Gugl prevodilac;
Европа је суочена са задатком да обнови мир на континенту и да га дугорочно обезбеди. Ово захтева развој стратегије за окончање рата што је брже могуће.Делимично захваљујући огромним економским санкцијама и војној подршци Европе и САД, Украјина је до сада била у стању да се одбрани од бруталног руског агресорског рата. Што дуже мере трају, постаје нејасније, међутим, који је ратни циљ повезан са њима. Победу Украјине са поновним освајањем свих окупираних територија, укључујући Доњецку и Луганску област и Крим, војни стручњаци сматрају нереалном, јер је Русија војно надмоћнија и има могућност даље војне ескалације.
Западне земље које војно подржавају Украјину стога морају да се запитају на шта тачно циљају и да ли су (и колико дуго) испоруке оружја и даље прави пут. Наставак рата са циљем потпуне победе Украјине над Русијом значи још хиљаде ратних жртава које умиру за циљ који се не чини реалним. Штавише, последице рата више нису ограничене само на Украјину. Његов наставак изазива велике хуманитарне, економске и еколошке ванредне ситуације широм света. У Африци се прети глад која би могла коштати милионе живота. Брзо растуће цене, несташица енергије и хране већ су довели до немира у многим земљама. Ако се рат настави после јесени, несташица ђубрива ће такође имати глобални утицај. За очекивати је висок број жртава и дестабилизација глобалне ситуације. О овим пријетећим драматичним посљедицама расправља се и на међународном политичком нивоу (Г7, УН).
Запад мора да се уједини у супротстављању агресији Русије у Украјини и даљим захтевима за осветом. Али наставак рата у Украјини неће решити проблем. Актуелни развој догађаја у вези са железничким транзитом до руске ексклаве Калињинград и Путинова најава да ће Белорусији испоручити ракетне системе са нуклеарним оружјем показују да се ризик од ескалације повећава. Запад мора учинити све што је у његовој моћи да осигура да стране у блиској будућности дођу до решења путем преговора. Само она може спречити рат исцрпљивања који траје годинама са својим кобним локалним и глобалним последицама, као и војну ескалацију која може да иде до употребе нуклеарног оружја.
Potpisnici su ;
Jakob Augstein (Publizist), Richard A. Falk (Professor für Völkerrecht), Svenja Flaßpöhler (Philosophin), Thomas Glauben (Professor für Agrarökonomie), Josef Haslinger (Schriftsteller), Elisa Hoven (Professorin für Strafrecht), Alexander Kluge (Filmemacher und Autor), Christoph Menke (Professor für Philosophie), Wolfgang Merkel (Professor für Politikwissenschaft), Julian Nida-Rümelin (Philosoph), Robert Pfaller (Philosoph), Richard D. Precht (Philosoph), Jeffrey Sachs (Professor für Ökonomie), Michael von der Schulenburg (ehemaliger UN-Diplomat), Edgar Selge (Schauspieler), Ilija Trojanow (Schriftsteller), Erich Vad (General a. D., ehemaliger Militärberater von Angela Merkel), Johannes Varwick (Professor für internationale Politik), Harald Welzer (Sozialpsychologe), Ranga Yogeshwar (Wissenschaftsjournalist), Juli Zeh (Schriftstellerin)
