Razlike u varijantama srpskog standardnog jezika

[Urvan Hroboatos]

Koliko je meni poznato , a koléga Rvat neka me ispravi ako gresim, u Hrvatskoj jos uvek ne postoji standard za jezik.
A kako stvari stoje nece ga skoro ni biti. Neki dan rasprava oko saucesca i sucuti i ja shvatih da ljudi iz silne
mrznje prema svemu sto je srpsko vise ne znaju ni svoj jezik jer poistovecuju sucut sa saucescem.

Nisam razumela, citajuci Hrvate na forumima, da li je dali i neznam standard ili pise ko kako hoce?

Kazu da se u Saboru govore svi moguci i nemoguci dijalekti, u skolama u Splitu savrseno je normalno da deca pisu neznan u prevodu bi bilo ne znam, a ne neznan junak.

Kajkavci zele da standard bude kajkavski pa je u tim skolama dozvoljen kajkavsko narecje i slovi se kao jedini hrvatski knjizevni jezik.

Ovakav profil koverzacije teško da zavrjeđuje odgovor.

 

[Rayela]

Ovakav profil koverzacije teško da zavrjeđuje odgovor.

A gde je problem ako te neko pita da li standard postoji?

Znaci da ne postoji i to gadno yebe , a to traje vec i 15 godina, ministarstva za kulturu,skolu,wotever.

Uostalom, baci pogled na neki forum u Hrvatskoj gde malo ozbiljniji ljudi ( bez da ima patkometrije i srbometrije)
diskutuju o tome.

Usput, kakav profil konverzacije? I to je neki moderan hrvatski jezik?

 

[Mrkalj]

E, da, rec klokan su preuzeli iz ceskog jezika)

Kibidabi... Ima tih bohemizama u hrvatskoj varijanti srpskog jezika mali milion (caa. ). Evo, samo naznake:

cenik (cenovnik) ← češ. ceník
dojam (utisak) ← češ. dojem
dražba (aukcija, licitacija, doboš) ← češ. dražba (skupo - češ. draho, draze);
glasovati (glasati) ← češ. hlasovat
krupica (griz) ← češ. krupice
lepilo (lepak) ← češ. lepidlo
naklada (tiraž; izdanje) ← češ. náklad (potrošak)
Nizozemac (Holanđanin) ← češ. Nizozemec
očevidan (očigledan) ← češ. očevidný
odrezak (šnicla) ← češ. odřezek
osoban (ličan) ← češ. osobni; osobit (naročit) ← češ. osobitý; osobno (lično) ← češ. osobne; osobnost (ličnost) ← češ. osobnost
pevački zbor (hor) ← češ. pevecký sbor
pokus (eksperiment, opit) ← češ. pokus (eksperiment; pokušaj);
pozornost (pažnja) ← češ. pozornost
pravomoćan (pravosnažan) ← češ. pravomocný (jurid.)
prigoda (prilika, zgoda; događaj) ← češ. příhoda
pripravak (preparat)← češ. připravek
pročelje (fasada) ← češ. průčelí
sedalo (sedište) ← češ. sedadlo
skladatelj (kompozitor) ← češ. skladatel, komponista; skladati (komponovati) ← češ. skladat, komponovat; skladba (kompozicija) ← češ. skladba
skupina (grupa) ← češ. skupina
slitina (legura) ← češ. slitina
stenka (zid šupljeg organa) ← češ. stenka (biol.)
streljivo (municija) ← češ. strelivo
stroj (mašina) ← češ. stroj; strojar (mašinac) ← češ. strojnik; strojarstvo (mašinstvo) ← češ. strojařství;
stupac (kolona) ← češ. sloupec
sustav (sistem) ← češ. soustava
svemir (kosmos, vasiona) ← češ. vsemir
tekućina (tečnost) ← češ. tekutina
tisak (štampa) ← češ. tisk; tiskovna konferencija (konferencija za štampu) ← češ. tisková konference
tlak (pritisak) ← češ. tlak; tlakomer (sfigmo-manometar) ← češ. tlakomer
tuzemski; tuzemstvo (domaći) ← češ. tuzemský, tuzemstvi
vetrovka (vindjakna) ← češ. vetrovka
vlak (voz) ← češ. vlak
vlastoručni (svojeručni) ← češ. vlastnoruční
vodik (vodonik) ← češ. vodík
zemljopis (geografija) ← češ. zemepis
zrakoprazan (bezvazdušan) - češ. vzduchoprázdný (zrak (vazduh) - češ. vzduch)
zahod (toalet) ← češ. záchod

itd. itd.

 

[Mrkalj]

Uostalom...

Češke reči
u zagrebačkoj varijanti standardnog srpskog jezika​

Ne samo brojnost, nego je i odabir čeških reči u zagrebačkoj varijanti srpskog jezika indikativan. One češke reči, koje je beogradska varijanta spontano udomila ili su pak podudarne jer su opšteslovenske ili internacionalne, zagrebačka je varijanta tendenciozno i sistematski progonila. Takve su na primer ove češke reči: lekar (liječnik), zemljotres (potres), pavlaka (vrhnje), vaš (uš), bubašvaba (žohar), vazduhoplovac (zrakoplovac), varjača (kuhača), želudačni (želučani), firma (tvrtka), trougao (trokut), prut (šiba), slezina (slezena), stanovište (stajalište), ticati se (glede), udruženje (udruga), upotrebiti (uporabiti), učesnik (sudeonik), sporan (preporan), razvod (rastava), duvati (puhati), pravougli (pravokutni), porcelan (porculan), pomorandža (naranča), opunomoćiti (opravomoćiti), osa (os), naređenje (naredba), odliv (odlev), zavisiti (ovisiti), vazduh (zrak), dobrovoljan (dragovoljan), kasarna (vojarna), nozdrva (nosnica), podstrekivati (poticati), kras (krš), nivo (razina) itd. itd.

S druge strane, reči koje nisu u beogradskoj varijanti frekventne, što je jedini kriterijum koji je potrebno da ispune (!), dobrodošle su u zagrebački leksički depo. Nekoliko reči sa spiska možda su zapadnoslovenske, a neke opšteslovenske i moguće je da među njima ima poneka koja u zagrepsku varijantu nije dospela preko češkog, već preko narodnih govora, ali i te reči mogu da govore u prilog pomenutom kriterijumu. Broj čeških reči koje ispunjavaju taj jednostavan kriterijum bez izvedenih oblika prelazi hiljadu. Ovde navodimo tek oko 450 takvih čeških reči ili reči koje su preko češkog leksičkog korpusa dospele u zagrebačku varijantu srpskog jezika:

Spojler

bešćutan (bezosećajan) ← češ. bezcitný
bludeti (tumarati) ← češ. zabloudit (zabasati)
bod (poen) ← češ. bod (u sportu)
bojovnik (vojnik; ratnik) ← češ. bojovnik
bulazniti (buncati) ← češ. blouznit; češ. blázinec (ludnica); sanjariti - češ. blouznit
burza (berza) ← češ. burza

cenik (cenovnik) ← češ. ceník
cvetača (karfiol) ← češ. kvetak (biol.)

