pristalice Judasijstima, da vidimos{ta su reformatori ucili i u sta su verovali:

1. Sveto pismo je najvici autoritet za vernike i ono je iznad crkvenog predanja.
2. Monastvo, ikone, svete relikvije i druge tradicije nemaju osnova u Svetom pismu, one su svestenicke izmisljotine zato ih ne treba postovati niti mi se klanajti.
3. Biblija je obodvoje, istorijski i prorocki vodic, koja povezuje zajedno proslost, sadasnjost i buducnost.
4. Hri{}ani treba da se mole Bogu bez ijednog ljudskog posrednika kao {to su sve{tenici ili sveci. Sveto pismo se mo`e razumeti bez pomo}i sve{tenika.
5. Vernici treba da drze ceo Bozji zakon, Dekaloga, ukljucujuci i sedmi dan Subotu.
6. Hristova smrt je bila zrtva otkupljenja za grehe svih ljudi
7. Ljudsko bice je monisticko (nemoze se razdvojiti), a nije dualisticko stvorenje. Ne postoji tako nesto da dusa prezivi telo, dusa nije besmrtna.
8. Svaka osoba je slobodna da izabere i sprovodi u zivot ono sta veruje. Sloboda savesti je neophodna u pitanju vere i zivota.
9. Prava religija i nauka nisu suprotne jedna drugoj.

Posto je reformni pokret u Rusiji sve vise osvajao teren, pravoslavno svestenstvo videlo je u njemu velikog neprijatelja njihovom ugledu i moci i odlucilo po svakoj ceni ucini sve sto moze da ugusi reformu. Za postizanje ovih ciljeva neprijatelji su korisdtili intrige i politiku. Posle smrti svoje supruge, Ivan III ozenio je Zoeu (Sofiju) necakinju bizantijskog imperatora, koja je bila naklonjena katolicizmu.

Pravoslavna inkvizicija
U Moskvi se sastao sinod Pravoslavne crkve i pristalice reforme proglasio za "judajisticku jeres", koju je anatemisao. Ova anatema nije uticala na narod i pokret je nastavio da napreduje.
Sofija je planirala da njen sin Vasilije nasledi presto Ivana III, ali smetao joj je carev unuk Dimitrije koga je reformni pokret podupirao, zato je ona postala glavni neprijatelj pokreta.

Godine 1497. Vasilije, Sofijin sin, pobunio se protiv cara i pokusao silom da uzme presto, ali nije uspeo. Godine 1497. car je najavio svoga unuka Dimitrija za naslednika ruskog prestola i postavio ga za cara. Sofija je uticala na cara tako da je 1502. Vasilije bio proglasen za nasledika prestola. Dimitrije i njegova majka Helena baceni su u zatvor, i kada je Ivan III umtro, oboje su bili ubijeni.

Decembra 27. 1504. Moskva je bila svedok prvog inkvizitorskog spaljivana u Rusiji. Ivan Kuritsin, Dimitrije Konoplijev, Ivan Maksimov, i drugi na Crvenom trgu stavljeni su u drvene kaveze i zivi spaljeni.

Stari Ivan III, njegov sin car Vasiljije, Metropolit Simeon, drugi episkopi i ceo crkveni sinod okrivili su ih za "judaiziranje" i osudili ih na smrt. Iste zime, Ivan Rukavov, arhimandrit Jerevskog manastira, Kasijani i njegov brat Ivan, Gridia Levasnia, Dimitrije Pustoselov, i drugi "jeretici" bili su spaljeni zvog svoje vere. Ovi ljudi za vreme ustolicenja Dimitrije za cara bili su desna ruka caru, a bili su prisitnio i na Vasilijevom sudjenju, a sada su osudjeni kao kriminalci samo zbog svoje vere. I posle ovih ubistava uglednih ljude reformnog pokreta, reforma je i dalje imala svoje pristalice u narodu. Godine 1511. car Vasilije je bio primoran da pojaca progonstva ili bi pokret unistiti Pravoslavnu crkvu u Rusiji. Tako je refiormini pokret bio zbrisan na Kremlju, a Sofijini pomocnici triumfovali su.

Iako je reforma bila unistrena, ipak je 1551. sinod Pravsolavne crkve u kom je ucestvovalo 100 vodecih ljudi Crkve, usvojio zakljucak, koji do dan danas nije ponisten u Ruskoj Pravoslavnoj crkv. Ovaj zakljucak istice da ljudi pored praznovanja nedelje, mogu takodje da imaju bogosluzenja i u Subotu.14
Da su pravoslavni u Rusiji celim srcem prigrlili reformu i uskladili svoj zivot i verovanje sa Svetim pismo, u skladu sa Bozjim zakonom, verovatno ne bi postali zrtve ateizma u 20. veku.

Objasnjena i reference
1. Servitsky, "Opyt Issledovaniia Novgordskih Eretikov, ili ‘Zhidovstvuiushchih'" [Conclusion on the Research about the Heretics, or the "Judaizers" from Novgorod], Pravoslavnoe Obozrenie (Moscow: July 1862), pp. 303-304.
2. A. I. Klibanov, History of Religious Sectarianism in Russia (1860-1917), E. Dunn, tr.; S. P. Dunn, ed. (Oxford: Pergamon Press, 1982), p. 39.
3. E. H. Broadbent, The Pilgrim Church (New York: Fleming H. Revell Company, 1955), p. 323.
4. Oleg Zhigankov, Eretiki, ili Liudi, Operedivshie Vremia [Heretics or Christians Ahead of Their Time?] (Zaoksky, Russia: Istochnik Zhizni, 1996), p. 28.
5. V. L. Ianin, Novgorodskie Posadniki [The Rulers of Novgorod] (Moscow: Moskovsky Gosudarstvenyi Universitet, 1962), p. 387.
6. Buganov and Bogdanov, The Rebels in the Russian Orthodox Church (Moscow: Politizdat, 1991), pp. 19-31.
7. Ibid., pp. 19-65.
8. V. Botsianovsky, "Russkie Volnodumtsy" [Russian Free-Thinkers], Novoe Slovo (St. Petersburg, 1896) 12:171.
9. Buganov and Bogdanov, p. 48.
10. A. I. Sobolevsky, Logika Zhidovstvuiushchih i Taina Tainyh [The Logic of the Judaizers and the Mystery of Mysteries] (St. Petersburg, 1899).
11. I. Volozky, The Instructor (Moscow, 1994), pp. 44-45.
12. A popular place of assembly in a city—somewhat like the Greek city square—where citizens gathered to discuss important matters like war, peace, choosing a ruler or a bishop, and other questions.
13. Pskovskaia I Letopis', 1468-1470 [The Chronicles of Pskov, I: Years 1468-1470].
14. D. E. Kozhachnikov, ed., Stoglav [One-Hundred-Head Council] (St. Petersburg: Tipografiia Imperatorskoi Akademy Nauk, 1863), pp. 270, 271.
-------------------------------------------------------------------------------------------------------------------------------------------------------------------------------------

