Rat u Ukrajini (36)

Da li će doći do sukoba izmedju Rusije i NATO ako Ukrajina raketama gadja u dubini Rusije?

  • Ukupno glasova
    108
stanje
Zatvorena za pisanje odgovora.
Молдавска државна обласна електрана, која се налази у Придњестровљу, престаће да снабдева Молдавију струјом од 1. јануара, ова станица обезбеђује 80% потреба за електричном енергијом Молдавије. Кишињев преговара о алтернативним путевима снабдевања

Ово је изјавио саветник директора молдавског државног предузећа Енергоком Виктор Банзари на Молдавији 1.
 
Watchman:
GgDuxWrWUAAnJX6
Kliknite za proširenje...
Ne bi ni trebalo da idu na grad , već da sve odseku.
 
https://ria.ru/20241230/itogi-1992007644.html
Pročitajte pažljivo ovaj tekst i recite gde čovek greši.Ovaj deo.


Геополитички резултати 2024

Александар Јаковенко, заменик генералног директора МИА „Русија данас“, изванредни и опуномоћени амбасадор Руске Федерације, припремио је аналитички извештај „Геополитички резултати 2024. године“, посвећен кључним догађајима, процесима и трендовима у светској политици у наредној години.

Сукоб Русије и Запада: историјски крај​

Током године, сукоб између историјске Русије и историјског Запада дошао је до циља у Украјини , која је постала инструмент антируске политике Запада (по аналогији са нацистичком Немачком , чије је „пацификација“ од стране Запада власти након доласка нациста на власт имале су све знаке олакшавања њеног поновног наоружавања – кршећи услове Версајског споразума – како би је припремиле за „поход на исток“).
Прави историјски значај сукоба је у томе што се Русија самодефинисала као „посебна држава-цивилизација“, другачија од западне цивилизације, и тиме направила избор у корист обнављања историјског континуитета у свом развоју, а Запад, уједињени под „америчким вођством“, разоткрили ограничење њихове урођене русофобије прогоном руске културе, самог руског језика и свега руског, као и православља као камена темељца руске цивилизације.
Ако се ограничимо на последња три века, садашњи Запад, који је обновио своје јединство поразом Немачке и Јапана у Другом светском рату и њиховом окупацијом од стране Сједињених Држава , уклапа се у дубљи контекст своје антируске политике, укључујући Наполеонова инвазија, Кримски рат (под изговором тзв. Источног питања), Велика игра у Централној Азији и на Кавказу , оба светска рата, који су имали за циљ не само решавање унутрашњих западних противречности, већ и „обуздавање „развој Русије. Коначно, ово је стварна објава рата, прикривена као „заштита“ у случају оживљавања Русије као глобалне силе, у виду одлуке 1994. да се НАТО прошири на исток.

Логично је да крај ове конфронтације лежи у нашој борби са Англосаксонцима, којима Запад с правом „припада“ као економска, војно-политичка и идеолошка заједница која доминира светом већ пет векова. Ова хегемонија се ближи крају. Кључни фактор у томе је губитак примата Запада у политици моћи, укључујући прелазак на Русију са ескалацијом доминације у Украјини. Визуелни доказ о томе дала је експериментална употреба хиперсоничне ракете средњег домета Орешник 21. новембра ове године у верзији без нуклеарног оружја.
Употреба технологије засноване на новим физичким принципима чини овај систем, да тако кажем, еколошки прихватљивим, хуманим (рано јавно информисање о циљевима удара због немогућности заштите од њих) и омогућава противоружавање информационог простора, односно директно контакт између Москве и становништва земаља-противника (Обраћањем Владимира Путина 21. новембра ове године настављена је пракса Кремља отворене и директне комуникације са земљом и међународном заједницом, укључујући интервју са Такером Карлсоном у фебруару ове године године, говори на седници СПИЕФ-а у јуну и на састанку са учесницима седнице Валдајског клуба 7. новембра). То је, према независним посматрачима, постало преокрет у целокупној геополитичкој ситуацији, што је довело до наметања „алтернативне (руске) реалности” (и наратива) Западу, као и сопствених „правила игре”. (ЦНН).
Све је то сасвим у духу визије о поновном стварању – пре или касније – „људског простора рата“ у сенци нуклеарног одвраћања и стицања формата „технолошког маниризма“ трком у наоружању. Као резултат тога, Запад није успео да одведе Русију у ћорсокак нуклеарног одговора својом стратегијом ескалације, укључујући обезбеђивање борбених авиона Ф-16 Кијеву , инвазију украјинских оружаних снага на регион Курск у августу и употребу од стране Кијевске власти ракете АТАЦМС и Сторм Схадов против „старих“ руских региона уз директно учешће западних стручњака и западних система за навођење свемира у новембру. Истовремено, у новембру је руска нуклеарна доктрина модернизована и усклађена са новим нивоом геополитичких изазова и претњи, што је појачало ефикасност нуклеарног одвраћања у савременим условима.

