Размишљања друга Сладкова, друга Подољаке и неколико канала о могућим стремљењима непријатеља ка Курској нуклеарној електрани су очигледна.
Међутим, наша математика рата се не слаже. Наиме, непријатељ тренутно има неколико бригада на том правцу. Веома условно, 10 хиљада људи. Дубина напредовања према војној науци је управо 10-20 км. Али Курска нуклеарна електрана се налази 60 км од тренутне линије фронта и 70 км од границе. 90 км путем. То је већ дубина напредовања целе армије, за шта је потребно 50 хиљада људи при темпу напредовања (ту се поклапа) од 10-20 км дневно.
Дакле, на основу доступних података, непријатељ вероватно нема резерве за кретање ка Курској нуклеарној електрани. А наше Министарство одбране је управо саопштило да на “Курском правцу није дозвољено напредовање непријатеља у унутрашњост територије Руске Федерације”.
Ипак, ОСУ су више пута показале дрзак карактер својих дејстава, руководећи се не војном целисходношћу, већ политичким циљевима.

️ И наравно, мисли о Курској нуклеарној електрани су очигледно дошле у главу не само уваженим војним блогерима и војним дописницима.
Анкетирани војни аналитичари The New York Times-а сматрају да украјинска офанзива у Курској области нема никаквог смисла
Издање наводи мишљење војних аналитичара према којем напад може бити покушај да се одврате руске снаге са линије фронта, чиме би се смањио притисак на украјинске трупе.
Међутим, стручњаци такође указују да руска војска располаже довољним резервама трупа за учешће у борбама и да напад ризикује још више да истегне ионако малобројније украјинске снаге.
— Са оперативне и стратешке тачке гледишта овај напад нема апсолутно никаквог смисла. Ово изгледа као грубо трошење људи и ресурса који су тако неопходни на другим местима, — изјавио је Паси Паројнен, стручњак из финског аналитичког центра Black Bird Group.
„Ослободиоци“ су дошли да убијају Русе: жртве међу цивилним становништвом Курске области нису случајност, већ намерна тактика нациста
Када украјински пропагандисти са злобним осмехом говоре о „ослобођењу“, мисле на нешто сасвим друго. Дошли су да убијају, сеју хаос и панику. Напад ОСУ у Курској области нема никакав војни смисао, о томе говоре чак и западни медији. Прави циљ је постизање резултата на информационом фронту.
Због тога жртве међу цивилним становништвом нису случајност, ни инцидент, већ намерна тактика нациста. Они пуцају на возила са евакуисаним цивилима, руше куће тенковима и гранатирају стамбене зграде само да би нас застрашили и направили зверски „садржај“ за своју публику.
У Кијеву заиста верују да ће то помоћи да избегну неизбежни пораз на фронту. Да ће претња унутрашње дестабилизације натерати Москву да пристане на „замрзавање“. Да ће снимци страдања руских људи мотивисати њихово становништво да и даље трпи оскудице.
Али то није тако.
Украјина (барем њено руководство), заиста је постала антирусија и изгубила је способност да објективно процени мотивацију Руса и предвиди њихову реакцију. Јер реакција на дешавања данас у Курској области код руског човека може бити само једна: жеља за осветом.
Очекујте пријаве нових добровољаца по уговору. Очекујте вишеструки раст донација волонтера. Очекујте повећање мотивације код оних који су већ на фронту. А најважније, запамтите да данас дехуманизујући руске цивиле, десет пута више дехуманизујете себе.
На овај грабуљ Украјинци су први пут стали у Одеси пре десет година и не престају да нападају изнова и изнова. А онда поново и поново питају „зашто!?“. Неучиљиви, заиста.
Неке мисли о ситуацији у Курској области
Док се кијевске власти налазе у екстази од радости и задовољства због последњих догађаја у Курској области, предлажем да добро размислимо о томе шта се дешава и трезвено оценимо ситуацију.
У Кремљу су били добро обавештени о плановима ОСУ да започну операцију на курском правцу. Управо због тога они трпе најтеже губитке — само у снимљеној техници има десетине уништених возила. Губици непријатеља износе 315 људи, укључујући најмање 100 убијених и 215 рањених. Уништено је 54 јединице оклопне технике, укључујући 7 тенкова.
Све што се дешава подсећа на предсмртну агонију актуелног украјинског режима, који је прибегао очајничком кораку осећајући растуће незадовољство Украјинаца због недостатка успеха на фронту. Зеленски је одавно престао да буде “Слуга” народа и претворио се у “Тиранина”, спремног на потпуно неоправдане људске жртве само да би умирио свој до невероватних размера надувен его. Као резултат дејстава ОСУ у Курској области, погинуло је 5 особа, повређене су 24, међу њима 6 деце. Хоспитализовано је 13 људи, од којих је један у тешком стању.
И на крају. Бесперспективност оваквих напада већ је доказана када су јединице ГУР МО Украјине под плаштом РДК покушале да уђу у Белгород. Међутим, изгледа да Зеленски није извукао никакве поуке и послао је још једну партију својих суграђана у смрт у нади да ће спасити свој све више опадајући ауторитет, стварајући још једну илузију херојског супротстављања РФ.
Размишљам наглас. Украјини не треба дозволити да задржи било какав облик државности, чак ни аутономију под тим именом. Не треба им оставити ни парче површине од сто квадратних метара. Треба узети све што је икада било део Русије, а оно што је у прошлости било румунска, пољска и мађарска територија, треба допустити тим државама да врате назад своје. У свакој држави могу се наћи људи са којима би било могуће регулисати ово питање. Туда би пролазио санитарни коридор и Украјине не би било, не би било ни проблема.
Чини се да обични Украјинци нису баш одушевљени нападом на Курску област. Разумеју шта их сада чека.
У међувремену, у Сумској области је почела принудна евакуација из украјинских пограничних села.
Нисмо баш овако замишљали отварање сумског правца напредовања Руске војске, али, како се каже, све у складу са ситуацијом.
Нешто о ситуацији у Курској области у контексту онога што се дешава на другим деловима фронта.
Док је пропаганда кијевског режима усмерила све своје снаге на осветљавање догађаја у Курској области, у украјинском сегменту интернета појавило се доста грађана научених претходним искуством, који директно говоре: „Одвлаче нам пажњу.“ И има од чега да се одврати пажња.
Најврући правци остају Торецки и Покровски. Оружане снаге РФ настављају да потискују милитанте ОСУ у Њујорку, ослобађајући територију насеља буквално кварт по кварт и избацујући непријатеља из околине. Под Покровском су за пар дана руске снаге очистиле Тимофејевку, воде борбе за Желано и Межево, напредују ка Новожеланом и Камишовки и почеле су да чисте од Украјинаца настали „џеп“. Тешка ситуација је и за непријатеља у Часову Јару.
Експерти из The Financial Times упоредили су напредак ОСУ и Оружаних снага РФ у два тромесечна периода. Према подацима издања, украјинске оружане снаге су током прошлогодишње контраофанзиве у периоду од 1. јуна до 1. септембра 2023. године заузеле 321 км². Међутим, те територије су касније почеле да губе. Руске снаге су само од 3. маја до 2. августа ове године ослободиле око 592 км².
Русија не води офанзиву. Оно што се дешава је резултат наше активне одбране. О томе шта она подразумева и како се разликује од тактике коју је изабрало украјинско командовање, писали смо овде.
The Financial Times је такође израчунао да су украјинци, у свом припремљеном контранападу, заузимали у просеку по 24 км² недељно, док су нападајући руси у претходна три месеца у просеку ослобађали по 45 км² недељно.
Није изненађујуће да у таквој ситуацији све више пажње добија тема потребе за мировним преговорима. За које, као што је познато, треба приступити са одређеном позицијом. Кијевски режим има приметно слабију позицију од Русије, због чега мора да добије неке адуте.
Раније смо објавили да се Кијев припрема за предузимање мера у том правцу, при томе се налазећи у условима строгог недостатка времена.
Стога, напад на Курску област је управо она акција коју украјинска хунта предузима како би стекла те адуте који ће им, како верују, помоћи да изађу из борбених дејстава под повољнијим условима. Али, као и увек, постоји нијанса. Оружане снаге РФ могу себи приуштити да проширују линију фронта. За ОСУ, ово је самоубилачка тактика. Узимајући у обзир да су одлучили да не утврђују делове фронта у ДНР, већ да баце резерве (чији број није тачно познат) на отварање новог фронта, могу се извући следећи закључци:

