Разлог Mојковачке битке - истине и збалуде

Napisaću nešto sa čim se mnogi neće saglasati a neki će isto opaziti i kao uvredljvio što mi nije cilj .Mišljenja sam da Mojkovačke bitke nije ni bilo.Izmaštana je negde šestdesetih godina s ciljem da se Crna Gora opere za kapitulaciju i uopšte za držanje tokom Prvog svetskog rata.To naravno ne isključuje činjenicu da nekih sitnijih okršaja sa Austrijancima jeste bgilo i da je bilo i gubitaka. naravno O neklakvom žrtovanju crnogorske vojske u odbrani odstupnice srpskoj vojsci,neozbiljno je govorti.
 
Па мислим да је чињеница да је до неког окршаја између Црногораца и Аустријанаца код Мојковца дошло тог Божића 1916 године, сад у коликом обиму је питање, окупатор је наступао у више праваца, српска војска је одступала такође у више праваца, црногорска је требало такође да се повуче са њом али није.
 
Naplaćivali hleb srpskoj vojsci

Pojedinci nisu mogli da odole dobroj zaradi
I kupovali hleb po desetostrukim cenama, jer poneko od domaćina nije mogao da odoli brzoj i dobroj zaradi - kao uvek i kod svake ljudske zajednice..........
Za stradanje srpske vojske i naroda preko Crne Gore nije kriv siromašni narod u Crnoj Gori, već kralj Nikola i njegova Vlada, koji su sve činili, da prolaz srpske vojske kroz Crnu Goru otežaju i da joj na taj način pripreme strašnu katastrofu".

Dogovor s Bečom
Rašović upućuje da je Vlada Crne Gore mogla da obezbedi potpunu ishranu naroda i vojske iz Srbije, ali to nije činila - zbog dogovora sa Austrougarskom. Evo Rašovićevog objašnjenja o neiskorišćenim mogućnostima za sprečavanje gladi:...........

Kraljev sin Petar pasivizirao svoj deo fronta
Rašović opisuje da je mir trajao mesecima i da su obostrane mere na frontu dogovarane prilikom čestih susreta kraljevića Petra i bivšeg vojnog atašea Austrougarske na Cetinju - Hupke. Hupka je, čim je rat počeo, doputovao u Kotor. Sastajao se s kraljevićem Petrom, tajno, istočno od Tivta u Polju Krtolama. Saznalo se da su u društvu Kraljevića, tim prilikama - i u komandnom šatoru, viđane žene sumnjivog morala.Školovani omladinci u Lovćenskom odredu su shvatili da je na ovom delu fronta došlo do otvorenog savezništva Austrougarske i Crne Gore. Oni su pratili kretanje svog komandanta i otkrili su njegove tajne sastanke sa Hupkom. Ova neverovatana vest stigla je i do cetinjske čaršije. Diplomatski kor se uznemirio i tražio je objašnjenje od članova Vlade. Plamenac, ministar inostranih poslova, rekao je diplomatama da o tome ništa ne zna.

Bombe po Cetinju
Nije mogao poreći susrete kraljevića Petra i Hupke, pa je obavestio da je u pitanju susret radi izbegavanja nehumanih posledica ratovanja. Kralj im je, uz osmeh, rekao:
"Ah, ta šta ste se uzrujali. Ja već znam za to. Pero je imao samo da se dogovori sa komandantom austrougarske vojske, kako ne bi aeroplanima napadali naše varoši".
A, sutradan po ovom objašnjenju kralja Nikole, Austrougari su aeroplanima bombardovali Cetinje, ranivši tri osobe.

Naravno, diplomate kraljevim rečima nisu verovale, jer je do njih stiglo mnogo informacija iz Lovćenskog odreda, u kojem su gušene pobune mladih i školovanih vojnika, protivnika politike kralja Nikole. Kraljević Petar je preduzimao sve protiv ovih nezadovoljnika, pa je nekoliko dobrovoljaca iz Budve dao batinati. NJihova krivica je bila u tome što su pevali srpsku himnu. Jedni su udaljavani iz odreda, a drugi sudski gonjeni.
http://arhiva.glas-javnosti.rs/arhiva/2003/08/03/srpski/F03080201.shtml
******************************
И још један доказ да се Црна Гора није жртвовала због српске војске у пролазу.
И са разлогом се може сумњати у искреност да је битка код Мојковца била усредсређена за обезбеђење пролаза српске војске на путу за Грчку.
Не поклапају се датуми, закулисне радње краља Николе, лажи о наметању српске команде над Ц.Г. Врховном командом, .....итд., може само закључити да је Мојковачка битка послужила само црногорским гусларима да новим песмама величају црногорску невиђену храброст, величанствено држање и жртвовање за српску војску, .......
Очигледно да су ствари ишле у другом правцу од оних које су приказиване.
 