časopis (list, magazin) ← češ. časopis
četvorni (kvadratni) ← češ. čtverečný
čistopis (konačna verzija teksta) ← češ. čistopis

desetleće (dekada, decenija, desetleće) ← češ. desetiletí
dizalo (lift) ← češ. zdvihadlo
dojam (utisak) ← češ. dojem
dojmiti (ganuti) ← češ. dojmout
dokolenka (dokolenica) ← češ. podkolenka
domisliti se (dosetiti se) ← domyslit se
domorodac (urođenik) ← češ. domorodec
domorotka (urođenica) ← češ. domorodka
domovina (otadžbina, domovina) ← češ. domovina
donedavna (donedavno) ← češ. donedavna; isprva (u početku, prvo) ← češ. zprva; iznova (nanovo, ponovo) ← češ. znova
doslovno (bukvalno) ← češ. doslovne
dostatan (dovoljan) ← češ. dostatečný
dotični (pomenuti) ← češ. dotyčný
dragocen (vredan, skupocen) ← češ. drahocenný
dražba (aukcija, licitacija, doboš) ← češ. dražba (skupo - češ. draho, draze); poskupeti ← češ. podražit
dražbeni (aukcijski) ← češ. dražbeni
drugotan (drugobitan) ← češ. druhotný
družba (družina) ← češ. družba
držálo (držalja) ← češ. držadlo
dušik (azot) ← češ. dusík (češ. dusivý - zagušljiv) (hem.)
dvorana (sala) ← češ. dvorana

galica (kamen) ← češ. skalice; (hem.) nem. Galitzen (Stein): kamen iz Galicije (u Španiji)
geslo (deviza, moto, lozinka) ← češ. heslo
gibati se (mrdati, kretati, micati se) ← češ. hybat se (fiz.); pokret - češ. pohýb; pokretan, pomičan ← češ. pohyblivý
gladilo (pegla) ← češ. hladítko
glasovati (glasati) ← češ. hlasovat
glazba (muzika) ← češ. hudba; kalk: češ. hudba - vend. gudba → glasba
glazbenik (muzičar, svirač) ← češ. hudbenik → vend. gudbenik → glasbenik
gnojivo (đubrivo) ← češ. hnojivo; gnojiti (đubriti) ← češ. hnojit
gombanje (gimnastika) ← češ. honba (potera, gonjenje)
gospodarstvo (gazdinstvo, imanje, domaćinstvo) ← češ. hospodářstvi

hripavica (kijavica) ← češ. chřipka
hvastati se (praviti se važan; hvalisati se) ← češ. chvástat se

ispričan (opravdan) ← češ. omluvený
ispričati (se) (opravdati (se); izviniti (se)) ← češ. omluvit (se) (kalk: pričati - češ. mluvit); ispričavati se (izvinjavati se) ← češ. omluvovat se (kalk: češ. mluvit - pričati); isprika (izvinjenje, izgovor) ← češ. omluva (kalk: češ. mluvit - pričati)
isprva (u početku, prvo) ← češ. zprva
istrajan (uporan) ← češ. vytrvalý
izvraćen (prevrnut) ← češ. zvrácený

kakovost, kakvoća (kvalitet) ← češ. jakost (kalk: češ. jaky - kakav → kakvost → kakvoća; lat. quale - kakav)
kamenolom (majdan, kamenjara) ← češ. kamenolom
kava (kafa) ← češ. káva
kimati (klimati glavom) ← češ. kymácet se → teturati se
klokan (kengur) ← češ. klokan; skakač - češ. skokan
kolati (cirkulisati) ← češ. kolovat (biol.)
konac (svršetak, kraj) ← češ. konec
kopar (mirođija) ← češ. kopr (biol.)
kotva (sidro) ← češ. kotva
kovina (metal) ← češ. kov
kozle (jare) ← češ. kůzle; kozlić (jare) ← češ. kouzlík
krasotica (lepotica) ← češ. krasavice
kratica (skraćenica) ← češ. kratka
kratkovalni (kratkotalasni) ← češ. krátkovlný
krivulja (kriva) ← češ. krivka (mat.) (sufiksacija tipa češ. žarovka → žarulja)
križaljka (ukrštenica) ← češ. křížovka; križ (krst) ← češ. křiž
križanac (hibrid, mešanac) ← češ. křížanec
krupica (griz) ← češ. krupice
kružnica (kružna linija) ← češ. kružnice (mat.)
kupelj (kupka; kupatilo) ← češ. koupel

laštilo (polir-pasta) ← češ. laštidlo
laštiti (polirati, glancati, leštiti) ← češ. leštit (lesky - sjajan)
lepenka (karton) ← češ. lepenka
lepilo (lepak) ← češ. lepidlo
ličilo (šminka) ← češ. ličidlo
lihvar (zelenaš) ← češ. lichvář
lihvarstvo (zelenaštvo) ← češ. lichvářstvi
lužina (alkalija, baza, ceđ) ← češ. lough (sufiksacija -ina analogno sa kiselina)

ljuljačka (ljuljaška) ← češ. houpačka (kalk: češ. houpat se - ljuljati se)

maćuhica (noć i dan) ← češ. maceška (češ. macecha - maćeha, maćuha) (biol.)
manira (manir) ← češ. manýra
medeni (bakreni; mesingani) ← češ. medený
mokraćni mehur (bešika) ← čep. mechýř (biol.)
merilo (razmera) ← češ. meřítko (geogr.)
mesopust (mesojeđe, karneval) ← češ. masopust (češ. maso - meso)
mladež (omladina) ← češ. mladež
mnjaukati (mijaukati) ← češ. mňaukat

nadev (fil, fila) ← češ. nádivka
nadzor (kontrola) ← češ. dozor
naklada (tiraž; izdanje) ← češ. náklad (potrošak)
nakladni (izdavački) ← češ. nakladatelský
nakladnik (izdavač) ← češ. nakladatel
napev (melodija) ← češ. nápev (muz.)
nastavati (nastanjivati) ← češ. nastávat
naušnica (minđuša) ← češ. naušnice
nazor (mišljenje, shvatanje, pogledi) ← češ. nazor
nedostatan (nedovoljan) ← češ. nedostatečný
neo(d)visan (nezavisan) ← češ. neodvislý
neoskvrnjen (naukaljan) ← češ. neposkvrnený
nepozoran (nepažljiv) ← češ. nepozorný
nepozornost (nepažnja) ← češ. nepozornost
nepristran (nepristrasan, pravičan) ← češ. nestranný
nesuvisli (nepovezan) ← češ. nesouvislý; (ispr. nesuvisan)
Nizozemac (Holanđanin) ← češ. Nizozemec
Nizozemska (Holandija) ← češ. Nizozemí, Nizozemsko
novčarka (novčanik) ← češ. peneženka (kalk: novac - češ. peníze)
nožice (makaze) ← češ. nůžky

