Rat u Ukrajini (18)

Koji od tri ishoda vam je najverovatniji?

  • Ukupno glasova
    161
stanje
Zatvorena za pisanje odgovora.
Xicor:
Aleksandrijska biblioteka je spaljena do temelja. Najvaznije i najdragocenije znanje sveta je zauvek nestalo bez traga.
Da ti nije mozak izmedju dva dzepa ne bi ti trebali dzepovi vec bi tu istu biblioteku drzao u malom prstu.
Da imas barem jedan dah slobode koji mi imamo verovao bi kao i mi u jednu matricu
“Zivi slobodno ili umri”
Kliknite za proširenje...
Evo ga jos jedan sto misli da bi pronalazenjem neke napisane tajne svet bio prosvetljen :hahaha:
 

Neočekivana energetska kriza u Norveškoj​

11. avgust/kolovoz, 2022.
Ljudi hodaju ispred norveškog ministarstva za naftu i energetiku u Oslu (arhivska fotografija)

Ljudi hodaju ispred norveškog ministarstva za naftu i energetiku u Oslu (arhivska fotografija)
Podijelite

Pogledajte komentare



Dok energetska kriza izazvana ruskom invazijom na Ukrajinu duboko potresa Evropu, Norveška, koja je među najvećim izvoznicima električne energije na kontinentu, najavila je mogućnost ograničenja izvoza struje.
Neočekivano, Norveška se i sama našla pred mogućnošću nestašica električne energije ove zime, pišu svetski mediji.

Test evropske solidarnosti​

Zbog niskih vodostaja na jugu Norveške, vlada te zemlje bi mogla da svoje potrošače stavi ispred međunarodnih kupaca, piše Gardijan (The Guardian), dodajući da bi taj potez mogao da pogodi Veliku Britaniju, kao i Nemačku i Holandiju koje se takođe oslanjaju na norvešku jeftinu struju iz hidroelektrana.
Stanovnici glavnog grada Osla takođe su zamoljeni da se kraće tuširaju i zatvore slavinu kada peru zube, jer su rezervoari iscrpljeni zbog suvog vremena širom Evrope.
Ministar nafte i energetike Terje Oslan (Aasland) rekao je norveškom parlamentu 7. avgusta da će punjenje jezera kod brana biti prioritet u odnosu na proizvodnju električne energije kada nivoi padnu ispod sezonskog proseka.
On je rekao da je proizvodnja električne energije na jugu Norveške smanjena za 18 odsto u odnosu na prošlu godinu, a da je proizvodnja na jugozapadu zemlje bila najmanja ove godine.
"To je dovelo do istorijski visokih cena električne energije i situacije u kojoj, prvi put posle mnogo godina, ne možemo u potpunosti da isključimo period racionisanja struje na proleće", rekao je Oslan.
On je rekao da je zasad mala verovatnoća za uvođenje restrikcija na zimu, ali da bi prekida u snabdevanju moglo biti sledećeg aprila ili maja, mada prvenstveno za preduzeća, a ne za domaćinstva.
Ograničenja u Norveškoj, kako navodi Gardijan, mogla bi da se ispostave kao test evropske prekogranične solidarnosti u vreme kada je snabdevanje energijom u Evropi pod pritiskom ruske invazije na Ukrajinu, dok postoji bojazan da bi režim Vladimira Putina mogao da prekine isporuke gasa u Evropu.
Radnik u blizini kompresorske stanice Slavjanskaja kojom upravlja Gasprom, početne tačke gasovoda Sjeverni tok 2 (arhivska fotografija)
Pročitajte i ovo:

Putin žrtvuje profitabilno evropsko tržište Gasproma zbog geopolitike​


Udarac evropskim zemljama​

S pogoršanjem energetske krize u Evropi, svako ograničenje bi bilo još jedan udarac za evropske zemlje koje se oslanjaju na jeftinu norvešku hidroenergiju, ocenjuje Blumberg (Bloomberg).
Norveška skoro svu svoju struju dobija iz vodenih resursa i jedan je od najvećih izvoznika električne energije u Evropi. Međutim, posle suvog proleća, hidrorezervoari u najteže pogođenim oblastima su na 49,3 odsto u poređenju s medijanom od 79,4 odsto u periodu 2000. do 2019. godine, zbog čega vlada kaže da mora sada da reaguje da bi se izbegle nestašice na zimu.
"U praksi će to podrazumevati kontrolne mehanizme koji ograničavaju mogućnost izvoza u slučaju niskog punjenja rezervoara", naveo je ministar Oslan u brifingu liderima parlamentarnih stranaka.
Ministarstvo energetike Norveške ove nedelje bi trebalo da radi na postavljanju okvira kako bi mehanizam mogao da se uspostavi što je pre moguće.
Norveška nije članica Evropske unije, ali je deo jedinstvenog evropskog energetskog tržišta čija pravila navode da zemljama nije dozvoljeno da ograničavaju protok struje ka susedima na duži period, dok su prekidi dozvoljeni samo ako se proglasi vanredna situacija.

Upozorenje iz Norveške​

Norvešku je pogodila neočekivana energetska kriza, ističe Fajnenšl tajms (The Financial Times), ukazujući da se, kao pokazatelj koliko duboko energetska kriza potresa Evropu, ta zemlja iznenada suočava sa sopstvenim problemima s električnom energijom koji utiču na sve, od politike i međunarodnih odnosa do poslovanja.
Pročitajte i ovo:

Norveška i Litvanija na udaru Putinove 'sajber vojske'​


Najupečatljivija demonstracija problema sa strujom u Norveškoj je, kako navodi britanski list, velika razlika u cenama između severa i centralnog dela s jedne strane, i juga s druge strane. U tri južna područja Norveške struja je 10. avgusta koštala između 263 evra i 327 evra po megavat-času, dok je na severu i u centralnom delu zemlje koštala nešto više od jednog evra po megavat-času.
Glavni razlog za toliku razliku je manjak kapaciteta za prenos struje između severa i juga, ukazuje Fajnenšl tajms, dodajući da velike razlike u cenama postoje već dovoljno dugo da neke kompanije premeštaju poslovanje – Kriptovolt (Kryptovault), koji se bavi rudarenjem bitkoina, premestio je svoje aktivnosti s juga u oblast iznad Arktičkog kruga kako bi smanjio račun za struju.
Zbog problema s električnom energijom, norveška vlada levog centra sada se suočava s teškim izborom, ocenjuje list. Dosad se u Briselu predstavljala kao pouzdan snabdevač energijom koji želi da proda što više nafte i gasa, ali sada gotovo da ne može domaćem stanovništvu da opravda prodaju struje u inostranstvu po visokim cenama kada mnogi Norvežani moraju da plate isto toliko.
Vlada je dosad pažljivo reagovala i najavila da će biti potrošačima povećana podrška, koja je među najvećom u Evropi, pa će država pokriti 90 odsto računa za struju iznad određenog nivoa cena. S druge strane, davanje pomoći preduzećima biće teže jer bi to moglo da poveća potrošnju.
To su ipak i dalje uglavnom problemi srećne zemlje, ocenjuje Fajnenšl tajms i ukazuje da "signali upozorenja" u Norveškoj ističu koliko bi naredna zima mogla biti teška širom Evrope.
 
Agafja:
Predugo Anglosasi pokušavaju koristiti apstraktne ideale poput slobode i demokracije da uvjeri međunarodnu zajednicu da se bori za moralne i pravedne ciljeve, a ne za dominaciju i pljačku.
Kliknite za proširenje...
Znaci kad su Austrougari napali Srbiju 1914e, a Rusija,Francuska i Engleska usli u najkrvaviji rat za Srbiju,


to je bilo da bi svi pljackali nejaku Srbiju? Ili jos gore, Bugarsku?

Kad su Saveznice usle u rat protiv Hitlera braneci Poljsku, a Rusija napala zajedno sa tim istim Hitlerom Poljsku, ko se tu ubacio da pljacka Poljsku, ili je opet Bugarska u pitanju?