Код нас је ипак отворена Ресавска школа монтенегрина.

Дакле после почетних неуспрха АУ су придодали још пар свежих дивизија са ваљда Македоније и Босне са великим Маузер митраљезима и модерним наоружањем са око 400 топова.

Да друге стране било је доста босоногог Црногораца дакле народа који је пришао војсци као и да вилама и са свим што би има пало шака јер се јуришали на ровове директно на АУ бајонете.

Јанко Вукотић каже да су и Руси доносили мрачне вести о страшном стању у којем се налази српска војска. То је утицало на морал ЦГ војске.
Многи је било и босоногог и холоруких Црногораца који су јуришали на ровове и бајонете. Дакле битка се претворила у народни устанак севера Црне Горе које интерно Краљ Никола није признавао у Црногорце.

Дошло је до крваве тешке битке која је исцрпела АУ војску далеко ван очекиваног отпора.Јанко Вукотић говори да је комадант био имешнији јер паралелно говори о паду Цетиња , могло је од онолико босоногог и холоруких Црногораца да се узме 2 пута толико аустријских и мађарских живота јер су свеже маџарске војске долазиле из правца Босне ваљда.
По његовом интервјуу се стиче утисак да

Послато са Nokia 3.1 уз помоћ Тапатока
 
Је српска војска далеко да није директни повод боја већ одбрана Цетиња а српска војска морални узор као нада да ће их ослободити због тога ове вести Руса о страхоти стања српске војске делује неповољно на морал Црногораца јер стичу утисак да гину без наде. Споменуо је да са бољом или гором реализацијом битке судбина Цетиња је била запечаћена. Уз малчице дипломатске дистанце стиче се утисак да је по њему битка очигледно била непотребна јер се већ онда на основу нагомиланих АУ трупа око ЦГ наслућује крај Цетиња.


Сад рекао је нешто јако зајебано што можда може бити срж ове саме теме и срж правог одговора на ову тему.

Парафразирајући можда отступам у редоследу речи али верно преносим.

" Током ове битке жртвовано је све словенско што је постојало у Црној Гори".


Дакле не српско него словенско у Црној Гори.
Ово је по мени много више узнемирујуће од свих депоновања и извртања суштине.

По његовим речима закључујемо да је жртвовано готово сви словенско становништво Црне Горе и њему као дугог

Послато са Nokia 3.1 уз помоћ Тапатока
 
Дугогодишњем високом официру Црне Горе који је водио све Мојковачке битке у 20. веку. Блиски рођак породице Петровић-Његош говори да је током битке жртвовано све словенско у Црној Гори дакле не само српско.
Овде се стиче утисак да Словени на даље постају мањина у ЦГ и овај процес раствљавања постаје сасвим разумљиво и логичан у односу на противречност свега написаног и културног наслеђа ЦГ уз ове речи нам постаје јасно.

Црногорска влада у егзилу распушта саму себе због противљења краља Николе да се одрекне престола и присаједини. се са Србијом већ жели да Црна Гора буде засебан етнитет у будућој држави!

Кратак резиме Николин претходник кнез Данило први световни владар Црне Горе присаједињује Куче и нека друга племена ЦГ некад и насилно сматра се да је убијен из крвне освете ножем због неких силовања и злочинима које су починили Цетињани над неким племенима. Води политику независне Црне Горе не обнови српског царства попут Ђукановића данас.
Упада у невоље и ратове са Турском као први световни владар ЦГ јер је Турска сматрала ЦГ својом територијом под црквеном аутономијом дакле систем наследног владичанства. Био је успешан и велики реформатор и модернизације ЦГ.



