Raznovrsno...

Glasnik. · 28.11.2012. u 18:03

BOZJI DAN ODMORA SUBOTA U NAšIM GENIMA

Zašto se svuda u svetu praktikuje sedmicni ciklus odmora?

Zato sto nas nasi poslodavci i država voli?

Ne, zato što znaju da ono sto bi oni najviše voleli, da covek radi bez odomra ili da se redje odmara, možda jednom dva puta u mesecu, nije moguće.

Jer sve sto je izvan sedmicnog ciklusa iscrpljuje coveka i smanjuje mu učinak., i sto vise i vise radi bez odmora, učinak se sve vise i vise smanjuje i duplira. a covek razboljeva i iscrpljuje.

Oni znaju da je coveku pa i zivotinjma takođe potreban sedmicni ciklus rada i odmora da bi njegove sposobnosti i učinak bili ponovo na vrhu i da bi učinak mogao da bude konstantan.

U Francuskoj su za vreme kada su konji vukli tramvaje uveli desetodnevni ciklus odmora mesto sedmicni, pa su zivotinje bile tako iscrpljene da su stalno padale po ulicama da su ponovo vratili na sedmicni ciklus odmora zivotinja.

Ne samo za coveka već i za ZIVOTINJE vazi taj genetski ciklus odmora.

OVDE IMATE TAJ LINK KADA JE U FRANCUSKOJ PROMENJENO NA DESETODNEVNCICU NAMESTO SEDMICU Npa opet vraceno na sedmicu:
http://www.univie.ac.at/igl.geschich...nskalender.htm

2.Mo 20:10 A sedmi je dan odmor Gospodu Bogu tvom; tada nemoj raditi nijedan posao, ni ti, ni sin tvoj, ni kći tvoja, ni sluga tvoj, ni sluškinja tvoja, ni ZIVINCE TVOJE , ni stranac koji je među vratima tvojim.

5.Mo 5:14 A sedmi je dan odmor Gospodu Bogu tvom; nemoj raditi nikakav posao ni ti, ni sin tvoj ni kći tvoja, ni sluga tvoj ni sluškinja tvoja, ni VO tvoj ni MAGARAC tvoj, niti koje ZIVINCE tvoje, ni došljak koji je kod tebe, da bi se odmorio sluga tvoj i sluškinja tvoja kao i ti.

Postoje mnogi razlozi zašto covek slabi i razboljeva se a jedan je zato što en postuje ovaj ciklus.
-----------------------------------------------------------------------------------------------------------------------------------------------------------------------------------------

Glasnik. · 28.11.2012. u 18:04

Postovanjem subote šta postujemo, priznajemo?

Priznajemo Boga kao tvorca nas samih i ove planete.

8 Sećaj se dana od odmora da ga svetkuješ.
9 Šest dana radi, i svršuj sve poslove svoje.
10 A sedmi je dan odmor Gospodu Bogu tvom; tada nemoj raditi nijedan posao, ni ti, ni sin tvoj, ni kći tvoja, ni sluga tvoj, ni sluškinja tvoja, ni živinče tvoje, ni stranac koji je među vratima tvojim.
11 Jer je za šest dana stvorio Gospod nebo i zemlju, more i šta je god u njima; a u sedmi dan počinu; zato je blagoslovio Gospod dan od odmora i posvetio ga.
2 Mojsijeva 20.

Zapazite reci: zato je balgoslovio i posvetio Bog dan subotni radi stvarannja.

Njega priznajemo kao tvorca.

Off 14:7 I govoraše velikim glasom: Bojte se Boga, i podajte Mu slavu, jer dođe čas suda Njegovog; i poklonite se Onome koji je stvorio nebo i zemlju i more i izvore vodene.
Andjeo iz otrkivenja poziva na kraju istorije ovoga sveta da se ljudi poklone pred onim koji je stvorio NEBO MORE I IZVORE VODENE.

Kako da mu se poklone pa zar nema toliko hrišćana na svetu koji mu se klanjaju?

Andjeo ovde citira zapivest o suboti.

Postovanjem subote psotujemo Boga kao tvorca a to ócigledno nije slučaj kod mnogih hriuscana, kada andjeo poziva:

Off 14:7 I govoraše velikim glasom: Bojte se Boga, i podajte Mu slavu, jer dođe čas suda Njegovog; i poklonite se Onome koji je stvorio nebo i zemlju i more i izvore vodene.

2.Mo 20:11 Jer je za šest dana stvorio Gospod nebo i zemlju, more i šta je god u njima; a u sedmi dan počinu; zato je blagoslovio Gospod dan od odmora i posvetio ga.

1.Mo 1:1 U početku stvori Bog nebo i zemlju.

1.Mo 14:22 A Avram reče caru sodomskom: Dižem ruku svoju ka Gospodu Bogu Višnjem, čije je nebo i zemlja, zaklinjući se:

Ps 89:11 Tvoje je nebo i Tvoja je zemlja; Ti si sazdao vasiljenu i šta je god u njoj.

Ps 115:16 Nebo je nebo Gospodnje, a zemlju je dao sinovima čovečijim.

Jes 37:16 Gospode nad vojskama, Bože Izrailjev, koji sediš na heruvimima, Ti si sam Bog svim carstvima na zemlji, Ti si stvorio nebo i zemlju.

Jes 45:17 A Izrailja će spasti Gospod spasenjem večnim, nećete se postideti niti ćete se osramotiti doveka.

Jer 10:11 Ovako im recite: Bogovi, koji nisu načinili nebo ni zemlju, nestaće sa zemlje i ispod neba.

Jer 32:17 Ah, Gospode Gospode! Eto, Ti si stvorio nebo i zemlju silom svojom velikom i mišicom svojom podignutom; ništa nije Tebi teško.

Jer 51:48 Nebo i zemlja i sve što je u njima pevaće nad Vavilonom, jer će doći na nj sa severa zatirač, govori Gospod.

2.Kön 19:15 I pomoli se Jezekija Gospodu govoreći: Gospode Bože Izrailjev, koji sediš na heruvimima, Ti si sam, Bog svim carstvima na zemlji, Ti si stvorio nebo i zemlju,

Neh 9:6 Ti si sam Gospod; Ti si stvorio nebo, nebesa nad nebesima i svu vojsku njihovu, zemlju i sve što je na njoj, mora i sve što je u njima, i Ti oživljavaš sve to, i vojska nebeska Tebi se klanja.

----------------------------------------------------------------------------------------------------------------------------------------------------------------------------------------------------------------------------------------------------------------------------------------------------

Glasnik. · 28.11.2012. u 18:05

Naravno da svako može da postuje dan koji god želi i da su za mnoge ljude svi dani isti i svako ima pravo na to i to je nejgova stvar.

Međutim Bog je sam odredio i posvetio jedan dan KOJIM GA POSTUJEMO kaos to smo videli, stvorivsi ga na samom početku radi coveka .

Taj dan je posbena od svih dana.

Zašto?

1 Tako se dovrši nebo i zemlja i sva vojska njihova.
2 I svrši Bog do sedmog dana dela svoja, koja učini; i počinu u sedmi dan od svih dela svojih, koja učini;
3 I blagoslovi Bog sedmi dan, i posveti ga, jer u taj dan počinu od svih dela svojih, koja učini;
1 Mojsijeva 2.

Bog je izdvojio ovaj dan, izrekao poseban blagoslov na njega i posvetio ga, učinio ga SVETIM na drugim danima:

TA SVETOST I BLAGOSLOV OSTAJE ZAUVEK NA TOM DANU.

4.Mo 23:19 Bog nije čovek da laže, ni sin čovečji da se pokaje...

Taj dan je subota:

2.Mo 31:15 Šest dana neka se radi; a sedmi je dan subota, odmor, svet Gospodu; ko bi god radio posao u dan subotni, da se pogubi.

Jes 58:13 Ako odvratiš nogu svoju od subote da ne činiš šta je tebi drago na moj sveti dan, i ako prozoveš subotu milinom, sveti dan Gospodnji slavnim, i budeš ga slavio ne idući svojim putevima i ne čineći šta je tebi drago, ni govoreći reči,
Jes 58:14 Tada ćeš se veseliti u Gospodu, i izvešću te na visine zemaljske, i daću ti da jedeš nasledstvo Jakova oca svog; jer usta Gospodnja rekoše.