Glasnik. · 01.12.2012. u 17:51

1, andjeo i vest

Prva vest andjela sadrzi poziv da se ljudi poklone onome koji je ste stvorio?
Pa zar to ne cine milinoski hriscani?
Tu je rec o suboti.
Samo tako se ljudi klanjaju Bogu kao stvoritelju kaze Bilija.
2.Mo 20:11 Jer je za šest dana stvorio Gospod nebo i zemlju, more i šta je god u njima; a u sedmi dan počinu; zato je blagoslovio Gospod dan od odmora i posvetio ga.
Off 14:7 I govoraše velikim glasom: Bojte se Boga, i podajte Mu slavu, jer dodje čas suda Njegovog; i poklonite se Onome koji je stvorio nebo i zemlju i more i izvore vodene.

2.andjeo i vest.

Vavilon je otpala crkva i sve koje slede njenu nauku i sjedine se sa njome.
Tokom istorije Izvornog hriscanstva u crkve su se uvukle tolike zblude u ucenja . neznabostva, otpada i novotarije.
Koje ponizavaju Boga i navode ljude na greh.
U tome prednjaci ktolicka crkva.
Ona ce skupiti na kraju sve te crkve pod svoje...
Bog poziva ljude da izadju iz tih otpalih crkava a pogotovo kada one budu ujedinjene sto vec i jesu:
Off 18:4 I čuh glas drugi s neba koji govori: Izidjite iz nje, narode moj, da se ne pomešate u grehe njene, i da vam ne naude zla njena.
2.Kor 6:17 Zato izidjite izmedju njih i odvojte se, govori Gospod, i ne dohvatajte se do nečistote, i ja ću vas primiti,
Adventisti su poslusali ovaj poziv i ovu vest.
KaKO BI JE ONI UPUCIVALID RUGIMA A SAMI NISU POSLUSALI?

3. anjdeo i vest.

Je poziv na stvari koje se vec dogadjaju ali ce se naveliko dogadjati u skoroj buducnosti i mnogo skorije nego sto mislimo.

Ljudi se poklanjaju zveri a to je covek kako bozja rec kaze.

18 Ovde je mudrost. Ko ima um neka izračuna broj zveri: jer je broj čovekov i broj njen šest stotina i šezdeset i šest.

To je papstvo i papa.

Pravi cilj papstva je da ujedini sve crkve pod svoje rukovodstvo sa nameromd a priznaju vrhovnu vlast pape.

SVETO PISMO I PRAKSA POKAZUJE DA CE ONI BITI FLEKSIBILNI U TOME.

Neces ti morati da postanes katoli.

Ti ostajes dalje pravoslvac ili musliman , budista itd.

Vazno je da u odredjenoj meri koja je tebi moguca priznas vrhovnost papi.

Bozja rec kaze da ce neki primiti zig na celima neki na ruci...

Off 13:16 I učini sve, male i velike, bogate i siromašne, slobodnjake i robove, te im dade žig na desnoj ruci njihovoj ili na čelima njihovim,

Oni koji prime zig na celu su direktni podanici.
Ostali na ruci nisu direktni ali su priznali iz nekog razloga i uslove.

DA LI CE BITI ONIH KOJI CE ODBITI?

Da bice ih, najverovatnije pojedinci ne ustanoive ili organizacije

16 I učini sve, male i velike, bogate i siromašne, slobodnjake i robove, te im dade žig na desnoj ruci njihovoj ili na čelima njihovim,
17 Da niko ne može ni kupiti ni prodati, osim ko ima žig, ili ime zveri, ili broj imena njenog.
18 Ovde je mudrost. Ko ima um neka izračuna broj zveri: jer je broj čovekov i broj njen šest stotina i šezdeset i šest.

ONIC E BITI PRISILJAVANI KAO STO VIDIMO EMBARGO KOJI JE SRBIMA DOBRO POZNAT...

DA LI CE SE SVI POKLONITI?

NECE:

Off 20:4 I videh prestole, i sedjahu na njima, i dade im se sud, i duše isečenih za svedočanstvo Isusovo i za reč Božiju, koji se ne pokloniše zveri ni ikoni njenoj, i ne primiše žig na čelima svojim i ruci svojoj; i oživeše i carovaše s Hristom hiljadu godina.

---------------------------------------------------------------------------

Glasnik. · 01.12.2012. u 17:57

POREKLO I RAZVITAK PAPSKE MOCI

Izgleda da neki ovde misle da je papstvo iznenada tek u 6. veku dobilo svoju vlast i postalo vrhona sila
nad Crkvom i nad carevima, ali takav zakljucaak je pogresan.

Papstvo se postepeno uzdizalo. Od samog pocetka posle apostola rimski biskup je zahtevao
da mu se prizna prvo mesto iznad drugih episkopa. Ovo je postalo uocljivo od 2, veka.
"Od kraja drugoga veka, kada se linija rimskog biskopa jasnije pokazala, jer je vec tada poceo da
izjavljuje da je on naslednik Sv. Petra; i u licnosti biskupa Viktora primetio se agresivni duh,
sto ce pokazati veliku razliku rimske stolice u poslednjim vekovima." BC Vol 9, p. 677.

