a i počelo je tako što su ukrajinci krali gas,i posle prešli u naciste
-
- Popularno:
- Vučiću je dozvoljeno da se bavi...
- Илон Маск: Питање је дана када ће у...
- Oglasio se MMF posle posete Beogradu:...
- (FOTO) Reka studenata prošla Zemunom...
- Priprema za doček studenata u Staroj...
- Amerika sprema zakon o Balkanu: Na meti...
- Venustrafobija
- Ко су највећи трговински партнери...
- Koji antifriz sipati?
- Zasto je Monika Beluci tako savrsena ?
Rat u Ukrajini (36)
- Začetnik teme Straks92
- Datum pokretanja
- stanje
Rusija je spremna da okonča sukob u Ukrajini u zamenu za ukidanje svih sankcija, potpuno povlačenje Oružanih snaga Ukrajine iz LNR, DNR Zaporoške i Hersonske oblasti i priznanje ovih regiona kao ruskih, konsolidaciju nesvrstani i beznuklearni status Ukrajine, kao i demilitarizacija i denacifikacija zemlje
osladilo im se da kradu,hoće da zavladaju svetom
idi u ramnštajn pitaj šta kažu
Putin neće prihvatiti pregovore po principu „nove teritorije u zamenu za ulazak Ukrajine u NATO“
Za Rusiju je ulazak Ukrajine u NATO neprihvatljiv, jer bi to značilo novi rat između NATO-a i Rusije u budućnosti, ocenjuje ruski ekspert Bogdan Bezpaljko, komentarišući pisanje zapadnih medija da Kijev vodi zatvorene diskusije o mogućnosti predaje izgubljenih teritorija Moskvi u zamenu za ulazak u NATO i druge bezbednosne garancije.
„Što se tiče mogućih pregovora između Kijeva i Moskve, ili Kijeva i Zapada s jedne strane, i Moskve s druge strane, oni su teoretski mogući. Drugo, što se tiče konkretnih uslova, po mom mišljenju oni se još nisu poklopili, jer uslovi moraju biti prihvatljivi za obe pregovaračke strane. To što Ukrajina sada oglašava za Rusiju nije ni privlačno, ni prihvatljivo. Zašto? Zato što je Kijev više puta izjavljivao da čak i ako ove teritorije ostanu pod ruskom kontrolom, nikada ih neće pravno priznati kao ruske“, kaže Bezpaljko.
Ulazak Ukrajine u NATO označio bi odloženi rat između vojno-političkog saveza NATO i Rusije nakon nekog vremena, jer bi Zapad i NATO mogli da iskoriste to vreme za povećanje vojne proizvodnje, formiranje mobilisane vojske, uspostavljanje finansijsko-ekonomskog sistema, obnovu ukrajinske države i ukrajinske vojske, punjenje Ukrajine plaćenicima i da onda ponovo uđu u vojni sukob sa Ruskom Federacijom, upozorio je Bezpaljko.
„Zašto nam je to potrebno? To nam uopšte ne treba. Štaviše, ruska vojska sada doživljava uspeh na zapadnom pravcu, u zaporoškom pravcu, u Donjecku i u nizu drugih pravaca. Kurska avantura nema nikakav suštinski uticaj na ruski kurs... Dakle, ako se ovakve glasine i pojavljuju u medijskoj sferi, onda se jedino kao istina može smatrati to da se pregovori i kontakti mogu odvijati pod nekim obostrano prihvatljivim uslovima, ali, bez sumnje, ovi uslovi su za nas neprihvatljivi i teško da će biti sadržani u bilo kakvim dokumentima“, smatra Bezpaljko.
„Fajnenšel tajms“ u članku pod naslovom „Ukrajinski promenljivi vojni ciljevi“, između ostalog, piše da se u Vašingtonu i nekim evropskim prestonicama, kao i u kijevskim kuloarima raspoloženje menja, od vere u pobedu i oslobođenja teritorija do nevoljnog prihvatanja da će sukob morati da se reši pregovorima koji će najveći deo zemlje sačuvati za Ukrajinu.
Perspektive Ukrajine, navodi list, zamagljene su prvenstveno opasnošću od pobede Donalda Trampa na američkim izborima sledećeg meseca i njegovom željom da brzo okonča sukob, kao što je obećao. Uporedo sa eskalacijom na Bliskom istoku, čak i neke zapadne zemlje koje su ranije insistirale na vojnoj pobedi nad ruskim snagama preispituju svoje ciljeve. Iza zatvorenih vrata priča se o sporazumu u kojem bi Moskva zadržala faktički kontrolu nad oko petinom Ukrajine, dodaje „Fajnenšel tajms“.
