Dejan.Jankovic
Zainteresovan član
- Poruka
- 144
Razbijanje Jugoslavije i svetski korporativni poredak
Autor: Ljubomir Kljakić
Абстракт: Разбијање Југославије представља светски догађај првог реда. Концептуални образац и координатни систем разбијања Југославије задати су унапред и постављени споља; у оквиру ове унапред задате концептуалне матрице и њеног координатног система, рат сâм припреман је, подстицан и распириван такође споља; ток и резултати рата ефективно су надзирани, усмеравани, профилисани и координисани исто тако споља. Ово стога, што је рат против Југославије имао (и има) улогу главне светске позорнице на којој и са које током четири деценије, од почетка седамдесетих година 20. века до данас, спољашњи администратори и актери тог рата, ослоњени на инструменте тајне дипломатије и политике интересних сфера, али и на целокупан дијапазон силе којом располажу, делотворно утичу на успостављање и обликовање светског поретка, његове хијерархије и инструмената моћи, као и динамике овог тока догађаја. Овај светско-историјски значај рата против Југославије представља манифестацију структураних константи историје чију динамику можемо пратити од неолитске револуције до данас. Наиме, Балкан је кроз историју увек изнова потврђивао своју улогу медијалног, односно средишњеги простора, места где се равнотежа светске троконтиненталне плоче (Европа, Африка, Азија) или нарушава, или се поново успоставља. У складу са тим поукама историје, рат против Југославије водио се и води се као безпоштедни рат против Срба уопште и против Србије посебно, са циљем њиховог разбијања, поделе и субјугације. Другим речима, рат против Југославије јесте, заправо, рат против Срба и Србије. Будући да важи и обрнуто – рат против Срба и Србије јесте рат против Југославије онда остваривање ова два циља који су један – субјугација Југославије, субјугација Срба и Србије – омогућава да се у свим етнички подељеним и завађеним заједницама на југословенском простору поредак „добровољног ропства“ цинично успостави као њихов повратак у „златно доба“. Ефективна субјугација југословенских заједница и успостављање поретка „добровољног ропства“ коме ове заједнице има да служе, окончава се у тренутку њиховог неповратног трансформисања у пуке објекте историје. Светски поредак који је успостављен захваљујући рату против Југославије и њеном разбијању јесте светски корпоративни поредак, односно, још прецизније, светски поредак корпоративне дистопије. Следствено, рат за разбијање Југославије данас је стандардизован као идеални образац који се примењује нарочито у простору Проширеног Истока, од централног Балкана, преко Медитерана до централне Азије. Ефикасност тог модела посебно уверљиво данас демонстрира циклус економских, пропагандних, оружаних и субверзивних ратова који се воде на Медитерану – Грчка, Шпанија, Португалија, Италија, Либија, Сирија, Палестина, Јемен, Ирак, Иран, затим у централној Азији – Кавказ и област Касписјког мора, Авганистан, Пакистан и, најзад, у Африци – Сиера Леоне, Мали, Нигерија.
Кључне речи: Рат против Југославије, рат против Србије, администратори рата, тајна дипломатија, политика интересних сфера, империја, светски корпоративни поредак, светска корпоративна дистопија.
1.
Десетогодишњи светски рат против Југославије и за њено наслеђе, вођен од 1991. до 2001. у три фазе – разбијање, фрагментација, субјугација – и потом настављен другим средствима, нарочито политичким, пропагандним и економским, радикално је преобликово не само наш локални историјски, социјални, психолошки, етнички, културни, економски и сваки други простор, сва наша локална индивидуална и колективна искуства, уверења и вредности, него и читав свет у дословном значењу те речи.
И зато, будући да је светски, рат против Југославије и за југословенско наслеђе не може се разумети уколико се не осветли његов светско-историјски смисао. Ово стога, што у историји не постоји ни један једини проблем, „мали“ или „велики“, „локални“ или „глобални“, који се може делотворно идентификовати и осветлити а да се не ослонимо на ону истраживачку стратегију која за почетну јединицу анализе узима светски систем, његову структуралну архитектонику, његову хијерархију моћи и, нарочито, његову динамику за протеклих 500 година.[1]
Уосталом, у случају светског рата против Југославије, већ на пени таласа догађајне историје, види се да су и његова концептуална матрица и његов координатни систем задати унапред и постављени споља. Исто тако, одмах се види и то да је у оквиру ове унапред задате концептуалне матрице и њеног координатног система, и сам догађај, дакле рат сâм, примарно припреман, подстицан и распириван такође унапред и споља, што значи да су и његов ток и његови резултати, ефективно обликовани, надзирани, усмеравани и координисани, дакле администрирани, исто тако унапред и споља. Бројни су аргументи у прилог једног оваквог закључка. [2] Уосталом, он следи већ на основу чињенице што је рат за разбијање Југославије имао (и има) улогу главне светске позорнице – истини за вољу, никада јавно декларисане главне светске позорнице – на којој и са које током четири деценије, од почетка седамдесетих година 20. века до данас, спољашњи администратори и актери тог рата, делотворно утичу на успостављање и обликовање светског поретка, његове хијерархије и инструмената моћи, као и динамике овог тока догађаја. А да је управо о томе реч, недвосмислено сугерише историја тајне дипломатије и политике интересних сфера,[3] што значи и свака од посебних „епизода“ те историје, у прошлости и у садашњости,[4] укључујући овде, разуме се, и рат против Југославије.
