RAT U LIBIJI 2. deo

Да ли сте за признавање побуњеничких пацова за легитимне представнике Либије

  • Да

  • Не

  • Не знам шта да мислим


Rezultati ankete su vidlјivi nakon glasanja.
Libija je jedna lijepa zemlja koja ce imati sve elemente pravne drzave. To cce biti drzava kao sto je Turska i Amerika ce biti zadovoljna Libijom.U Libiji ce se postivati ljudska prava i moci ce svako da dolazi u tu zemlju.Moci ce da se ljetuje i moci ce da se sunca na plazama Sredozemnog Mora.Inace Libija ima dugacku primorsku obalu tako da Libija pored nafte moze zivjeti i od turizma.
 
Libija je jedna lijepa zemlja koja ce imati sve elemente pravne drzave. To cce biti drzava kao sto je Turska i Amerika ce biti zadovoljna Libijom.U Libiji ce se postivati ljudska prava i moci ce svako da dolazi u tu zemlju.Moci ce da se ljetuje i moci ce da se sunca na plazama Sredozemnog Mora.Inace Libija ima dugacku primorsku obalu tako da Libija pored nafte moze zivjeti i od turizma.

A jel' ti jos DB-ovci kradu novine?
 
Libija je jedna lijepa zemlja koja ce imati sve elemente pravne drzave. To cce biti drzava kao sto je Turska i Amerika ce biti zadovoljna Libijom.U Libiji ce se postivati ljudska prava i moci ce svako da dolazi u tu zemlju.Moci ce da se ljetuje i moci ce da se sunca na plazama Sredozemnog Mora.Inace Libija ima dugacku primorsku obalu tako da Libija pored nafte moze zivjeti i od turizma.

Da da. Opste je poznato da teroristi najbolje donose demokratiju. Propistacete majcino mleko vi od te demokratije, kao sto je Irak i Afganistan piste.
 
Libija je jedna lijepa zemlja koja ce imati sve elemente pravne drzave. To cce biti drzava kao sto je Turska i Amerika ce biti zadovoljna Libijom.U Libiji ce se postivati ljudska prava i moci ce svako da dolazi u tu zemlju.Moci ce da se ljetuje i moci ce da se sunca na plazama Sredozemnog Mora.Inace Libija ima dugacku primorsku obalu tako da Libija pored nafte moze zivjeti i od turizma.

Zasto lijepi i slatki borci za demokracju poubijase sve crnce na koje naidju? Zar ne bi trebalo da im daju svoje sestre? :(
 
Либијски побуњеници неће изручити осуђеног за Локерби
Политика –

Прелазна влада либијских побуњеника саопштила је да неће депортовати осуђеног за терористички напад у авиону компаније „Пан Ам”, у којем је 1988. изнад места Локерби у Шкотској, погинуло 270 људи.

Министар правде у побуњеничкој влади Мухамед ал-Алаги, рекао је данас новинарима у Триполију да ниједан либијски држављанин неће бити депортован, чак ни када је реч о Абделу Бесету ел-Меграхију, који је у Шкотској осуђен и затворен због напада у којем је живот изгубило 270 људи.

Шкотске власти осободиле су ел-Меграхија 2009. године, мислећи да ће убрзо умрети од рака од којег је боловао.

Он је тада проглашен херојем у својој родној држави Либији и после ослобађања састао се са Моамером Гадафијем.

Где се сада налази ел-Меграхи није познато, подсетио је АП.
 
Pa evo ga biser.. nije to neka pamet... a na nekom drugom mestu je pre nego sto je otvorio nalog (na krstarici) se raspitivo gde moze kupiti vehabijsku odecu u N. Pazaru...

Spisak novina koje su mi ukrali debeovci

I nasem mingecu dali resenje problema...

cat_How_to_tell_if_your_cat_is_plotting_to_kill_you-s532x1600-11886-580.jpg
 
Libija je jedna lijepa zemlja koja ce imati sve elemente pravne drzave. To cce biti drzava kao sto je Turska i Amerika ce biti zadovoljna Libijom.U Libiji ce se postivati ljudska prava i moci ce svako da dolazi u tu zemlju.Moci ce da se ljetuje i moci ce da se sunca na plazama Sredozemnog Mora.Inace Libija ima dugacku primorsku obalu tako da Libija pored nafte moze zivjeti i od turizma.