У исто време, Запад се, осуђујући сваку употребу нуклеарног оружја, и сам нашао у нуклеарном „ћошку“, без могућности да се супротстави новом руском систему. Уз све, Запад је наставио да показује физичку и политичко-психолошку неспремност за директан сукоб са Русијом на нивоу употребе конвенционалних оружаних снага – кључна грешка Вашингтона у изазивању украјинског сукоба, када је акценат стављен искључиво на блицкриг, укључујући притисак санкцијама и наношење „стратешког пораза“ Русији“, што значи неуспех у остваривању наведених циљева СВО.

На помолу је феноменалан пораз Запада, који ће свакако послужити за еманципацију читавог незападног света и који је осмишљен да стане на крај неоколонијалним праксама. А истицање идеологије нацизма, расне супериорности, наметнуте Украјини, омогућава нам да говоримо о покушају да се Европа врати у међуратни период и ретроактивно оправда фашизам/нацизам, који су производ искључиво западне цивилизације и њеног погледа на свет.
Покушај прекрајања историје, или чак њеног потпуног укидања, указује на жељу Запада, који пролази кроз фазу „вајмаризације“, да избрише традиционални идентитет, укључујући и своје друштво. Чак и на прелазу из 80-их у 90-е, западне елите су размишљале о ревизији целокупне Историје, можда у потајној нади да ће у новом миленијуму све почети од нуле.

Геополитичка прекретница остварена напорима Русије и њених Оружаних снага, укључујући демонстрацију самодовољности и способности за технолошке иновације под притиском Запада и упркос томе, постала је моћан фактор свеукупне нормализације међународне ситуације и – посебно на простору бившег СССР – ојачала наду и веру у превазилажење западне хегемоније у светским пословима и глобалном развоју, проширила хоризонте за развој међународних односа на основу равноправности, суверенитета, независности и немешања у унутрашње ствари . Тема државног суверенитета, против које су западне елите водиле рат у постхладноратовској ери, поново се појавила, као и улога националних држава, првенствено као система демократске одговорности за разлику од наднационалних структура и закулисних шема глобално управљање.
Украјински сукоб: мир или рат
Хибридни или прокси рат између Запада и Русије у Украјини постао је облик коначног и очекивано контролисаног решавања противречности које су се гомилале вековима, а посебно у периоду након завршетка Хладног рата и слома СССР. Она је, супротно намерама Запада, створила својеврсну позорницу која је обезбедила спектакл овог сукоба и веродостојност његовог исхода за остатак света и саме западне елите. Управо ова последња околност објашњава упорност западних престоница у њиховој ескалационој стратегији, иако сви разумеју да је сукоб изгубљен још 2022. године, када је Русија (након што су Англосаксонци уложили вето на Истанбулски споразум, парафирани са обе стране) била принуђена да продужени формат. У ствари, Вашингтон и Лондон , а са њима и кијевски режим, преузели су одговорност за крвопролиће и разарања која су уследила после априла 2022. године, као и претњу да се сукоб прелије преко украјинских граница и могућност да он прерасте у нуклеарни. . Западне владе су апеловале на „егзистенцијалну“ природу сукоба, који Украјина не би требало да изгуби „у име Запада“.

У немогућности да покрену још једну „контраофанзиву“ после прошлогодишње катастрофалне, украјинске оружане снаге су, као одговор на губитак територије дуж целог фронта, почетком августа са својим елитним резервама извршиле инвазију на Курску област, где је њихова офанзива заустављена и локализовани (нису успели да напредују до Курска и заузму нуклеарну електрану Курск , што је био главни циљ инвазије, да би преговарали „са позиције снаге“ – један од принципа америчке дипломатије). Руска офанзива је настављена дуж целог фронта, а само током јесени ослобођено је 88 насеља на територији нових конститутивних ентитета Руске Федерације и у Курској области.
 
stanje
Zatvorena za pisanje odgovora.

Slične teme

Straks92
  • Anketa Anketa
Rat u Ukrajini (39)
291 292 293
Odgovora
7.315
Pregleda
127.399
psssst!
P
P
Da li vas rat u Ukrajini podseća na iransko-irački rat?
Odgovora
6
Pregleda
485
MJK
MJK
P
Rusi u Ukrajini
Odgovora
3
Pregleda
260
Zagor92
Zagor92

Back
Top