Autor: Ljubomir Kljakić
Абстракт: Разбијање Југославије представља светски догађај првог реда. Концептуални образац и координатни систем разбијања Југославије задати су унапред и постављени споља; у оквиру ове унапред задате концептуалне матрице и њеног координатног система, рат сâм припреман је, подстицан и распириван такође споља; ток и резултати рата ефективно су надзирани, усмеравани, профилисани и координисани исто тако споља. Ово стога, што је рат против Југославије имао (и има) улогу главне светске позорнице на којој и са које током четири деценије, од почетка седамдесетих година 20. века до данас, спољашњи администратори и актери тог рата, ослоњени на инструменте тајне дипломатије и политике интересних сфера, али и на целокупан дијапазон силе којом располажу, делотворно утичу на успостављање и обликовање светског поретка, његове хијерархије и инструмената моћи, као и динамике овог тока догађаја. Овај светско-историјски значај рата против Југославије представља манифестацију структураних константи историје чију динамику можемо пратити од неолитске револуције до данас. Наиме, Балкан је кроз историју увек изнова потврђивао своју улогу медијалног, односно средишњеги простора, места где се равнотежа светске троконтиненталне плоче (Европа, Африка, Азија) или нарушава, или се поново успоставља. У складу са тим поукама историје, рат против Југославије водио се и води се као безпоштедни рат против Срба уопште и против Србије посебно, са циљем њиховог разбијања, поделе и субјугације. Другим речима, рат против Југославије јесте, заправо, рат против Срба и Србије. Будући да важи и обрнуто – рат против Срба и Србије јесте рат против Југославије онда остваривање ова два циља који су један – субјугација Југославије, субјугација Срба и Србије – омогућава да се у свим етнички подељеним и завађеним заједницама на југословенском простору поредак „добровољног ропства“ цинично успостави као њихов повратак у „златно доба“. Ефективна субјугација југословенских заједница и успостављање поретка „добровољног ропства“ коме ове заједнице има да служе, окончава се у тренутку њиховог неповратног трансформисања у пуке објекте историје. Светски поредак који је успостављен захваљујући рату против Југославије и њеном разбијању јесте светски корпоративни поредак, односно, још прецизније, светски поредак корпоративне дистопије. Следствено, рат за разбијање Југославије данас је стандардизован као идеални образац који се примењује нарочито у простору Проширеног Истока, од централног Балкана, преко Медитерана до централне Азије. Ефикасност тог модела посебно уверљиво данас демонстрира циклус економских, пропагандних, оружаних и субверзивних ратова који се воде на Медитерану – Грчка, Шпанија, Португалија, Италија, Либија, Сирија, Палестина, Јемен, Ирак, Иран, затим у централној Азији – Кавказ и област Касписјког мора, Авганистан, Пакистан и, најзад, у Африци – Сиера Леоне, Мали, Нигерија.
Кључне речи: Рат против Југославије, рат против Србије, администратори рата, тајна дипломатија, политика интересних сфера, империја, светски корпоративни поредак, светска корпоративна дистопија.
1.
Десетогодишњи светски рат против Југославије и за њено наслеђе, вођен од 1991. до 2001. у три фазе – разбијање, фрагментација, субјугација – и потом настављен другим средствима, нарочито политичким, пропагандним и економским, радикално је преобликово не само наш локални историјски, социјални, психолошки, етнички, културни, економски и сваки други простор, сва наша локална индивидуална и колективна искуства, уверења и вредности, него и читав свет у дословном значењу те речи.
И зато, будући да је светски, рат против Југославије и за југословенско наслеђе не може се разумети уколико се не осветли његов светско-историјски смисао. Ово стога, што у историји не постоји ни један једини проблем, „мали“ или „велики“, „локални“ или „глобални“, који се може делотворно идентификовати и осветлити а да се не ослонимо на ону истраживачку стратегију која за почетну јединицу анализе узима светски систем, његову структуралну архитектонику, његову хијерархију моћи и, нарочито, његову динамику за протеклих 500 година.[1]
Уосталом, у случају светског рата против Југославије, већ на пени таласа догађајне историје, види се да су и његова концептуална матрица и његов координатни систем задати унапред и постављени споља. Исто тако, одмах се види и то да је у оквиру ове унапред задате концептуалне матрице и њеног координатног система, и сам догађај, дакле рат сâм, примарно припреман, подстицан и распириван такође унапред и споља, што значи да су и његов ток и његови резултати, ефективно обликовани, надзирани, усмеравани и координисани, дакле администрирани, исто тако унапред и споља. Бројни су аргументи у прилог једног оваквог закључка. [2] Уосталом, он следи већ на основу чињенице што је рат за разбијање Југославије имао (и има) улогу главне светске позорнице – истини за вољу, никада јавно декларисане главне светске позорнице – на којој и са које током четири деценије, од почетка седамдесетих година 20. века до данас, спољашњи администратори и актери тог рата, делотворно утичу на успостављање и обликовање светског поретка, његове хијерархије и инструмената моћи, као и динамике овог тока догађаја. А да је управо о томе реч, недвосмислено сугерише историја тајне дипломатије и политике интересних сфера,[3] што значи и свака од посебних „епизода“ те историје, у прошлости и у садашњости,[4] укључујући овде, разуме се, и рат против Југославије.