Prenosenjem carske stolice iz Rima u Konstantinopolj, car Konstantin je s jedne strane naneo stetu papstvu,
jer je pod njegovim uticajem 451. godine Kalcedonski sabor 28. kanonom izjednaci carigrsdkog patrijarha sa
rimskim biskupom, ali rimski biskup Leon nije hteo da podpise taj kanon.
Od tada je rimski biskup smatrao seme na mestu Cezara i postao najuzviseniji covek na Zapadu.

Papa je sebi prisvojio pravo da moze da objasni, izmeni ili protumaci i Bozji zakon. Koncil je 373, u zakljucku broj 3. zakljucio:
"Papa moze da menja Bozji zakon, jer njegova vlast nije od coveka, nego od Boga i on sluzi na mesto Boga na
zemlji sa punom vlascu da vezen i razdresuje ovce." Isto, p. 680.

"Mi odredjujemo da Sveta Apostolska Stolica i rimski Ponrifik je naslednik blagoslovenog Petra, princa apostola,
i pravi namesnik Isusa Hrista, glava cele Crkve i otac svih hriscanskih ucitelja, i da je njemu u blazenom Petru data
potpuna vlast da hrani, vlada i upravlja celom Crkvom, kao sto to nalazu i zakljucci ekumesnikh sabora i sveti kanoni." Isto, str, 680.

"Tako, papa je krunisan sa trostrukom krunom, kao car neba i zemlje i podzemlja. " Isto, str. 680.

"Papa je hteo da postane glava i Istocne crkve, i to uvek na osnovu tvrdnje, da je njegov predhodnik
Petar dobio od Hrista vlast nad celom Crkvom, i da svi ostali episkopi, incluzive i istocni patrijarsi, moraju
u njemu gledati svoj centar, svog sudiju i svog poglavicu."
Jevsevije Popovic, Opca crkvena istorija Vol 1. str. 736.

Da ne bi neko pomislio da sa branilac papstva i njegove vlasti, budiute uvereni da to nisam,
niti se slazem sa zahtevima papstva i njegovog nastojanja da vlada Carkvom i svetom.

Medjutim, cinjenica je, da je papin uticaj bio veliki jos od 2. veka i da je njegova vlast postepeno rasla.
I kao sto to katolici izjavljuju, da je njemu dato pravo da menja, objasjava i tumaci i Bozji zakon.
Varaju se oni koji misle da rimski biskup nije imao nikakvog uticaja i udela u uspostavljanju nedelje.
---------------------------------------------------------------------------------------------------------------------------------------------------------------------------------

Glasnik. · 01.12.2012. u 18:00

POREKLO NEDELJE:

Ranije promene koje je car Konstantin ucinio s pomocu crkvenoga zakona 386. godine. Bile su jos stroze po ostrene i svuda civilni poslovi svake vrste, nedeljom su bili strogo zabranjeni.
genral Histry of Cristian religion and church, vol, 2, p.300, by dr. A neander.)

-----------------------------------------------------------------------------------------------------------------------------------------------------------------------------------------------------------------

Glasnik. · 01.12.2012. u 18:01

POREKLO NEDELJE:

Komentar kardinala Gibonsa o nedelji:

Povodom svetske izlozbe koija se odrzala u Americi 1893 godine.
Rimska crkva je dobila zgodnu priliku da ucutka svoje napadace i to pitanjem:

Zasto protestanti i ostali svetkuju nedelju?

U to vreme su protenstanske vodje podigle svoj protest, zasto se izlozba odrzava nedeljom?
Oni su apelirali na koingres, da zabrani otvaranje izlozbe nedeljom.
Tako su se protestanti pokzali braniteljima nedelje koju je posvetila Rimska crkva.

Tada je kardinal Gibbons u Catholic Mirorru, koji je sluzbeni organ Rimokatoilicke crkve u Americi, opisao veliku neskladnost vere i ucenja protenstanskih crkava.
Ovako je Gibbons rekao:

ZASTO PROTESTANTI SVETKUJU NEDELJU?
NEDELJA JE PRAVI POTOMAK KATOLICKE CRKVE. PRISVAJANJE NEDELJE OD PROTESTANATA SVEDOCI OVIM, DA JE TO NEOSNOVANO, PROTIVZAKONITO I POGUBNO.
---------------------------------------------------------------------------------------------------------------------------------------------------------------------------------------------------

Glasnik. · 01.12.2012. u 18:02

POREKLO NEDELJE:

Katolicki nadbiskup T. Engriht je zeleo da dokaze ljudima da autoritet nedelje lezi u katzolickoj crkvi ne u bibliji.
Pa se desilos ledece:

Jedan covek je hteo da se osvedoci da li je istina da je nadbiskup Enright licno izjavio i dao ponudu, od 1000 dolara. ovde je prevod tog pisma.

Dragi prijatelju.
ja sam ponudio i jos uvek nudim 1000 $ bilo kome ko bi mi mogao dokazati samo iz svetog Pisma da ja trebam svetkovati nedelju i da bi to bio grozan greh ako ne cinim.
Katolicka crkva je nacinila zakon kojim nas obavezuje da svetkujemo nedelju.
Ovaj zakon crkva je nacinili mnogo kasnije od tog vremena kada je Sveto pismo bilo pisano. Zbog toga, spomenuti zakon ne psotoji u svetome Pismu.
Katolicka crkva nije samo ukinula subotu nego i sve druge jevrjeske praznike.
Molite se i proucavajte.
Bicu uvek radostan da vam pomognem dokle god trazite sitinu.

Sa postovanjem.

T. Enright.

Gibbonsov Epilog strana 330.---
--------------------------------------------------------------------------------------------------------------------------------------------------------------------

Glasnik. · 01.12.2012. u 18:02

POREKLO NEDELJE:

KARDINAL GIBBONS KOJI JE SEDMI A KOJI RPOVI DAN:

Gospdin jAkov Twist je licno hteo da se osvedoci da li je Katolicka crkva stvarno ucinila tu promenu u bozjem zakonu.
On se pismeno obratio Gibbonsu.

