Rat u Ukrajini (38)

Kako će se rat završiti za Ukrajinu?

  • Podelom Ukrajine na dva dela (korejski scenario)

    glasova: 21 23,6%

  • Po ugledu na Abhaziju i Osetiju (gruzijski scenario)

    glasova: 3 3,4%

  • Proruska opcija dolazi na vlast (beloruski scenario)

    glasova: 6 6,7%

  • Dugotrajni rat sa povremenim primirjem (izraelski scenario)

    glasova: 8 9,0%

  • Povlačenjem Rusije iz Ukrajine (sirijski scenario)

    glasova: 12 13,5%

  • Federalizacijom ili autonomijama u Ukrajini

    glasova: 5 5,6%

  • Cela Ukrajina će biti pripojena Rusiji

    glasova: 24 27,0%

  • Proširiće se rat van Ukrajine, sledi Treći svetski

    glasova: 10 11,2%
  • Ukupno glasova
    89
stanje
Zatvorena za pisanje odgovora.
Poljaci se žale da im rusi uništili fabriku u vinici.
Screenshot_20250716_175900_Google.jpg
IMG-6ade3987f6e306f865c8ed6560757936-V.jpg
 
Руске оружане снаге уништиле су два лансера, тачку навођења и кабину за борбеним управљање противваздушног ракетног система С-300ПС и радар РАДА израелске производње;

Руске ваздухопловне снаге обориле су авион МиГ-29 украјинског ратног ваздухопловства;

Украјинске снаге су изгубиле преко 1.255 милитаната у зони СВО за један дан;

ПВО је оборила 4 вођене авио-бомбе и 178 украјинских дронова за 24 сата.
 
iig:
Ukrajini trebaju ljudi, a ne oružje – ukrajinska zastupnica

Najveći izazov Kijeva u sukobu s Rusijom nije nedostatak zapadnog oružja, već kritičan nedostatak ljudstva, rekla je ukrajinska zastupnica Anna Skorohod.

➡️ Broj stanovnika pao je s 52 milijuna kada je Ukrajina postala neovisna, na 31 milijun u 2024.

Emigrirali su zbog boljeg života, pobjegli iz zemlje kada je počeo rat ili su sada u regijama pod kontrolom Rusije.

Velik udio muškaraca u vojnoj dobi izuzet je zbog stalnih korupcijskih plaćanja.

Većina zabavnih tvrtki (poput klubova ili diskoteka) plaća mjesečnu naknadu za zaštitu, pa se nitko od njihovih klijenata ne suočava s provjerom.

Klubovi u Kijevu su puni. Dobro se zabavljaju.

Ukrajinska zastupnica je u pravu. Rusija je sada 5 puta veća od Ukrajine i nikada joj neće ponestati vojnika.
Kliknite za proširenje...
Ma gde ona da zna, valjda pripadnici ukrowermahta bolje znaju
 

Trampov ultimatum Moskvi od 50 dana: Može li ruska vojska ostvariti brze dobitke?​


Ultimatum predsednika Donalda Trampa Rusiji da u roku od 50 dana prihvati mirovni sporazum u vezi sa Ukrajinom ili će se suočiti sa oštrim sankcijama na izvoz energije dao je Kremlju dodatno vreme da nastavi svoju letnju ofanzivu, piše AP.

Ipak, odlučan ukrajinski otpor čini malo verovatnim da će ruska vojska ostvariti brze dobitke.

Predsednik Vladimir Putin više puta je izjavio da bi svaki mirovni sporazum trebalo da uključuje povlačenje Ukrajine iz četiri oblasti koje je Rusija ilegalno anektirala u septembru 2022. godine, ali ih nikada u potpunosti nije zauzela.

Takođe zahteva da Ukrajina odustane od svoje težnje ka članstvu u NATO-u i prihvati stroga ograničenja u vezi sa svojim oružanim snagama – zahtevi koje su Kijev i njegovi zapadni saveznici odbacili.