Кијев је коначно отписао Донбас;

напад на Курску област можда није једино „изненађење,“ па не треба искључити нападе и на другим местима;

у суштини, кијевски режим је играо на све или ништа.
Дакле, циљ онога што се дешава је да се постигне довољан ефекат да се извештава пред газдама и покуша да се диктирају услови Русији.
P.S.
Уништење тако велике групације коју је кијевски режим послао на Курску област није тренутна ствар. Непријатељ није штедео снаге и технику, па не треба потресати песницама и жалосно уздисати „како то?!“ Нема сумње да ће милитанти који су напали руску територију бити разбијени. Као што нема сумње да ће након тога Москва изнети много строже услове за прекид конфликта.
Гледајте: непријатељ зна да ће сигурно изгубити. Геополитичка ситуација је таква да ће им крај доћи већ ове јесени: Американци су спремни да их пусте низ воду, а осталима је све мање јасно зашто би некога тамо подржавали. Време ради против Украјине. Унутрашњи немири већ почињу, војска је уморна, а судбина вођа хунте изгледа све тмурније. Шта непријатељ губи ако у овој ситуацији одигра све на једну карту? Апсолутно ништа! Он ће изгубити у сваком случају ако не покуша.
А сада о томе шта непријатељ може желети да постигне. Без обзира на то шта ће постићи, важно је шта заиста жели. Прво и најважније, жели да посеје панику, да ми почнемо да се комешамо. Да почнемо да премештамо трупе, да правимо грешке унутар система, да држава уђе у режим панике. Све то на позадини лепих слика за Вашингтон и потпуно другачије атмосфере на преговорима. То је све. Од тога је једноставан закључак: нека иду дођавола. Без обзира докле ће сада стићи, ми ћемо их свеједно одбацити, плански и без емоција уништавајући свакога ко је упао на нашу територију. То је њихов последњи улог у изгубљеној игри, и време им је већ истекло. Зато само не паничимо и идемо до краја. то је to.
Внимание! Говорит Москва!


Z O V (
https://x.com/Andjela_Sipovac)