obrat (preokret, prekret) ← češ. obrat
ocrt (kontura, obris, silueta) ← češ. obrys (kalk: češ. ob+rysat - ob+crtati)
obrt (zanat, veština) ← češ. obratnost
obzor, obzorje (vidik, pogled, horizont) ← češ. obzor
ocean (okean) ← češ. ocean
očevidan (očigledan) ← češ. očevidný
odrezak (šnicla) ← češ. odřezek
odeljivati (odvajati) ← češ. oddelovat
ogavan (oduran) ← češ. ohavný; ogavnost (grozota) ← češ. ogavnost
ogluhnutni (ogluveti) ← češ. ohluchnout
okap, okapnica (oluk) ← češ. okap
opetovati (ponoviti) ← češ. opetovát; opetovano (ponovo) ← češ. opetovne
opsegnuti (obuhvatiti) ← češ. obsáhnout
oskvrnuti (osk(v)rnaviti) ← češ. poskvrnit
oslica (oslić) ← češ. oslice (biol.)
osoban (ličan) ← češ. osobni
osobit (naročit) ← češ. osobitý
osobno (lično) ← češ. osobne
osobnost (ličnost) ← češ. osobnost
ostruga (mamuza) ← češ. ostruha

 

[Mrkalj]

Drugi deo:

Spojler

patriti (pripadati) ← češ. patřit (lok., kol.)
patvoriti (falsifikovati) ← češ. padelat (kalk: tvoriti - češ. delat)
pelud (polen) ← češ. pel, pyl + -ud (tvorba B. Šuleka)
pištaljka (zviždaljka) ← češ. pišťala
plin (gas) ← češ. plyn
pljesak (aplauz) ← češ. potlesk; pljeskati (tapšati, aplaudirati) ← češ. pleskat, tleskat
pobliže (jasnije, detaljnije, bliže) ← češ. poblíž
pobrežje (obala) ← češ. pobřeží
početnica (bukvar) ← češ. začátečnice
podbradak (podvoljak) ← češ. podbradek
podnajam (zakup) ← češ. podnajem
podneblje (klima) ← češ. podnebí (geogr.)
podroban (detaljan; iscrpan) ← češ. podrobný
podrobnost (tančina, detalj) ← češ. podrobnost
pogon (postrojenje) ← češ. pohon
pokus (eksperiment, opit) ← češ. pokus (eksperiment; pokušaj); pokusni (eksperimentalni) ← češ. pokusný (biol.)
polumer (poluprečnik) ← češ. polomer (mat.)
poprsje (bista) ← češ. poprsí
porod (porođaj) ← češ. porod (biol.); porodni (porođajni) ← češ. porodní
pošta (počast) ← češ. pocta
postupan (postepen) ← češ. postupný, stupňovitý
potpora (oslonac, podrška; pripomoć) ← češ. podpora, opora
potrepština (namirnica) ← češ. potravina
poučak (teorema) ← češ. poučka (mat.)
pozauna (trombon) ← češ. pozoun (muz.)
pozor (pazi!; pažnja) ← češ. pozor; pozoran (pažljiv) ← češ. pozorný
pozornost (pažnja) ← češ. pozornost
pravomoćan (punosnažan) ← češ. pravomocný (jurid.)
preporučati (preporučivati) ← češ. poroučet se
približno (otprilike) ← češ. přibližne
prigoda (prilika, zgoda; događaj) ← češ. příhoda
pripomenuti (podsetiti; spomenuti) ← češ. přípomenout
priprava (priprema) ← češ. připrava; pripravak; pripraviti (spremiti, pripremiti) ← češ. připravit
privesak (privezak) ← češ. přívesek
pročelje (fasada) ← češ. průčelí
promer (prečnik) ← češ. průmer
pronevera (utaja) ← češ. zpronevera
pronicav (pronicljiv; prodoran) - češ. pronikavý
propustan (propustljiv) ← češ. propustný
proslov (predgovor) ← češ. proslov
prospešan (prodoran, probitačan) ← češ. prospešný
prostaštvo (prostakluk) ← češ. sprosťáctví
prvotni (prvobitan) ← češ. prvotní
puščani prah (barut) ← češ. střelný prach
pustopašan (razuzdan) ← češ. prostopášný

rajčica (paradajz) ← češ. rajče
raskol (razdor) ← češ. rozkol
razdoblje (period) ← češ. období
razlegati se (oriti se, odzvanjati) ← češ. rozléhat se
razmer (razmera) ← češ. rozmer
redatelj (reditelj) ← češ. pořadatel
rekvizita (rekvizit) ← češ. rekvizita
rodilja (porodilja) ← češ. rodička
ručnik (peškir) ← češ. ručník

sadra (sedra; gips) ← češ. sadra (gips)
samoglasnik (vokal) ← češ. samohláska (ling.)
sazvuk (akord) ← češ. souzvuk (muz.)
sedalo (sedište) ← češ. sedadlo
sisavac (sisar) ← češ. savec (biol.)
sitnozor (mikroskop) ← češ. drobnohled (kalk)
skaska (priča) ← češ. skazka
skladatelj (kompozitor) ← češ. skladatel, komponista; skladati (komponovati) ← češ. skladat, komponovat; skladba (kompozicija) ← češ. skladba
skladište (spremište, magacin) ← češ skladište, sklad; skladišni (spremišni, magacinski) ← češ. skladištní
skonidba (deklinacija) ← češ. arch. sklonitba; češ. stand. skloňování (češ. sklonovat se - menjati se); kalk bi bio npr. menidba, ovako je sklonidba samo tuđica (... ups, sada je menidba srpska reč)
skupina (grupa) ← češ. skupina
skvrna (mrlja, ljaga, fleka) ← češ. skvrna
slabokrvan (malokrvan) ← češ. chudokrvni (kalk.)
slina (pljuvačka) ← češ. slina
slitina (legura) ← češ. slitina
sluznica (sluzokoža) ← češ. sliznice
smesa (smeša) ← češ. smes
smetište (đubrište, smetlište) ← češ. smetište
smotak (klupko) ← češ. smotek
snežiti (padati (o snegu)) ← češ. snežit
spadati (priličiti) ← češ. spadat; patřit
spodoba (prilika) ← češ. podoba
spoj (jedinjenje) ← spojení (hem.); veza - češ. spoj
sraziti se (sudariti se) ← češ. srazit se
srnjak (srndać) ← češ. srnec (biol.)
staklenka (tegla) ← češ. sklenice
stanka (pauza) ← češ. přestávka
stena (zid) ← češ. stena (zsl.)
stenka (zid šupljeg organa) ← češ. stenka (biol.)
stražarnica (karaula) ← češ. stražnice
streljivo (municija) ← češ. strelivo
stroj (mašina) ← češ. stroj; strojar (mašinac) ← češ. strojnik; strojarstvo (mašinstvo) ← češ. strojařství; strojni (mašinski) ← češ. strojni; strojovođa (mašinovođa) ← češ. strojvůdce
stupac (kolona) ← češ. sloupec
stupanj (stepen) ← češ. stupeň; stupnjevit (stepenast) ← češ. stupňovitý
suhoparan (neslikovit) ← češ. suchopárný
sunovrat (narcis) ← češ. slunovrat (solsticijum)
susetka (suseda, komšinica, komšijka) ← češ. sousedka
sustav (sistem) ← češ. soustava
suvisli (povezan) ← češ. souvislý
svemir (kosmos, vasiona) ← češ. vsemir
svezak (sveska) ← češ. svazek
svrab (šuga) ← češ. svrab (biol.)