Ovde se vidi odgovor kardinala Gibbonsa.

Gospodinu Jakovu Twistu.
Terre Houte

Dragi gospodine!
Na vase pismo u kojem vi pitate
1.je li subota sedmi dan po Svetom pismu i prema deset zapovesti?
Ja odgvoaram, jeste.
2. je li NEdelja prvi dan sedmice i jeli crkva promenila sedmi dan subotu na nedelju prvi dan -sedmice?
Ja dogvoaram jeste.
3. Je li Spasitelj Isus promenio dan?
Ja odgvoaram nije.

Vasi odani.

J.kardinal Gibbons.

Gibbonsov Epilog strana 330.
--------------------------------------------------------------------------------------------------------------------------------------------------------------------------------------------

Glasnik. · 01.12.2012. u 18:03

POREKLO NEDELJE:

Pitenje: Koji je dan odmora sabat?
Odgvor: sedmi dan nasa subota.
Pitanje: da li drzite sabat?
Odgvor: ne mi svetkujemo dan gospodnji.
Pitanje: koji je to dan?
Odgvor?
Prvi dan nedelje.
Pitanje: Ko ga je promeniuo?
Odgvor: katolicka crkva.

Anabrident of the christian doctrine by, henry Tuberville, p. 58.

Pitanje: Kako dokazujete da crkva ima moc da uspostavlja praznike i svete dane?
Odgvor: pa upravo cinom promene subote u nedelju koju protestanti slede i na taj nacin potpuno se suprostavljaju sebi sto stzogo drze nedelju, a krse vecinske propise koje je crkva uspostavila.
Pitanje: kako to dokazujete?
Odgvor: zato jer oni svetkuju nedelju, priznaju crkvenu moc da zapoveda praznike i da se svrstavju pod greh.

Komentar nadbiskupa vrhbosanskog Dr Ivana Evandjeliste Sarica.
Sveto pismoSstarog i novog zaveta izdala akademija Ragina Apostorum, sarajevo 1942. strana 16.
---------------------------------------------------------------------------------------------------------------------------------------------------------------------------------------------------

Glasnik. · 01.12.2012. u 18:06

Etymology

For more details on this topic, see Sabbath etymology.

The word Shabbat derives from the Hebrew verb shavat. Although frequently translated as "rest" (noun or verb), another accurate translation of these words is "ceasing [from work]", as resting is not necessarily denoted. The related modern Hebrew word shevita, (labor strike), has the same implication of active rather than passive abstinence from work. The notion of active cessation from labor is also regarded as more consistent with an omnipotent God's activity on the seventh day of Creation according to Genesis

Umesto da ti ja to kazem, neka ti to objasni tvoj brat pravoslavac:

"Sabat (jevrejski schabbath) znaci SUBOTA". Vujaklija, Leksikon srpskih reci i izraza str. l089

Dakle etimoloski sabat je subota sedmi dan u sedbici koji je Bog blagoslovio i posvetio.

------------------------------------------------------------------------------------------------------------------------------------------------------------------------------

Glasnik. · 01.12.2012. u 18:06

POREKLO NEDELJE:

Ta ista nepopustljiva odanost starom bogu svetlosti ostavila je svoj trag, sve do nasega vremena, na jednoj od svetih i opstih hriscanskih ustanova. Staro neznabozacko ime dies solis ili Sunday (nedelja) za sedmicni hriscanski sedmicni praznik je zadrzano u velikoj meri radi ujedinjenja neznabozaca i hriscana, iz razloga jer je Konstantin preporucio prvi dan sedmice svojim sledbenicima- neznaboscima i hriscanima kao casni dan sunca.
To je bio njegov nacin da bi ujedinio neslozne religije svojega carstva jednom zjednickom ustanovom.
History of the Eastern Church, p. 193.)

Car Konstantin osnivac je gradjanskog praznovanja nedelje.
Tako je svetkovanje nedelje u (rimskoj) crkvi moglo jedino postati univerzalno i dobro utvrdjeno... Hriscani su kao i neznabhosci bili navikli na svoje svetkovine.
Konstantin je uciniuo da njihov odmor dolazi u isto vreme, i on je izabrao nedelju.
(History of the Christian Church, vol. III, p.p. 379-380.by Philip Schaf.)
----------------------------------------------------------------------------------------------------------------------------------------------------------------

Glasnik. · 01.12.2012. u 18:07

POREKLO NEDELJE:

Prvi zakon o svetkovanu nedelje izdao je Car Konstantin.
On je naredio 321 godine da svi gradjanski i obrtnicki poslovi prestanu u gradovima, ali je poljoprivredni posao dopustio.
Ipak tu naredbu da se nedeljom ne radi, niko nije smatrao da se temelji na trecoj zapovesti (o danu domora) sve do kraja 6 veka. od tog vremena malo po malo postala je nauka crkve.
Tako su crkveni ucitelji, ili biskupi sa rimskim papom, njihovim prevoditeljem i zamenikom Hristovim, preneli subotu Staroga zaveta njenu slavu u svetost na prvi dan endelje.
Biskup Skat Rordam: Report of the Second ECClesiastical Meetings in Copenhage, Sept 13-15, 1887, p. Taaning, p.p. 40-41.

Nedelja je katolicka ustanova..
zahtevi svetkovanja nedelje mogu se zastiti samo nacelima katolicke crkve.
Od pocetka pa do kraja svetog pisma ne postoji nijedan stih, koji ovlascuje prenos sedmicnog dana Bogusluzenja od sedmog dana sedmice na prvi dan sedmice.
I gle, celi civilizovani svet klanja se u odanoj poslusnosti neredbi Katolicke crkve.
(Archbishop T. Enright, in American Sentinel, p. 173 Kansas City, mo)
----------------------------------------------------------------------------------------------------------------------------------------------------------------------------

Glasnik. · 01.12.2012. u 18:08

U Bibliji zapisani su razni zakoni isto kao sto ih i mi danas imamo u Crkvi i Drzavi.

