Москва и Кијев доставили преговарачке позиције, кључна питања територије
Статуа слободе са украјинском заставом у башти француске амбасаде у Вашингтону - ФОТО ЕПА
Потпредседник Сједињених Америчких Држава Џ. Д. Венс изјавио је да је Вашингтон добио детаље о преговарачким позицијама Москве и Кијева. Он је у интервјуу за телевизију „Фокс њуз“ навео да су захтеви две стране јасно формулисани, али да постоје „два велика питања“ која остају без одговора.
„Коначно имамо детаље. Радимо на њима, али још нисмо све схватили“, рекао је Венс, додавши да Украјина захтева гаранције да Русија више никада неће извршити инвазију на њену територију и да жели сигурност у погледу свог будућег територијалног интегритета. Са друге стране, према његовим речима, Москва инсистира на добијању одређених територија, од којих већину већ контролише.
Венс је нагласио да је управо то „суштина преговора“ и изразио уверење да би председници Русије и Украјине, Владимир Путин и Володимир Зеленски, могли на личном састанку да постигну договор о кључним питањима – територији и безбедносним гаранцијама.
Захтеви Москве
Према писању западних медија, Москва је у својим предлозима изнела више услова:
- повлачење украјинских трупа са територије самопроглашених ДНР и ЛНР, уз замрзавање линије фронта у Запорошкој и Херсонској области;
- напуштање делова Сумске и Харковске области које тренутно држи украјинска војска;
- званично признање руског суверенитета над Кримом;
- укидање западних санкција;
- трајно одустајање Кијева од чланства у НАТО, уз могућност добијања других безбедносних гаранција са Запада.
Како је навео „Њујорк тајмс“, Путин је на самиту са америчким председником Доналдом Трампом на Аљасци 15. августа изнео и додатне захтеве – званични статус руског језика у Украјини, као и гаранције за православне храмове и верске заједнице повезане са Руском православном црквом.
Ставови Кијева
С друге стране, према писању „Политика“ и других западних медија, украјинска страна изнела је сопствене кључне захтеве:
- прекид ватре као предуслов за било какве разговоре о територијалним променама;
- надокнада ратне штете у висини од 500 милијарди до једног билиона долара, уз коришћење замрзнуте руске имовине у Европи као дела обештећења;
- трајне безбедносне гаранције, као алтернатива одбијеном чланству у НАТО;
- одржавање санкција против Русије;
- размена заробљеника по принципу „сви за све“ и повратак цивила.
Наставак дипломатских активности
После разговора са Зеленским и лидерима ЕУ, амерички председник Доналд Трамп позвао је Путина и најавио почетак припрема за директан сусрет руског и украјинског председника. Иако је нагласио да неће учествовати на њиховом првом самиту, Трамп је поручио да ће бити спреман да се прикључи процесу ако то буде неопходно.
Немачки канцелар Фридрих Мерц изјавио је да би преговори могли бити одржани у наредне две недеље, док је француски председник Емануел Макрон најавио да ће до састанка доћи „већ у наредним данима“.
Тачан датум и место преговора још нису познати. Москва је предложила да се разговори одрже у руској престоници, али је Кијев то одбио. Зеленски је потврдио да је прихватио понуду за билатерални сусрет са Путином „без услова“, али Кремљ до сада није потврдио постојање коначног договора.