 

[Mrkalj]

Treći deo:

Spojler

šahovnica (šahovska tabla) ← češ. šachovnice
šalica (šolja) ← češ. šálek
šiška (šišarka, šišarica) ← češ. šiška
školati (se) (školovati (se)) ← češ. školit (se)
škrob (skrob) ← češ. škrob (biol.)
špinat (spanać) ← češ. špenát
štivo (tekst) ← češ. čtivo

tajnica (sekretarica) ← češ. tajemnice
tajnik (sekretar) ← češ. tajemník
taliti (topiti) ← češ. tavit
taška (torba) ← češ. taška
tekućina (tečnost) ← češ. tekutina
telovežba (fiskultura) ← češ. telocvik (češ. cvik = vežba)
ticalo (antena; pipak) ← češ. tykadlo (biol.)
tisak (štampa) ← češ. tisk; tiskara (štamparija) ← češ. tiskárna; tiskarski (štamparski) ← češ. tiskařský; tiskati (štapati) ← češ. tisknout; dotiskati (doštampati) ← češ. dotisknout; kamenotisak (litografija) ← češ. kamenotisk; natiskati (naštampati) ← češ. natisknout; patisak (reprint) ← češ. patisk
tiskovna konferencija (konferencija za štampu) ← češ. tisková konference
tkalac (tkač) ← češ. tkadlec
tlak (pritisak) ← češ. tlak
tlakomer (sfigmo-manometar) ← češ. tlakomer
trešnjevka (trešnjik) ← češ. třešňovka
trpak (opor, gorak) ← češ. trpký
tust (debeo) ← češ. tlustý
tuzemski; tuzemstvo (domaći, ovozemni) ← češ. tuzemský
tvoriti (činiti) ← češ. tvořit
tvornica (fabrika) ← češ. továrna

ubog (jadan, sirot) ← češ. ubohý
ubrus (salvet) ← češ. ubrousek
učenjak (naučnik) ← češ. učenec
učinak (efekat) ← češ. účinek
učevan (obrazovan) ← češ. učební
učilište (škola) ← češ. učilište
udeo (učest) ← češ. učast (kalk.)
udolje (dolina) ← češ. udolí
ugar (ledina) ← češ. uhor
uhititi (uhapsiti) ← češ. chytit (uloviti, uhvatiti)
ulička (uličica) ← češ. ulička (kol.)
ulomak (odlomak, izvod) ← češ. ulomek; odlomiti - češ. ulomit
umaka (umak, sos) ← češ. omačka
ured (kancelarija) ← češ. úřad
uskličnik (uzvičnik) ← češ. vykřičník
uzajaman (obostran) ← češ. uzájemný
uzor (ugled) ← češ. vzor
uzoran (primeran) ← češ. vzorný
užina (moreuz, tesnac) ← češ. užina
uživati2 (upotrebljavati) ← češ. užiti; upotreba (uživanje) - češ. užívaní (npr. alkohola)

valjak (cilindar) ← češ. válek (mat.)
vapenenac (krečnjak) ← češ. vápenec
vapnen (krečnjački) ← češ. vápenný
vapno (kreč) ← češ. vápno
večernica (večernjača) ← češ. večernice
vedro (kofa) ← češ. vedro
velesajam (sajam) ← češ. veletrh
velmoža (moćnik) ← češ. velmož
velriba (kit) ← češ. velryba (biol.)
veselica (zabava) ← češ. veselice (kolok.)
vetrovka (vindjakna) ← češ. vetrovka
vilica (viljuška) ← češ. vidlička
vlagomer (higrometar) ← češ. vlhkomer (geogr.)
vlak (voz) ← češ. vlak
vlasništvo (svojina) ← češ. vlasnictví
vlastit (sopstven) ← češ. vlastní
vlastiti (sopstven) ← češ. vlastní (zsl.)
vlastoručni (svojeručni) ← češ. vlastnoruční
vlasulja (perika) ← češ. vlásenka
vodič (vođa puta) ← češ. vodič
vodik (vodonik) ← češ. vodík
vodoskok (fontana) ← češ. vodotrysk (češ. tryskat - šikljati)
vojište (ratište) ← češ. bojište
vreva (metež) ← češ. vřava

zaduha (sipnja, astma) ← češ. záducha
zahod (toalet) ← češ. záchod
zakuska (užina, meze) ← češ. zákusek
zapah (smrad, zadah) ← češ. zapach, smrad; vonjati - češ. páchnout; zaudarati - češ. zapachat
zamisao (ideja) ← češ. úmysl
zaporka (lozinka) ← kalk: češ. záporný - odrečan
zarez (zapeta) ← češ. zářez (ling.)
zatiljak (potiljak) ← češ. zátylek;
zatući (pobiti) ← češ. zatlouci
zbor (hor, kor) ← češ. sbor (pevecký, vojenský, diplomatický)
zemljodelac (zemljoradnik; poljoprivrednik) ← češ. zemedelec
zemljodelstvo (zemljoradnja; poljoprivreda) ← češ. zemedelství
zemljopis (geografija) ← češ. zemepis
zlomislen (pakostan) ← češ. zlomyslný
znalac (poznavalac) ← češ. znalec
znamenit (odličan) - češ. znamenitý
znamenje (orden) - češ. vyznamenání
zrakoprazan (bezvazdušan) - češ. vzduchoprázdný (zrak (vazduh) - češ. vzduch)
zrcaliti se (reflektovati, ljeskati se) - češ. zrcadlit se


žarulja (sijalica) ← češ. žarovka
želva (kornjača) ← češ. želva (biol.)
žemlja (zemička) ← češ. žemle (kol.)
ženik (mladoženja) ← češ. ženich
Židov (Jevrejin) ← češ. Žid; Židovka (Jevrejka) ← češ. Židovka; židovstvo (jevrejstvo) ← češ. židovstvo
žnora (uzica) - češ. šňůra (kol.)

