Beč -- Penzionisani američki general Vesli Klark, glavnokomandujući NATO-a u vreme rata na Kosovu, planira povratak na tu teritoriju težak više milijardi dolara.
Klarkova kanadska firma, koja investira u sektor energetike, Enviditi, uputila je upit za dobijanje licence za eksploataciju uglja na zapadu Kosova.
Klarkova kanadska firma, koja investira u sektor energetike, Enviditi, uputila je upit za dobijanje licence za eksploataciju uglja na zapadu Kosova.
Klarkova firma računa da bi na zapadu Kosova dnevno mogla da proizvodi do 16 miliona litara ili 100.000 barela goriva, ukoliko budu pronađene dovoljne rezerve. Rezerve uglja na čitavom Kosovu se, kako dodaje Virtšaftsblat, procenjuju na oko 14 miliona tona.
Bivši američki general je oduvek negovao odlične odnose sa vladom kosovskog premijera Hašima Tačija, ukazao je list, dodajući da je ministarstvo privrede u Prištini potvrdilo da je bilo sastanka sa predstavnicima Enviditi, ali da je sve dalje u vezi sa licencom u nadležnosti vlade.
Direktor te kompanije Džef Brukman potvrdio je bečkom dnevniku da postoje projekti za Kosovo, ali nije želeo da otkriva detalje. Prednost metode “ugalj do likvidnosti”, na koju se oslanja Enviditi, jeste to što se mogu koristiti nalazišta uglja na većoj dubini.
Ta kompanija ima sličan projekat u Mongoliji, gde je otkupila 780 kvadratnih kilometara zemljišta sa dokazanim nalazištima uglja.
Metoda proizvodnje goriva iz uglja je poznata još od Drugog svetskog rata, i koristi se uobičajeno u vremenima visokih cena nafte.
Ova metoda, međutim, proizvodi i relativno mnogo štetnih gasova jer se ugalj podzemno sagoreva do gasnog stanja, a potom pretvara u tečnost.
Završni proizvod nije lošiji od dizela prema termičkim osobinama, a može biti korišćen i za proizvodnju struje, đubriva i plastike, naveo je Virtšaftsblat.
Klark je u više navrata investirao u alternativne oblike energije. On je direktor u američkoj firmi SoloPauer, a u finansijskom svetu SAD drži i više mesta kao član upravnog odbora.
http://www.b92.net/biz/vesti/srbija.php?yyyy=2012&mm=06&dd=26&nav_id=621517
Kosovo prodaje naše rudno bogatstvo
IZVOR: NOVOSTI
Ležišta lignita i mrkog uglja na Kosovu i Metohiji mogu da obezbede energiju dovoljnu da se čitav vek proizvodi struja.
(Novosti)
Zato i ne čudi što je odluka Vlade Kosova o prodaji preduzeća za distribuciju i snabdevanje strujom izazvala veliko interesovanje stranih investitora.
Ponudu su dale dve kompanije iz Turske, a firma bivšeg komandanta NATO Veslija Klarka zatražila je licencu za istraživanje rezervi kako bi proizvodila sintetičku naftu iz uglja. Namera je da se proizvodi do 100.000 barela nafte dnevno.
U Ministarstvu za Kosovo i Metohiju kažu da niko nema pravo da koristi naše bogatstvo i otima milijarde koje pripadaju Republici Srbiji. Prema procenama, od ukupnih rezervi uglja u Srbiji 76 odsto je na Kosovu i Metohiji.
KiM obiluje izuzetnim energetskim potencijalima. Prema procenama Svetske banke, vrednost mineralnih rezervi je 13,5 milijardi evra. Najznačajnije mesto u strukturi ovih sirovina zauzima lignit, čije geološke rezerve iznose oko 15 milijardi tona. Bilansne rezerve olova i cinka procenjuju se na 51 milion tona, što predstavlja 74,1 odsto bilansnih rezervi Republike Srbije. Rezerve nikla i kobalta procenjene su na 19,9 miliona tona, a rezerve boksita na 1,7 miliona tona.
Goran Bogdanović, ministar za KiM, kaže da "sve dok se sporna pitanja u vezi imovine Srbije ne regulišu na legalan i legitiman način, niko nema pravo da beskrupulozno otima milijarde koje pripadaju Srbiji. Ako se oko toga ne dogovorimo ili ne dođemo do kompromisa, bićemo primorani da se obratimo međunarodnim sudskim instancama".
Vlada Srbije, objašnjava Bogdanović, celokupan pravni okvir i dosadašnju praksu privatizacije na Kosovu i Metohiji smatra nelegalnom, nelegitimnom i nesaglasnom sa Rezolucijom 1244 Saveta bezbednosti UN. Iako je uredbama Unmik ovlastio sebe da može da upravlja društvenom i državnom imovinom u ime Srbije, ali ne i da njome raspolaže (rasprodaje, daje u zakup...), to je ipak činjeno. A radi se o pravom bogatstvu.