Niko nema proavo da menja ovaj dan.
Ako neko uspostvalja neke druge dane radi vaskrsenja, radi ovoga ili onoga, to je njegov problem i to nije problem.

Ali niko nema pravo da ukida dan odmora subotu koji je Bog balgoslovio i posvetio za coveka za odmor.
Jer sa time se podize protiv Boga i odbacuje ga kao stvoritelja, neba , zemlej i svega.
sa time krsi Bozju zapovest.

Taj dan su trebali da slave ljudi kroz čitavu vecnost.

Taj dan će ljudi slaviti na novoj zemlji kroz čitavu vecnost:

Jes 66:22 Jer kao što će nova nebesa i nova zemlja, što ću ja načiniti, stajati preda mnom, veli Gospod, tako će stajati seme vaše i ime vaše.
Jes 66:23 I od mladine do mladine, i od subote do subote dolaziće svako telo da se pokloni preda mnom, veli Gospod.

------------------------------------------------------------------------------------------------------------------------------------------------------------------------------------------------------------------------------

Glasnik. · 28.11.2012. u 18:05

Nasa ucenja Liturgija,(sluzba) i molitva..

Liturgija kod Adventista:
Božanstvena Liturgija (reč dolazi iz grčkog jezika i znači zajednička služba) ili evharistija (blagodarenje, zahvalnost) središte je života Adventisticke crkve. Liturgiju ili Bogosluženje sa vecerom Gospodnjom praktikovali su i apostoli. Liturgija ili Bogosluizenje je takođe carstvo Bozje na zemlji. Sve ostale svete tajne ili obredi vezane su i proističu iz Svete liturgije, jer se tada na liturgiji ili Bogosluženju Obavljaju ili su na liturgiji to jest bogosluženju nastale. Vidljiva zajednica svih vernih jeste Crkva, Telo Hristovo, Narod Božiji koje se okuplja na Liturgiji, Bogosluženju pred Bogom. Svetu liturgiju sa Evharistijom,ustanovio je sam Gospod Isus Hristos na Tajnoj večeri sa svojim učenicima, prelomivši hleb i dajući im hleb i vino uz reči : „Činite ovo u moj spomen”. U najširem smislu, Liturgija se sastoji od molitava, pevanja, čitanja i obreda Vecere Gospodnje ili i bez nje. Na Liturgiji čitava crkva svi vernici u Hristovo ime prinosi Bogu žrtvu hvale, i uzima ucesce u Evharistiji koja obnavlja spomen na smrt i vaskrsenje Gospodnje. Posle uzimanja hleba i vina, koje simbolise telo i krv Hristovu, mi se pričešćujemo tim darovima i potvrdjujemo da ulazimo u savršenu zajednicu sa Hristom, da se ugrađujemo u Njega. Osnovni delovi Svete liturgije kada se obavlja Evharistija su: ++Proskomidija++ (prinošenje i priprema hleba i vina na posebno odredjenom mestu u crkvi, uz prisustvo svih članova crkve koji su dosli,, ++Liturgija oglašenih++ (obavezno na Liturgiji kada se prima Evharistija udeo uzimaju i oglašeni, tj. oni koji su se skoro krstili i svi krsteni vernici; Na Bogosluženju to jest Liturgiji se čita i Sveto pismo - apostolske poslanica i jevanđelja, njihovo tumačenje i propovedi), ++Liturgija vernih++ (počinje Velikim vhodom - molitvom i zahvaljivanjem za spasenje to jest pravu Evharistiju koja se desila na Golgoti i predanje nas samih Bogu, kroz Hristovu žrtvu podnesenu radi nas, prizivanjem Duha Svetog ), ++Pričešćivanje++, i ++Otpust++( to jest zajednicke molitve crkve (svih vernika) posle koje smo spremni da „pođemo u miru”, nazad u svet). Liturgija sa Euharistijom se služi svaka tri meseca a bez nje svake subote po primeru Isusa Hrista i Apostola. Liturgiju koju služimo to jest Bogosluzba je po primeru apostola kako su i oni cinili.
Mi koristimo reč nasu reč na srpskom jeziku Bogosluženje, za Liturgiju.
Naravno da bi izgledalo još vise misticnije i cudnije, možemo da koristimo i reč Liturgija koja u prevodu znaci ZAJEDNICKA SLUZBA.
Međutim ta reč na nasem jeziku nekima odaje suvise malo mistike pa koriste stranu reč Liturgija.
Da bi narod bolje razumeo i da bi mu bilo blize služimo se recju našeg jezika,zajdnicka sluzba ili Bogosluženje.

Ocigledno koriscenje ove reci Liturgija može da donese mnogo zabune. Jer vernici nekih crkava koristeci reč Litrugija misle da cine nešto posebno, nešto sto drugi nemaju ili drugi necine, i nazivaju ih otpadnicima ili sektasima samo zbog nerazumevanja ove reci Liturgija.
Dok nazalost neki duhovnici zloupotrblajvaju ovu stranu reč govoreci da drugi nemaju liturgiju, sto nije tačno.
A niko se nepita šta je to.
-----------------------------------------------------------------------------------------------------------------------------------------------------------------------------------

Glasnik. · 28.11.2012. u 18:05

MOLITVA KOD ADVENTISTA.
Molitva je razgovor sa Bogom disanje duse, i ona čini sadržaj života svih anđela na nebu i svih svetih, to jest svih vernika na zemlji, jer su svi vernici sveti Bozji. Ona je srce svih vrlina, najpre vere. Bez molitve je nemoguće razumeti sva hrišćanska ucenja, kroz Molitvu trazimo savete i vodstvo Bozje u sveta u kome živimo, ljudi sa kojima opštimo, bez molitve, pre svega, nema ni prave ljubavi prema Bogu niti Bogopoznanja. Sve tajne vere otkrivaju se kroz Bozju reč i molitvenom umu i čistom srcu. Sveti apostol Pavle poručuje nam: „Molite se neprestano”. Sav život Crkve je neprekidna molitva i neprekidno služenje Bogu. Pored zajedničkih bogosluženja i molitava u kojima učestvuju svi Hrišćani, postoje molitve koje se odnose na svakodnevni porodični život i molitve koje se upražnjavaju u tišini samoće. Molitve se mogu podeliti i na molitve hvale i slavljenja, molitve blagodarnosti i molitve moljenja. Hrišćaninov dan počinje i završava se sa molitvom, tako on samog sebe i sav život svoj prinosi Bogu. Molitva prethodi svakom poslu, ali i jelu, molitva pomaže stišavanju uzburkanosti duše, ali iznad svega, molitva je put približavanju i razumevanju Boga, rastu ljubavi prema Bogu i ljudima. Ne treba čekati da se učimo molitvi samo onda kad nam je Bog potreban, hrišćanski ideal je moliti se neprestano, bez napora - kao što dišemo. Iskustvo mnogih velikih Biblijskih licnosti i samoga Isusa Hrista u molitvi, pomaže nam da se, polako, iz njihovih primera takođe, učimo se toplom i iskrenom razgovoru s Bogom. Ne treba zaboraviti mnoga iskustva molitve koje smo sami doziveli ili mnoga braca i pricati o njima slaveci Boga.
---------------------------------------------------------------------------------------------------------------------------------------------------------------------------------------------

Glasnik. · 28.11.2012. u 18:06

Sa ovim bi mogli da se slozimo.