Strasno sta radi Bugarska, strasno.
 
akademik:
Ovo je potpuno iracionalno... Čekaju da ih pobiju u stotinama pa onda vrše odmazdu, umesto da ih odmah poklope i završe ovaj rat što pre... :roll:
Kliknite za proširenje...
Zato sam i napisala na drugoj temi da je ovo jedan vrlo bizaran rat. Daleko od toga da sam ja neki stručnjak za ratovanje :lol: , ali kad i meni sve ovo izgleda besmisleno, mogu misliti kako tek izgleda onima koji se u ratovanje razumeju.

Mesecima se svi vrte oko nekih praznih sela, ginu ljudi u ogromnom broju, ratuje se za ulice i stanove u zgradi kao u Drugom svetskom ratu, a imaju rakete, avione, bombe - mogu sve sa zemljom sravniti za jedno popodne.

Meni sve to izgleda kao da su Rusi i Amerikanci izabrali neko bojište i sad se tamo ratuje u nedogled - troši se staro oružje, isprobava novo, razvlači se ekonomska kriza po Evropi, svađa se i prepucava oko energenata i ko zna šta se sve još radi u pozadini, a ovaj rat u Ukrajini služi kao paravan za sve to i ko zna šta još.

Ko zna ko sve i kako zarađuje na tom ratu, pa treba da potraje, a ovako im je najlakše da ga razvuku dokle god im je to potrebno. Izgleda da je poenta u ratovima danas da - traju. Ne znam šta drugo reći...
 
Aglaea:
Zato sam i napisala na drugoj temi da je ovo jedan vrlo bizaran rat. Daleko od toga da sam ja neki stručnjak za ratovanje :lol: , ali kad i meni sve ovo izgleda besmisleno, mogu misliti kako tek izgleda onima koji se u ratovanje razumeju.

Mesecima se svi vrte oko nekih praznih sela, ginu ljudi u ogromnom broju, ratuje se za ulice i stanove u zgradi kao u Drugom svetskom ratu, a imaju rakete, avione, bombe - mogu sve sa zemljom sravniti za jedno popodne.

Meni sve to izgleda kao da su Rusi i Amerikanci izabrali neko bojište i sad se tamo ratuje u nedogled - troši se staro oružje, isprobava novo, razvlači se ekonomska kriza po Evropi, svađa se i prepucava oko energenata i ko zna šta se sve još radi u pozadini, a ovaj rat u Ukrajini služi kao paravan za sve to i ko zna šta još.

Ko zna ko sve i kako zarađuje na tom ratu, pa treba da potraje, a ovako im je najlakše da ga razvuku dokle god im je to potrebno. Izgleda da je poenta u ratovima danas da - traju. Ne znam šta drugo reći...
Kliknite za proširenje...
Pogledaj ovaj intervju sto sam postavio da vidis sta je cinjenica.
 
dixieland:
Na mapi se vidi šta je Lenjin ''poklonio'' Ukrajini a šta Hruščov.Plavo je bio jedan deo Novo-Srbije , drugi deo Slaveno -Srbije je Donjetska i Luganska Oblast. Sada kada vlast u Ukrajini (koji nisu ni Rusi ni Ukrajinci po narodnosti )želeli su da ukinu sva prava drugim gradjanima koji su im prethodno poklanjali teritorije . Tada je nastao realan konflikt i naravno povraćaj poklona .
Screen-Shot-2015-05-08-at-7.49.42-PM.png
Kliknite za proširenje...
"Ukinut sva prava", pa daaaaaa :lol:
 
stanje
Zatvorena za pisanje odgovora.

Slične teme

Straks92
  • Anketa Anketa
Rat u Ukrajini (39)
468 469 470
Odgovora
11.730
Pregleda
192.083
KESH
KESH
P
Da li vas rat u Ukrajini podseća na iransko-irački rat?
Odgovora
8
Pregleda
596
Lovac Luka ulovio vuka
Lovac Luka ulovio vuka
P
Rusi u Ukrajini
Odgovora
12
Pregleda
414
Frtajler
Frtajler

Back
Top