 

[Mrkalj]

Tu upadaju u oči i tvorbeno neprilagođene češke reči u zagrebačkoj varijanti srpskog jezika:

kimati (klimati glavom) ← češ. kymácet se (teturati se)
dostatan (dovoljan) ← češ. dostatečný; nedostatan (nedovoljan) ← češ. nedostatečný
nastavati (nastanjivati) ← češ. nastávat
redatelj (reditelj) ← češ. pořadatel
suvisli (povezan) ← češ. souvislý; nesuvisli (nepovezan) ← češ. nesouvislý; (ispr. nesuvisan)
preporučati (preporučivati) ← češ. poroučet se
pronicav (pronicljiv; prodoran) - češ. pronikavý
vreva (metež, komešanje, gužva, graja) ← češ. vřava

 

[Mrkalj]

Hrvati su svoj jezik cuvali i pazili, hrvatski lingvisti su mi i objasnili zasto i odkuda
nasa nemarnost prema jeziku a njihova rigidnost. Hrvatski je mnogo "slovenskiji" jezik
od naseg,srpskog. Razlog bi bio taj da su Srbi mnogo pre Hrvata imali svoju drzavu,
a nemarni kakvi jesu, mrtvi ladni preuzimali od banatskih Shvaba izraze, ali i zadrzali
turcizme koje i dan danas "arche". ( i ja ih voleemmm)

Otkud onda u rečniku hrvatske varijante reči, kao na primer:

deka (ćebe) ← nem. Decke
fileki (škembići) ← nem. Fleck
lojtra (merdevine, lestve) ← nem. Leiter
ladica (fioka) ← nem. Lade
šalica (šolja) ← nem. Schale
škare (makaze) ← nem. Schere
šlapa (papuča) ← nem. Schlappe
špek (slanina) ← nem. Speck
špricati (prskati) ← nem. spritzen
remen (kaiš) ← nem. Riemen
žnora (kanap; kabl) ← nem. Schnur (schnüren - vezivati)


itd. itd.

 

[Rayela]

U (s)vezi bubashavaba nesto zanimljivo)

Na nemackom se te bube zovu Schabe ,valjda su i Cesi, ali i mi prvi put od njih culi ime te bube i onda je nastalo to buba Shvaba.

Zohar ne bi bio pravi izraz jer je zohar nesto drugo ( nesto sto ubada).

Puno je reci preuzeto iz nemackog ( ruski jezik samo vrca od nemackog), s tim sto su Hrvati pokusavali ( najcesce jako blesavo i smehotresno) da
ih prevedu , a to su radili uvek besmisleno,bukvalno, na nekakav slavenski.

 

[Mrkalj]

žohar (bubašvaba) ← jidiš schocher: crn

 

[Urvan Hroboatos]

žohar (bubašvaba) ← jidiš schocher: crn

Svo ovo tvoje pisanije je- bijeda.

Htio bi "dokazati" kako, eto, u hrvatskom ima velik broj čeških riječi.
I pritom daješ parcijalne zapise iz Maretićeva rada o tom, koji se cijeli (Rad JAZU 108) može naći na http://www.megaupload.com/?d=2H64RGTF ).

I tu jasno piše da je broj čeških riječi, i ruskih, u hrvatskome malen- rječnik modernoga hrvatskoga ima oko 110.000 (ne enciklopedijski).
Da i ne govorimo o pogrješnim interpretacijama, nepoznavanju nastanka i bilježenja pojedinih riječi, kao i o nastanku iz zajedničkoga slavenskoga korijena, a bez prijepisa, što je karakteristično za sve jezike.

 

[Mrkalj]

Htio bi "dokazati" kako, eto, u hrvatskom ima velik broj čeških riječi.

Svašta. Opšte poznate činjenice nije potrebno dokazivati. Čeških reči ima i u srpskoj varijanti, ali ono što se ovde slikovito izlaže, kad je reč o leksici, jeste selektvni "purizam" zagrebačke varijante, dakle, lažni purizam iza kojeg je skrivena težnja za stvaranjem namernih leksičkih razlika unutar srpskog standardnog jezika da bi ga se makar samo i pred političkim "čimbenicima" sa hrvatske strane pokušalo predstaviti posebnim jezikom-sistemom.

Da i ne govorimo o pogrješnim interpretacijama, nepoznavanju nastanka i bilježenja pojedinih riječi, kao i o nastanku iz zajedničkoga slavenskoga korijena, a bez prijepisa, što je karakteristično za sve jezike.

Hajde, govorimo, zašto ne bismo? Imam Šulekov rečnik nučne terminologije a imam i češki Jungmanov - spreman sam.

Svo ovo tvoje pisanije je- bijeda.

Da je tako ne bi se obazirao.

I sada, da zaokružimo nacrt jedne više nego inspirativne komparativne studije čeških leksičkih elemenata u zagrebačkoj varijanti srpskog jezika:

Kada čovek pogleda radove Jana Svatopluka Presla iz hemijske (1828-35), mineraloške (1837) i botaničke (1819, 46, 48) terminologije i uporedi ih sa Šulekovim rečnikom naučne terminologije (1874/75) ne može a da ne primeti ogroman deo potpuno prepisanih i donekle posrbljenih pojmova.

Jan Svatopluk Presl (1791-1849)
Dela:
* Flora Čechica (1819, spolu s bratrem Karlem Bořivojem) – první dokončená systematicky zpracovaná česká kvetena popisující 1498 druhů
* Mantissa I. ad Floram Čechicam (1822, dodatek k předchozí publikaci)
* Lučba čili chemie zkusná (1828–1835, soubor spisů)
* Nerostopis čili Mineralogie (1837)
* Wšeobecný rostlinopis (1846) – Kronberger & Řiwnáč, Praha v této a v následující knize určil české názvy pro řadu exotických rostlin, například cykasů
* Počátkowé rostlinoslowí (1848) - Kronberger & Řiwnáč, Praha [3].

http://cs.wikipedia.org/wiki/Jan_Svatopluk_Presl

Nazivi hemijskih elemenata prema Preslu: http://www.jergym.hiedu.c...te/objevite/tabulka.html

Hroboatos:
Lučba je prava hrvatska riječ, skovao ju je Bogoslav Šulek. Zato je i zemljopis (kojeg tjeraju u geografiju), jezikoslovlje, književnost (a ne poglavito literatura), ...​

Presl je autor velikog broja reči kao što su tuljan (tuleň), morž, kisik (kyslík), živac (živec) itd. Rad Jana Presla su u češkom jeziku nastavili Vojtech Šafařík (sin Jan(k)a Šafarika rođen u Novom Sadu), Alexandr Sommer-Batek i Emil Votoček. http://www.quido.cz/osobnosti/presl_js.htm