Hronični nedostatak ljudstva i municije primorao je ukrajinske snage da se fokusiraju na odbranu umesto na pokretanje kontraofanziva.

Ali uprkos obnovljenom ruskom napadu i talasu vazdušnih udara na Kijev i druge gradove u proteklim nedeljama ukrajinski zvaničnici i analitičari smatraju da je i dalje malo verovatno da Moskva može ostvariti bilo kakav teritorijalni proboj dovoljno značajan u roku od 50 dana da bi naterala Ukrajinu da prihvati uslove Kremlja u dogledno vreme.

Glavni ciljevi Rusije​

Od proleća, ruske trupe su ubrzale teritorijalne dobitke na kopnu, zauzevši najviše teritorije u istočnoj Ukrajini od početnih faza pune invazije Moskve 2022. godine.

Ruske snage približavaju se istočnim uporištima Pokrovska i Kostjantinvke u Donjeckoj oblasti, metodično zauzimajući sela u okolini oba grada kako bi pokušale da preseku ključne puteve snabdevanja i opkole njihove branioce – spora ofanziva koja traje mesecima.


Zauzimanje tih uporišta omogućilo bi Rusiji da se probije ka Slovjansku i Kramatorsku, čime bi se stvorili uslovi za zauzimanje cele Donjecke oblasti.

Ukoliko ruske trupe zauzmu ta poslednja uporišta, to bi im otvorilo put da nastave ka zapadu, prema Dnjipropetrovskoj oblasti. Regionalni centar Dnipro, veliki industrijski centar sa skoro milion stanovnika, nalazi se oko 150 kilometara zapadno od ruskih položaja.

Širenje borbi na Dnjipropetrovsku oblast moglo bi da naruši ukrajinski moral i da Kremlju da dodatni uticaj u bilo kakvim pregovorima.

U susednoj Luganskoj oblasti, ukrajinske snage kontrolišu mali deo teritorije, ali Moskva nije delovala kao da prioritetno želi da je zauzme.


Dve druge oblasti koje je Moskva anektirala – Herson i Zaporožje – deluju daleko od potpunog zauzimanja od strane Rusije.

Rusija je vrlo brzo zauzela oblast Herson, ali su ukrajinske snage u novembru 2022. godine uspele da povrate velike delove te oblasti i primorale Ruse da se povuku na istočnu obalu reke Dnjestar. Novi pokušaj prelaska tog vodenog puta kako bi zauzeli ostatak oblasti predstavljao bi ogromne izazove, a Moskva trenutno ne deluje kao da ima kapacitete za takvu operaciju.

Potpuno zauzimanje Zaporoške oblasti takođe izgleda kao veliki izazov.

Ruski pokušaji uspostavljanja „tampon zone“​

Moskovljeve snage zauzele su nekoliko sela u severoistočnoj Sumskog oblasti Ukrajine nakon što su povratile delove Kurske oblasti u Rusiji od ukrajinskih trupa koje su u avgustu 2024. izvele iznenadni upad.


Ukrajina tvrdi da su njene snage zaustavile rusku ofanzivu i održavaju prisustvo na ivici Kurske oblasti, gde i dalje vežu do 10.000 ruskih vojnika.

Putin je nedavno opisao ofanzivu na Sumsku oblast kao deo napora za stvaranje „zaštitne zone“ koja bi štitila rusku teritoriju od ukrajinskih napada.

Regionalni centar Sumi, grad sa 268.000 stanovnika, udaljen je oko 30 kilometara od granice. Putin je rekao da Moskva zasad ne planira da zauzme grad, ali to ne isključuje.

Međutim, vojni analitičari smatraju da ruske snage u tom području očigledno nemaju snagu da ga zauzmu.

Ruske snage su takođe pokrenule ofanzivu u susednoj Harkovskoj oblasti, ali nisu ostvarile veće pomake zbog žestokog ukrajinskog otpora.

