Dve američke vizije za kraj rata u Ukrajini: Trampovi savetnici izneli predloge a nijedan se neće dopasti Kijevu
Foto: EPA-EFE/AL DRAGO, Shutterstock, EPA-EFE/SARAH SILBIGER
Dok se situacija na ratištima u Ukrajini ne smiruje, unutar Trampove administracije sve su izraženije podele oko načina na koji bi trebalo pristupiti postizanju mira s Moskvom. Dva ključna glasa koja oblikuju američku diplomatiju prema ukrajinskom ratu – Stiv Vitkof i Kit Kelog – iznela su radikalno različite planove za okončanje sukoba, izazvavši duboke tenzije ne samo u Beloj kući, već i među saveznicima SAD-a.
U fokusu je pitanje budućnosti četiri ukrajinske regije – Donjecka, Luganska, Zaporožja i Hersona – koje su delimično pod ruskom okupacijom od početka invazije 2022. godine. Dok jedan plan predviđa priznanje ruskog suvereniteta nad tim teritorijama, drugi zagovara vojnu podelu zemlje nalik posleratnom Berlinu – ali bez formalnog odricanja ukrajinskog suvereniteta.
Vitkofov predlog: Rusija da zadrži šta je osvojila
Stiv Vitkof, blizak saradnik Donalda Trampa i specijalni izaslanik SAD za Bliski istok, ušao je u centar pažnje kada je predsedniku Trampu predstavio predlog prema kojem bi Rusiji bilo priznato pravo na kontrolu nad četiri istočne ukrajinske oblasti – Donjeckom, Luganskom, Hersonom i Zaporožjem.
Ovaj predlog je usledio manje od 48 sati nakon Vitkofove večere sa ruskim pregovaračem Kirilom Dmitrijevim u Vašingtonu. Prema izveštajima, susret se prvobitno dogodio u privatnoj rezidenciji, što je izazvalo zabrinutost zbog kršenja bezbednosnih protokola, s obzirom na to da je Dmitrijev pod američkim sankcijama. Kasnije je sastanak premešten u Belu kuću.
Vitkof smatra da je priznanje ruske kontrole nad pomenutim oblastima „najbrži put ka prekidu vatre“ i miru. On je taj plan predstavio kao realističan kompromis, koji bi mogao zaustaviti krvoproliće i otvoriti vrata pregovorima o širem mirovnom rešenju.
Međutim, predlog je izazvao žestoke reakcije. Jurij Boječko, direktor ukrajinske nevladine organizacije Nada za Ukrajinu, osudio je Vitkofovu inicijativu, nazvavši je „potpuno neprihvatljivom“.
„Stiv Vitkof u suštini poručuje više od 800.000 civila u gradovima Zaporožje i Herson da se sami isele, i traži od ukrajinske vlade da da zeleno svetlo za rusku okupaciju tih gradova i sela“, rekao je Boječko za Njuzvik.
Zabrinutost postoji i unutar same američke administracije, gde više zvaničnika smatra da bi ovakav predlog značio nagradu za rusku agresiju i opasan presedan za međunarodno pravo.
Kelogov predlog: Posleratni Berlin
Nasuprot Vitkofu, Kit Kelog, Trampov specijalni izaslanik za Ukrajinu i bivši savetnik za nacionalnu bezbednost, predstavio je drugačiju viziju postratnog uređenja.
Kelogov plan predviđa trojnu podelu kontrole nad teritorijom Ukrajine.
Prema tom modelu, zapadna Ukrajina bila bi pod zaštitom saveznika – konkretno Francuske i Velike Britanije, dok bi istočni i južni delovi ostali pod ruskom kontrolom, uz međuzonu koju bi držale ukrajinske oružane snage. U središtu te vizije nalazi se uspostavljanje demilitarizovane zone duž trenutne linije fronta, široke oko 29 kilometara.
„Može se uraditi nešto slično kao u Berlinu posle Drugog svetskog rata, kada ste imali rusku, francusku, britansku i američku zonu“, rekao je Kelog u intervjuu za The Times.
Iako bi ovakva podela mogla značiti faktičko zamrzavanje sukoba i potencijalno odricanje kontrole nad nekim teritorijama, Kelog insistira da Ukrajina ne bi formalno priznala ruski suverenitet. On je naglasio da bi prisustvo savezničkih snaga bilo „dobrovoljno“, kao deo snaga odvraćanja, a ne okupacije.
Kelog je takođe jasno poručio da Kijev „nikada neće pristati na ustupak koji bi legitimizovao rusko vlasništvo nad ukrajinskom teritorijom“.
Ono što je posebno značajno u njegovom predlogu jeste implicitno priznanje reke Dnjepar kao potencijalne linije razgraničenja – prvi put da jedan visoki američki zvaničnik javno pominje takvu mogućnost.
Kelog je sugerisao da prisustvo zapadnih vojnih snaga zapadno od reke Dnjepar ne bi „isprovociralo“ Moskvu.
Ipak, Rusija je odbacila Kelogov plan, ne želeći da prihvati model koji ne uključuje formalno priznanje teritorijalnih dobitaka.
Ni Ukrajinci nisu srećni zbog predloga.
САД неће подржати изјаву којом се осуђује руски удар на Суми — Блумберг
„Трампова администрација је поручила савезницима да не може да потпише изјаву којом се осуђује напад јер ради на очувању простора за мировне преговоре“, пише публикација.
Сви ови задаци ће се остварити на овај или онај начин, питање је само цена. И што даље иде, то је већа цена коју је пре свега платила Украјина.
Геополитички гласник