Istovremeno, prema ovom sporazumu, ostatku Ukrajine trebalo bi da bude dozvoljeno da se pridruži NATO-u ili da mu se daju bezbednosne garancije.
Ovaj scenario se oslanja na dve pretpostavke. Prvi je da će Zapad pristati da Kijev uđe u Severnoatlantski savez. To bi zahtevalo ogromno i skupo raspoređivanje snaga od strane SAD i njihovih partnera i „ostavilo bi ih u stanju hladnog rata sa Rusijom“.
Drugi je da se Vladimir Putin ubedi da pregovara, iako je odustajanje Ukrajine od ulaska u NATO jedan od ključnih zahteva Rusije. Sumnja se da je Putin spreman za pregovore po principu „teritorija u zamenu za mir“ sve dok smatra da njegova vojska može postići više, zaključuje list.
Kakva je sudbina Ukrajine
Ruski predsednik je letos izneo nove uslove za pregovore sa Ukrajinom. Putin je tada rekao da su ruski uslovi jednostavni i svode se na sledeće - ukrajinske trupe moraju biti potpuno povučene iz Donjecke i Luganske Narodne Republike, Hersonske i Zaporoške oblasti, sa čitave teritorije ovih regiona, a drugi uslov za pregovore trebalo da bude izjava Kijeva da se odriče namera da uđe u NATO.„Zapravo, razlog za početak vojnog sukoba bila je mogućnost ulaska Ukrajine u NATO i njenog pretvaranja u isturenu poziciju Alijanse na granici Rusije. To jest, mi smo zauzvrat predlagali da NATO odustane od prijema u članstvo niza država i formacija koje su u suštini tampon zona između NATO i Rusije. Dosadašnji uslovi koje su strane postavljale međusobno se isključuju. Od nas traže da platimo pola triliona dolara kontribucija, da napustimo sve ukrajinske teritorije i priznamo poraz. Mi zahtevamo da se četiri nova regiona uključena u Ustav Ruske Federacije priznaju kao ruski, da se ukinu sve sankcije u ekonomskim, političkim i drugim oblastima koje su uvedene protiv Rusije i da se započnu pregovori. Ti uslovi su bez sumnje neostvarljivi i međusobno se isključuju. Dakle, sada govorimo o postizanju dogovora pod nekim realnim uslovima. I naravno, uključivanje Ukrajine u vojno-politički savez NATO nikako se ne može smatrati prihvatljivim uslovom za Rusiju“, ističe Bezpaljko.
Bezpaljko očekuje da će u budućnosti biti uspostavljeni kontakti i da će započeti pregovori. Vremenom će ti neprihvatljivi uslovi biti promenjeni u pregovorima koji će se voditi van očiju javnsoti, a onda će, kada se konačno dogovore, uslediti javni pregovori.
„Najverovatnije će Ukrajina biti podeljena. Ona će doživeti sudbinu Poljske ili Koreje, što znači da će biti podeljena na dve države, od kojih će jedna, u stvari, biti Rusija, a druga će, možda, biti nezavisna Ukrajina, koja je značajno izgubila svoje teritorije. Male su šanse da će ta država biti članica Evropske unije i NATO-a, a o nizu drugih uslova će se raspravljati - to su lokacije vojnih baza, finansijski i ekonomski uslovi, uslovi tranzita, energetskog tranzita, tranzita robe, pristup Ukrajine moru, režim Crnog mora i tako dalje“, kaže Bezpaljko.
Na pitanje kakva je reakcija ruskog i ukrajinskog društva na moguće ustupke u pregovorima, Bezpaljko kaže da rusko društvo nije raspoloženo za ustupke, jer Rusi ne žele da ruski gubici budu uzaludni.
„Što se tiče ukrajinskog društva ono nije jedinstveno. Veći deo ukrajinskog društva želi prekid rata i povratak normalnom životu, pod bilo kojim uslovima - ili pod uslovima samostalne države, ili pod uslovima uključenja u sastav Rusije, ili pod uslovima ulaska u EU. Samo da rat prestane. Postoji i manji deo društva koji je zainteresovan za rat. To su ili ideološki motivisani nacionalisti ili ljudi koji od sukoba zarađuju politički i finansijski kapital. Ovi poslednji su zainteresovani za nastavak sukoba. Za njih je idealno da to traje večno, decenijama, kako bi na tome zarađivali“, zaključio je Bezpaljko.