Послато са Nokia 3.1 уз помоћ Тапатока
 
Краљ Никола наставља његову политику упада у рат са Турском који губи Турци стижу до Цетиња па се интервенцијом великих сила Турци враћају Црна Гора губи неке територије и обавезује се на слободу кретања турске војске кроз своју територију.
Очајан после ослобађања Београда шаље писмо Михајлу Обреновићу " да буде само слога пред шатором његовим". Почиње опет политику обнове српског царства и склапа ратни савет са Србијом а и Балкански јер је Михајло Обреновић убијен непосредно пред малтене ратификовала Балканског савеза где и Бугари желе у Југославију са Обреновићима на челу.
Даље знамо да гарантује је наследио неспособни и безосећајни синовац који је навео штете Србији ,Црној Гори ,, савезу ,свему . То је једини човек у историји Србији коме Руси дају велике паре да оде и забрану доласка у Србију.



Васојевићи су уједињени са ЦГ за време Краља Николе као и Јадран.
Није признавао север Црне Горе.


Сад да ли је могуће да жртвује све словенско у ЦГ да би одвојио ЦГ од Србије ва век?

Послато са Nokia 3.1 уз помоћ Тапатока
 
У неким коментарима пише и то да битка на Мојковцу не подразумева само та два дана узгинућа црногорске војске зарад помоћи српској на путу кроз Албанију, већ борбе у трајању преко три месеца на фронту од Боке которске до Мојковца и даље до Рожаја. И, наравно, све у функцији пружања помоћи српској војсци да се домогне Албаније. А да је битка на МОјковцу била само завршни чин.
Од свега је тачно да је Мојковац био завршни чин и пораз црногорске војске.

Чињенице кажу следеће:
Ако се не варам, први напад Аустроугара на Ц.Гору почео је 5.Октобра 1915 г. и тада црногорска Влада и Врховна команда, нису знали да ће српска војска кренути на пут преко Албаније у 2 (два) правца, од којих један преко Црне Горе.
25 Новембра 1915г.,Врховна команда српске војске, издаје наредбу за отступањем преко Албаније у ова два правца.
Значи, Црна Гора је увелико ратовала (од 5. Октобра. 1915г.) са Аустроугарском и није знала да ће се донети таква одлука.
Ако се томе дода и оно неслагање датума битке на Мојковцу и датума када су српске трупе кренуле из околине Скадра на југ, озбиљно постоји историјска ,,рупа'' у вези ових догађаја. Та се рупа не може закрпити неким причама о краљу Николи, или приче о српским официрима у Врховној команди црногорске војске, Председнику Владе, Мијушковића, итд, итд.
Треба бити конкретан и рећи: Дали је црногорски отпор АУ. војсци био искључиво у функцији омогућавања пролаза српској војци или не?


 
Poslednja izmena:
Наравно да не. Неки наши официри су дали оставку приликом црногорске инавазије на Скадар која нијебила договорена али су мислим Пешић враћени на дужност после оставке. Дакле јако је епски наивно да Црна Гора није бранила себе само српску војску.
Друго оно што је било непознато сем у вишим политичким елитама формирање Југославије која једо 1917. било у рукамаруског цара.
Мислим да треба истаћи оно што је и Грубан рекао да је српство краља Николе исто што и југословенство Броза.
У овим тренуцима мање али под влашћу Милана Обреновића краљ Никола је био већ свестан потенцијалних могућности да буде набудућем трону.
То се највише изменило крунисање краља Петра јер је био свестан митоманије Црногораца према Карађорђу а по навише и Мркоњић Петру који јеводио хецеговачке устанке под Турцима који јебио чиновник легије странаца јединствено добар иобразован официр тога времена .Дуго је боравио на Цетињу ожењен кнегињомЗорком Николином кћери.
Друго окретање руске политике према Карађорђевићима а стављање Петровића у други план.

Дакле постојао је династички сукоб између Обреновића и Карађорђевића и фамозне тајне конвенције и проглашавање у сред изгубљеног рата Милана у краља што ће и Никола одговорити 1912 мислим.


Можда би двојна монархија поут Угарскебила решење за Југославију али највеће шансе су изгубљена кримским ратом и пропашћу карађорђевог устанка.и на крајуБерлинским конгресом где није истакнута довољна жеља за уједињењем можда као двојне монархије. Колико су Енглези криви за опстанак Санџака толико су и Срби и Црногорци који су користили тампон зарад личних малоимперијалистичкихпобуда.сасецањем Санџака место рата у Херцеговини би био колапс Турске и одцепљење БИХ моментално као и отклањање 1 светског рата под том ујудурмом.