Нађе ли се овде међу пријатељима,колико видим дивни неки људи,изгледа слични теби :

 
http://www.kp.ru/daily/25743/2731431/

447199.png


Сербы, которых подозревают в том, что они воевали снайперами на стороне Каддафи. Справа налево: Зоран Николич из Лазареваца, Милорад Джунич из Лозницы, Милич Мартинович из Аранзеловаца, Войслав Ничифорович из Белграда, Неделько Миланович из Лазареваца

Zoran Nikolic - Lazarevac
Milorad Dzunic - Loznica
Milic Martinovic Arandjelovac
Vojislav Nićiforović Beograd
Nedeljko Milanovic - Lazarevac
 
VAZNO VAZNO VAZNO VAZNO VAZNO VAZNO

USPELI SMO DA DOBIJEMO SLIKE ZAROBLJENIH SRBA!

Ovo su prvi snimci koji su se pojavili,nigde nisu objavljeni u Srbiji tako da ako prepoznate nekoga,prosledite slike njihovoj familiji.

306429_202399306489939_143360419060495_544986_3339925_n.jpg


Zoran Nikolic - Lazarevac

Milorad Junic - Loznica

Milic Martinovic Arandjelovac

Vojislav Nićiforović Beograd

Nedeljko Milanovic - Lazarevac

"Kosmopolitska pravda" je slucajno na aerodromu naletela na petoro uhapsenih Srba.Oni tvrde da ih niko ne muci niti maltretira ali da nisu imali kontakta sa spoljasnjim svetom,niti sa ambasadom.Tvrde da su dosli 12-og avgusta u Libiju da ucestvuju u izgradnji puta kod Zavije.Nemaju vize u pasosima!

Opširnije na ovom linku:

http://www.vostok.rs/index.php?option=btg_novosti&catnovosti=0&idnovost=11319
 
28.08.2011. - Руски новинари(наши пријатељи и колеге) су нам одмах пренијели ове информације

28.8.2011 Триполи/Москва/Београд/Бањалука

Специјални дописници Комсомолске Правде, Александар Коц и Димитриј Стешин су пронашли 5 Срба које су ухапсили Либијски побуњеници, за чију судбину званични органи Републике Србије још немају информације.

„Руски новинари(наши пријатељи и колеге) су нам одмах пренијели ове информације и замолили да одмах обавијестимо државне органе Србије о судбини тих 5 Срба, што смо одмах и учинили. Обавијестили смо Министраство спољних послова Србије“ – рекао је Вања Савићевић, уредник портала Vostok.rs

Имена заробљених Срба које је нашла руска новинарска екипа су(са лијева на десно на фотографији: Зоран Николић – Лазаревац, Милорад Јунић – Лозница, Милић Мартиновић из Аранђеловца, Војислав Нићифоровић из Београда и Недељко Милановић – Лазаревац.

Заробљени Срби тврде да су дошли да раде. На прилазу до аеродрома и на самом аеродрому влада потпуни хаос. Аеродром је требао да буде уточиште многих странаца, али је НАТО авијација уништила многе путничке авионе на земљи, вјероватно желећи да спријечи евакуацију Гадафијевих присталица из Триполија.

Руски новинари су и сами имали случну ситуацију када је њих петоро било заробљено од стране побуњеника у Либији, али по њиховим ријечима, они су тада имали пуну подршку руске државе и дипломатије, док сада о 5 заробљених Срба не води рачуна нико, јер нико и не зна за њихово постојање, осим гласина.

Пошто су обавили интервју са побуњеничким заповједником аеродрома Триполи(бившим капетаном либијске восјке) Абдулакимом Абдулгадаром, из града Завије, заповједник им ује дозволио да посјете заробљене Србе.