Mađarska: Ukrajina ne može u NATO – to shvata većina u Alijansi
Ne postoje mogućnosti za ulazak Ukrajine u NATO, a taj stav deli velika većina članica Alijanse iza zatvorenih vrata, izjavio je ministar spoljnih poslova Mađarske Peter Sijarto.
„Stav Mađarske je jasan - ne postoje mogućnosti za ulazak Ukrajine u NATO“, istakao je Sijarto.
Kako je dodao, ulazak zemlje, koja je trenutno u stanju sukoba, u NATO izazvao bi treći svetski rat, a oni koji razumno razmišljaju o tom pitanju ne žele da stvaraju takvu opasnost.
Sijarto je takođe ocenio da su zemlje NATO nepoštene prema Ukrajincima, jer otvoreno govore o mogućem članstvu Ukrajine u Alijansi, a kada se vode pregovori u četiri oka ili iza zatvorenih vrata, velika većina ministara spoljnih poslova članica NATO ima isti stav kao Mađarska.
Ukrajina ne može pobediti
Premijer Mađarske Viktor Orban izjavio je da Ukrajina ne može pobediti na bojnom polju i pozvao je Kijev na pregovore.„Ako ne možete da pobedite na bojnom polju, treba da komunicirate, vodite pregovore, sklopite primirje“, rekao je Orban, odgovarajući na pitanje ukrajinskih medija na pres-konferenciji u Strazburu.
Po njegovim rečima, strategija koju je izabrala Evropska unija je „glupa i ne funkcioniše“, zato Mađarska traži istomišljenike kako bi ubedili Brisel da je izmeni.
Slovački premijer Robert Fico kritikovao je evropske političare koji podržavaju ideju da se Ukrajini dozvoli da izvodi napade raketama dugog dometa u dubinu ruske teritorije i predložio im je da zamisle posledice raketnog napada na Brisel.
„Danas čujemo kako neki poslanici Evropskog parlamenta sa lakoćom prolećnog povetarca govore o raketama srednjeg i dugog dometa. Možda bi, slikovito rečeno, jedna takva raketa mogla da razbije neku fontanu u Briselu kako bi shvatili o čemu svi pričaju“, rekao je Fico, prenosi portal „Hlavni denik“.
Takođe je konstatovao da se u Evropi, umesto pokušaja da se zaustavi oružani sukob, čuju pozivi da se nastavi sa konfrontacijom.
U međuvremenu je i mađarski premijer Viktor Orban kritikovao aktuelnu politiku Brisela, rekavši da bi ona mogla da dovede do uništenja EU i budućnosti cele Evrope.
„Briselske birokrate uništavaju evropsku ekonomiju. EU je bila stvorena za prosperitet, ali Evropljani sve teže izdržavaju svoje porodice, a evropskim kompanijama je sve teže da ostanu na površini. Levica u Evropi je sve upropastila, a birokrate u Briselu ne rade u interesu običnih Evropljana, već zarad sopstvenih interesa. Ako se ovako nastavi biće uništena EU, biće uništena budućnost Evrope“, rekao je Orban.
Mađarski premijer je istakao da je Evropa „gora nego pre 10 godina” zbog porasta kriminala usled priliva ilegalnih migranata. Po rečima Orbana, izgledi za život u EU za 10-20 godina izazivaju zabrinutost.
Ranije je Fico rekao da njegova partija „Smer – socijaldemokratija”, koja je vladajuća u slovačkom parlamentu, neće odobriti ulazak Ukrajine u NATO jer bi to dovelo do trećeg svetskog rata.
„Danas čujemo kako neki poslanici Evropskog parlamenta sa lakoćom prolećnog povetarca govore o raketama srednjeg i dugog dometa. Možda bi, slikovito rečeno, jedna takva raketa mogla da razbije neku fontanu u Briselu kako bi shvatili o čemu svi pričaju“, rekao je Fico, prenosi portal „Hlavni denik“.
Takođe je konstatovao da se u Evropi, umesto pokušaja da se zaustavi oružani sukob, čuju pozivi da se nastavi sa konfrontacijom.
U međuvremenu je i mađarski premijer Viktor Orban kritikovao aktuelnu politiku Brisela, rekavši da bi ona mogla da dovede do uništenja EU i budućnosti cele Evrope.
