.
Ključni uslovi Rusije za mir
.Okončanje rata između Rusije i Ukrajine je izuzetno kompleksno i zahteva političko-diplomatsko rešenje koje bi uzelo u obzir suprotstavljene stavove i interese obe strane, kao i međunarodne zajednice.
Trenutno ne postoji jedinstven i prihvaćen plan, već se iznose različiti zahtevi i predlozi.
Rusija uglavnom postavlja sledeće zahteve kao uslov za okončanje sukoba i postizanje trajnog mira:
Priznanje "novih teritorijalnih realnosti": Zahteva se međunarodno pravno priznavanje ruske aneksije Krima i četiri ukrajinske regije (Donjeck, Lugansk, Zaporožje i Herson).
Neutralan status Ukrajine: Insistira se na neutralnom, nesvrstanom i nenuklearnom statusu Ukrajine i odbijanju njenog članstva u NATO-u.
Garancije za rusku bezbednost: Traži se formiranje "novog sistema bezbednosnih garancija" za Rusiju, u sklopu kontinentalne arhitekture bezbednosti u Evroaziji, što uključuje i obustavljanje širenja NATO-a.
Zaštita prava Rusa i ruskog jezika: Zahteva se obnova i poštovanje ljudskih prava na teritorijama pod kontrolom Kijeva, uključujući zvaničan status ruskog jezika.
Ukidanje sankcija: Pominje se potreba za bar delimičnim ukidanjem antiruskih sankcija
Glavni uzroci rata
su kombinacija istorijskih, političkih i bezbednosnih faktora:
Istorijski i kulturni faktori
Teritorijalni faktori
Politički i geopolitički faktori
Ekonomski faktori
Sigurnosni i vojni faktori
Ukratko: rat nije samo zbog jednog razloga, već zbog kombinacije istorije, teritorije, politike, ekonomije i sigurnosti.
.
.Glavni uzroci rata
---
Ukrajina i Rusija imaju dugu zajedničku istoriju; deo teritorija je vekovima bio pod Rusijom ili Sovjetskim savezom.
Pitanja identiteta, jezika i pripadnosti stvorila su tenzije, posebno u istočnoj Ukrajini i Krimu.
---
Rusija je anektirala Krim 2014., što je bio ključni trenutak sukoba.
Istočna Ukrajina (Donbas) ima veliku rusku manjinu – Rusija koristi to kao opravdanje za intervenciju, Ukrajina vidi kao ugrožavanje suvereniteta.
---
NATO i EU – proširenje NATO-a i prozapadne težnje Ukrajine su iritirale Rusiju, koja ne želi NATO blizu svojih granica.
Ukrajina želi nezavisnost i evropski put, Rusija želi kontrolu i buffer zonu.
---
Ukrajina je važna tranzitna država za gas i trgovinu – Rusija ima strateški interes u kontroli tih tokova.
Kontrola industrijskih regiona i luka (Donbas, Crno more) je takođe ekonomski motiv.
---
Rusija je želela preventivno osiguranje svoje granice i kontrolu Ukrajine da ne postane član NATO-a.
Ukrajina je branila suverenitet i teritorijalni integritet.
---
.E, pusti AI! Daj im neki svoj podatak i promeniće priču.Iako Rusija ima oko 1,1 milion aktivnih vojnika, ozbiljan problem predstavlja visoka stopa gubitaka i dezertacija. Prema podacima, više od 25.000 vojnika je napustilo svoje jedinice između novembra 2024. i jula 2025. godine.
Da bi nadoknadila ove gubitke, Rusija je pribegla različitim metodama regrutacije, uključujući privlačenje stranih radnika, zatvorenika i osoba sa mentalnim poremećajima.
Mobilizacija i nova regulativa
U pokušaju da poveća broj vojnika, Rusija planira promene u zakonodavstvu koje bi omogućile mobilizaciju do 2 miliona rezervista, čak i u mirnodopskim uslovima. Ove promene se očekuju da budu podržane u parlamentu, što bi značajno povećalo broj dostupnih vojnika.
Finansijski izazovi
Održavanje velikog broja vojnika zahteva ogromna finansijska sredstva. Procene pokazuju da je Rusija u prvoj polovini 2025. godine potrošila više od 2 triliona rubalja na ljudske resurse za rat u Ukrajini. Ovaj iznos čini oko 2% BDP-a Rusije i 9,5% federalnog budžeta.
Zaključak
Rusija se suočava sa ozbiljnim deficitom u pogledu vojnog kadra, što utiče na njenu sposobnost da održava efikasnu vojnu prisutnost u Ukrajini. Iako preduzima mere za povećanje broja vojnika, izazovi u pogledu mobilizacije, finansiranja i održavanja morala trupa ostaju značajni.
.
Do sada, ove godine, je sa armijom potpisalo ugovor 336 000 dobrovoljaca. Otprilike više od 35 000 mesečno u proseku.Iako Rusija ima oko 1,1 milion aktivnih vojnika, ozbiljan problem predstavlja visoka stopa gubitaka i dezertacija. Prema podacima, više od 25.000 vojnika je napustilo svoje jedinice između novembra 2024. i jula 2025. godine.
Da bi nadoknadila ove gubitke, Rusija je pribegla različitim metodama regrutacije, uključujući privlačenje stranih radnika, zatvorenika i osoba sa mentalnim poremećajima.
U pokušaju da poveća broj vojnika, Rusija planira promene u zakonodavstvu koje bi omogućile mobilizaciju do 2 miliona rezervista, čak i u mirnodopskim uslovima. Ove promene se očekuju da budu podržane u parlamentu, što bi značajno povećalo broj dostupnih vojnika.
Održavanje velikog broja vojnika zahteva ogromna finansijska sredstva. Procene pokazuju da je Rusija u prvoj polovini 2025. godine potrošila više od 2 triliona rubalja na ljudske resurse za rat u Ukrajini. Ovaj iznos čini oko 2% BDP-a Rusije i 9,5% federalnog budžeta.
Rusija se suočava sa ozbiljnim deficitom u pogledu vojnog kadra, što utiče na njenu sposobnost da održava efikasnu vojnu prisutnost u Ukrajini. Iako preduzima mere za povećanje broja vojnika, izazovi u pogledu mobilizacije, finansiranja i održavanja morala trupa ostaju značajni.
Posle pada 2022. onog područja u harkovskoj oblasti koje su držali Rusi, radi nedostatka ljudstva, izvršena je delimična mobilizacija (nešto preko 300 000, neki kažu i više, je mobilisano za nekoliko meseci)
Ne sjećam se.
Još je Putin uvijek na 20%. Sa 5 okupiranih Berdića i Tihoa ili 20 istih.