Syn Pavla Josefa Šafaříka a jeho ženy Julie, rozené von Ambossy, Vojtech (Adalbert), který se narodil v srbském meste Novi Sad 26. října 1829. poopravil tak do té doby používané názvosloví Jana Svatopluka Presla a Josefa Jungmanna.​

Vojtech Šafařík (1829-1902), zavedl koncovky pojmenování oxidů podle valence příslušného prvku, které byly témeř po 50 letech v roce 1918 pozmeneny do podoby, která se dosud používá (-ný, -natý, -itý, -ičitý, ičný (-ečný), -ový, -istý, -ičelý). http://cs.wikipedia.org/w...h_%C5%A0afa%C5%99%C3%ADk

Alexandr Sommer Batek (1874-1944), tvůrce anorganického názvosloví. http://cs.wikipedia.org/w...exandr_Sommer_Bat%C4%9Bk

Emil Votoček (1872-1950) byl jedním z nejvýznamnejších českých chemiků. Jeho specializací byla organická chemie, konkrétne monosacharidy, ale byl i spoluautorem českého chemického názvosloví a byl významne pedagogicky činný. http://cs.wikipedia.org/wiki/Emil_Votoček

***​

Josef Jungmann (1773-1847), nekdy také Josef Jakub Jungmann, byl český filolog, lexikograf, spisovatel a překladatel. http://cs.wikipedia.org/wiki/Josef_Jungmann
Njegov veliki rečnik: Josef Jungmann: Slovník česko-nemecký (vydáván 1834–1839) – pet dílů, cca 120 000 hesel
http://www.slownjk.cz/vyhledavani/
http://obrazky.slownjk.cz/jpg/0001.jpg

***​

Sledeći put, kada po pitanju znanstvene terminologije neko stane u prsa da se busa kako "mi imamo staru hrvatsku riječ" neka prvo stavi ruku na srce i zahvali za trećinu reči Janu Preslu, a za dve trećine (uključiv trtosanje i trtošenje) specijalno Vuku Stefanoviću Karadžiću, hromom Tršićaninu i Mojsiju Moji Baltiću, Srbinu sa Banije koji je asistirao Čehu Buhuslavu Šuleku. Zatim neka stavi prst na čelo i zapita se po čemu su te reči hrvatske.

Vukov Rečnik iz 1818.

Vukov Rečnik iz 1852.

 

[Mrkalj]

Kao prvo, to što pominješ kao "hrvatski jezik" hrvatska je varijanta srpskoga jezika. Naša varijanta srpskog jezika je - jezik u punom smislu reči. To znači da je prosejan vekovnim sitom svojih govorilaca, da je prilično obrušen i ispoliran fonetski, stilistički - dakle funkcionalno.

Uzmemo li primer srpskog arhaizma, reči tko, videćemo da ju Hrvati ne koriste u govornom jeziku kada ne obraćaju posebnu pažnju na to (istina, nakon najnovijih identitetskih trauma nakon 1991. mnogo češće obraćaju pažnju). Problem sa zamenicom tko (itko, netko, svatko, nitko) u njenoj je deklinacijskoj nepravilnosti, pa tako imamo tko, _koga, _kom, _koga, tko, s _kim, o _kom. Nesputani razvoj jezika podrazmeva funkcionalno pojednostavljenje što gubljenje t-a upravo i predstavlja. Reliktno t u hrvatskoj varijanti pokušaj je forsiranog održavanja kontinuiteta sa dubrovačkom književnom tradicijom iz političkih razloga, a bez trunke funkcionalnosti.

A, poštedite me hrvatskog tzv. "purizma" koji je fasada za nasilno uvođenje reči samo da bi se razlikovale od onih u srpskoj varijanti, kako bi pokušali svojoj krizi identiteta izaći u susret tvrdnjom kako ipak ne govore srpski jezik. Dobro je primetio VoSlavko - zašto im ne smeta mađarsko gumb, kip, vrganj, orijaš, italijansko kolajna, čavao, spužva, nemačko škare, ladica, deka, šlapa, pošpricati, špek, lojtre ili tursko tava, pirjati, naranča, kefa? Zašto nemaju rusizme izviniti se, prevashodno, prenebregnuti, prevazići, ovaplotiti, beznadežno, budilnik, naravoučenije, vispren ali imaju rusizme izvješće, zadaća, točno, pritoman, nabožan, nevježa, jantar, kist, usredotočiti, ugroza, stranica? Zašto puristički ne prilagode strukuri (srpskog) jezika rusizam vjeroJatno ili rusizam tOčka ili rusizam diKobraz? Zato što njih svrbe samo one reči koje su odomaćene u Srbiji pa im traže zamenu.

Još je interesantnije ako bacite pogled na kajkavsku ili reliktnu čakavsku literaturu koja koristi narodni govor, vernakular kao osnovu, videćete da je to jezik koji prašti od mađarizama, italijanizama, germanizama. Zašto? Zato što je to jezik, a ne surogat iz laboratorijskih manje-više neuspelih vežbi.

Dakle, hrvatski "puristi" kad god mogu "peru štroku" ali samo sa reči koje se koriste u Srbiji. Providno, zar ne?



PS. Na kajkavskom se tko kaže gdo ili samo do.

Još jedan turcizam:

tulum (žurka) ← tur. tulum - prazna mešina (za vino); žarg. "a. zabava koja se organizira kod nekoga u kući ili na javnim prostorima (disko-klubovi, sportske dvorane, stadioni i sl.) b. pren. pijanka, lumperaj, nered, bučna zabava [prirediti tulum];" izvedenice tulumaš, tulumariti, tulumačina

 

[Urvan Hroboatos]

Još jedan turcizam:

tulum (žurka) ← tur. tulum - prazna měšina (za vino); žarg. "a. zabava koja se organizira kod nekoga u kući ili na javnim prostorima (disko-klubovi, sportske dvorane, stadioni i sl.) b. pren. pijanka, lumperaj, nered, bučna zabava [prirediti tulum];" izvedenice tulumaš, tulumariti, tulumačina

Vidim da nam se Mrkalj i dalje zlopati u pokušajima da negira
samobit hrvatskoga. Njeka se čovjek zabavlja, što ću mu ja.

Jedino- slabo je to znanje. U jedan su gulaš strpane i riječi (govorim
samo o leksiku) koje su praslavenskoga korijena, zatim one koje nalazimo
u drugim živim slavenskim jezicima i koje su poslužile kao poticaj
za oblikovanje hrv. riječi, zajedno s preuzetim riječima iz drugih jezika
uz minorne ili nikakve izmjene, te pakovcima (kalkovima), što je posve
normalan način tvorbe riječi u svim jezicima (slaganje).

Hrvatski sad ima ne znam koliko riječi, možda 400-600.000, a od toga
islamskih orijentalizama ne više od 200, bohemizama ne više od 150,
a rusizama ne više od 100, koliko i germanizama.