ISTORIJA HRIŠĆANSKE CRKVE

Rano hrišćanstvo je nastalo kao verski pokret, odnosno sekta unutar judaizma. Od većine naroda u imperiji, Jevreje je izdvajao monoteizam, odnosno vera u jednog Boga. Prvobitnu hrišćansku crkvu (lat: ecclesia - zajednica) formirali su nakon Isusove smrti, njegovi učenici i apostoli u Jerusalimu. Prema spisama apostola Petra (15.-67. g.n.e) mnogi judaisti okreću se hrišćanstvu. Pristalice Isusa iz Nazareta se u početku nazivaju nazareni, da bi tek kasnije stekli naziv hrišćani. Zajednicu su u samom početku činili isključivo jevreji, koji su smatrali su da je Isus bio Mesija (odnosno Hristos) čiji dolazak proriče jevrejska sveta knjiga Tanah, koju hrišćani nazivaju Starim Zavetom. Mnoge judejske (farisejske) starešine su ovu tvrdnju smatrali bogohulnom i proglašavali su Hristove sledbenike za jeretike, koje isključuju iz jevrejskih zajednica, a neretko i prijavljuju Rimskim vlastima. U ovim događajima neki autori vide dublje korene kasnijeg antisemitizma među hrišćanima.

Već u drugoj polovini 1. veka, hrišćanski pokret postaje pretežno nejevrejski. Hrišćanske zajednice nastaju širom Palestine, Male Azije, Sirije, Egipta, Afrike i Grčke. Jezik komuniciranja među hrišćanima u to doba bio je grčki. Pošto je u antička vremena religija uglavnom bila vezana za određeni grad ili narod, smatra se da su „hrišćani presekli tradicionalne veze između vere i nacije.”

Zvanično, hrišćanstvo je religija koja nastaje u prvom veku nove ere. Tačnije, godina rođenja Isusa Hrista, prestavlja godinu novog računanja vremena. Ali, slobodno se može reći da su temelji hrišćanstva postavljeni 2000 godina pre nove ere, pojavom Avrama, Isaka i Jakova. To je priča stara više hiljada godina. Avram, Isak i Jakov su predstavljeni kao proroci koji su verovali u boga Jehovu (hebrejski: יתזח odnosno jahvh- pravilan naziv je Jave, a ne Jehova. Njihov zadatak, bio je da propovedaju božije reči i tako poduče narod o postojanju boga Jehove. Takođe, imali su zadatak da pripreme put i nagoveste rođenje Isusa Hrista-Sina božijeg.

Hrišćanstvo se pojavljuje na tlu Izraela, koji je tada bio okupiran pod Rimljanima. Za samo tri veka svog razvijanja, postalo je zvanična religija mnogih država i naroda. Hrišćanstvo je bilo organizovano u jedinstvenu religioznu zajednicu, crkvu.

Prvi hrišćani su, za simbol Isusa Hrist, odabrali znak ribe. „Isus Hrist, Božiji sin, Spasitelj”, se na grčkom piše Isu Histu Teu Ios Sotir, a prva slova daju reč „IHTIS”, što u prevodu sa grčkog, znači riba.

Hrišćanstvo (na grčkom jeziku: χριστιανισμός, na latinskom jeziku: christianitas) je jedna od tri najveće monoteističke (jednobožačke) religije, i nastalo je na prostoru nekadašnjeg Rimskog carstva. Religija je zasnovana pojavom Isusa Hrista iz Nazareta u Galileji i Njegovim osnivanjem Crkve, kao zajednice Tela Njegovog, u prvom veku nove ere.

Isus Hrist je propovedao o božjem i nebeskom kraljevstvu, tako skupljajući mnogo pobornika, koji su ga smatrali mesijom. Grčka reč Χριστός u prevodu znači mesija, pa su tako prve pripadnike Hristove vere u Antiohiji nazvali χριστιανοί, imenom koje je ostalo do danas. Hrišćanstvo je predstavljalo prvu univerzalističku religiju, nasuprot dotadašnjim nacionalnim religijama, i propovedalo jednakost svih ljidu pred bogom: Jevreja, Grka, Rimljana, siromašnih, bogatih, žena, muškaraca. Zbog propovedanja jednakosti brzo je zavladalo među siromašnima. Kao religija hrišćanstvo se pojavilo u periodu raspada robovlasničke države, kasnije tokom celog srednjeg veka u hrišćanstvo se uvlace razna ucenja iz neznabostva i dalje takvo zvano hrišćanstvo postalo je zvanična, državna religija. Takvo hrišćanstvo je vezalo svoje interese sa interesima vladajuće klase i udaljilo se od ideala koje propovedaju jevanđelja pa su se uvek podizali ljudi da propovedaju i uzdizu pravu Hrišćansku veru i ucenja i oni su uvek tokom celog srenjeg veka od strane tada državnog hrišćanstva bili progonjeni, zatvarani, mucenji, sprečavani, ubijani itd. Sve dok tom državnom hrišćanstvu nije bila oduzeta državna vlast i Pap odveden u zatvor.
Ubrzo posle toga mnogi mogu tada da propovedaju svoju pravu hrišćansku veru slobodno i osnivaju svoje ,koje dotle nisu mogli jer je državnmo hrišćanstvo to branilo. Pa se danas pogresno misli da oni nisu postojali gde im se postavlja neposteno pitanje od strane drzvanih religija, GDE STE VI BILI NA POZORNICI SVETA JER SE MI CELO VREME TAMO NALAZIMO?
Nalaze se jer su drugima branili i ubijali ih da nisu mogli javno da deluju.
Dogmatske rasprave, kao i političke prilike i razni interesi su doveli do toga da je danas hrišćanstvo razjedinjeno. U početku je imalo mnogobrojne sekte, ali se kasnije, uglavnom zaslugom helenistički obrazovanog jevrejskog propovednika - Apostola Pavla, organizovalo u jedinstvenu religioznu zajednicu, crkvu.

Danas, celokupno hrišćanstvo prestavlja teritorijalno najrasprostranjeniju i brojčano najveću svetsku religiju, čiji broj vernika prelazi 2.200.000.000.
Ako bi se ogradili na hrišćane koji praktikuju pravo Biblijsko hrišćanstvo, njihov broj je znanto manji.

Danas se pod hrišćanstvom uglavnom podrazumevaju ili nazivaju tri glavne denominacije: Pravoslavna, Rimokatolička i Protestantska (evangelici ili luterani, reformisani ili kalvini, anglikanci, baptisti, metodisti, kvekeri, adventisti, pentekostalci, Jehovini svedoci...). Manje hrišćanske denominacije predstavljaju monofizitstvo (jermensko-gregorijanska, jakobitska, koptska i etiopska crkva) i nestorijanstvo. Krajem HH veka, i početkom HH javlja se među nekim hrišćanskim ograncima želja za saradnjom, pomirenjem i međusobnim zbližavanjem ujedinjenjem to jest veruje se da je tu ideju pokrenula katolicka crkva koja se još drzi vani. Takozvani Ekumenski pokret. Ideje o pomirenju pravoslavaca i katolika su posebno ojačale među teolozima posle II vatikanskog sabora i pomirenju rimskog pape i carigradskog patrijaraha (poseta Pavla IV Carigradu 1967. godine)
Kasnije je došlo do promene delova Simvola vere od strane zapadnog dela Crkve i njenog napuštanja evharistijske zajednice sa Istočnim delom Crkve 1054. godine.

Najznačajniji aspekti hrišćanskog života jesu post,molitva, Liturgija (Zajednicka sluzba vernih) i Pričest. I post i molitva imaju za cilj da čoveku pomognu da lakše savlada sve teškoće koje pred njega dolazei da se još vise sblizi sa tvorcem i njemu posveti.
Ta zajednica sa tvorcem ga dovodi do vecnog zivota.

Najvažnija uloga Hrišćanskih hramova je da služe kao mesto gde živa Crkva - vernici, uznose Bogu svoje molitve a najvažniji deo crkvenog života jeste Sveta liturgija to jest zajednicka sluzba vernih Bogu tj. Bogosluženje, koje se služi po Svetome pismu subotom kod nekih hrišćana nedeljom i drugim danima u hramovima. Osim liturgije, vrše se lične jutarnje i večernje molitve. Liturgiju služe svi vernici sa propovednikom a uz pomoć pevnice koja nije neophodna ukoliko narod zna i napamet da peva.

Postoje razne sluzbe : rukopolozeni djakon ili propovednik može da vrši sve svete obrede. Uloga đakona je manja nego propovednika - on je na neki način pomoćnik propovedniku.

