Јеси ли гледао јуче на РТСу Руски документарац о Косову.
Дошао човек из Осетије да ратује против Шиптара и да брани Косово а ова наша багра се поплашила.
пропустио сам :?
али знам за то
ево једног доброг текста
извор:
...
Браћо и сестре, даме и господо, Косовци и Косовкe, пoтомци Савини и потомци Лaзареви!
Долазим вам као свој својима из Црне Гope, али не из оне Црне Горе која је недавно дочекала косовскометохијског крвника Агима Чекуа као некаквог "премијера" него из оне Његошеве Црне Горе коју је родила Митрополија Црногорско Приморска и којој је Косово било и остало темељ.
Ево и данас, у овом београдском и српском, a пo свему Косовском и Метохијском Дану, у граду Светог Новомученика Ђакона Авакума и Новомученика Београдских, скупили су се Срби са свих Српских Страна, са сузама у очима, са молитвама у срцима, раширених руку, a и како бисмо другачије, са својом рођеном браћом са Распетог Косова и Рањене Метохије да проговоримо и да се сложимо око Косова и Метохије, а то значи да се ујединимо са Богом и једни са другима.
И ми смо недавно, у несрећној и ојађеној Црној Гори, пред Саборним Храмом Христовог Васкрсења у Подгорици дочекали своју браћу са Косова и Метохије, јер их нигде друго нисмо имали дочекати. Отворили смо двери недовршеног Саборног Храма, а како их не би отворили, за браћу са Косова и Метохије и у овим данима када се, мимо Божије и људске правде, вољом сила и силника, решава судбина и одређује статус Косова и Метохије?
Као да од свих вас чујем питање: може ли се опстати, остати и посведочити истина и уочи овог новог боја за Косово? Хоћемо ли се сабрати око Косова око онога што је оно било, око онога што оно јесте и око онога у шта верујемо и у шта се надамо да ће оно бити?
Данас када многи о Косову у Црној Гори ћуте проговара честити народ кога тамо има и који се не мири са издајом и кидањем Косова и Метохије из Србије. Када црногорски режим свој поглед упорно одвраћа са Косова и Метохије и окреће га на другу страну честити народ им не дозвољава окрену главу од Косова и Метохије. Када, у ове дане и године, многи брину разне бриге и небриге Српски народ и његова омладина и на овај начин сведоче да нема прече и важније бриге од Косова. Када је режим у Црној Гори једва дочекао да прихвати да је Косово готова ствар и само брига политике и политичара Србије Срби, "сви и свуда", подсећају и опомињу да Косово није само брига политике и политичара него и читавог Српског Народа.
Ово Косовско и Метохијско Сабрање није ништа друго до подсећање да Косово и Метохија нису само тамо на Газиместану, око Лаба и Ситнице, Приштине и Грачанице, Пећи, Призрена и Ђаковице, Липљана и Гњилана, Урошевца и Поношевца, Косовског Поморавља и Косовске Каменице, Велике Хоче и Ораховца, Сиринићке Жупе и дечанске винице, Прилужја, Осојана и Цернице. Оно је и овде у Београду, и у Подгорици и на Цетињу, свуда у Црној Гори, и тамо на месту које зову Далматинско Косово, и тамо на месту које зову Романијско Косово, и свуда где Срби живе и сведоче видовдански завет Светога Кнеза Косовскога и његових Косовских Витезова.
И данас на овој Косовској Вечери смотру на невидљив начин не врши нико други до Свети Кнез Лазар, a прате га они који су са њим били на Косову и пре 617 година: Милош Обилић, Стари Југ Богдан, девет браће Југовића, Топлица Милан, Косанчић Иван и сви Косовски Јунаци. И сви они који су се напајали Косовом и који су запамћени и записани у Књизи Косова, у Небеској Србији, у Вишњем Јерусалиму, али и који су записани у души и памћењу Српског народа, српске историје и српске поезије, а посебно у молитви Цркве Божије Православне која их је, уочи Боја, у Цркви Самодрежи, причестила Телом и Крвљу Христа Бога нашега.
Шиптари су нам и ове године, пред лицем или, боље рећи, маском међународне заједнице, злочинима честитали Видовдан: у Клини је убијен Србин повратник 68годишњи старац Драган Поповић, a no ко зна који пут су оскрнављене православне цркве Светог Апостола Андреја Првозваног у Подујеву и Рођења Пресвете Богородице у Обилићу. Поломљено гробље у Старом Градском, као и хиљаде порушених надгробних споменика по српским гробљима, и данас сведоче да се систематски и плански уништава све што је српско и православно на Косову и Метохији.
Сећамо се и данас наше побијене и поклане браће, и то: 77 убијених Срба из Приштине; 4 из Сливова код Грачанице; 13 из Ливадице код Подујева; 11 из Косова Поља; 11 из Обилића; 26 из Липљана; 14 масакрираних из Старог Градског; 15 из Штрпца код Урошевца; 61 из Гњилана; 34 из Витине; 7 из Новог Брда; 22 из Косовске Каменице; 17 из Косовске Митровице; 6 из Гојбуље, Вучитрна и Бабиног Моста; 8 из Подујева; 83 из Призрена; 10 из Ораховца и Велике Хоче; 4 из Ђаковице; 21 из Клине; 17 из Истока; 49 из Пећи и околине. Њих преко 500 побијених!
Сећамо се ноћас и оних 1300 киднапованих Срба и Српкиња, којима се до данас не зна трага и не чује гласа. Светски силници не могу или неће да нађу приватне логоре шиптарских терориста. He могу или неће да нађу ни масовне гробнице Срба из косовскометохијског полома 1999. године, а хоће да решавају питање Косова и Метохије и то тако да га, силом на срамоту, откину од Србије.
Коме је и зашта је потребна туђа земља у којој се, ако си Србин и православац, не може слободно живети, ни ходити, ни школовати, ни лечити, ни радовати, ни туговати, ни мирбожати, ни свадбовати, ни рађати, ни певати, ни кукати, ни крстити, ни молити?
He заборављамо ни ноћас ни задовијек ни 150 порушених цркава и манастира на Косову и Метохији. Како да заборавимо миниране и срушене светиње овога народа: Цркву Светог Ђорђа у Призрену, спаљену и опогањену Богородицу Љевишку, царске Свете Архангеле, нову Цркву Свете Тројице и стару Цркву Успења Богородице у Ђаковици, Цркву Светог Николе у Словињу, Храм Пресвете Богородице у Мушутишту, Цркву Светих Апостола Петра у Сувој реци и све остале које су порушене на земљи и које су се вазнеле на Небо чекајући да се врате када се Косово и Метохија ослободе од мрака и тирана, од терориста и сатаниста.
