Da se razumemo: Ja sam protiv bilo kakvih vojnih intervencija sa strane,bilo kakva mesanja u unutrasnje stvari jedne drzave.
Znaci trebalo ih je pustiti (kao ove u Tunisu,Egiptu, ili kako vidimo u Siriji ginu svaki dan ljudi, a stizu samo mlaka upozorenja iz UNO)
i neka pobedi ko je jaci,ko jer izdrzljiviji. Ja , ali niko od nas i ne zna zapravo pravi razlog tih pobuna. Mozda je Francuska ( izgleda da
je i stvarno) finansirala , a li i podbadala te pobunjenike, doturala mim oruzje da obore Gadafija.
Kao prvo, takozvane revolucije u Tunisu, Egiptu, Jemenu sada u Siriji su bili orkestrirani nemiri i planovi Zapada o rušenju režima u zemljama Severne Afrike i Bliskog istoka. Zapad je proteklih meseci od tog regiona napravio ruševine, u slučaju Libije i u bukvalnom smislu, mirne živote ljudi, onih koji su preživeli, pretvorio u noćne more a svoje građane, koji su, makar formalno glasali za aktuelne vlade, uvukao u još jednu seriju zločina.
Kao drugo, što se tiče Libije i Gadafija, deset puta sam pisao ko su zaista ti pobunjenici? Ponoviću opet, jer si ti u nekom od predhodnih postava povukla paralelu između Gadafija i pobunjenika tj. kako je on došao revolucijom na vlast pa mogu i oni. Istorija Gadafijeve vladavine je jako bitna za celu ovu priču. Pre svega, Gadafi je sa malom grupom mlađih oficira u beskrvnom državnom udaru zbacio libijskog kralja Idrisa. Dakle nije bilo ubijanja. Kada je došao na vlast, odmah je dobio pretnje smrću i to od strane monarhista, izraelskog Mosada, palestinskih organizacija, saudijske tajne službe, Nacionalnog fronta spasa Libije britanske tajne službe, Amerike a najozbiljnije od svega: islamističke libijske borbene grupacije srodne Al Kaidi, poznate pod imenom Al DŽama`a al-Islamija Al-Mukatila bi-Libia Gadafi je na to reagovao brutalno, proterujući, ili ubijajući one koji bili protiv njega.
U cilju zbacivanja sa vlasti Gadafija Izrael i SAD su obučavali antilibijske pobunjenike u nizu zapadnih i centralnoafričkih država. Pariski “Poverljivi afrički bilten“ (African Confidential newsletter) je 5. januara 1989. objavio da su SAD i u Izraelu, Čadu i drugim susednim državama osnovali niz baza za obuku 2.000 libijskih pobunjenika koje je zarobila vojska Čada. Ta grupa, nazvana Nacionalni front za spasavanje Libije. Nacionalni front za spasavanje Libije“ (FNSL) je bio deo Nacionalne konferencije libijske opozicije (National Conference for the Libyan Opposition) koja je održana 2005. u Londonu, a britanska finansijska sredstva su korišćena za podršku kako njega, tako i drugih `opozicija` u Libiji. FNSL je u SAD održao svoj nacionalni kongres jula 2007. FNSL je naoružana milicija, njen sponzor je SAD, a sastoji se uglavnom od ljudi poreklom iz Libije, iz plemena koja su protiv Gadafija.
Svakako najekstremnija grupa je Al DŽama'a al-Islamija Al-Mukatila bi-Libia (Libyan Islamic Fighting Group, LIFG). Njihov najznačajniji napad se dogodio 1996, kada su pokušali da ubiju Gadafija. Članovi LIFG, su ubacili bombu pod Gadafijevu motorizovanu kolonu. Ta grupa je vršila iz svojih planinskih baza i gerilske napade na vladine snage bezbednosti. Obaveštajni podaci kažu da su lideri te grupe članovi takozvane Al Kaide da bi vodili džihad protiv libijskih, i interesa Zapada širom sveta. Relativno nedavno, zapravo 2004 godine, tadašnji direktor CIA, DŽordž Tenet je posvedočio pred kongresnim obaveštajnim komitetom da je jedna od najneposrednijih pretnji sigurnosti SAD potiče od manjih ekstremističkih grupa sunita, koji koriste veze sa Al Kaidom. U njihove redove spada LIFG. LIFG je formiran tokom 1990-tih u Avganistanu.
Ono što je isto tako jako bitno u celoj priči oko Libije i terorista iz organizacije LIFG. U Bengaziju su još 1995 izbili neredi tj. teški okršaji Gadafijevih snaga bezbednosti i islamističke gerile uz stotine ubijenih na obema stranama. LIFG je tada zvanično oglasio svoje postojanje. Posle više nedelja intenzivnih borbi lideri grupe su pobegli iz Libije i dobili politički azil u V. Britaniji. Umešanost britanske vlade u kampanju LIFG protiv Gadafija je bila očigledna jer je sledeća veliku operaciju LIFG: neuspeo pokušaj ubistva Gadafija u februaru 1996, u kome je poginulo nekoliko njegovih telohranitelja, bila finansirana od strane britanske obaveštajne službe, sa svotom od 160.000 dolara. To je izneo bivši funkcioner MI5, Dejvid Šajler. Plus je Britanija omogućila LIFG da na njenoj teritoriji formira bazu za logističku podršku i sakupljanje sredstava....
Да је то у питању, кад тад би дошла до изражаја храброст Либијаца ! Пацовчине су пресекле довод воде, гаса, струје, хране и чекају да поносни Либијци почну умирати од жеђи и глади 
)