Najznačajnije delo na kojem se zasniva liturgija (zajednicka sluzba) jeste Sveto pismo koje čini Stari i Novi zavet, koje je i istinsko zapisano Sveto predanje jer apostoli nisu drugacije ucili a treće zapisaliZa hrišćaneje posebno značajan Novi zavet koji predstavlja život i učenje Gospoda Isusa Hrista.
--------------------------------------------------------------------------------------------------------------------------------------------------------------------------------------------------------------------------------------

Glasnik. · 28.11.2012. u 19:02

O vinu.

Nigde ne.nalazimo da su apostoli pili vino ili alkohol kao uzitak ili slicno.
Apostol savetuje drugog i to jako pazljivo da uzme MALO vina kao lek.
Ne da konzumira alkohol nego samo kai lek iz razloga jer ima stomacne tegobe.
Pa ni tada mnogo.
Pa cak vidimo da su pili samo vodu u da se ovaj drugi kolebao cak i u tu svrhu da pije vino pa ga drugi savetuje.

http://biblijskeistine.blogspot.co.at/2011/11/vino-u-bibliji.html
-------------------------------------------------------------------------------------------------------------------------------------------------------------------

Glasnik. · 28.11.2012. u 19:03

Hriscani su do 4-6 veka svetkovali subotu kao dan odmora samo neki nedelju kao dan vaskrsenja.
Sve do 4-6 veka kada Konstantin i papstvo daju nedelji aspekt subOTe i odmora.

To su dva poima i dva praznika.

Vaskrsenje i odmor kao secanje na stvaranje i davanje cast Bogu kao tvorcu.

----------------------------------------------------------------------------------------------------------------------------------------------------

Ako je Bog prestao da bude tvorac onda je i subota prestala.

Dakle nedelja je dan vaskrsenja ali ne dan odmora. To je subota.

I upravo je izvorna crkva sve do 4-6 veka svetkovala SUBOTU KAO DAN ODMORA a NEDELJU KAO DAN VASKRSENJA pocev od 2 veka.

Katolici su Promenili odmor sa subote na nedelju.
Bog je sacuvao Etiopske pravoslavce kao svedocanstvo, koji su tu praksu svetkovanja subote kao dana odmora d nefelje kao dana vaskrsenja sacuvali do danas sacuvali.

Dakle papsvo je tvirac nedelje kao dana odmora...
----------------------------------------------------------------------------------------------------------------------------------------------------

Glasnik. · 28.11.2012. u 19:05

Lomiti hleba po kucama znaci da su apostoli i hriscani svakoga dana delili hranu po kucama i nije rec o Bogosluzenju.
Prvi hriscani su dali sve sto imaju apostolima i onda su delili medjusobno.
Cekali su da dodje Isus.
U to vreme se lomio hleb nije se seko kao danas kada se jede. Lepinje.
I kada bi to bilo Bogosluzenje ovo nije dokaz za nedelju jer kaze da su svaki dan lomili hleb po kucama.
Sto se tice Bogosluzenja?
Bogosluzenja nalazimo da su apostoli praktikivali u subotu ali ne u nedelju.
---------------------------------------------------------------------------------------------------------------------------------------------------

Glasnik. · 28.11.2012. u 19:07

Jer negde reče za sedmi dan ovako: i počinu Bog u dan sedmi od svih dela svojih. 5 I na ovom mestu opet: Neće ući u pokoj moj. 6 Budući, pak, da neki imaju da uđu u njega, i oni kojima je najpre javljeno ne uđoše za neposlušanje; 7 Opet odredi jedan dan, danas, govoreći u Davidu po tolikom vremenu, kao što se pre kaza: Danas ako glas Njegov čujete, ne budite drvenastih srca. 8 Jer da je Isus one doveo u pokoj, ne bi za drugi dan govorio potom. 9 Dakle je ostavljeno još počivanje narodu Božijem. 10 Jer koji uđe u pokoj Njegov, i on počiva od dela svojih, kao i Bog od svojih.
------------------------------------------------------------------------------------------------------------------------------------------------------------------------------------------
U nasem prevodu Vuk nije dobro preveden i u izvornom tekstu nema reci o suboti ili slicno.
Rec je o tome da Izrailj iako je primio mnogo blagoslova nije to bilo konacno obecanje mira od zla.
Ono tek dolazi.

--------------------------------------------------------------------------------------------------------------------------------

Glasnik. · 28.11.2012. u 19:08

Sakupljanje novca u nedelju, Bogosluzenje???

Sakupljanje novca prvoga radnog dana neDelju svedoci o tome da su svetkovsli subotu.

Zasto bas nedelju?

Zato sto su ljudi cele sedmice radili i do petka su zaradili sefmicnu platu.
Odma je posle toga dosla subota i sunotom nisu prebrojavali novac i slicno, vec odma po zavrsetku subote na pocetku prvog radnog dana nedelju.
----------------------------------------------------------------------------------------------------------------------------------------------------------------------------------------------------------------------------

Glasnik. · 28.11.2012. u 19:11

OBELISK JE MODA TOGA VREMENA I NISTA VISE:

http://www.boxeraufstand.com/spuren_...muenster_1.jpg

http://barbarafamily.eu/attachments/Image/Rudiger.JPG

http://www.ask-enrico.com/cms/images...-friedhof4.jpg

http://t0.gstatic.com/images?q=tbn:A...vDP85RRIfmG3Ju

http://www.heimatvereinwarendorf.de/...sk 10-03.JPG
---------------------------------------------------------------------------

ObeliSK ujediniteljima Srpstva:

Taklodje iz tog vremna, moda:

http://www.mc.kcbor.net/2012/04/23/u...ljima-srpstva/

http://www.heimatvereinwarendorf.de/...sk 10-03.JPG

SRPSKA GROBLJA PUNA SPOMENIKA OBELISKA IZ TOG VREMENA , BILA TAKVA MODA:

http://www.google.at/imgres?q=Stari+...9,r:4,s:0,i:82

http://www.blic.rs/data/images/2012-...ver=1325803465

SIN KNEZA LAZARA OBELISK NA GROBU; MODA:

http://upload.wikimedia.org/wikipedi...Lazarevica.png

Josif Runjanin kompozitor Srpskog porekla takodje obeliks iz tog vremna.

Takvi obicaji bili:

http://upload.wikimedia.org/wikipedi...a_Zelenjak.jpg

Hrvataska groblja puna tih obeliksa iz tog vremna. Moda:

http://img36.picoodle.com/img/img36/...im_a80d760.jpg
------------------------------------------------------------------------------------------------------------
Obelisk spomenici svuda po nemackim grobljima iz tog vremna:

Moda:

http://www.alemannia-judaica.de/imag...200411017o.jpg

http://bilder.augsburger-allgemeine....ht-Harburg.jpg

RUSKA GROBLJA PUNA TIH OBELISKA IZ TOG VREMENA, MODA:

http://djane.momocat.de/wp-content/u...010/05/016.jpg

Usa groblja puna obeliska tog vremna:

http://www.klammeraffe.org/~fritsch/...hof/fried2.jpg

http://www.f1online.de/premid/003269000/3269232.jpg
------------------------------------------------------------------------------------------------------------------

Glasnik. · 28.11.2012. u 19:11

30.000.000 PRAVOSLAVNIH ETIOPLJANA SLAVE SUBOTU KAO DAN ODMORA

Subota se slavi nista manje od nedelje,

http://www.manastir-lepavina.htnet.hr/pravoslavljeuafrici.html

Slave subotu jer su prvi Hriscani prvih 4 veka slavili samo subotu kao dan odmora a kasnije dolazi do otpada i Konstantin i katolici ukidaju 4 bozju zapovest i prebacuju je na nedelju.

Etipski pravoslvbci su svedoci toga.

Zato ih je Bog sacuvao da vam budu svedocastvo na dan suda...

---------------------------------------------------

Glasnik. · 28.11.2012. u 19:12

Nedleja kao dan vaskrsenja nastaje kao otpad izvorne crkve od istne, posle apsotola.

NA TAJ OTPAD SU APSOTOLI UPOZORILI:

2.Thes 2:3 Da vas niko ne prevari nikakvim načinom; jer neće doći dok ne dodje najpre otpad, i ne pokaže se čovek bezakonja, sin pogibli,

Otpad u crkvi na koji apsotoli upozoravaju posle njih.

