Mislim da sam ja od kompetentnijih ovde da nešto kažem na temu, ove godine punim 60
Po meni sve je to u glavi ili tačnije duhu - ili si putnik ili nisi. Mnogi misle za sebe da jesu iako nisu.
Ja putujem od deteta, prvo sa roditeljima gastarbajterima sa kojima sam onim Volkswagen hipi kombijem 60-ih i 70-ih putovao iz Švedske za Jugoslaviju preko Nemačke, Austrije u čijim gradovima još uvek nisu bile raščišćene ruševine od bombardovanja iz drugog svetskog rata. Ali su me i samog (obično sa nekim njihovim poznanikom) slali da idem direktnim vozom (išao sam u školu u Jugoslaviji) preko istočnog bloka, gde sam u kupeu imao prilike da vidim depresivne Madjare, Čehoslovake i posebno istočne Nemce koje je Ruska čizma gazila bez milosti.
Kasnije kao tinejdžer sa društvom sam išao na Jugo more i naravno u Grčku, više puta i auto stopom.
Kada sam i sam otišao sa 18 da živim "na zapadu" e, onda sam postepeno počeo da zarađujem i pare kojima sam mogao da finansiram putovanja i to već ona dosta dalja i duža. Bio sam u mogućnosti da recimo kupujem avionske karte "oko sveta" koje su bile popularne 80-ih, pođeš recimo avionom na istok i vratiš se sa zapada a između staješ u gradove koje si izabrao.
Onda sam se oženio pa sam nastavio sa ženom da putujem. To je bio možda i period kada je moja želja za putovanjima posustala ali sam srećom imao tasta koji je bio pravi svetski putnik i koji je stalno išao po nekim zemljama "vukojebinama", Šri Lanke, Laosi pa i Egipti su tada meni bile vukojebine iako su piramide bile tamo. Ja i žena smo putovali u New York, Los Angeles, London, Paris. Centar sveta kako sam ja tada mislio, uglavnom taj moj tast mi je probudio interesovanje za nekim "egzotičnijim" destinacijama.
Onda smo dobili decu, čak tri komada ali to nas nije zaustavilo da putujemo. Sa 6-mesečnim sinom smo išli autom po Evropi, bili u Srbiji par meseci, par meseci u Grčkoj i dve nedelje po Azurnoj obali. Pa smo sa blizancima kad su bili 3 meseca išli u Maroko i Tunis na 2 meseca....i tako dalje.....putovanja su uvek bila prioritet u mom životu.
Ja volim duga putovanja, na po nekoliko meseci u jednoj zemji, da upoznam i vidim i ljude i geografiju ali kada si putnik sve dolazi u obzir. Jedan dan, vikend, nedelju dana, dve nedelje....sve sam ja to radio. Putovao sam organizovano busom sa vodičem po Belgiji i Francuskoj kada ti priča znamenitosti i kulturu ali sam i sam vodio decu u Disneyland Paris i sam sa nekoliko drugih raznih likova išao nekoliko u puta u "grad svetlosti", na primer. Išao sam kao mlad na krstarenje brodom iako sam mišljenja da je to samo za penzionere. Lično nikada nisam išao u "all included" hotel, tu negde čak i ja imam granicu ali sam slao ženu i decu na to u Tursku i uveravala me da nije loše
Nikada nisam išao na "godišnji odmor", niti znam šta je to. Ja putujem kada mi se ukaže prilika, može da bude jednom godišnje mada se ne sećam da je ikada stvarno tako bilo, uglavnom sam putovao više puta u godini, često i više od 10 puta.
Putovanje je i kada obilaziš zemlju u kojoj živiš, sve samo da ne sediš u mestu. Oko sveta ili oko Novog Sada gde sam bio jednom u životu sa školskom ekskurzijom ja računam kao isto bez obzira na stepen interesantnosti. Ili si putnik pa putuješ ili nisi i to ne radiš.
I s obzirom da putujem baš celog života trebao bi da sam do sada video sve zemlje sveta ali nisam, samo 60-ak ali sam recimo bio u svim državama Amerike osim Aljaske, znači 49, ne znam da li se to računa u brojku?
Moji dugi boravci a i povratci u zemljama su mi sigurno otežali i vremenski i finansijski da napucam veći broj država ali ne žalim ni malo. Da se ponovo rodim opet bih putovao na isti način. Recimo za zadnjih više od 10 godina koliko sam na Tajlandu sam možda bio u 2 nove zemlje u koje ranije nisam ali sam zato svo vreme putovao ovde po Tajlandu i prilično ga upoznao detaljno. Burmu, Laos, Kambodzu, Vijetnam, Filipine, Indoneziju, Maleziju sam video već pre nego sto sam se nastanio ovde.
Da se vratim na mog pokojnog bivšeg tasta, sa njim sam ja išao u "walkabout" 20 km na 35 stepeni po Queenslandu Australije kad je on tada imao 70, ja sada imam 60 i pešačim dnevno barem nekoliko puta nedeljno po 10 km preko svega ostalog, gyma i trčanaja polumaratona...i to ja smatram isto sastavnim delom putovanja. Znači ako odeš u all inclusive hotel i presediš za barom bazena svo svoje vreme tamo okej je, računam i to u putovanje ali ja to ne radim, ja kad odem nema stajanja i sa mnom ako ides na putovanje bolje se spremi jedno 6 meseci u neki "boot camp" i fizički i psihički pa se onda javi.
Imam ja svedoke kojima sam pokazivao New York u jednodnevnoj turi pešačenja od 21 km koji to nikada neće da zaborave. Ali su ga videli bolje nego što bi ikad
Za vreme Covida sam pa čak i najviše internacionalno putovao za poslednjih 10 godina. Leteo sam Qatarom iz Dohe za Chicago 14 sati, samo je 5 putnika bilo u celom avionu, jedan je imao ceo kutron i skafander na sebi i tako sedeo...dobro je to vreme bilo za početak Youtube kanala
....uglavnom nijednog trenutka se nisam pomislio ma trebao bih možda da ne putujem.
Ono što hoću da kažem, ljudi putuju iz raznih razloga, stjuardesa može da proputuje ceo svet poslom a da mrzi da putuje i kada prestane da se bavi time nigde više ne mrdne iz svog mesta. Da li je ona putnik - za mene nije. Dok neko drugi možda obilazi Srbiju 3 meseca u godini već godinama a nikada nije izašao iz nje, e za mene je on putnik i to veliki.
Aktivan život i zelja za upoznavanjem i otkrivanjem novih stvari, novih mesta, pa možda i novih ljudi, to je ono što nas tera da putujemo, zar ne? Ne znam kako to može da se ugasi u nekom, ikada?
Ako te mrzi da hodaš pa brate ubij se, šta drugo da kažem?
