Evo jednog prosvetljujućeg teksta za kolege sa ONE strane...
https://www.rt.com/news/610007-us-tried-to-replace-international-law/
Како су САД покушале да замене међународно право сопственом уврнутом творевином
Од Косова до Крима, лицемерје Вашингтоновог 'поретка заснованог на правилима' било би смешно да није тако озбиљно
Глен Дизен , професор на Универзитету Југоисточне Норвешке и уредник часописа Руссиа ин Глобал Аффаирс. Пратите га на Субстацк-у .
ФИЛЕ ПХОТО. © Гетти Имагес / Виллард
Док се међународно право заснива на једнаком суверенитету за све државе, међународни поредак заснован на правилима подржава хегемонију на принципу суверене неједнакости.
Међународни поредак заснован на правилима се обично представља као међународно право плус међународно право о људским правима, које изгледа бенигно и прогресивно. Међутим, то подразумева увођење контрадикторних принципа и правила. Последица је систем лишен јединствених правила, у којем
„моћ чини добро“. Међународно право о људским правима уводи скуп правила за подизање права појединца, али безбједност усмјерена на човјека често је у супротности са сигурношћу усмјереном на државу као основу међународног права.
САД као хегемонистичка држава тада могу да бирају између безбедности усредсређене на људе и безбедности усредсређене на државу, док се противници морају стриктно придржавати безбедности усредсређене на државу због њиховог наводног недостатка либерално-демократских акредитива. На пример, државноцентрична безбедност као основа међународног права инсистира на територијалном интегритету држава, док безбедност оријентисана на човека дозвољава сецесију по принципу самоопредељења. САД ће тако инсистирати на територијалном интегритету у земљама савезницима као што су Украјина, Грузија или Шпанија, док ће подржавати самоопредељење унутар непријатељских држава као што су Србија, Кина, Русија и Сирија. САД могу да се мешају у унутрашње послове противника да би промовисале либерално-демократске вредности, али амерички противници немају право да се мешају у унутрашње послове САД. Да би се омогућио хегемонистички међународни поредак, не може постојати једнак суверенитет за све државе.
Изградња међународног поретка заснованог на хегемонистичким правилима
Процес изградње алтернативних извора легитимитета за олакшавање суверене неједнакости започео је илегалном инвазијом НАТО-а на Југославију 1999. године без мандата УН. Кршење међународног права правдало се либералним вредностима. Чак је и легитимитет Савета безбедности УН оспорен аргументом да га треба заобићи, јер је вето Русије и Кине на хуманитарни интервенционизам наводно узрокован недостатком либерално-демократских вредности.
Напори да се успоставе алтернативни извори власти настављени су и 2003. године како би се добио легитимитет за илегалну инвазију на Ирак. Бивши амерички амбасадор при НАТО-у Иво Далдер
позвао је на успостављање
„Савеза демократија“ као кључног елемента америчке спољне политике. Сличан предлог
је предложио успостављање
„Концерта демократија“, у којем би либералне демократије могле да делују у духу УН, а да не буду ограничене правом вета ауторитарних држава. Током председничких избора 2008, републикански председнички кандидат сенатор Џон Мекејн залагао се за оснивање
„Лиге демократија“. У децембру 2021., САД су организовале први
„Самит за демократију“ да би поделили свет на либералне демократије и ауторитарне државе. Бела кућа је суверену неједнакост
уоквирила језиком демократије: мешање Вашингтона у унутрашње послове других држава било је
„подршка демократији“, док је очување суверенитета Запада подразумевало одбрану демократије. Горе поменуте иницијативе постале су
„међународни поредак заснован на правилима“. Са империјалистичким начином размишљања, постојао би један скуп правила за
„врт“ , а други за
„џунглу“.
Међународни поредак заснован на правилима створио је двостепени систем легитимних и нелегитимних држава. Парадокс либералног интернационализма је да либералне демократије често захтевају да доминирају међународним институцијама како би браниле демократске вредности од контроле већине. Ипак, трајан и отпоран међународни систем способан да развије заједничка правила је императив за међународну управу и за решавање спорова међу државама.
Међународно право у складу са Повељом УН заснива се на вестфалском принципу суверене једнакости као
„све државе су једнаке“. Насупрот томе, међународни поредак заснован на правилима је хегемонистички систем заснован на сувереној неједнакости. Такав систем суверене неједнакости следи принцип из „Животињске фарме“ Џорџа Орвела који каже
„све животиње [државе] су једнаке, али су неке животиње [државе] једнакије од других“. На Косову, Запад је промовисао самоопредељење као нормативно право на сецесију које је морало бити приоритет изнад територијалног интегритета. У Јужној Осетији и на Криму, Запад је инсистирао на томе да светост територијалног интегритета, како је предвиђено Повељом УН, мора имати приоритет у односу на самоопредељење.
Јединствена правила замењена судом јавног мњења
Уместо решавања сукоба путем дипломатије и јединствених правила, постоји подстицај да се манипулише, морализује и пропагира, јер о међународним споровима одлучује суд јавног мњења када постоје супротстављени принципи. Превара и екстремни језик су тако постали уобичајени. Године 1999. САД и УК су посебно изнијеле лажне оптужбе о ратним злочинима како би интервенционизам учинили легитимним. Британски премијер Тони Блер
рекао је свету да су југословенске власти
„постављене на геноцид у Хитлеровом стилу који је еквивалентан истребљивању Јевреја током Другог светског рата. Није претеривање рећи да је оно што се дешава расни геноцид.”
Међународни поредак заснован на правилима не успева да успостави заједничка обједињујућа правила о томе како управљати међународним односима, што је основна функција светског поретка. И Кина и Русија осудиле су међународни поредак заснован на правилима као двоструки систем који омогућава двоструке стандарде. Заменик кинеског министра спољних послова Ксие Фенг
изјавио је да међународни поредак заснован на правилима уводи
„закон џунгле” утолико што је универзално признато међународно право замењено унилатерализмом. Руски министар спољних послова Сергеј Лавров је на сличан начин
критиковао међународни поредак заснован на правилима за стварање паралелног правног оквира за легитимизацију унилатерализма:
„Запад долази са више формата као што су Француско-немачки савез за мултилатерализам, Међународно партнерство против некажњивости употребе хемијског оружја, Глобално партнерство за заштиту слободе медија, Глобално партнерство за вештачку интелигенцију, Позив за Акција за јачање поштовања међународног хуманитарног права – све ове иницијативе се баве темама које су већ на дневном реду УН и њених специјализованих агенције. Ова партнерства постоје ван универзално признатих структура како би се у ограниченом кругу без противника договорили шта Запад жели. Након тога своје одлуке износе у УН и представљају их на начин који де фацто представља ултиматум. Ако се УН не слажу, пошто наметање било чега земљама које не деле исте 'вредности' никада није лако, оне предузимају једностране мере.
Међународни поредак заснован на правилима не састоји се од посебних правила, није међународно прихваћен и не испоручује налог. Међународни поредак заснован на правилима треба сматрати неуспелим експериментом униполарног светског поретка, који се мора демонтирати да би се обновило међународно право као услов стабилности и мира.