------------------------------------------------------------------------------------------------

U serijalu "Sedmi dan", Hal Holbruk vodi gledaoce kroz vekove kako bi otkrili istoriju Sedmog dana. Ova dokumentarna serija traga za dokazima kroz arhive i biblioteke širom sveta.
Priča o Sedmom danu obogaćena je svedočanstvima pedeset istoričara i teologa iz čitavog sveta.
Kroz bitku za Sedmi dan u srednjovekovnim vremenima, saznaćete malo poznate istorijske podatke, legende i propagandu, istoriju papa i careva.
Uz pomoć stručnjaka putovaćete kroz istoriju hrišćanstva i borbe za autentično bogosluženje i verovanje.
Otkrićete kakvu je ulogu imalo svetkovanje Dana od odmora u vremenima religijskih previranja – od duhovne revolucije u Rusi- ji u 15. veku, preko pojave protestantizma u 16. veku pa sve do radikalnog svetkovanja Dana od odmora u Engleskoj u 17. veku.
Saznajte kakvo značenje ima biblijski Dan odmora u 21. veku.

Izdaje: Studio "Glas nade"

http://vimeo.com/33854558

--------------------------------------------------------------------------------------------------------------------------------------------------------------------------------

Glasnik. · 28.11.2012. u 19:13

BOZE, PRIHVATI MOJA PRAVILA SLAVLJENJA TEBE.
Kain.

U OVOM SLUCAJU KATOLICKU NEDELJU:

1.Mo 4:3 A posle nekog vremena dogodi se, te Kajin prinese Gospodu prinos od roda zemaljskog;

1.Mo 4:4 A i Avelj prinese od prvina stada svog i od njihove pretiline. I Gospod pogleda na Avelja i na njegov prinos,

1.Mo 4:5 A na Kajina i na njegov prinos ne pogleda. Zato se Kajin rasrdi veoma, i lice mu se promeni.

Zasto Bog nije pogledao na Kainov prinos, iako vidimo da je Kain hteo da sluzi Bogu onim sto je on sam odredio da mu sluzi, ne prinevsi jagnje na zrtvu kao Avelj, nego proizvode zemlje?

Pa Bog zeli da mu sluzimo sa time sto nam Bog odredi a ne da mu sluzimo sa onim sto mi zelimo da mu odredimo za sluzbu a kamoli kada to promenimo

Nema gadnijeg pred Bogom kad ljudi odbace ono sto im je Bog odredio pa postavljaju svoja pravila i kazu, kako te mi dobro slavimo sa time a drugi ne?

I danas isto tako rade mnoge religiozne zajednice ili crkve, i ljudi, nista bolje od Kaina,.
A onda mrze na one koji hoce da postuju ono sto je Bog odredio, isto kao kain Avelja i kazu da oni ne sluze Bogu?

Tako su i jevreji uveli mnoga svoja pravila o suboti.

Nebi li pokusali da se ulizu Bogu.
Kada ih je neko krsio osudjuvali su ga a u stvari sa time nije krsio Bozje zapovesti.

------------------------------------------------------------------------------------------------------------------------

Hristovo vaskrsenje slavimo uvek kada se obavi krstenje.

Krstenje je secanje i slavlenje Hristovog vaskrsenja i smrti i Euharistija na njegovu smrt. I to je Gospod ostavio da se secamo tog cina i nista drugo.

3 Ili ne znate da svi koji se krstismo u Isusa Hrista, u smrt Njegovu krstismo se?
4 Tako se s Njim pogrebosmo krštenjem u smrt da kao što usta Hristos iz mrtvih slavom Očevom, tako i mi u novom životu da hodimo.
5 Jer kad smo jednaki s Njim jednakom smrću, bićemo i vaskrsenjem;
6 Znajući ovo da se stari naš čovek razape s Njime, da bi se telo grešno pokvarilo, da više ne bismo služili grehu.
7 Jer koji umre oprosti se od greha.
8 A ako umresmo s Hristom, verujemo da ćemo i živeti s Njim,
9 Znajući da Hristos usta iz mrtvih, već više ne umire; smrt više neće ovladati njime.
10 Jer šta umre, grehu umre jedanput; a šta živi, Bogu živi.
11 Tako i vi, dakle, držite sebe da ste mrtvi grehu a živi Bogu u Hristu Isusu Gospodu našem.
Rimljanima 6.
--------------------------------------------------------------------------------------------------------------------------------------------------------------------------------------------

Glasnik. · 28.11.2012. u 19:14

PRAVE ISTORIJSKE CINJENICE O TOME KAKO JE PASTVO I PAPA USPOSTAVILO NEDELJU KAO DAN ODMORA NAMESTO SUBOTE KOJA SE DOTLE SLAVILA KAO DAN ODMORA:

Ta ista nepopustljiva odanost starom bogu svetlosti ostavila je svoj trag, sve do nasega vremena, na jednoj od svetih i opstih hriscanskih ustanova. Staro neznabozacko ime dies solis ili Sunday (nedelja) za sedmicni hriscanski sedmicni praznik je zadrzano u velikoj meri radi ujedinjenja neznabozaca i hriscana, iz razloga jer je Konstantin preporucio prvi dan sedmice svojim sledbenicima- neznaboscima i hriscanima kao casni dan sunca.
To je bio njegov nacin da bi ujedinio neslozne religije svojega carstva jednom zjednickom ustanovom.
History of the Eastern Church, p. 193.)

Car Konstantin osnivac je gradjanskog praznovanja nedelje.
Tako je svetkovanje nedelje u (rimskoj) crkvi moglo jedino postati univerzalno i dobro utvrdjeno... Hriscani su kao i neznabhosci bili navikli na svoje svetkovine.
Konstantin je uciniuo da njihov odmor dolazi u isto vreme, i on je izabrao nedelju.
(History of the Christian Church, vol. III, p.p. 379-380.by Philip Schaf.)

-----------------------------------------------------------------------------------------------------------------------------------------------------------------

DRUGI DEO:

Prvi zakon o svetkovanu nedelje izdao je Car Konstantin.
On je naredio 321 godine da svi gradjanski i obrtnicki poslovi prestanu u gradovima, ali je poljoprivredni posao dopustio.
Ipak tu naredbu da se nedeljom ne radi, niko nije smatrao da se temelji na trecoj zapovesti (o danu domora) sve do kraja 6 veka. od tog vremena malo po malo postala je nauka crkve.
Tako su crkveni ucitelji, ili biskupi sa rimskim papom, njihovim prevoditeljem i zamenikom Hristovim, preneli subotu Staroga zaveta njenu slavu u svetost na prvi dan endelje.
Biskup Skat Rordam: Report of the Second ECClesiastical Meetings in Copenhage, Sept 13-15, 1887, p. Taaning, p.p. 40-41.

Nedelja je katolicka ustanova..
zahtevi svetkovanja nedelje mogu se zastiti samo nacelima katolicke crkve.
Od pocetka pa do kraja svetog pisma ne postoji nijedan stih, koji ovlascuje prenos sedmicnog dana Bogusluzenja od sedmog dana sedmice na prvi dan sedmice.
I gle, celi civilizovani svet klanja se u odanoj poslusnosti neredbi Katolicke crkve.
(Archbishop T. Enright, in American Sentinel, p. 173 Kansas City, mo)

Ranije promene koje je car Konstantin ucinio s pomocu crkvenoga zakona 386. godine. bile su jos stroze poostrene i svuda civilni psolovi svake vrste, nedeljom su bili strogo zabranjeni.
genral Histry of Cristian religion and church, vol, 2, p.300, by dr. A neander.)

--------------------------------------------------------------------------------------------------------------------------------------------------------------------------

Glasnik. · 28.11.2012. u 19:14

DA PITAMO KATOLIKE KO JE PROMENIO SA SUBOTE NA NEDELJU KAO DAN ODMORA:

Komentar kardinala Gibonsa o nedelji:

Povodom svetske izlozbe koija se odrzala u Americi 1893 godine.
Rimska crkva je dobila zgodnu priliku da ucutka svoje napadace i to pitanjem:

Zasto protestanti i ostali svetkuju nedelju?