Neki komentatori tvrde da Rusija možda računa da koristi dobitke u Sumskom i Harkovskom području kao „pregovaračke žetone“ u razgovorima, razmenjujući ih za delove Donjecke oblasti pod ukrajinskom kontrolom.

„Scenario teritorijalnih razmena u okviru pregovora je prilično realan“, rekao je Mihail Karjagin, politički ekspert blizak Kremlju, u jednoj analizi.

Iscrpljivanje Ukrajine​

Ukrajinski komandanti kažu da obim i tempo ruskih operacija ukazuju da su bilo kakvi presudni prodori izvan domašaja, jer se ruske trupe polako kreću uz ogroman gubitak sopstvenih snaga.

Dok se iscrpljene ukrajinske snage osećaju kao da su nadjačane i nadmoćnije naoružane, oslanjaju se na dronove da zaustave spor napredak Moskve.

Značajne pokrete trupa i oružja lako otkrivaju dronovi koji su toliko brojni da obe strane koriste te letelice da u roku od nekoliko minuta prate i napadaju čak i pojedinačne vojnike.

Ruski vojni komentatori priznaju da ukrajinska veština u korišćenju dronova čini bilo kakve brze ruske prodore malo verovatnim.

Kažu da Rusija nastoji da iscrpi Ukrajinu strategijom „hiljadu rezova“, koristeći neprekidni pritisak na više sektora fronta i postepeno pojačavajući dalekometne vazdušne napade na ključnu infrastrukturu.


Zapadne isporuke ključne za Ukrajinu​

Ukrajinske trupe na frontu izražavaju nezadovoljstvo i ljutnju zbog kašnjenja i neizvesnosti oko isporuka oružja iz SAD.

Kašnjenja u američkoj vojnoj pomoći primorala su ukrajinske snage da racionalno troše municiju i smanje operacije dok Rusija pojačava napade, rekli su ukrajinski vojnici iz istočne Ukrajine za AP.

Sjedinjene Države će prodavati oružje svojim NATO saveznicima u Evropi, kako bi oni mogli da ga proslede Ukrajini, prema izjavama Trampa i američkog sekretara za državu Marka Rubija. Među isporukama su i sistemi protivvazdušne odbrane Patriot, koji su prioritet za Ukrajinu.

Ubrzane isporuke oružja od evropskih saveznika ključne su da Ukrajina zaustavi ruske napade, kažu analitičari.

„Tempo ruskog napredovanja se ubrzava, a letnja ofanziva Rusije će verovatno staviti ukrajinske oružane snage pod intenzivan pritisak“, smatra Džek Vatling iz Royal United Services Institute u Londonu u svojoj analizi.

Ali većinu kapaciteta koje Ukrajina treba – dronova do artiljerijskih sistema – mogu obezbediti NATO saveznici u Evropi, dodao je on.

„U kratkom roku, Evropa može pokriti većinu potreba Ukrajine sve dok može da kupi neke ključne vrste oružja iz SAD“, rekao je Vatling.

https://www.danas.rs/svet/tramp-ultimatum-50-dana-rusija/
„Ruska vojska ima za cilj da toliko iscrpi neprijatelja da on neće moći da održi odbranu i da višestruki prodori prerastu u jedan ili više uspeha na strateškom nivou koji će odrediti ishod rata“, napisao je u analizi moskovski vojni analitičar Sergej Poletajev.

„Nije toliko važno gde i kojom brzinom se napreduje: cilj nije zauzimanje ove ili one linije. Cilj je neprijateljska vojska kao takva“
 
stanje
Zatvorena za pisanje odgovora.

Slične teme

Straks92
  • Anketa Anketa
Rat u Ukrajini (40)
4 5 6
Odgovora
142
Pregleda
4.036
Mstislav
Mstislav
P
Da li vas rat u Ukrajini podseća na iransko-irački rat?
Odgovora
8
Pregleda
738
Lovac Luka ulovio vuka
Lovac Luka ulovio vuka
P
Rusi u Ukrajini
Odgovora
13
Pregleda
657
MJK
MJK

Back
Top