Новинаре су пустили у импровизовани притвор и када су Срби били поздрављени са „Добар дан“, погледали су у чуду. Када је новинар Дима Стешин подигао руку и показао бројаницу(освештана у манастиру Острог – прим.аут.), заробљени Срби су се озарили. Почели су брзо говорити о својој судбини на српском језику:

„Дошли смо у Триполи 12. августа да радимо на поправљању путева који су оштећени у борбеним дејствима. Обећана нам је одлична зарада, због ризика ратног стања. Првих 7 дана смо провели у хотелу. По нас је дошао руководилац фирме за изградњу путева. Али пошто је почела битка око нас, он нас је оставио на једној барикади. Наоружани људи на барикади када су видјели наше српске пасоше, одмах су нас оптужили за помагање Гадафију. Успјели смо да побјегнемо од њих и сакрили смо се по неким кућама у Триполију. Људи су били добри и доносили су нам воду. Онда смо нашли таксисту који нам је обећао да ће нас за 100 евра по особи одвести до амбасаде Србије у Триполију. Дали смо 500 евра и на првој барикади коју су држали побуњеници питали су одакле смо.“

„Срби, значи снајперисти“, гласио је закључак наоружаног побуњеника.

„Није уважио наше одговоре да смо градитељи, радници. Од тог момента смо овдје(6 дана)“, рекао је руском новинару Стешину један од заробљених Срба.

„ Ми смо радници грађевинци, склопили смо уговор са српско-либијском компанијом „Зазура“. У канцеларији у Београду су нам рекли да је у Триполију мирно и ми смо кренули. Сада побуњеници говоре да ће спровести истрагу и све истражити.“

На питање Димитрија Стешина какав је однос чувара и да ли има батинања, један од заробљених Срба одговоара:

„Нема батинања, хране нас, спавамо на поду и говоре нам да ће нас ускоро транспортовати у Зинтан и да ће нас пустити кући ако све буде у реду.“

Димитриј Стешин и Александар Коц су написали:

„Тражили смо од Срба да напишу на лист папира своја имена и телефоне у Србији ко треба да буде обавијештен, међутим побуњници нам нису дали да записујемо телефоне. Записали смо имена и одмах и прослиједили према Србији својим каналима. Срби су сада као и ми ухапшени у општем метежу, гдје се не зна ко шта ради и ко је ко. Најгоре у свему је то што о њима до сада нико ништа не зна, нити имају било какву подршку и заштиту своје земље у погледу правне и дипломатске помоћи. На растанку смо једном Србину оставили кутију цигара и упаљач, који нам је одлазећи прошапутао:“помозите нам браћо.“

„Желимо овим путем да обавијестимо српску јавност, да брзо реагују и дођу у контакт са својим људима, да не би било прекасно“, рекли су руски новинари Александар Коц и Димитриј Стешин порталу Восток на крају свог исцрпног извјештаја.

Редакција портала Восток се много захваљује освједоченим и искреним српским пријатељима новинарима Комсомолске Правде Димитрију Стешину и Александру Коцу на помоћи и почетку акције спасавања 5 Срба. Сада је ред на државу Србију, надамо се срећном завршетку.

Стешин и Коц су новинарски пар, најбољи ратни извјештачи са свих кризних тачака свијета. Александар Коц је у Грузијској агресији, био тешко рањен за вријеме обављања новинарског задатка, када је једна мања јединица руске војске доживјела напад Грузијаца. У тој борби је погинуло 6 руских војника и мајор. Стешин и Коц су неколико пута боравили на Косову, Републици Српској – обојица носе бројанице освештане у манастиру Острог, док је Стешин крстио сина у подворју Српске православне цркве у Москви.

306429_202399306489939_143360419060495_544986_3339925_n.jpg


Фото: Александар Коц
Заробљени Срби Зоран Николић – Лазаревац, Милорад Јунић – Лозница, Милић Мартиновић из Аранђеловца, Војислав Нићифоровић из Београда и Недељко Милановић – Лазаревац.
 

Back
Top