Ovo su te vrste zakona:

1. Dekalog. Bog ga je napisao na kamenim plocama i cuvan je u Kovcegu zaveta. 2. Mojsijeva 20,1-17.
To se zove i moralni zakon koji je merilo Bozje pravde na sudu. Taj zakon je vecan kao i njegov Zakonodavac.

2.Obredni zakon. Taj zakon obuhvata propise o svestenstvu i njihovim odezdama, bogosluzneju, zrtvama, hram i opremi koja mu pripada itd. Ovi propisi su zapisani u 3. Mojsijevoj od 1-9. poglavlja.
Taj zakon Mojsije je napisao u knjigu i on nije cuvan u Kovcegu zaveta za plocasma Zakona, nego odvojeno, napolju pored Kovcega.
Tako i svaka hriscanaka crkvga danas ima svoje verske propise za soje svestenstvo i sistem bogosluzenja.
Jevrejski obredni zakon nasao je svoje ispunjenje u Hristovoj zrtvi, tako danas ni Jeverji ne prinose zrtve.

3. Gtadjanski zakon. Posto je Izrailj u ono vreme bio i nova drzava, ali bez pravnika i postojeceg sudskom sistema, zato su dobili i gradjanske propise.
Ovaj zakon nalazi se u 2. Mojsijevoj 21. 22. poglavlju.
Danas o tom zakonu vodi brigu drzava. On nije ukinut samo moze biti drugacije izrazen i rasclanjen. Po tom zakonu i dnas prestupnik odlazi u zatvor ili placa kaznu.

4. Zakon o zdravlju nalazi se u 3. Mojsijevoj og 11-15. poglavlja.
Ni taj zakon nije ukinut. Svaka zemlja ima svoj zakon o zdravlju. Taj zakon regulise ceo zdravsteni sistem.
Ne smes u restoranu imati skladiste hemijskih otrova. Ako se razbolis od zarazne bolesi po tom zakonu ides u karantin, izolaciju

Posto se svi ti zakoni nalaze u Pet knjiga Mojsijevih zato se i zbir tih knjiga naziva Tora, sto znaci knjiga zakona.
Mi bismo danas rekli svi ti zakoni su deo pravnog sistema.
--------------------------------------------------------------------------------------------------------------------------------------------------------------------------------------------

Glasnik. · 06.01.2013. u 17:41

Isus nije rođen 7. januara a ni 25 decembra.

Evo zanimljivog dokaza o tome kada je rođen Isus, što svakako nije moglo da bude zimi! Kada je Božji Sin došao na svet, evo šta se dešavalo: „A u istom tom kraju pastiri su noćivali pod vedrim nebom stražareći kod svoga stada“ (Jevanđelje po Luci 2:8). Ovo nikako nije moglo da se događa u decembru ili januaru pošto su pastiri u Palestini silazili sa planine najkasnije do prve polovine oktobra i zatvarali ovce zbog hladne kišne sezone koja nastupa u drugoj polovini tog meseca. Primetićete da sama Biblija (u Pesmi nad pesmama 2:11 i Knjizi Jezdrinoj 10:9,13) dokazuje da zima u Palestini donosi kišu, zbog čega je sasvim izvesna nemogućnost da pastiri spavaju na otvorenom u decembru ili januaru. Tadašnji Jevreji su obično u rano proleće izgonili ovce u polja i pustinje, u vreme pred Pashu (Pesah) i tamo bi ih ostavljali do prvih kiša, piše Adam Klark u V tomu svojih komentara (strana 386). U nastavku teksta autor dodaje: „Dok su boravili u polju, pastiri bi danonoćno stražarili pokraj svojih stada. S početkom prve kiše u rani mesec Marhešvan, a to su oktobar i novembar po našem kalendaru (pošto ovaj mesec počinje sredinom našeg oktobra), nalazimo da pastiri u to vreme čuvaju ovce na poljima tokom celog leta. Pa, budući da se tada još nisu bili vratili kući, argument da te godine oktobar još nije bio počeo samo je puka pretpostavka, kao i to da je naš Gospod rođen 25. decembra, kada na poljima nije bilo jedne jedine ovce; takođe je isključena mogućnost da je Isus rođen posle septembra budući da su ovce još uvek bile na otvorenom, i to noću. Na osnovu toga treba odbaciti pretpostavku da je Isus rođen u mesecu decembru. Hronologija nam ukazuje na činjenicu da su te noći ovce stajale na otvorenom.“ Svaka enciklopedija i druga literatura od autoriteta tvrdi da Hristos nije rođen 25. decembra. Katolička enciklopedija otvoreno govori o tome. Tačan datum Hristovog rođenja uopšte nije poznat, što priznaje svaki merodavni autoritet u svetu, mada bih vam, kada bi ovde bilo mesta, ukazao na stihove u Svetom Pismu koji, ako ništa drugo, daju čvrste osnove za tvrdnju da je Hristos rođen rane jeseni, verovatno u mesecu septembru – približno šest meseci nakon biblijskog praznika Pashe.

1 Da je Bog želeo da se pridržavamo i proslavljamo Hristovo rođenje, On ne bi od nas u potpunosti sakrio tačan datum Njegovog rođenja.