U to vreme su protenstanske vodje podigle svoj protest, zasto se izlozba odrzava nedeljom?
Oni su apelirali na koingres, da zabrani otvaranje izlozbe nedeljom.
Tako su se protestanti pokzali braniteljima nedelje koju je posvetila Rimska crkva.

Tada je kardinal Gibbons u Catholic Mirorru, koji je sluzbeni organ Rimokatoilicke crkve u Americi, opisao veliku neskladnost vere i ucenja protenstanskih crkava.
Ovako je Gibbons rekao:

ZASTO PROTESTANTI SVETKUJU NEDELJU?

.................................................. ...............................

Katolicki nadbiskup T. Engriht je zeleo da dokaze ljudima da autoritet nedelje lezi u katzolickoj crkvi ne u bibliji.
Pa se desilos ledece:

Jedan covek je hteo da se osvedoci da li je istina da je nadbiskup Enright licno izjavio i dao ponudu, od 1000 dolara. ovde je prevod tog pisma.

Dragi prijatelju.
ja sam ponudio i jos uvek nudim 1000 $ bilo kome ko bi mi mogao dokazati samo iz svetog Pisma da ja trebam svetkovati nedelju i da bi to bio grozan greh ako ne cinim.
Katolicka crkva je nacinila zakon kojim nas obavezuje da svetkujemo nedelju.
Ovaj zakon crkva je nacinili mnogo kasnije od tog vremena kada je Sveto pismo bilo pisano. Zbog toga, spomenuti zakon ne psotoji u svetome Pismu.
Katolicka crkva nije samo ukinula subotu nego i sve druge jevrjeske praznike.
Molite se i proucavajte.
Bicu uvek radostan da vam pomognem dokle god trazite sitinu.

Sa postovanjem.

T. Enright.

Gibbonsov Epilog strana 330.

--------------------------------------------------------------------------------------------

EVO NEKA KAZE KARDINAL GIBBONS KOJI JE SEDMI A KOJI RPVI DAN:

Gospdin jAkov Twist je licno hteo da se osvedoci da li je Katolicka crkva stvarno ucinila tu promenu u bozjem zakonu.
On se pismeno obratio Gibbonsu.

Ovde se vidi odgovOr kardinala Gibbonsa.

Gospodinu Jakovu Twistu.
Terre Houte

Dragi gospodine!
Na vase pismo u kojem vi pitate
1.je li subota sedmi dan po Svetom pismu i prema deset zapovesti?
Ja odgvoaram, jeste.
2. je li NEdelja prvi dan sedmice i jeli crkva promenila sedmi dan subotu na nedelju prvi dan edmice?
Ja dogvoaram jeste.
3. Je li Spasitelj Isus promenio dan?
Ja odgvoaram nije.

Vasi odani.

J.kardinal Gibbons.

Gibbonsov Epilog strana 330.

---------------------------------------------------------------------

Pitenje: Koji je dan odmora sabat?
Odgvor: sedi dan nasa subota.
Pitanje: da li drzite sabat?
Odgvor: ne mi svetkujemo dan gospodnji.
Pitanje: koji je tod an?
Odgvor?
Prvi dan endelje.
Pitanje: Ko ga je promeniuo?
Odgvor: katolicka crkva.

Anabrident of the christian doctrine by, henry Tuberville, p. 58.

Pitanje: Kako dokazujete da crkva ima moc da uspostavlja praznike i svete dane?
Odgvor: pa upravo cinom promene subote u nedelju koju protestanti slede i na taj nacin potpuno se suprostavljaju sebi sto stzogo drze nedelju, a krse vecinske propise koje je crkva uspostavila.
Pitanje: kako to dokazujete?
Odgvor: zato jer oni svetkuju nedelju, priznaju crkvenu moc da zapoveda praznike i da se svrstavju pod greh.

Komentar nadbiskupa vrhbosanskog Dr Ivana Evandjeliste Sarica.
Sveto pismoSstarog i novog zaveta izdala akademija Ragina Apostorum, sarajevo 1942. strana 16.

--------------------------------------------------------------------------------------------------------

Glasnik. · 28.11.2012. u 19:15

ISTORISJKI DOKAZ O PROMENI SUBOTE NA NEDELJU KOJII SVAKO MOZE ODMA DA VIDI I SAM PROVERI:

SUBOTA SE SVETKOVALA U IZVORNOJ CRKVI SVE DO 4- 6 VEKA.

Tek 4 veka je nedelja PROGLASENA danom odmora.
Prvo je starozavetni Subotni mir i blagoslov prenesen zakonski na nedelju, prvo kroz KONSTANTINA 321.
Ucesce nedlejom u Bogosluzenju pocinje 313 godine (Synode v. Elvira) kao zapovest.
Islam je svesno (namerno) postavio petak kao glavni dan Bogoslkuzenja nasurpót (hriscasnkoj)nedelji i suboti.
DER GROSSE HERDER LEKSIKON strana 831.

Ovde imatre sliku tog teksta iz herder leksikona:

http://img4web.com/view/6NCLFR

Iz ovoga je jasno da se subota svetkovala OD IZVORNE CRKVE sve dok se nedelja nije potpuno upsostavila sve do 4-6 veka.

HERDER JE JEDAN OD NAJCENJENIJIH LEKSIKONA NA NEMACKOM JEZIKU.

POSTO JE NEOPRAVDANA PROMENA SA SUBOTE NA NEDELJU KAO DAN ODMORA, ONDA I ZVANICNO NEDELJI DAJU I EPITET VASKRSENJA.
--------------------------------------------------------------------------------------------------------------------------------------------------------------------------------------------------------------------------------------------

Glasnik. · 28.11.2012. u 19:19

Stephen Bohr - Hristova sluzba u Svetinji

26:53 (deo iz predavanja):

U svetinji nad svetinjama nalazi se još nešto, što otkriva da su ljudi mrtvi sve do vaskrsenja; da ne postoji nikakva besmrtna duša, koja odlazi na nebo ili u pakao kad čovek umre. Reći ćete - Šta je to?

Ako je sud započeo 1844, u nekom trenutku istoriji i prvi kojima će se suditi su oni koji su prvi živeli na Zemlji; to mora značiti, da Adam kojem se prvome sudilo, jer je prva osoba koja je stvorena; znači Adam kojem se prvo sudilo 1844 g. ne može biti na nebu. Jer kako može biti na nebu, pre nego što mu je donesen sud? Pratite li me?

Drugim rečima, pojam o Sudu počinje u jednom određenom trenutku i ukazuje na to, da ljudi nisu otišli na nebo ili u pakao kada su umrli, jer neće biti uzeti na nebo ili poslani u pakao pre nego im je.. Šta? Pre nego im je suđeno.

Da vas pitam - Da li su to sve ta posebna verovanja adventističke crkve? Nisu li to sve sporne tačke u hrišćanskom svetu?

Deset zapovesti, subota, zdrav način života, stanje mrtvih, istražni sud?

Jesu. To su doktrine koje su kamen spoticanja za hrišćanski svet. I one su u većoj meri odbačene u hrišćanskom svetu. A razlog tome je taj, što hrišćanski svet nije sledio Isusa Hrista u Svetinji nad svetinjama nebeskog hrama. I to je istina za današnje vreme.
--------------------------------------------------------------------------------------------------------------------------------------------------------------------------------------------------------------------------------------------

Glasnik. · 28.11.2012. u 19:22

Jer 7:16 Ti se dakle ne moli za taj narod, i ne podiži vike ni molbe za njih, i ne govori mi za njih; jer te neću uslišiti.