Дакле пропуштено време Његош бану Матији најугословенске иделе приговара чекај да се најпре српство уједини ја ћу српском кнезу даровати Призрен да столује а себи ћу узети Пећ.
Ова шанса је пропуштена а била је једина ваљана за обе стране овако краљ Никола је по мени бацио све карте на победу АУ и у оквиру тога стављање њега на чело новонастале државе.
 
Па мислим да је чињеница да је до неког окршаја између Црногораца и Аустријанаца код Мојковца дошло тог Божића 1916 године, сад у коликом обиму је питање, окупатор је наступао у више праваца, српска војска је одступала такође у више праваца, црногорска је требало такође да се повуче са њом али није.

Boldovano je ključna stvar u priči oko Crne Gore u Prvom svetskom ratu i neka vrsta tabu teme i za srpske istoričare.
 
Да су се повукли као што је планирано и избегли да потпишу капитулацију вероватно би Црна Гора тј. династија Петровића имала много бољи статус приликом каснијих преговора о уједињењу, овако су пропустили последњи воз а да тога нису били ни свесни.
Можда нису ни веровали да је неко опште југословенско уједињење и могуће.
 
Да су се повукли као што је планирано и избегли да потпишу капитулацију вероватно би Црна Гора тј. династија Петровића имала много бољи статус приликом каснијих преговора о уједињењу, овако су пропустили последњи воз а да тога нису били ни свесни.
Можда нису ни веровали да је неко опште југословенско уједињење и могуће.

Е овде долазимо до проблематичног државног апарата и територије која у сретна времена није никада доведена у питање.
Дакле племенско устројство Црне Горе којаније променила број становника од 16. до 17.века по попису.

Исти врућ кромпир је успео отклонити Мило Ђукановић са оштрим сукобом са америчком канцеларком и каснијеприлажење Папи и свим ауторитетима.да би Црна Гора одолела уништењу.

Ако поставимо даје све словенско жртвовано у Моковачкој битци или као блиској истини метафори Мило Ђукановић је требао примити 100000српских избеглица из Хрватске-Босне и то је врхунском политичком деловању заслужном дивљења најјачи екс ју политичар свихвремена.

Успео је оделети притиску америчкеканцеларке да не прими ни близу тај број избеглица .Шта бизначило примање једне петине иу+збеглих Срба вехабија у ЦГ?
Као прво његов крај и крајсецеонистичке политике ЦГ.

Да се ово десило ЦГби била преорана пројектилима као Србија али не вереујем! Попуштањеамеричкиминтересима ЦГ би био гарантможда ине бомбардовањаЦГ.

Дакле Моло Ђукановић је засепартискички слој ЦГ исто што и Абрахам Линколн Америци дага љубе у дупе и уместо споменика попу Дулаљнинуу Бару да ставењегову бисту јер је за самосталну ЦГурадио много више него било ко пре њега! Можда нешто попут Михајла Вишевића мислим али не могу да докажем да је држао Дукљу.

Штаби значило да је 300000 Црногораца напустило земљу и вратило се у својудржаву најблаже бизатекло пола милиона Албанаца у својој земљи дане говоримо да би се број Црногораца преполовио и интегрисао у Србију а то се жечлелопо сваку цену. Дакле рат за одбрану круне Петровића а неповратака неких србијанских Црногораца у ЦГ.

Завет Леонидуса то је Спартаи остала је Спарта и као такве требада се сећамо вавек ово новобоље да обришемо и заборавимо.
 
Данас, на Божић 7.јануара, да се подсетимо на догађај из историје.
Мојковачкa биткa, за коју смо у школи учили да се одиграла 6 и 7 Јануара 1916 г. а имала је задатак да препречи пут аустроугарској и немачкој војсци која је надирала из правца Босне и Херцеговине и тако осигура одступницу савезничкој српској војсци у повлачењу кроз Албанију.

Међутим хронологија догађаја је мало другачија: дана 16.Децембра 1915г.,прве српске трупе стижу у Скадар (Студија:,,Голгота и васкрс Србије,, стр.642 Зборника) и у току следећа три дана, већи део трупа стиже у околину града.
Такође,у књизи ,,Кроз Албанију,, на стр.56 пише: српска се војска се у другој половини децембра налазила на албанском приморју. Значи, црногорска војска није осигуравала одступницу српској војсци у повлачењу ( иако јој то можда била намера),већ два дана бранила Црну гору а онда капитулирала.

Сердар Јанко Вукотић, поводом капитулације, упућује Наредбу целокупној црногорској војсци да се: одмах распусти, да иде својим кућама, исказујући јој најтоплију захвалност за јуначко,славно,достојно,иаko залудо , досадашње држање.
 
О зар је могуће да је јуначка црногорска војска прднула у чабар?
Тренутно на РТЦГ 1 тече документарни филм из 1966г. у коме 10-так учесника битке на Мојковцу препричавају догађаје у којима су учествовали. Само њих тројица споменуше капитулацију а остали углавном о подвизима црногорских јунака и пар њих да су спречили АУ војску да омета пролаз српске војске ка Албанији.
Добро, ако занемаримо ту особину хвалисања Црногораца која им је у генима, приче о окршајима 6 и 7.Јануара 1916г. су занимљиве и за поштовање.
 
Mojkovačka bitka je zapravo završna faza jedne veće vojne operacije, a odnosi se na dejstvo crnogorske Sandžačke vojske, koja je branila front od Višegrada do Mojkovca od oktobra 1915. do januara 1916. godine.

U početku nije bilo većih okršaja, ali kada je austrougarska vojska primetila da srpska vojska ima nameru da se povlači preko teritorije Kraljevine Crne Gore, shvatila je da bi presecanjem tog povlačenja u potpunosti razorila srpsku vojsku i istovremeno zauzela Crnu Goru.

Tada austrougarska vojska sva raspoloživa sredstva šalje u tom pravcu. Glavni deo austrougarske vojske, 20.000 vojnika sa oko 70 topova, nalazio se na liniji Rožaje – Sjenica – Bijelo Polje.

Drugi deo je napadao iz pravca Pljevalja prema Priboju i dalje prema Mojkovcu i Bijelom Polju. U Boki su bile koncentrisane jake trupe sa više od 200 topova usmerenih ka Lovćenu.

https://www.rts.rs/page/stories/sr/...ratu/2163930/sto-godina-mojkovacke-bitke.html
.
Политичка позадина се свакако не зна као и увек , краљ Никола је дошао на положај издао наређење сердару Јанку Вукотићу рекао да ће се вратити и наравно никад се није вратио. Био је у Бордоу са савезницима. Након краха покушан је сепаратни мир са крње владом на челу са Мзрком Петровићем Његошем што је Аустроугарска одбила.

Међутим иако је ова битка омогућила српској војсци да се безбедно повуче и након тога борба је настављена када се српска војска већ повукла.
Они тврде да им је Русија ускратила војну помоћ јер су прекршили савез са Русијом и ушли у рат са Аустроугарском због Србије.

Јанко Вукотић сведочи да је у тој бици жртвовано све словенско у Црној Гори и да у та времена нсу долазиле тако лоше вести од Руса о стању српске војске морал би сигурно био већи па би од оне шачице босоногих Црногораца могли узети три пут више маџарских живота. Све једно било како било судбина Цетиња би остала иста.

Неки сличан став је заизела Русија током првог српског устанка бодрила је Карађорђа а Његошу забранила да Црна Гора уђе у рат зато је добио неколико писмених прекора од Карађорђа. Свакако да је Његош пустио добровољце из Црне Горе који су наравно били у Карађорђевој војсци.
Овде је став Русије мало разумљивији због Кримског рата у који је ушла и исход је био неизвестан и завршио се поразом Русије и пропашћу првог српског устанка.


Srpska artiljerija

U sastavu crnogorske Sandžačke vojske nalazile su se i tri srpske baterije. One su još na Drini pridodate vojsci serdara Janka Vukotića. Hrabrošću svoje posade i komandira kapetana Dragoljuba Mladenovića, te baterije su se proslavile i ostale u sećanju svakog vojnika.

Srpski ariljerci, znatno vičniji od crnogorskih u rukovanju topovima, posebno lakim francuskim "debanžovcima", na zajedničkim položajima koristili su svako zatišje da crnogorskim tobdžijama prenesu svoje znanje.