O anglizmima ne bih, njih je puno i previše.

No, čini se da je ovaj stav, poglavito podgrijavan meganacionalnim fantazijama, slab
utoliko što ne razumije osnovne činjenice jezika u kontaktu:

* svi jezici u većoj ili manjoj mjeri posuđuju i preoblikuju strane riječi.
Finska riječ za propagandu je "ropakanta". Posrijdi je očito preuzeta latinska riječ koja
je premetnuta do neprepoznavanja. I to je legitiman način tvorbe riječi.

* autor ne razumije stilsku vrijednost usvojenica koje daju izražajnu "boju" tekstu,
koju u mnoštvu slučajeva izvorna hrvatska riječ ne bi uspjela dati

* također, brsteći po srpskim starim tekstovima, nalazi tu i tamo
riječi slične ili istovjetne njekim hrvatskima - što ne iznenađuje, budući da se
radi o srodnim južnoslavenskim jezicima.

* naveo je niz čeških i dr. rječnika koji jesu sudjelovali u dijelu gradnje hrv. nazivlja. No,
elegenatno je zaboravio i hrv. leksikografiju od 16. st. nadalje, te književnu baštinu koja je
izgradila gipki jezik u 16. i 17. st., dostatan za prijevod "Biblije" i umjetničke književnosti, te
obilje pravnih i drugih tekstova za koje jednostavno- ne zna.

Terapija- uz manje zamjerke- je Hrvatski jezični portal, na kojem su korektno
označene usvojenice, posuđenice i zamjenbenice.

Iako- sumnjam u učinkovitost te terapije.

 

[Mrkalj]

Док се Хрвати колико год могу труде не прљати свой йезик претѣраном и непотрѣбном употрѣбом страних рѣчи, код већине Срба тога нема.

Veoma selektivno, Nevski - evo primera "purizma", a ustvari izlihe za pravljenje sintetičkih razlika:

leća (sočivo) ← lat. lens, stvnjem. linsi (tako bar kaže "Hrvatski" jezični portal)

Dakle, tu u srpskoj varijanti imaš čistu slovensku reč koja sadrži koren oko, dok se u hrvatskoj varijanti srpskog jezika čuva latinizam leća od lens, lentis.

 

[Mrkalj]

Šta je sve o hrvatskom jezičko-komplesaškom onanisanju pisao Mihajlo Stevanović 1965 (gotovo istovetan je i odgovor Bože Ćorića zabludelom Ivi Pranjkoviću pre desetak godina, što znači da tzv. hrvatski "standard" ima hroničnu boljku):
(za korisnike Firefoxa desni klik na sliku pa View image)

Spojler

 

[ccaterpillar]

Veoma selektivno, Nevski - evo priměra "purizma", a ustvari izlihe za pravljenje sintetičkih razlika:

leća (sočivo) ← lat. lens, stvnjem. linsi (tako bar kaže "Hrvatski" jezični portal)

Dakle, tu u srpskoj varijanti imaš čistu slověnsku rěč koja sadrži korěn oko, dok se u hrvatskoj varijanti srpskog jezika čuva latinizam leća od lens, lentis.

Аха, нашао си тај један пример, а шта је са машинама, штампањем, опцијама, резервама, муницијом, панталонама, шрафовима, перформансама, експериментима, историјом, дизајнирањем, групама, директорима, и толиким другим страним речима без којих је српски језик данас беспомоћан и незамислив, а Хрвати имају и углавном се држе домаћих или речи из словенских језика (што му дође на исто).

 

[ccaterpillar]

Kibidabi... Ima tih bohemizama u hrvatskoj varijanti srpskog jezika mali milion (caa. ). Evo, samo naznake:

cěnik (cěnovnik) ← češ. ceník
dojam (utisak) ← češ. dojem
dražba (aukcija, licitacija, doboš) ← češ. dražba (skupo - češ. draho, draze);
glasovati (glasati) ← češ. hlasovat
krupica (griz) ← češ. krupice
lěpilo (lěpak) ← češ. lěpidlo
naklada (tiraž; izdanje) ← češ. náklad (potrošak)
Nizozemac (Holanđanin) ← češ. Nizozemec
očevidan (očigledan) ← češ. očevidný
odrězak (šnicla) ← češ. odřezek
osoban (ličan) ← češ. osobni; osobit (naročit) ← češ. osobitý; osobno (lično) ← češ. osobně; osobnost (ličnost) ← češ. osobnost
pěvački zbor (hor) ← češ. pěvecký sbor
pokus (eksperiment, opit) ← češ. pokus (eksperiment; pokušaj);
pozornost (pažnja) ← češ. pozornost
pravomoćan (pravosnažan) ← češ. pravomocný (jurid.)
prigoda (prilika, zgoda; događaj) ← češ. příhoda
pripravak (preparat)← češ. připravek
pročelje (fasada) ← češ. průčelí
sědalo (sědište) ← češ. sedadlo
skladatelj (kompozitor) ← češ. skladatel, komponista; skladati (komponovati) ← češ. skladat, komponovat; skladba (kompozicija) ← češ. skladba
skupina (grupa) ← češ. skupina
slitina (legura) ← češ. slitina
stěnka (zid šupljeg organa) ← češ. stěnka (biol.)
strěljivo (municija) ← češ. strělivo
stroj (mašina) ← češ. stroj; strojar (mašinac) ← češ. strojnik; strojarstvo (mašinstvo) ← češ. strojařství;
stupac (kolona) ← češ. sloupec
sustav (sistem) ← češ. soustava
svemir (kosmos, vasiona) ← češ. vsemir
tekućina (tečnost) ← češ. tekutina
tisak (štampa) ← češ. tisk; tiskovna konferencija (konferencija za štampu) ← češ. tisková konference
tlak (pritisak) ← češ. tlak; tlakoměr (sfigmo-manometar) ← češ. tlakoměr
tuzemski; tuzemstvo (domaći) ← češ. tuzemský, tuzemstvi
větrovka (vindjakna) ← češ. větrovka
vlak (voz) ← češ. vlak
vlastoručni (svojeručni) ← češ. vlastnoruční
vodik (vodonik) ← češ. vodík
zemljopis (geografija) ← češ. zeměpis
zrakoprazan (bezvazdušan) - češ. vzduchoprázdný (zrak (vazduh) - češ. vzduch)
zahod (toalet) ← češ. záchod

itd. itd.

Сад видех ову листу, ово нису оригинално чешке речи већ наравно речи које имају старији корен. Нпр. реч влак користи и бугарски језик, а реч ветровка се међу Србима користио пре него што одомаћио fancy назив виндјакна.

Дакле, ове речи су речи словенског корена, што се никако не би могло рећи за речи попут машина, штампа, група итд.
Уосталом, порекло речи попут скупина, складатељ, земљопис, стрељиво итд су више него јасне у српском језику.

