Ljubav i seks mi nekako idu zajedno.
A seks može da ide i samostslno.
Ne nužno, zaljubljivanje je sfera romantičnog, a seks sfera telesne strasti. Činjenica je da je sfera romantičnog kod nekih ljudi zasnovana na mnogo višim principima od telesnih, ne zaljubljuju se ljudi u puku telesnost, dok je telesno nešto sasvim drugo, banalnije, da ne kažem prljavije i niže od toga, mnogo primalnije. Zato postoje heteromantični i homoromantični ljudi - osećaju romantičnu ljubav prema nekome, ali ne i seksualnu. Što je čovek niži i prostiji, to ima i prostije zahteve, odnosno u stanju je da se zaljubi ne u izgled, nego u puku seksualnost, tj. toliko je primalan da su mu ljubav-seks jedno isto. Npr. Mile Ulemek, Arkanov pukovnik u jednoj emisiji kaže "ljubav je izmislila sirotinja da bi lakše došla do one stvari. kod mene ljubav traje dok sam na njoj".
To razdvajanje medjutim nema nužno veze sa degradacijom žene ili muškarca, prosto ako postoji romantični koncept 'srodne duše' koja je mnogo više od prijatelja, moguće je da pritom ne osetiš nikakvu ili malu seksualnu privlačnost prema istoj. Ja doduše imam takav odnos jer je kod mene zaljubljivanje sfera duboko ličnog, ako mi se neko fizički i psihički dopadne želim da mi pripada i pošto imam vrlo loš pogled na ljude smatram da je ulaženje drugih koji su drugačiji u tu vezu otimanje od nečeg mog, prosto tako posmatram ljude. Da bih nekog romantično posmatrao mora da bude lep i da ga vrednujem kao sličnog, odnosno sličnu sebi, tj. mora da bude takva ta osoba, i da bude simpatična. Dakle to je vrlo kognitivni proces koji budi i veliku posesivnost. Kad kažem 'lepa' mislim na nešto slatko što ima, zato sam se uvek romantično opredeljivao ne za zgodne nego za slatke devojke (slatke po mom doživljaju).
S druge strane seksualnost je potreba i tu osećam privlačnost prema raznim privlačnim devojkama, ali i tu imam ogroman problem jer nikad nisam doživeo neku trajnu seksualnu privlačnost, niti razumeo kako neko seksualno opšti s nekim mesecima ili godinama... pa i nedeljama čak. Takav sam bio i tokom puberteta, nikad nisam imao momenat da masturbiram na nekog duže od jedanput ili dvaput, odmah mi dosadi. Možda se posle nekog vremena ta osoba opet vrati u misli, ali isto tako brzo nestane na duži period. I sada je tako. Ne razumem kako ljudi osećaju trajnu seksualnu privlačnost prema nekome. Da ne govorim ybg o onima što su u predugim vezama ili brakovima. Ja bih tu posle tipa jednog ili dva odnosa imao problem sa potencijom jer mi prosto dosadi. Zato mi najviše i odgovara koncept eskorta tj. plaćanja za seks, svaki put druga osoba i drugi tip iskustva.
Kako ljudi tek spoje ljubav (romantiku) i seks i još to traje tipa godinu dana, to mi je misterija.
uopste mi poljubac u celo ne ide u sred seksualnog cina, tj retkost je