"Rezerve uglja na Kosmetu su impozantne. Naše poslednje studije pokazuju da je potencijal na KiM dovoljan za dve termoelektrane, a to je struja za sto godina", kaže prof. dr Dragoman Rabrenović, sa Rudarsko-geološkog fakulteta u Beogradu i dodaje da Srbija nikako ne bi trebalo da se stavi po strani kada je reč o ovom potencijalu.
Na teritoriji KiM, navodi profesor Rabrenović, nalaze se dva ugljena basena - Kosovski i Metohijski. Kosovski zahvata površinu veću od 5.000 kvadratnih kilometara, a u ovom basenu su procenjene rezerve uglja na više od 6,5 milijardi tona.
Metohijski basen nije u celosti istražen do perioda kada je Srbija imala ingerenciju nad tim prostorom. Poznato je da se pod ugljem nalazi više od 100 kvadratnih kilometara, a orocenjena količina rezervi slična je onoj u Kosovskom basenu.
http://www.b92.net/biz/vesti/srbija.php?yyyy=2012&mm=06&dd=24&nav_id=620986
Да ли ће Србија опет гледати како јој се све распродаје, што је најгоре њихови највећи непријатељи "улажу" у наше природно богатство
Одакле овом ратном злочинцу 5 милијарди долара ? Да није то можда поштено зарадио од пензије ? Јел зарадио те паре преко мртвих Срба ? Или је он ту само да се слика а прави власник не жели да се појављује пред камере ? Сада је свима јасно да је осим транспорта дроге за САД много важније узети паре из наших рудника за много веће паре. Поставља се и питање зашто до сада за ових 50 година комунистичке владавине (која траје и данас) није постављено питање за руднике и зашто Србија тјст. Југославија није направила профит од тога а сада кука што нам отимају богатства ? То опет не оправдава ове терористе да нам отимају наша богатсва. А КиМ је увек важило поред свих ових рудника за најсиромашнији део у Југославији ? Ваљда је сада свима јасно каква је била улога НАТО на КиМ а и какав је био и наш друг Тито.. Чиста пропаст! Униште нас комуни па сада и ови злотвори са запада. Замолио бих још да се не мења назив теме јер је исправно написан и истинит!
Klarkova kanadska firma, koja investira u sektor energetike, Enviditi, uputila je upit za dobijanje licence za eksploataciju uglja na zapadu Kosova.
Klarkova kanadska firma, koja investira u sektor energetike, Enviditi, uputila je upit za dobijanje licence za eksploataciju uglja na zapadu Kosova.
Klarkova firma računa da bi na zapadu Kosova dnevno mogla da proizvodi do 16 miliona litara ili 100.000 barela goriva, ukoliko budu pronađene dovoljne rezerve. Rezerve uglja na čitavom Kosovu se, kako dodaje Virtšaftsblat, procenjuju na oko 14 miliona tona.
Bivši američki general je oduvek negovao odlične odnose sa vladom kosovskog premijera Hašima Tačija, ukazao je list, dodajući da je ministarstvo privrede u Prištini potvrdilo da je bilo sastanka sa predstavnicima Enviditi, ali da je sve dalje u vezi sa licencom u nadležnosti vlade.
Direktor te kompanije Džef Brukman potvrdio je bečkom dnevniku da postoje projekti za Kosovo, ali nije želeo da otkriva detalje. Prednost metode “ugalj do likvidnosti”, na koju se oslanja Enviditi, jeste to što se mogu koristiti nalazišta uglja na većoj dubini.
Ta kompanija ima sličan projekat u Mongoliji, gde je otkupila 780 kvadratnih kilometara zemljišta sa dokazanim nalazištima uglja.
Metoda proizvodnje goriva iz uglja je poznata još od Drugog svetskog rata, i koristi se uobičajeno u vremenima visokih cena nafte.
Ova metoda, međutim, proizvodi i relativno mnogo štetnih gasova jer se ugalj podzemno sagoreva do gasnog stanja, a potom pretvara u tečnost.
Završni proizvod nije lošiji od dizela prema termičkim osobinama, a može biti korišćen i za proizvodnju struje, đubriva i plastike, naveo je Virtšaftsblat.
Klark je u više navrata investirao u alternativne oblike energije. On je direktor u američkoj firmi SoloPauer, a u finansijskom svetu SAD drži i više mesta kao član upravnog odbora.
http://www.b92.net/biz/vesti/srbija.php?yyyy=2012&mm=06&dd=26&nav_id=621517
Kosovo prodaje naše rudno bogatstvo
IZVOR: NOVOSTI
Ležišta lignita i mrkog uglja na Kosovu i Metohiji mogu da obezbede energiju dovoljnu da se čitav vek proizvodi struja.