Enciklopedije kažu… Ni u Novom Zavetu, niti bilo gde drugde u Bibliji ne postoji ijedna reč o tome da treba držati Božić. Vođeni nadahnutim učenjima apostola Petra, Pavla i drugih, hrišćani u prvom veku nikada nisu proslavljali Božić. Nijedan biblijski autoritet ne nalaže svetkovanje tog praznika, ma kako to čudno izgledalo. Odakle nam onda takav običaj? Budući da je Božić dospeo u naše krajeve preko Rimokatoličke crkve, proverićemo šta kaže enciklopedija koju je objavila ta crkva. Pod odrednicom „Božić“ stoji sledeće: „Božića nema među praznicima najranije hrišćanske Crkve. Prvi dokazi o postojanju te svetkovine potiču iz Egipta. Paganski običaji vezani za mesec januar podsećaju na Božić.“ U nastavku teksta priznaje se istina da „u Svetom Pismu samo grešnici slave svoj rođendan, dok sveci to ne čine.“ Enciklopedija Britanika tvrdi: „Božić nije postojao među ranijim praznicima u crkvi…” Dakle, taj praznik nije uspostavio Isus Hristos, apostoli ili neki drugi biblijski autoritet, već je on tek kasnije odabran iz paganskih običaja i uveden u hrišćansku religiju. Enciklopedija Amerikana kaže: „Prema mnogim izvorima Božić se nije slavio u prvim vekovima hrišćanske crkve pošto se u hrišćanstvu uobičajilo proslavljanje smrti istaknutih ličnosti, a ne njihovog rođenja…” („sveta večera,“ ustanovljena u Novom Zavetu, predstavlja spomen na Hristovu smrt). „…Tek u četvrtom veku uspostavljen je ovaj praznik u znak sećanja na taj događaj (Hristovo rođenje). Pošto se nije pouzdano znalo koji je datum rođenja Isusa Hrista, Crkva u zapadnom Rimskom Carstvu je u petom veku naredila da se Božić zauvek proslavlja na dan starog rimskog festivalaBaby Jesus posvećenog rođenju Sola!“ Kako je taj paganski običaj dospeo u Crkvu? Obratite sada pažnju! Gore priznati istorijski izvori tvrde da tokom prvih dvesta-trista godina hrišćanske crkve hrišćani nisu držali Božić! Tek negde u četvrtom veku naše ere taj praznik prodire na Zapad, tačnije u Rimsku crkvu da bi tek u petom veku ta crkva naredila da se Božić slavi kao zvaničan „hrišćanski“ praznik! Dakle, kako se jedan takav bezbožan običaj uvukao u takozvano hrišćanstvo? Šaf-Hercogova enciklopedija, u svom tekstu koji nosi naslov „Božić,“ daje jedno dobro objašnjenje o tome kako se odvijao taj proces: „Ne može se precizno odrediti koliko je datum ovog praznika zavisio od najkraćeg dana u godini i paganskog festivala Brumalije (25. decembar), koji pada odmah nakon Saturnalija (17-24. Decembar), kada se proslavljao dolazak „novog sunca.“ Paganski festivali – Saturnalija i Brumalija – bili su isuviše duboko ukorenjeni u narodne običaje da bi se za njih moglo reći da su nastali pod uticajem hrišćanstva… Paganski festival koji se proslavljao orgijama i razuzdanim veseljem bio je toliko popularan, da je hrišćanima bilo drago što su pronašli izgovor da, uz neke manje promene u duhu i načinu svog slavlja, nastave da ga drže. Hrišćanski propovednici na Zapadu i Bliskom istoku protestovali su protiv nedolične ispraznosti kojom se proslavljalo rođenje Hristovo. Hrišćani u Mesopotamiji su optužili svoju braću na Zapadu za idolatriju i obožavanje sunca pošto su ovi prihvatali taj paganski festival kao hrišćanski praznik.“ Ne zaboravite da je rimski svet po svojoj prirodi paganski. Pre četvrtog veka naše ere broj hrišćana u Rimskom Carstvu bio je mali. No, iako se njihov broj povećavao, hrišćani su neprestano bili izloženi progonu od strane Rimske vlade i rimskih pagana. Međutim u četvrtom veku na rimski presto dolazi car Konstantin, koji ispoveda hrišćanstvo. On stavlja hrišćansku religiju u istu zakonsku kategoriju sa paganizmom i tada stotine hiljada ljudi u rimskoj civilizaciji počinje da prihvata takvo popularno hrišćanstvo. Ali ne treba zaboraviti da su ljudi u rimskom svetu rasli sa paganskim običajima u kojima centralno mesto zauzima idolopoklonički festival koji se održava 25. decembra. Svake godine ljudi su se tog dana veselili u naročitom prazničnom raspoloženju i duhu, pa budući da je ta svetkovina bila „pravo“ uživanje, ljudi nisu želeli da je se odreknu! Šaf- Hercogova Enciklopedija objašnjava i to da je Konstantin u četvrtom veku zvanično priznao nedelju kao hrišćanski dan odmora (na engleskom „SUNday”, odnosno „dan sunca“). Stoga su pagani, koji se već tada masovno okreću „hrišćanstvu,“ primili taj dan paganskog obožavanja sunca i uticaj manihejstva (teorije koja identifikuje Sina Božijeg kao fizičko sunce), što im je poslužilo kao izgovor da svoj paganski festival – 25. decembar (datum rođenja boga sunca) – proglase danom rođenja Sina Božijeg. Tako je Božić dospeo u naše takozvano hrišćanstvo! Taj praznik se može zvati bilo kojim imenom, ali on i dalje ostaje taj stari paganski festival u kome se obožava sunce, a jedino što se promenilo je ime kojim ga danas zovemo! Zeca možete nazvati „lavom,“ ali on će i dalje ostati samo običan zec. Još jedan citat iz Britanike: „Moguće je da su još 354. godine izvesni Latini prebacili datum sa 6. januara na 25. decembar, kada pada praznik u čast boga Mitre ili rođenja nepobedivog SUNCA. Sirijci i Jermeni ostali su verni 6. januaru, optužujući Rimljane da su obožavaoci sunca i idolopoklonici, utvrdivši da je praznik na dan 25. decembra izmišljotina Cerintovih učenika.“

1 Detaljno objašnjenje biblijskih tekstova iz kojih se može ustanoviti približan datum Hristovog rođenja možete pogledati na sledećoj adresi: http://www.new-life.net/chrtms10.htm

Bog je namerno sakrio datum Hristovog rođenja da ne bi ljudima davao povoda za idolatriju povezanu sa astrologijom i slavljenje

http://www.istina.us/?p=924
-------------------------------------------------------------------------------------------------------------------------------------------------------------------------------------------------------------------------------------------------------

Glasnik. · 14.01.2013. u 10:21

STARAC KLEOPA SVESTENIK, VIDI SATANU KAKO SEDA NA BOZJI PRESTO:

----------------------------------------------------------------------------------------------------------------------------------------------------

Glasnik. · 03.02.2013. u 20:25

NA OVAKAV NACIN SE NEKADA U BIBLIJI RPEVODI NEKI TEKST SA JEVREJSKOG ILI GRCKOG NA DRUGE JEZIKE BUKVALNO, PA NEKI STVARAJU UCENJA I DOGME OD TOGA NE UZIMAJUCI OVO U OBZIR:

Kako prevesti „spava ko zaklan”?

