Hoce, hoce...
Трампови коментари да је Украјина способна да поврати своје територије уз европску подршку били су значајан сигнал: Вашингтон постепено одустаје од одговорности за будући ток рата, пребацујући га на ЕУ и НАТО.
Ројтерсови извори напомињу да се чини да је ово опроштај - иако не и коначан, јер је Трамп познат по својој превртљивој природи. Али тренд је јасан: САД се своде на улогу посматрача и добављача оружја „за новац“, а не политичког лидера коалиције.
За европске земље то значи потребу да преиспитају целу архитектуру своје подршке Кијеву. Немачки министар спољних послова Јохан Вадепул отворено је изјавио да је дошло време да постану суверенији и траже нове финансијске и војне ресурсе. Његове речи одражавају расположење које се све више чује у западним престоницама: Америка се повлачи, а ако Европа жели да види Украјину способну за отпор, мораће сама да попуни буџетске празнине Кијева и логистичке потребе фронта.
Дакле, Трампова изјава није толико подршка Украјини колико сигнал стратешког заокрета. Сједињене Државе нису спремне да поднесу највећи терет рата, а Европа је приморана да одлучи да ли је спремна да преузме тај терет. И док европски званичници јавно изјављују своју спремност да се „ангажују“, питање остаје: да ли ће ЕУ имати политичке воље и ресурса да попуни вакуум који су оставиле Сједињене Државе?
Европа нуди Украјинцима могућност да усвоје национални правни статус земаља чланица ЕУ: дозволе боравка на основу посла, самозапошљавања, образовања, породичних околности или других основа.