KONTEKST

Jer 7:16 Ti se dakle ne moli za taj narod, i ne podiži vike ni molbe za njih, i ne govori mi za njih; jer te neću uslišiti.
Jer 7:17 Zar ne vidiš šta čine po gradovima Judinim i po ulicama jerusalimskim?
Jer 7:18 Sinovi kupe drva, a očevi lože oganj, i žene mese testo, da peku kolače carici nebeskoj, i da liju nalive drugim bogovima, da bi mene dražili.
Jer 7:19 Mene li draže? Govori Gospod; eda li ne sebe, na sramotu licu svom?
Jer 7:20 Zato ovako govori Gospod Gospod: Gle, gnev moj i jarost moja izliće se na ovo mesto, na ljude i na stoku i na drveta poljska i na rod zemaljski, i raspaliće se, i neće se ugasiti.
Jer 7:21 Ovako veli Gospod nad vojskama Bog Izrailjev: Žrtve svoje paljenice sastavite sa prinosima svojim, i jedite meso.
Jer 7:22 Jer ne govorih ocima vašim, niti im zapovedih, kad ih izvedoh iz zemlje misirske, za žrtve paljenice ni za prinose.
Jer 7:23 Nego im ovo zapovedih govoreći: Slušajte glas moj i biću vam Bog i vi ćete mi biti narod, i idite svim putevima koje vam zapovedih, da bi vam dobro bilo.
Jer 7:24 Ali ne poslušaše, niti uha svog prignuše, nego idoše po savetima i mislima zlog srca svog, i otidoše natrag, a ne napred.
Jer 7:25 Otkad iziđoše oci vaši iz zemlje misirske do danas, slah k vama sve sluge svoje proroke svaki dan zarana i bez prestanka.
Jer 7:26 Ali ne poslušaše me, niti uha svog prignuše, nego behu tvrdovrati i činiše gore nego oci njihovi.
Jer 7:27 Govorićeš im sve ove reči, ali te neće poslušati; i zvaćeš ih, ali ti se neće odazvati.

Koja carica nebeska je ovde u pitanju?

Ista ona koja je postojala u SVIM paganskim religijama...

http://imageshack.us/f/852/semiramis.jpg/

.. a danas postoji u ženi (crkvi) koja na čelu ima ime...

VAVILON VELIKI

Rev 17:4 I žena beše obučena u porfiru i skerlet i nakićena zlatom i kamenjem dragim i biserom, i imaše čašu u ruci svojoj punu mrzosti i poganštine kurvarstva svog;
Rev 17:5 I na čelu njenom napisano ime: Tajna, Vavilon veliki, mati kurvama i mrzostima zemaljskim.
Rev 17:6 I videh ženu pijanu od krvi svetih i od krvi svedoka Isusovih; i začudih se čudom velikim kad je videh.
--------------------------------------------------------------------------------------------------------------------------------------------------------------------------------------------

Glasnik. · 28.11.2012. u 19:25

KADA VERNI BOZJI COVEK PRIMA VIZIJU ON PADA I OTVORENE SU MU OCI :

4.Mo 24:4 Kaže onaj koji čuje reči Božje, koji vidi utvaru Svemogućeg, koji kad padne otvorene su mu oči:

4.Mo 24:16 Kaže koji čuje reči Božje, i zna znanje o Višnjem, i koji vidi utvaru Svemogućeg i kad padne otvorene su mu oči.

Kaze ko cuje Bozju rec u viziji i ima znanje od Boga on PADA I OTVORENE SU MU OCI:

Ko prima viziju od Boga on pada i otvorene su mu oci. To je je znak...

UPRAVO TAKO SU SE PONASALI ZA VREME VIZIJE I BIBLIJSKI PROROCI.

"A MENE DANILA VRLO UZNEMIRISE MISLI MOJE, I LICE MI SE PROMENI." Danilo 7,28.

"TADA JA DANILO OBNEMOGOH I BEJAH BOLESTAN VISE DANA." Danilo 8,27.

To ju odlike Bozjeg proroka, ane medijuma

APOSTOL JOVAN PADA KAO MRTAV:

Off 1:17 I kad Ga videh, padoh k nogama Njegovim kao mrtav, i metnu desnicu svoju na me govoreći mi: Ne boj se, ja sam Prvi i Poslednji,

Bilo kako da covek ima kontakt sa duhovnim svetom on reaguje cudno od padanja do gubljenja snage kao mrtav i slicno.

------------------------------------------------------

DANILO:

15 I kad mi govoraše tako, oborih oči svoje na zemlju i zanemeh.
16 I gle, kao čovek dotače se usana mojih, i otvorih usta svoja, i progovorih i rekoh onom koji stajaše prema meni: Gospodaru moj, od ove utvare navališe moji bolovi na mene i nema snage u meni.
17 A kako može sluga mog gospodara govoriti s gospodarem mojim? Jer od ovog časa u meni nesta snage i ni dihanje ne osta u meni.
18 Tada onaj što beše kao čovek opet me se dotače i ohrabri me.

Sto se tice sanjanje mrtvih.

lepo am ti obajsnio kao coveku ti se sam unizujes ispod tog nivoa i zelis da napravis dramu od toga i kao nerazumes?

Pa ako nerazumes kao covek neznam da li bi moj pas mogao da ti objasni?

VELIKA JE RAZLIKA KADA NEKO PRIZIVA MRTVE A KADA NEKO SANJA MRTVE A NIJE TO TRAZIO.

Ima li tu razlike ilin nema?

Vi pravoslavni jako slabo kapirate?

---------------------------------------------------------------------------------------
-----------------------------------------------------------------------------------------------------------------------------------------

Glasnik. · 01.12.2012. u 15:28

300 godine posle Hrista, su u crkvu uvedene molitve za mrtve i molitve mrtvima.

Ova nauka je nova.

Ovako nesto nisu poznavali ni Isus ni apostoli.

U njihovo vreme to je bila praksa neznabozaca i u Bozjim ocima greh.
Kako se to 300 godina posle Hrista i apostola naslo u crkvi?
Ovakvo ucenje je cisto neznabostvo, jeres i otpad od vere Hristove.

5.Mo 18:10 Neka se ne nadje u tebe koji bi vodio sina svog ili kćer svoju kroz oganj, ni vračar, ni koji gata po zvezdama, ni koji gata po pticama, ni uročnik,

5.Mo 18:11 Ni bajač, ni koji se dogovara sa zlim duhovima, ni opsenar ni koji pita mrtve.
5.Mo 18:12 Jer je gad pred Gospodom ko god tako čini, i za takve gadove tera te narode Gospod Bog tvoj ispred tebe.

5.Mo 18:12 Jer je gad pred Gospodom ko god tako čini, i za takve gadove tera te narode Gospod Bog tvoj ispred tebe.

Jes 8:19 I ako vam kažu: Pitajte vrače i gatare, koji šapću i mrmljaju, recite: Ne treba li narod da pita Boga svog? Ili će pitati mrtve mesto živih?
Jes 8:20 Zakon i svedočanstvo tražite. Ako li ko ne govori tako, njemu nema zore.

Baviti se mrtvima prizivanje, molitve mrtvima i za njih je gad pred Gospodom.

Organizacija koja ima ovakva ucenja je gad u Bozjim ocima...
-------------------------------------------------------------------------------------------------------------------------------------------------------

Glasnik. · 01.12.2012. u 15:29

PRAVOSLAVNI VERNICI IDU DA SE POKLONE IKONI.

NOVA NAUKA I PRAKSA UVEDJENA U CKRVI SKORO 800 GODINA POSLE HRISTA I APOSTOLA.

Glasnik: - 788. godine počinju da se obožavaju krst, ikone i različite relikvije u crkvi

Emanuil: Ne da se obožavaju nego da se poštuju. I to u Bibliji:
Pa klanjanje ikoni je obozavanje, i ovo sto vidimo nije postovanje nego klanjanje, obozavanje.

Klanja se samo Bogu:

http://manastir-lepavina.org/vijest.php?id=3805

POKLONJENJE ČUDOTVORNOJ IKONI MAJKE BOŽIJE LEPAVINSKE
A+ A-

ZNACI NIJE KALNJANJE PRED IKONOM NEGO BAS KLANJANJE IKONI STO JE IDOLOPOKLONSTBVO I KAKO KAZE BOG KVARENJE i otpad od vere Hristove i izvornog Hriscanstva.