Prevodioci na mukama - kako strancima objasniti izraze „spava ko zaklan”, „jaje na oko”, „pljuniti otac”, „pala mu sekira u med”...

Prevođenje fraza sa stranih jezika na naš može biti problematično čak i za vrsne poznavaoce određenog jezika, međutim, ništa lakše nije ni onima koji imaju tu (ne)sreću da književna dela domaćih autora prevode na neke druge jezike, pišu banjalučke „Nezavisne novine”.

Svojevremeno je jedan od najpoznatijih književnika sa ovih prostora Momo Kapor u javnosti obznanio kako mu se jedan od prevodilaca iz Amerike javio povodom „nerazumljivih” fraza.

„U vašoj priči, koju upravo prevodim, postoje neki nejasni izrazi, pa vas molim da mi ih objasnite. Pišete da je to koštalo kao ´kajgana svetog Petra´. Odakle znate da je sveti Petar jeo omlete? Ako je, pak, jeo, koliko je mogla da košta ta kajgana kada je toliko skupa, od koliko jaja, u kojoj valuti je plaćena? Da li bih taj izraz mogao da prevedem kao: ´St. Peter´s scrambled eggs´”, bila su samo neka od pitanja koja je prevodilac tada uputio Kaporu.

Isti je imao i problem sa prevođenjem nama svima dobro poznatog izraza „jaje na oko”.

„Šta je to ´egg on eye´, zašto bi neko stavio jaje na oko, da se, možda, kod vas očna oboljenja ne leče jajima”, pitao se prevodilac Kaporovog dela.

Poznati književnik Stevan Tontić pojašnjava da je činjenica da se mnoštvo reči ne može bukvalno prevesti, te da iz tog razloga nekada mogu da se dese smešni i na kraju netačni prevodi.

„Nama je dobro poznat izraz ´špansko selo´, kada govorimo o nečem potpuno nepoznatom, međutim, kada taj izraz prevedete na nemački, u prevodu postoji izraz po kojem ova krilatica dobija značenje češko selo i takvih izraza je mnoštvo”, kazao je Tontić.

Kada nastanu problemi takve vrste, svakako je neophodno kontaktirati s autorom, kako bi pojasnio značenje i kako bi se pronašla reč ili izraz koji imaju analogno značenje. Stranim prevodiocima nije jasno ni šta znači izraz „pljunuti otac”, ali i kako je, uopšte, moguće da nekome „padne sekira u med”. Kapor je svojevremeno navodio da je sa izrazom „spava k´o zaklan”, imao najviše neprilika.

„Kako prevesti na civilizovani jezik da neko tako dobro i slatko spava, kao da su ga preklali? Da li smo se kroz istoriju toliko dugo klali da nam je pokolj već ušao u metaforične snove”, zapitao se Kapor.

Banjalučki književnik Predrag Bjelošević, čija su dela prevedena na mnoge svetske jezike, ali koji i sam radi prevode, napomenuo je da nije imao problema kada je prevod njegovih poetskih i proznih dela na strane jezike u pitanju, jer ne koristi mnogo ove neobične izraze.

„Naš jezik je dosta ´tvrd´ i mislim da moramo mnogo više raditi na njegovom obogaćivanju i osvežavanju, jer sam se susretao sa problemom kako neki strani izraz prevesti na naš”, istakao je Bjelošević.

Dodaje da se desi da čovek mora mesecima da razmišlja kako bi pronašao adekvatnu reč za neki prevod.

„Takav slučaj se desio i meni prilikom jednog prevoda kada sam izveo reč ´rasnutak´, kako bih pojasnio pojam otkrovenje”, rekao je on.

Na jednom forumu koji okuplja nekolicinu domaćih prevodilaca navodi se da je najveći problem s kojim se suočavaju upravo prevod citata i fraza.

„Kod prevođenja fraza nađu se takve nijanse i zavijuci značenja da se prevodiocu zavrti u glavi. Svaka fraza bi, po našem mišljenju, mogla da se prevede na stotine različitih načina. U takvim situacijama dosta pomažu postojeći prevodi na naš jezik dela iz kog fraza potiče”, navode prevodioci na ovom forumu.

Teško ćemo ikada strancima objasniti zbog čega se neko „smeje k´o lud na brašno”, a o prevođenju naših viceva gotovo da niko ni ne razmišlja. Ipak, većina književnika i prevodilaca će se složiti da je lakše strancima da odgovore na pitanje o rečima i izrazima nego o dešavanjima na našim prostorima. (agencije)

http://www1.serbiancafe.com/lat/vesti/4/110641/kako-prevesti-spava-ko-zaklan.html

----------------------------------------------------------------------------------------------------------------------------------------------------------------------------------------

Glasnik. · 03.02.2013. u 20:37

Valter Fajt.

Ciste i neciste zivotinje u Bibliji.

Naucno objasnjenje...

---------------------------------------------------------------------------------------------------------------------------------------------

Glasnik. · 04.02.2013. u 21:03

KAKO JE NASTALA NOVA GODINA:

-------------------------------------------------------------------------------------------------------------------------

Glasnik. · 07.02.2013. u 20:09

Da li Isusu pripada carska Titula, kada nije krvno vezan sa Ocuhom Josifom i kako je Isus on Daidov potomak kada mu Josif nije bioloski Otac??

Isusov ocuh Josif je imao carsku lozu koja je poticala od cara Davida.

Po toj carskoj lozi je neko mogao da bude Car u Izrailju.