„Briselske birokrate uništavaju evropsku ekonomiju. EU je bila stvorena za prosperitet, ali Evropljani sve teže izdržavaju svoje porodice, a evropskim kompanijama je sve teže da ostanu na površini. Levica u Evropi je sve upropastila, a birokrate u Briselu ne rade u interesu običnih Evropljana, već zarad sopstvenih interesa. Ako se ovako nastavi biće uništena EU, biće uništena budućnost Evrope“, rekao je Orban.
Mađarski premijer je istakao da je Evropa „gora nego pre 10 godina” zbog porasta kriminala usled priliva ilegalnih migranata. Po rečima Orbana, izgledi za život u EU za 10-20 godina izazivaju zabrinutost.
Ranije je Fico rekao da njegova partija „Smer – socijaldemokratija”, koja je vladajuća u slovačkom parlamentu, neće odobriti ulazak Ukrajine u NATO jer bi to dovelo do trećeg svetskog rata.
Grom_sa_neba!
Buduća legenda
- Poruka
- 34.273
- Poruka
- 48.285
Крцкање, све иде како треба...
akomoze
Poznat
- Poruka
- 7.244
Чипови из веш машина су за Запад недостижна технологија.
- Poruka
- 48.285
Занимљиво како се мијења наратив...
Овај план предвиђа да би Руска Федерација добила одређене територије у замену за дозволу Украјини да се придружи НАТО-у.
Међутим, Марков оштро критикује овај предлог, наглашавајући да је Русија већ на почетку Специјалне војне операције (СВО) јасно ставила до знања да је један од кључних разлога за њен почетак управо спречавање Украјине да постане чланица НАТО-а.
Он се пита зашто би сада, у тренутку када Русија постиже војне успехе, Москва пристала на нешто што је категорички одбијала и због чега је покренула операцију.
У свом коментару, Марков подсећа да Русија не види питање чланства Украјине у НАТО-у само као политичко питање, већ га доживљава као окупацију Украјине од стране НАТО-а, што представља претњу за националну безбедност Русије.
Према његовим речима, СВО је била неопходна да би се спречило такво геополитичко ширење Запада, које Русија види као агресивно усмерено против ње.
Марков даље поставља питање о логици таквог плана, указујући да нема основа за претпоставку да би Русија сада пристала на улазак Украјине у НАТО, поготово док остварује успехе на бојном пољу.
Поред тога, он истиче да ни унутар самог НАТО-а не постоји јединствено мишљење о том питању. Многе чланице алијансе, према његовим речима, категорички се противе чланству Украјине у НАТО-у јер верују да би то изазвало директан сукоб између НАТО-а и Русије, што би могло довести до глобалне кризе, укључујући и потенцијалну употребу нуклеарног оружја.
Марков указује да би такав сценарио био катастрофалан, а многе западне земље, свесне ове опасности, опиру се идеји даљег ширења НАТО-а на Украјину.
Што се тиче саме Украјине, Марков наглашава да иако Кијев формално одбацује овај план, ситуација је далеко комплекснија. Према његовим речима, председник Украјине Владимир Зеленски, јавно и гласно изражава неслагање с планом, али је све очигледније да Украјина није суверена држава која доноси одлуке независно од спољног утицаја.
Марков сугерише да Украјина делује у складу са интересима својих западних спонзора, пре свега Сједињених Америчких Држава.
Ако би, како каже, из Вашингтона дошла чврста препорука Зеленском да прихвати план, не би било сумње да би он на крају морао да га спроведе, упркос тренутним јавним изјавама противљења.
Марков такође указује на сложеност унутрашње политике унутар НАТО-а и чињеницу да многе чланице овог војног савеза нису спремне да ризикују директан сукоб са Русијом због Украјине.
То укључује страх од нуклеарног рата, јер би конфликт између НАТО-а и Русије потенцијално ескалирао до нивоа где би нуклеарно оружје постало реална претња.
Стога многе државе преферирају да остану неутралне по питању проширења НАТО-а на Украјину и избегну потенцијални глобални сукоб.
У целини, Марков износи став да је предложени план нереалан из неколико кључних разлога. Прво, Русија не би пристала на компромис када је у питању Украјина и њено чланство у НАТО-у, јер би то угрозило безбедност Русије.
Друго, ни унутар НАТО-а нема консензуса о том питању, због страха од сукоба са Русијом и могуће нуклеарне ескалације.
Треће, Украјина, иако формално против плана, на крају би морала да прихвати сваки предлог који долази из Вашингтона, јер не делује као независна држава.