Tri srpske baterije dobile su i izvršile poslednje naređenje, smestivši se uoči bitke levo od Preprana, iznad samih Polja, na brdu zvanom Borovnjak.

Na Badnje veče, kada je rodbina iz krajeva bližih Mojkovcu došla da obiđe vojnike i donese im sve što se imalo, bateriju kapetana Mladenovića i druge dve srpske baterije obišla je grupa crnogorskih staraca i žena.

Starci su zamolili Mladenovića da im pokaže topove, a kada je on udovoljio njihovoj želji, po starom crnogorskom običaju nazdravljalo se ne samo vojnicima već i topovima, dok su žene iz torbi vadile čarape, rakiju i hranu i time darovale srpske vojnike.

Сигуран сам да се исход овог рата није могао претпоставити одлучили су детаљи (вероватно на берзи z:lol:) можда и претња Николаја 2 Романова да ће потписати сепаратни мир са Аустроугарском уколико не помогну српској војсци.
Он се налазио на ратишту све време са својом војском власт је оставио жени Руси су јако пуно гинули у тим сукобима око 10000 дневно је гинуло војника , много слабије науружање лош војни врх корумпиран ишли су само на бројчаност војске и гинули као муве.
То га је коштало победе бољшевизма и неконтолисања унутрашњих процеса у Русији где је у парламенту остала само његова жена немачког порекла омражена од Руса иако велика православка из писама жена која је искрено волела свога мужа поделила је судбину са њим иако је могла побећи остала је у крвавом покољу породице која је 300 година владала Русијом.

Сасвим сигурно да је краљ Никола као и сви гембовао дући на сепаратни мир ако победи Аустоугарска и да припоји делове Србије подели са Бугарском и осталим чланицама осовине.

Сад не зна се свакако да су се јуначки борили! Слава им!

"pamte se i reči vladike Nikolaja: "Da nije bilo smrti na Mojkovcu, ne bi bilo ni vaskrsa na Kajmakčalanu."
 
Тренутно на РТЦГ 1 тече документарни филм из 1966г. у коме 10-так учесника битке на Мојковцу препричавају догађаје у којима су учествовали. Само њих тројица споменуше капитулацију а остали углавном о подвизима црногорских јунака и пар њих да су спречили АУ војску да омета пролаз српске војске ка Албанији.
Добро, ако занемаримо ту особину хвалисања Црногораца која им је у генима, приче о окршајима 6 и 7.Јануара 1916г. су занимљиве и за поштовање.
Све је то лепо ако идеја није да Србија нешто некоме дугује у вези тога.
Нажалост, идеја је управо та.
 
Све је то лепо ако идеја није да Србија нешто некоме дугује у вези тога.
Нажалост, идеја је управо та.

Iako zalud", kako je serdar Janko Vukotić rekao u poslednjoj poruci svojim junacima, bitka je dobijena i okončana 10. januara, a slava oružja crnogorske Sandžačke vojske u, kako su ga Crnogorci nazivali, Veljem ratu, krunisana je mojkovačkom pobedom i ispunjenjem duga prema bratskoj srpskoj vojsci.
 
Iako zalud", kako je serdar Janko Vukotić rekao u poslednjoj poruci svojim junacima, bitka je dobijena i okončana 10. januara, a slava oružja crnogorske Sandžačke vojske u, kako su ga Crnogorci nazivali, Veljem ratu, krunisana je mojkovačkom pobedom i ispunjenjem duga prema bratskoj srpskoj vojsci.
Пун ми је куфер тих добијених битака за којима су следили изгубљени ратови.
А не волим ни дугове, волим чисте рачуне.
 
Пун ми је куфер тих добијених битака за којима су следили изгубљени ратови.
А не волим ни дугове, волим чисте рачуне.

Мислим да је то било речено у контексту претходних садејстава ових војски на пример код Једрена нису се нешто Црногорци истакли уопше у биткама ван своје територије а добили су Метохију на поклон. Обзиром да је Јанко Вукотић у крљаевини Југославији био постављен као високи официр у Македонији учесник односно главнокомандујучи у све 3 Мојковачке битке 2 или 3 са Турцима и ова са Аустроугарима сасвим сигурно да је знао зашто је то рекао тад уочи завршене битке! Не касније као официр краљевине Југославије.
 

Back
Top