 

[gost 246399]

Да рекнем и я свойе мишљење о овом питањи. Уколико за неки поям немамо сопствену рѣч, сматрам да йе много боље узети рѣч словѣнска корѣна из других нам сродних словѣнских йезика (рускога, чешкога, пи и хрватскога) или правога србскога од прѣ Вука, него йе узети из латинскога, енглескога, нѣмачкога, турскога или других несловѣнских. Я се не стидим словѣнства, и не сматрам све западњачко обавезно бољим и пожељнийим од словѣнска.
Дакле, боље йе казати "разина" него "nivo", "тисушта" неголи "хиљада", "покус" неголи "eksperiment", "усрѣдоточити се, усрѣдсрѣдити се" неголи "koncentrisati se", "двигатељ" неголи "motor", "мужеложник" неголи "gay"...

 

[Bastiani]

Да рекнем и я свойе мишљење о овом питањи. Уколико за неки поям немамо сопствену рѣч, сматрам да йе много боље узети рѣч словѣнска корѣна из других нам сродних словѣнских йезика (рускога, чешкога, пи и хрватскога) или правога србскога од прѣ Вука, него йе узети из латинскога, енглескога, нѣмачкога, турскога или других несловѣнских. Я се не стидим словѣнства, и не сматрам све западњачко обавезно бољим и пожељнийим од словѣнска.
Дакле, боље йе казати "разина" него "nivo", "тисушта" неголи "хиљада", "покус" неголи "eksperiment", "усрѣдоточити се, усрѣдсрѣдити се" неголи "koncentrisati se", "двигатељ" неголи "motor", "мужеложник" неголи "gay"...

А шта ако хоћу за некога да кажем да је гејчина или гејчић?

Ебг. Невски, увек испадне теже него што си замислио.

 

[Mrkalj]

Е зато постойе рѣчи "педерчина", "пешко" и слично. :-) Драге су ми иако су стране, йер их изопаченици не воле.

Potpuno je amoralno zvati ih izopačenima jer su se takvi rodili. To je kao kad bi osobu s Downovim sindromom nazvao izopačenom. S druge strane, podjednako je neumesno da ponosno paradiraju ulicama grada, jednako kao kada bi osobe s Downovim sindromom paradirale ulicama grada ponosne što su Downi. Treba se ponositi uspesima u životu a ne onim kakav si rođen.

Veliki palac dole za paradu ponosa.

Što se naše teme tiče, stavio sam na blog Stevanovićev tekst pa, iako treba vremena, preporučujem da pročitaš.

 

[ccaterpillar]

Сам наслов теме би био небулозан за било који други језик, али ето, стандардни српски језик није по стандарду па код нас могу и стандардне варијације, може и округао квадрат.
Стандард подразумева једну варијанту, један избор, један и јединствен књижевни језик свуда осим наравно код Срба.

Код нас ето имамо варијанте у стандарду, варијанте у говорном стандарду, а и варијанте у писаном стандарду, иако је стандард уведен управо да би се варијанте и варијације елиминисале и инаугурисала унисоност и униформност.

Тако се реч млеко у српском стандарду, ако се то уопште тако може назвати, реч млеко се може написати на чак 4 различита начина, МЛЕКО, МЛИЈЕКО; MLEKO и MLIJEKO, и сва 4 су, замислите, по стандарду, па то нигде на земаљској кугли нема.

 

[Mrkalj]

1 2 testing

 

[Mrkalj]

* hrvatski i srpski su priznati zasebni jezici u svijetu, a tu je negdje na putu, sporije, i bošnjački, a još sporije crnogorski oko kojeg su nješto jače dubioze

A zašto, objasniće Hroboatos.

Prvo je u slijedu naveo Jovana Ćirilova koji govori o varijantama (proš'o voz), a onda još vremenski i ideološki udaljenijega Mihaila Stevanovića koji čak ni te varijante, njeki razumno kompromisu okvirima Jugoslavije, nije prihvaćao.

Zato Hroboatos 24/7 citira ustašu Vatroslava Murvara iz godine 1941. koji je i dalje svež i aktuelan.

 

[psmaniac]

И у Срба и у Хрвата йе примѣтна поява избѣгавања рѣчи осѣћаних да припадайу оним другим. То йе у других много чешће него у првих. Чак ни Хрвати не презайу од турских рѣчи само да би се разликовали од Срба: дража им йе на примѣр изведеница "топништво" од турске рѣчи "топ" него западњачка рѣч "артиљерия", коришћена у Срба. Из истога разлога Хрвати дайу прѣдност изразу "школски сат" над изразом "школски час", гдѣ йе "сат" турковштина а "час" словѣнска рѣч.

Али ни Срби нѣсу отпорни на избѣгавање сопствених рѣчи само зато што их користе Хрвати. Небройено пута морах необразованим и затуцаним људим обяшњавати да рѣч "сусѣд" нѣйе хрватска ништа више него што йе србска, и да простачка рѣч "комшия" нѣйе србска него турска. Тада обично говорах да и Руси имайу исту рѣч, иако нѣсу Хрвати, или им навођах да и Срби найчешће говоре "Идем у сусѣдно село", а не "Идем у комшийско село". Исто тако многи припрости Срби намѣрно избегавайу неодређени глаголски начин (йер га погрѣшно сматрайу (само) хрватским) па користе бугарско дакање.

Я лично немам ништа против рѣчи спомињаних овдѣ "тисушта/тисућа", "разина", итд. То што йе нека рѣч и хрватска не значи да йе тиме мање србска. Сматрам прихватљивим и рѣчи од других словѣнских народа (а нарочито старо- и црквено- словѣнске) уколико немамо одговарайућу србску.

Велика разлика йе између Срба и Хрвата у односу према сопственом йезику. Док се Хрвати колико год могу труде не прљати свой йезик претѣраном и непотрѣбном употрѣбом страних рѣчи, код већине Срба тога нема. Напротив, под утицайем власти благонаклоне уништавању свега србскога, па и йезика, и сам народ не води више бригу о њим и на слабе покушайе чувања нашега йезика и писма гледа са неодобравањем. Сличан став има већина "йезикословаца", оних койи би их трѣбали чувати. А шта се друго и може очекивати од људи образованих на наслѣђи Вука, заснованом на уништавањи умѣсто на стварањи и чувањи йезика и књижевности. Због тога йе данас найвећи брой Срба неспособан написати иоле озбиљнийе писанийе на србском йезику. Ту рачунам и себе, а и све људе са овога разговаралишта. А прѣ появе хроме несреће не бѣше тако.

Ma da prije pojave "hrome nesrece" svi smo bili pismeni, lupas gluposti, sve te stare reci se nalaze u njegovom prevodu Svetog Pisma, dok novo srpsko izdanje ih ne sadrzi. Npr. Vukova tisuca zamenjena je hiljadom, itd. Sa svim ostalim se slazem potpuno.