На крају, Марков закључује да је план, какав је изнет у западним медијима, превише једностран и не узима у обзир реалност на терену, нити комплексне геополитичке односе који су довели до актуелног сукоба.
Према његовом мишљењу, сваки покушај решења који не укључује јасне интересе Русије и не узима у обзир њене безбедносне забринутости, осуђен је на пропаст.
Запад нуди Кремљу: Подела Украјине, Кијев у НАТО – стигао одговор из Русије
Последњих дана је доста пажње светске јавности привукао текст Фајненшл тајмса по које Запад води тајне преговоре у Кијеву о крају рата и нуди Москви поделу територије Украјине уз чланство западног дела земље у НАТО пакту.
Сергеј Марков, политички аналитичар, дао је детаљан коментар у вези са најновијим информацијама о плану западних земаља за решавање сукоба у Украјини, који је недавно процурио у западним медијима.Овај план предвиђа да би Руска Федерација добила одређене територије у замену за дозволу Украјини да се придружи НАТО-у.
Међутим, Марков оштро критикује овај предлог, наглашавајући да је Русија већ на почетку Специјалне војне операције (СВО) јасно ставила до знања да је један од кључних разлога за њен почетак управо спречавање Украјине да постане чланица НАТО-а.
Он се пита зашто би сада, у тренутку када Русија постиже војне успехе, Москва пристала на нешто што је категорички одбијала и због чега је покренула операцију.
У свом коментару, Марков подсећа да Русија не види питање чланства Украјине у НАТО-у само као политичко питање, већ га доживљава као окупацију Украјине од стране НАТО-а, што представља претњу за националну безбедност Русије.
Према његовим речима, СВО је била неопходна да би се спречило такво геополитичко ширење Запада, које Русија види као агресивно усмерено против ње.
Марков даље поставља питање о логици таквог плана, указујући да нема основа за претпоставку да би Русија сада пристала на улазак Украјине у НАТО, поготово док остварује успехе на бојном пољу.
Поред тога, он истиче да ни унутар самог НАТО-а не постоји јединствено мишљење о том питању. Многе чланице алијансе, према његовим речима, категорички се противе чланству Украјине у НАТО-у јер верују да би то изазвало директан сукоб између НАТО-а и Русије, што би могло довести до глобалне кризе, укључујући и потенцијалну употребу нуклеарног оружја.
Марков указује да би такав сценарио био катастрофалан, а многе западне земље, свесне ове опасности, опиру се идеји даљег ширења НАТО-а на Украјину.
Што се тиче саме Украјине, Марков наглашава да иако Кијев формално одбацује овај план, ситуација је далеко комплекснија. Према његовим речима, председник Украјине Владимир Зеленски, јавно и гласно изражава неслагање с планом, али је све очигледније да Украјина није суверена држава која доноси одлуке независно од спољног утицаја.
Марков сугерише да Украјина делује у складу са интересима својих западних спонзора, пре свега Сједињених Америчких Држава.
Ако би, како каже, из Вашингтона дошла чврста препорука Зеленском да прихвати план, не би било сумње да би он на крају морао да га спроведе, упркос тренутним јавним изјавама противљења.
Марков такође указује на сложеност унутрашње политике унутар НАТО-а и чињеницу да многе чланице овог војног савеза нису спремне да ризикују директан сукоб са Русијом због Украјине.
То укључује страх од нуклеарног рата, јер би конфликт између НАТО-а и Русије потенцијално ескалирао до нивоа где би нуклеарно оружје постало реална претња.
Стога многе државе преферирају да остану неутралне по питању проширења НАТО-а на Украјину и избегну потенцијални глобални сукоб.
У целини, Марков износи став да је предложени план нереалан из неколико кључних разлога. Прво, Русија не би пристала на компромис када је у питању Украјина и њено чланство у НАТО-у, јер би то угрозило безбедност Русије.
Друго, ни унутар НАТО-а нема консензуса о том питању, због страха од сукоба са Русијом и могуће нуклеарне ескалације.
Треће, Украјина, иако формално против плана, на крају би морала да прихвати сваки предлог који долази из Вашингтона, јер не делује као независна држава.
На крају, Марков закључује да је план, какав је изнет у западним медијима, превише једностран и не узима у обзир реалност на терену, нити комплексне геополитичке односе који су довели до актуелног сукоба.
Према његовом мишљењу, сваки покушај решења који не укључује јасне интересе Русије и не узима у обзир њене безбедносне забринутости, осуђен је на пропаст.
