truthSeeker
Primećen član
- Poruka
- 862
nemažena deca nikad ne nauče da vole sebe....zato ne umeju da budu topla i nežna ni prema drugima....i kad odrastu često postaju usamljene osobe....
paradoks koji doprinosi tome je da ih zbog njiihove distance od drugih, ne uviđajući da je to pre svega distanca od sebe,doživljavaju kao zamislite razmažene i na konto toga ih odbacuju... a oni intuitivno i traže takve veze i poznanstva u kojima će biti emocionalno odbačeni, jer je biti odbačen nešto na šta su navikli nešto što je poznato, način na koji su naučili da funkcionišu bez te za njih pomalo zastrašujuće emocionalne bliskosti koja im negde u dubini duše ipak očajnički treba....
njihovi roditelji nikad nisu pokušali da ih razumeju, niti im zaista priznali pravo da budu samostalna od njih nezavisna bića.... pri tome nisu nužno imali roditelje koji su loši ljudi, već jednostavno možda roditelje koji su hladni, racionalni, nesposobni da vole a opet sa jakim osećanjem dužnosti i odgovornosti...roditelje koji im na neki način nisu priznali pravo da da budu stvarna bića a ne samo objekat njihovih roditeljskih dužnosti..osobe ovog tipa kad odrastu ne vole sebe i beže od sebe, a trude se da po dužnosti vole druge kao što su radili i njihovi roditelji...ove osobe ne vole sebe i zato nemaju osnov da vole druge...a ne vole sebe jer ih roditelji nisu voleli...jedino ih može iz tog pakla spasiti nečija ljubav...ali zato što sami nemaju ljubavi ni za sebe ni za druge, ne dobijaju ni pažnju drugih......i to je začarani krug...bez kraja...pakao postojanja a nepostojanja...ništavilo večnog bežanja od sebe....
razmažena deca su pak previše mažena...ona su služena, dvorena, voljena, ljubljena i svaka njihova želja i kapric je ispunjavan...oni su stavljeni na pijedastal princa ili princeze...kad odrastu ova deca očekuju da se drugi i dalje tako ponašaju prema njima dvoreći ih, dajući im puno ljubavi...zauzvrat oni ne daju ništa...jer ne vide druge...ove osobe vole sebe, a ne vole druge..ove osobe još kao deca nauče da šarmiraju, umeju da privuku i izvuku ljubav, da učine da ih drugi stave na pijedestal...ali su isuviše razmažena da bi ih bilo briga za druge...za razliku od nemaženih ove osobe su često jako socijalne i socijalno vešte i jako prihvaćene u društvu...ipak sva njihova društvenost je uloga koja služi jedino da im dobavi ljubav drugih...nema toka ljubavi u drugom pravcu...jer drugi ne postoje osim kao funkcija zadovoljavanja njihove potrebe za time da budu voljeni tačnije obožavani...
povremenim ignorisanjem možda lečite razmažene ali njime samo dalje ubijate i od sebe i od ljubavi prema sebi udaljavate nemažene...
pokazanom ljubavlju lečite nemažene (to je i jedini način da ih izlečite, ali traje dugo dugo..dugo) dok pokazivanjem ljubavi samo gurate dublje u prokletstvo njihove razmaženosti razmažene
dakle, nemaženi i razmaženi znate li da uočite razliku ili kažnjavate nemažene smatrajući da su razmaženi, a nagrađujete razmažene pažnjom koju ne zaslužuju?
paradoks koji doprinosi tome je da ih zbog njiihove distance od drugih, ne uviđajući da je to pre svega distanca od sebe,doživljavaju kao zamislite razmažene i na konto toga ih odbacuju... a oni intuitivno i traže takve veze i poznanstva u kojima će biti emocionalno odbačeni, jer je biti odbačen nešto na šta su navikli nešto što je poznato, način na koji su naučili da funkcionišu bez te za njih pomalo zastrašujuće emocionalne bliskosti koja im negde u dubini duše ipak očajnički treba....
njihovi roditelji nikad nisu pokušali da ih razumeju, niti im zaista priznali pravo da budu samostalna od njih nezavisna bića.... pri tome nisu nužno imali roditelje koji su loši ljudi, već jednostavno možda roditelje koji su hladni, racionalni, nesposobni da vole a opet sa jakim osećanjem dužnosti i odgovornosti...roditelje koji im na neki način nisu priznali pravo da da budu stvarna bića a ne samo objekat njihovih roditeljskih dužnosti..osobe ovog tipa kad odrastu ne vole sebe i beže od sebe, a trude se da po dužnosti vole druge kao što su radili i njihovi roditelji...ove osobe ne vole sebe i zato nemaju osnov da vole druge...a ne vole sebe jer ih roditelji nisu voleli...jedino ih može iz tog pakla spasiti nečija ljubav...ali zato što sami nemaju ljubavi ni za sebe ni za druge, ne dobijaju ni pažnju drugih......i to je začarani krug...bez kraja...pakao postojanja a nepostojanja...ništavilo večnog bežanja od sebe....
razmažena deca su pak previše mažena...ona su služena, dvorena, voljena, ljubljena i svaka njihova želja i kapric je ispunjavan...oni su stavljeni na pijedastal princa ili princeze...kad odrastu ova deca očekuju da se drugi i dalje tako ponašaju prema njima dvoreći ih, dajući im puno ljubavi...zauzvrat oni ne daju ništa...jer ne vide druge...ove osobe vole sebe, a ne vole druge..ove osobe još kao deca nauče da šarmiraju, umeju da privuku i izvuku ljubav, da učine da ih drugi stave na pijedestal...ali su isuviše razmažena da bi ih bilo briga za druge...za razliku od nemaženih ove osobe su često jako socijalne i socijalno vešte i jako prihvaćene u društvu...ipak sva njihova društvenost je uloga koja služi jedino da im dobavi ljubav drugih...nema toka ljubavi u drugom pravcu...jer drugi ne postoje osim kao funkcija zadovoljavanja njihove potrebe za time da budu voljeni tačnije obožavani...
povremenim ignorisanjem možda lečite razmažene ali njime samo dalje ubijate i od sebe i od ljubavi prema sebi udaljavate nemažene...
pokazanom ljubavlju lečite nemažene (to je i jedini način da ih izlečite, ali traje dugo dugo..dugo) dok pokazivanjem ljubavi samo gurate dublje u prokletstvo njihove razmaženosti razmažene
dakle, nemaženi i razmaženi znate li da uočite razliku ili kažnjavate nemažene smatrajući da su razmaženi, a nagrađujete razmažene pažnjom koju ne zaslužuju?
Poslednja izmena:
