gost 41782
Elita
- Poruka
- 19.642
Mislila sam na ocenu.Региструјеш се, улогујеш као и на сваком сајту. А ако си мислио на оцену, дао сам 1.

Donji video prikazuje kako da instalirate aplikaciju na početni ekran svog uređaja.
Napomena: This feature may not be available in some browsers.
Mislila sam na ocenu.Региструјеш се, улогујеш као и на сваком сајту. А ако си мислио на оцену, дао сам 1.
Колико је пара добио Вајсберг и да ли је наручена критика, нека он каже. Но важно је нагласити да Вајсберг кроз критику није негирао геноцид над Србима у ендехазији (ево Вајсбергове критике овдје), није баш толики кретен да тако нешто напише, већ указују на политичку позадину и да је филм о Холокаусту са "сумњивим намјерама".
Други један критичар јесте толики кретен, Роберт Ејбел из Ел-Еј Тајмса (ево те критике овдје) који се у критици уопште на бави аспектима филма, је изнио гнусне тврдње, насловио га да има за циљ поравнавање резултата и да је глазура историјске стварности нанета на огољеном нативистичком и манипулативном српском филму, оптужујужи "изокола" Антонијевића да је причу измислио због политичких циљева. Огавно је мало рећи, тренутно тим адвоката разматра има ли материјала за тужбу, ако буде (а то су увијек специфипчни процеси, тужени су те може бранити да је у питању игра ријечи и да је погрешно схваћен) имаћемо судски епилог, и сама најава да се размишља о тужби је довољна за бесане ноћи овог кретена.
Важно је нагласити да су све остале критике и рецензије, од неких 20ак најпознатијих које можемо наћи и на сајту имдб, редом позитивне и изразито повољне. Важно је да нити једном реченицом у рецензијама није оспорен квалитет филма, напротив.
Не вјерујем да су ове двије критике утицале на избор око номинација за фигурцу "Оскар", могуће да су наручене да се да алиби што је српски филм испао из трке, но то су нагађања.
Било је илузорно гајити нека очекивања око ове номинације. Из више разлога, а и тако иза номинације "Оскар" у категорији за међународни филм увијек стоје политички мотиви и ту је умјетничка вриједност филма неважна.
Поред тога што се филм огрешио о неки задати калуп и приказује причу како то очигледно није пожељно, има и једна сцена коју су бројни рецензенти примијетили и која је очигледно оставила снажан дојам, имамо и рецензију (овдје) у којој се посебно наглашава ова најнасилнија сцена у филму, која приказује стравичну игру смртоносних музичких столица, и која се по рецензенту због настраности и непримјерене сатиричности једноставно не уклапа.
И овај рецензент изузимајући ову сцену хвали и повољно оцјењује српски филм.
Антонијевић је вјерујем знао какав ће дојам оставити ова сцена, вјерујем да је био пред дилемом као Зафрановић у "Окупацији у 26 слика", да је избаци (или ублажи) јер многи неће имати стомак да то прихвате, или да је остави и избаци себе из трке око неких награда. По мени у оваквим филмовима, гдје је важна порука, не би смјело бити мјеста компромису, и добро је по мени што су Наташа и Предраг то одрадили како су замислили и нису ублажили.
У оваквим филмовима награде нису од важности, важно је да филм помогне да се сачува сјећање на ужасе Јасеновца.
Да, одлична запажања.U istrebljivačkom koncentracionom logora Aušvic je 2.svetskom ratu bilo popisanih između 300.000 i 400.000 ljudi, a procene su da je tamo bilo ubijeno odnosno istrebljeno između 1,1 milion i 1,4 miliona ljudi (sa sadašnjom DNK metodom tada ne bi mogao dokazati ni 300.000 ubijenih logoraša u Aušvicu ali to ne znači da tamo nije bilo ubijeno 1,4 miliona ljudi ili čak više miliona ljudi, ali zato ne postoji filmski kritičar iz čitave Amerike, koji bi se usudio da napiše da su igrani filmovi o holokaustu "propaganda ekstremnih izraelskih nacionalista" zbog ratnog sukoba između Izraela i Arapa (Palestinaca te komšija, Libana, Sirije, Jordana i Egipata).
и дошли су, како си примијетио, до регистрованих 400.207 лица која су прошла кроз овај комплекс логора, а у свакој литератури прихваћен је број од 1,3 до 1,5 логораша који су прошли кроз логор од којих је 1,1-1,4 милиона усмрћено. Видимо ту огромну разлику, а у случају Јасеновца не само што се игнорише чињеница да огроман број жртава није пописан јер није имао ко дати податке, него се и пописани број умањује и у континуитету негира.At least 1.3 million people were sent to Auschwitz between 1940 and 1945, and at least 1.1 million died.[5] Overall 400,207 prisoners were registered in the camp: 268,657 male and 131,560 female.[140] A study in the late 1980s by Polish historian Franciszek Piper, published by Yad Vashem in 1991,[224] used timetables of train arrivals combined with deportation records to calculate that, of the 1.3 million sent to the camp, 1,082,000 had died there, a figure (rounded up to 1.1 million) that Piper regarded as a minimum.[5] That figure came to be widely accepted.[h]
Да, одлична запажања.
И на жалост, у једној веома перфидној работи у којој помажу продане српске у роду српском, што аутошовинистчка дружина окупљена око екипе под слоганом "одбранимо историју, пардон obranimo povijest", што лажни антикомунисти којима је тај лажни антикомунизам алиби за неоусташку пропаганду, Србима се "замагљује" и обликује историја кроз коју се умањују бројеви српских жртава и размјере страдања.
Тај аршин који се намеће Србима, да је пописани број жртава и коначан, се ником не намеће, нити је то разумно поимање ствари.
Имамо примјер Аушвица, који се поменуо, на чијем је разоткривању држава Израел уложила огромна средства, стотину пута више од Србије, капацитете, утицај, да би истражила ово стратише и дошли су, како си примијетио, до регистрованих 400.207 лица која су прошла кроз овај комплекс логора, а у свакој литератури прихваћен је број од 1,3 до 1,5 логораша који су прошли кроз логор од којих је 1,1-1,4 милиона усмрћено. Видимо ту огромну разлику, а у случају Јасеновца не само што се игнорише чињеница да огроман број жртава није пописан јер није имао ко дати податке, него се и пописани број умањује и у континуитету негира.
На жалост, и Срби су спустили љествицу толеранције и благонаклоно гледају на то са којом лакоћом и бахатошћу се многи односе према овој нашој преболној причи, и како бестидно умањују број жртава, укључујући и неке који се декларативно изјашњавају Србима.
Дешавања поводом овог филма и лавеж лајаваца којима је Дара превршила мјеру око Јасеновца, у њиховом изопаченом и болесном поимању наравно, нам говоре да ваља порадити на одбрани истине и историје, у коначници и сјећања на све јасеновачке мученике, има ту доста посла.
P.S.: Ako otvoriš link časopisa Varajeti i pažljivo pogledaš vidiš da nigde (više) nije napisano ime i prezime filmskog kritičara igranog filma "Dara iz Jasenovca"! CCCC
ma pise aman zamanPiše na gornjem linku gde su linkovi na kritike igranih filmova koje je za časopis Varajeti napisao Džej Vajsberg, uključujući i kritika igranog filma "Dara iz Jasenovca"
(ali ne piše na linku negativne kritike srpskog igranog filma "Dara iz Jasenovca" koju je napisao Džej Vasjberg, zaboravili su da i tu napišu njegovo ime i prezime)!![]()