15 Zato čuvajte dobro duše svoje; jer ne videste nikakav lik u onaj dan kad vam govori Gospod na Horivu isred ognja,
16 Da se ne biste pokvarili i načinili sebi lik rezan ili kakvu god sliku od čoveka ili od žene,
17 Sliku od kakvog živinčeta koje je na zemlji, ili sliku od kakve ptice krilate koja leti ispod neba;
18 Sliku od čega što puže po zemlji, ili sliku od kakve ribe koja je u vodi pod zemljom;
19 I da ne bi podigavši oči svoje k nebu i videvši sunce i mesec i zvezde, svu vojsku nebesku, prevario se i klanjao im se i služio im; jer ih Gospod Bog tvoj dade svim narodima pod celim nebom;
5 Mojsijeva 4.

Bog kaze da je klanjanje slikama kvarenje... crkva koja praktikuje tako nesto se iskvarila nije vise original...ne sluzi vise Bogu

SAMO BOGU SE KLANJA ALI NE IKONI NA KOJOJ JE ON ILI BILO KO OD LJUDI ILI ANDJELA:

Joh 4:23 Ali ide vreme, i već je nastalo, kad će se pravi bogomoljci moliti Ocu duhom i istinom, jer Otac hoće takve bogomoljce.

Joh 4:24 Bog je Duh; i koji Mu se mole, duhom i istinom treba da se mole.

Off 19:10 I padnuvši pred nogama njegovim poklonih mu se; i reče mi: Gle, nemoj, ja sam sluga kao i ti i braća tvoja koja imaju svedočanstvo Isusovo. Bogu se pokloni; jer je svedočanstvo Isusovo Duh Proroštva.

Off 22:9 I reče mi: Gle, nemoj, jer sam i ja sluga kao i ti i braća tvoja proroci i oni koji drže reči proroštva knjige ove. Bogu se pokloni.

Apg 14:15 Ljudi! Šta to činite? I mi smo kao i vi smrtni ljudi, koji vam propovedamo jevandjelje da se od ovih lažnih stvari obratite k Bogu Živom, koji stvori nebo i zemlju i more i sve što je u njima;
--------------------------------------------------------------------------------------------------------------------------------------------------------------------------------------------------------------------------------------

Glasnik. · 01.12.2012. u 15:42

RECPET o prizivanju djavola, KOJI JE SVETAC NIKOLAJ OSTAVIO U AMANET:

Opcini starac Amvrosije upitao jednog posetioca, da li on veruje da postoji djavo?

Pa kad je dobio potvrdan odgvor, on isprica ovaj slucaj:

A evo sta se jednom dogodilo.
O pokladama sedeli u drustvu oficiri i medju njima starac vojni svetenik.
Poveo se razgovor o demonima.
Svi oficiri odricali su postojanje njihovo i smevali to kao sujevreje...

Svestenik slusao dugo, pa najzad rekao: vi gospodo ne verujete u demone, i mislite da su to skazke.

A da lo neko od vas zeli, da na sebi iskusi kako zaista demoni postoje?
Javi se jedan postari Oficir.
Dodjite k meni rekne mu svetenik.
Otisao oficir kuci popovoj i ovaj mu da da cita MOLITVENIK; narocito presvetoj BOGORODICI.

Naredi svetenik oficiru da pocne citati molitvenik na casni ponedeljak i to u zakljucanoj sobi.
Oficir tako i postupi.

Kad je poceo oficir citati moltve, on oseti jezu kao da mu mravi idu uz ledja.
U utorak opet citao.
Tada jos jace oseti jezu i uzas, i jos vise kako mu mravi idu uz ledja a kosa se dize uvis.
Jos oseti kao da neko koraca oko nejga.

Treceg dana opet poceo citati, no tada cuje jasno idenje nekoga po sobi, po tom talas jakog i haldnog vetra kako ga udara, i nejdanput cuje podrugljivi i divlji krik:
A i ti gle dosao si na moloitvenik!
Oficir skoci uzasnut, odkljuca vrata, dojuri sveteniku i rekne mu: Sada verujem u demone !

OCIGLEDNO JE OVO RECEPT ZA PRIZIVANJE DEMONA.

Jer kada se citaju molitve Mariji trebala bi da se pojavi Marija ne djavo.

I trebalo bi Bogorodica da odgvori na molitvu ne djavo koji kaze: GLE, DOSAO SI I TI NA MOLITVENIK?

Knjiga Emanuil strana 132,133.
--------------------------------------------------------------------------------------------------------------------------------------------------------------------------------------------------------------------------------------------------------------

Glasnik. · 01.12.2012. u 15:49

Kakos am ucio Nea?

Citat Original postavio Neo The Chosen One Pogledaj poruku
niko nije pobedio greh to je vasa sektaska zabluda...

TI SA OVIM HULIS NA HRISTA I NJEGOVA UCENJA.

Problem nije kod ans nego kod vas jer ne poznajete takve stavri i nemate znanje jer pripadate hriscansatvo koje je izgubilo poznavanje svetih stavri.

EVO DOKAZA:

Off 2:7 Ko ima uho neka čuje šta govori Duh crkvama:koji pobedi daću mu da jede od drveta životnog koje je nasred raja Božijeg.

Off 2:11 Ko ima uho da čuje neka čuje šta govori Duh crkvama: Koji pobedi neće mu nauditi druga smrt.

Off 2:17 Ko ima uho da čuje neka čuje šta govori Duh crkvama: koji pobedi daću mu da jede od mane sakrivene, i daću mu kamen beo, i na kamenu novo ime napisano, kog niko ne zna osim onog koji primi.

Off 2:26 I koji pobedii održi dela moja do kraja, daću mu vlast nad neznabošcima;

Off 3:5 Koji pobedi on će se obući u haljine bele, i neću izbrisati ime njegovo iz knjige života, i priznaću ime njegovo pred Ocem svojim i pred andjelima Njegovim.

Off 3:12 Koji pobedi učiniću ga stubom u crkvi Boga svog, i više neće izići napolje; i napisaću na njemu ime Boga svog, i ime novog Jerusalima, grada Boga mog, koji silazi s neba od Boga mog, i ime moje novo.

Off 3:21 "Koji pobedi daću mu da sedne sa mnom na prestolu mom, kao i ja što pobedih i sedoh s Ocem svojim na prestolu Njegovom.

Off 21:7 Koji pobedi,] dobiće sve, i biću mu Bog, i on će biti moj sin.

KOLIKO JE POBEDA NAD GREHOM VAZNA DA JE BOG NA KRAJU SVETOGA PISMA TOLIKO PIUTA PONAVLJA!!!

Draga braco pravoslvci, vi ste prevareni.

Mislite da cete zivotom u grehu biti spaseni?

Nema spasenja bez pobede nad grehom i zeljama ovoga sveta.

JAVO VAS JE NAZALOST PREVARIO.

Ako se ne pokajete i ne pobedite greh i ne ostavite zivot u grehu desice se ovo, pa bilo kojoj crkvi da pripada:

Mt 7:23 I tada ću im ja kazati: Nikad vas nisam znao; idite od mene koji činite bezakonje.

Mt 25:41 Tada će reći i onima što Mu stoje s leve strane: Idite od mene prokleti u oganj večni pripravljen djavolu i andjelima njegovim.

NIKO NEMOZE DA SLUZI DVA GOSPODARA, BOGU I DJAVOLU. GREHU I PRAVDI, TO JE VARKA DA MOZE:

Mt 6:24 Niko ne može dva gospodara služiti: jer ili će na jednog mrzeti, a drugog ljubiti; ili jednom voleti, a za drugog ne mariti. Ne možete Bogu služiti i mamoni.

Pobeda sveta je pobeda greha:

1.Joh 5:4 Jer svaki koji je rodjen od Boga pobedjuje svet; i vera je naša ova pobeda koja pobedi svet.

ISUS KAZE DA TREBA DA POBEDIMO I TO TOLIKO ESTO POMINJE JER JE VAZNO, JER NEMA BEZ TOGA SPASENJA A NASI PRAVOSLVCI KAZU NE, TO JE VASA SEKTASKA ZABLUDA???

Pa Bogu se rugate i nazivate ga sektasem.

Sa voim opet pokazujete da vi sa hriscanstvom i ucenjem Isuovim i apostolskim nemate nazalost nista...
--------------------------------------------------------------------------------------------------------------------------------------------------------------------------------------------------------------------------------------------------