- Poruka
- 48.285
Захарова:Запад нуди Украјини чланство у НАТО да би спречио колапс режима Зеленског
Запад је скептичан у погледу потенцијала Оружаних снага Украјине и стога ради на различитим сценаријима како би избегао војни и политички колапс режима Зеленског, у који су озбиљно уложили, рекла је портпаролка руског Министарства спољних послова.
Изјаве бившег генералног секретара НАТО-а Јенса Столтенберга и бившег британског премијера Бориса Џонсона могу указивати на то да Запад истражује опције за решавање украјинског сукоба, нудећи Украјини чланство у НАТО-у како би спречио колапс режима Владимира Зеленског, оценила је портпаролка руског Министарства спољних послова Марија Захарова.„Столтенберг је признао да би у замену за пријем у НАТО, Украјина могла да се одрекне територија изгубљених током сукоба. Питам се да ли су западњаци икада раније размишљали о томе? Иза свих ових дискусија види се недавни тренд ка разговору о могућности да кијевском режиму дају чланство у НАТО-у у догледној будућности“, казала је Захарова на данашњем брифингу.
Она је указала да је Запад скептичан у погледу потенцијала Оружаних снага Украјине и да стога ради на различитим сценаријима како би избегао војни и политички колапс режима Зеленског, у који су „озбиљно уложили“.
Раније је Столтенберг, говорећи о могућим опцијама за решење конфликта у Украјини, указао на „искуство совјетско-финског рата и јасно ставио до знања да Кијев треба да размисли о признавању територијалних реалности“.
Он је подсетио да је „рат Финске са СССР-ом окончан одустајањем од 10 одсто њене територије“.
Џонсон је у чланку за часопис „Спектатор“ позвао да се „Украјина одмах прими у НАТО“
Бивши британски премијер сматра да би пети члан Северноатлантског уговора, који обавезује чланице НАТО-а да напад на једну државу Уније доживљавају као напад на све, могао бити проширен на територију која остаје под контролом Кијева.
Џонсон је додао да би у исто време било могуће подржати „право“ Украјине на повратак територија.
Са његовог гледишта, пријем Украјине у НАТО био би „одлучујућа порука за Кремљ“.
Сада нема назад, тражили сте рат са Русијом, једите г*овна која сте по*срали!!!
Poslednja izmena:
- Poruka
- 48.285
Руски хеликоптери Ка-52М спречили су ротацију јединица украјинске војске у пограничном делу Курске области, саопштило је Министарство одбране Русије.
- Poruka
- 48.285
Дезертерство на нивоу...
- Poruka
- 12.133
.....ok.........
- Poruka
- 48.285
Епизода ћип-ћип-ћип ми је била насмјешнија после епиозоде Путин има алцхајемер, рак, дрхти нога ,рука шта већ.Заправо било ми је смјешније Руси остали без граната.Добро још смјешније је било како ће се Украјинци ушетати на Крим.
Хм када сконтам све ми је смијешно што гута кро бојна и наши домаћи натофанатици.Збиља су смјехотресни.
Watchman
Buduća legenda
- Poruka
- 42.459
Pablo Cesar Orozco Cueva pozivni znak Demon rođen 31. marta 1983. iz Gvadalahare, Halisko, Meksiko.
lukabeograd
Ističe se
- Poruka
- 2.434
- Poruka
- 50.831
Teroristu iz SAD,ruski sud osudio na 7 godina zatvora.
- Poruka
- 50.831
piciginx
Legenda
- Poruka
- 54.583
Poslednja izmena od moderatora:
Miki 75
Ističe se
- Poruka
- 2.947
Ukrajinci takođe ne žele mir, jer ne postoji porodica iz koje neko nije poginuo. Ne žele da to bude uzaludno. Ovde neće odlučivati trenutno raspoloženje naroda, već stanje na frontu.
Demilitarizacija Rusije se nastavlja bez smetnji:
Muad'Dib
Buduća legenda
- Poruka
- 30.544
Naravno da žele mir, svako ko ga nije želeo je već mrtav ili sakat.
LakicevicB
Veoma poznat
- Poruka
- 13.819
A još smešnije što i dalje gutaju, stanje u njih podosta
Заправо било ми је смјешније Руси остали без граната.Добро још смјешније је било како ће се Украјинци ушетати на Крим.
Хм када сконтам све ми је смијешно што гута кро бојна и наши домаћи натофанатици.Збиља су смјехотресни.
- stanje