(Novosti)
Zato i ne čudi što je odluka Vlade Kosova o prodaji preduzeća za distribuciju i snabdevanje strujom izazvala veliko interesovanje stranih investitora.
Ponudu su dale dve kompanije iz Turske, a firma bivšeg komandanta NATO Veslija Klarka zatražila je licencu za istraživanje rezervi kako bi proizvodila sintetičku naftu iz uglja. Namera je da se proizvodi do 100.000 barela nafte dnevno.
U Ministarstvu za Kosovo i Metohiju kažu da niko nema pravo da koristi naše bogatstvo i otima milijarde koje pripadaju Republici Srbiji. Prema procenama, od ukupnih rezervi uglja u Srbiji 76 odsto je na Kosovu i Metohiji.
KiM obiluje izuzetnim energetskim potencijalima. Prema procenama Svetske banke, vrednost mineralnih rezervi je 13,5 milijardi evra. Najznačajnije mesto u strukturi ovih sirovina zauzima lignit, čije geološke rezerve iznose oko 15 milijardi tona. Bilansne rezerve olova i cinka procenjuju se na 51 milion tona, što predstavlja 74,1 odsto bilansnih rezervi Republike Srbije. Rezerve nikla i kobalta procenjene su na 19,9 miliona tona, a rezerve boksita na 1,7 miliona tona.
Goran Bogdanović, ministar za KiM, kaže da "sve dok se sporna pitanja u vezi imovine Srbije ne regulišu na legalan i legitiman način, niko nema pravo da beskrupulozno otima milijarde koje pripadaju Srbiji. Ako se oko toga ne dogovorimo ili ne dođemo do kompromisa, bićemo primorani da se obratimo međunarodnim sudskim instancama".
Vlada Srbije, objašnjava Bogdanović, celokupan pravni okvir i dosadašnju praksu privatizacije na Kosovu i Metohiji smatra nelegalnom, nelegitimnom i nesaglasnom sa Rezolucijom 1244 Saveta bezbednosti UN. Iako je uredbama Unmik ovlastio sebe da može da upravlja društvenom i državnom imovinom u ime Srbije, ali ne i da njome raspolaže (rasprodaje, daje u zakup...), to je ipak činjeno. A radi se o pravom bogatstvu.
"Rezerve uglja na Kosmetu su impozantne. Naše poslednje studije pokazuju da je potencijal na KiM dovoljan za dve termoelektrane, a to je struja za sto godina", kaže prof. dr Dragoman Rabrenović, sa Rudarsko-geološkog fakulteta u Beogradu i dodaje da Srbija nikako ne bi trebalo da se stavi po strani kada je reč o ovom potencijalu.
Na teritoriji KiM, navodi profesor Rabrenović, nalaze se dva ugljena basena - Kosovski i Metohijski. Kosovski zahvata površinu veću od 5.000 kvadratnih kilometara, a u ovom basenu su procenjene rezerve uglja na više od 6,5 milijardi tona.
Metohijski basen nije u celosti istražen do perioda kada je Srbija imala ingerenciju nad tim prostorom. Poznato je da se pod ugljem nalazi više od 100 kvadratnih kilometara, a orocenjena količina rezervi slična je onoj u Kosovskom basenu.
http://www.b92.net/biz/vesti/srbija.php?yyyy=2012&mm=06&dd=24&nav_id=620986
Да ли ће Србија опет гледати како јој се све распродаје, што је најгоре њихови највећи непријатељи "улажу" у наше природно богатство
Одакле овом ратном злочинцу 5 милијарди долара ? Да није то можда поштено зарадио од пензије ? Јел зарадио те паре преко мртвих Срба ? Или је он ту само да се слика а прави власник не жели да се појављује пред камере ? Сада је свима јасно да је осим транспорта дроге за САД много важније узети паре из наших рудника за много веће паре. Поставља се и питање зашто до сада за ових 50 година комунистичке владавине (која траје и данас) није постављено питање за руднике и зашто Србија тјст. Југославија није направила профит од тога а сада кука што нам отимају богатства ? То опет не оправдава ове терористе да нам отимају наша богатсва. А КиМ је увек важило поред свих ових рудника за најсиромашнији део у Југославији ? Ваљда је сада свима јасно каква је била улога НАТО на КиМ а и какав је био и наш друг Тито.. Чиста пропаст! Униште нас комуни па сада и ови злотвори са запада. Замолио бих још да се не мења назив теме јер је исправно написан и истинит! 
. a da iz vojnog budzeta u nepoznatom pravcu godisnje ispari oko 150 milijardi dolara ... 