To Isusovo rodoslovlje preko Josifa je Zapisao apostol Matej sa ciljem da nam pokaze da Isus PRAVNO ima pravo na Carski presto Davidov i pravo na Titutlu cara.

Apostol Luka nam daje Isusovo KRVNO rodoslovlje preko Marije koje takodje prolazi preko Davida ali ne nosi Carsku lozu.

DA OBJASNIM:

U Judaizmu kod jevreja nema ocuh ili usvoijiti i slicno.

Kada neko prihvati neko dete za svoje, onda mu se to u Judaizmu racuna kao da je njegovo dete i on pravi Otac a ovaj njegov rodjeni sin.

STOGA TO DETE TAJ SIN, IMA SVA PRAVA KOJA MU PRIPADAJU PREKO OCA.

Mi bismo rekli preko ocuha.

Tako Isus potpuno ima pravo na Davidov carski presto i titulu cara, koja ide do Cara Davida preko Josifa, Isusovog Ocuha to jest Oca.

Medjutim da bi ta veza i krvno bila pokrivena, Isus je krvno povezan sa carem Davidom preko Marijine linije.

Tako je Isus PRAVNO Car preko Josifa a krvno povezan sa Davidom preko Marije.

I naravno celim covecanstvom.

STA JE U OVOME INTERESANTNO???

Interesantno je to da iako carska loza ide preko Josifa, niko vise preko te loze KRVNO; nebi mogao Da bude car...

JER JE BOG PROKJLEO TU LOZU ZBOG GREHA CARA (HONIJE) DA VISE NIKO NE BUDE BLAGOSLIVENI CAR PO KRVI IZ TE LOZE IAKO JE ONA CASRKA.

Jer 22:24 Kako sam ja živ, veli Gospod, da bi Honija sin Joakima cara Judinog bio prsten pečatni na desnoj ruci mojoj, i odande ću te otrgnuti.
Jer 22:25 I daću te u ruke onima koji traže dušu tvoju, i u ruke onima kojih se bojiš, u ruke Navuhodonosoru caru vavilonskom i u ruke Haldejcima.
Jer 22:26 I baciću tebe i mater tvoju koja te je rodila u zemlju tudju, gde se niste rodili, i onde ćete pomreti.
Jer 22:27 A u zemlju u koju ćete želeti da se vratite, nećete se vratiti u nju.
Jer 22:28 Je li taj čovek Honija ništav idol izlomljen? Je li sud u kome nema miline? Zašto biše isterani, on i seme njegovo, i bačeni u zemlju, koje ne poznaju?
Jer 22:29 O zemljo, zemljo, zemljo! Čuj reč Gospodnju.
Jer 22:30 Ovako veli Gospod: Zapišite da će taj čovek biti bez dece i da neće biti srećan do svog veka; i niko neće biti srećan od semena njegovog, koji bi sedeo na prestolu Davidovom i još vladao Judom.

Zar nije na ovaj nacin, savrseno tako i sacuvan presto Isusu!!!!!!!!!!!!!!!!

Isus preko te loze ipak ima pravo na presto jer, je PRAVNI SIN JOSIFOV lali ga ne kaci prokletstvo Cara HONIJE jer je Isus KRVNO, POVEZAN SA CAREM DAVIDOM PREKO MARIJINE LINIJE NE PREKO JOSIFOVE!!!!!!!

Tako je Isus pravno car, izbegnuto je prokletstvo zbog kojeg nebi imao pravo i blagoslov na presto zbog Josifove krvne linije preko prokletog cara Honije, a ipak je Isus povezan sa Davidom krvno preko druge linije, koju je nosila Marija!!!!!

ZAR OVO NIJE VELICANSTVENO...

Danas bismo rekli, bajpas...

Glasnik. · 11.02.2013. u 23:48

Glasnik. · 14.03.2013. u 21:18

SAMO JE BOG DOBAR A JELI ISUS? UCITELJU BLAGI?

Biblijski Komentar William Mackdonlad strana 311.
Luka 18.19.

Jednog dana dolazi jedan od vodecih ljudi i naziva Isusa dobrim uciteljem.
Pitajuci ga sta da ucini da bi bio spasen.
Rec dobar u nasem jeziku ne znaci nista.
Ali u izvornom jeziku, ona ima znacenje koje se koristi za Boga, u religioznom smislu 2 Mojsijeve 20.2. bog je milostiv, dobar jer se otrkio ljudima.
Isus ga prvo podseca da je samo bog dobar.
Isus ovim nije hteo da kaze da on nije Bog.
Vec je isus hteo sa time da navde ovog vodeceg coveka da sam prepozna i prizna ovu cinjenicu da je isus Bog.
Jer ako je Isus dobar, onda je on bog.
Jer je samo Bog u svojoj prirodi dobar.

Strana 113.
Matej. 19.17.

Nas Gospod je ovog coveka stavio na probu.
Posto ga je pitao. zasto me pitas o dobru?
Jedan je samo dobar. Isus nije hteo svoje Bozastvo da dovede u pitanje,
Nego je hteo da ovom covekud a priliku da sam kaze:
bas te zato zovem dobrim, jer si ti Bog.

Strana 197.
Marko 10.18.
Isus nije odbio titulu dobri ucitelj.
Nego je to upotrebio da ipsroba veru ovog coveka.
Samo Bog je dobar.
Isus je hteo da navede ovog coveka da prizna njegovo Bozanstvo.

ELBERFELDER KOMENTAR STRANA 125.

Ucitelju DOBRI. Grcka rec ( HILASKOMAI) koristi se u septaugintii i Novom zavetu u vezi sa POKLOPCEM KOVCEGA ZAVETA kojis e zvao Pomirenje.

Religiozno pismeni jevrej nije mislio na obicnu dobrotu ili milost kada je bilo reci o Bogu.

Vec krvlju poprskan poklopac pomirenja.

Pomirenja kojim je Bog pokazao svoju milost, dobrotu, oprostenja coveku i posinjenja.

1. Covek Isusu daje atribut Boga.

2. Isus mu nije rekao da ON nije blag.

3. Isus kaze, ako ja imam atribut Boga, kako sam samo ucitelj?