RAT U KUĆI,TESKO DETINJSTVO A PSIHIKA U ODRASLIM GODINAMA

Poljakromantik1995:
Nzm kako da pocnem ovu pricu,jer mi je zapravo tesko sa ovim stvarima,koje su mi se dogodile tokom zivota,a jos teze je pricati o ovome.
Sto mogu da napisem?
Trenutno imam 22 godina ,studiram treću godinu (pravni fakultet) ,imam mnogo oziljka(od stakla) na rukama ,unistenu psihiku, i ponekad desava se,sto pijem nekolko dana bez pauze . Sad sam trezan(poslednji put pio sam nedelju dana nazad) ,ali nzm,koliko će to da traje.
Moja majka je direktorka skole. U skoli uvek je bila normalna i fina prema svima.Nazalost,u kući ponasala se na drugi nacin.Svakodnevno posle rada pila,bila je agresivna prema meni i mom ćaletu,vristila je u noći bez razloga.
Ćale je bio uvek(i jeste dalje) skroz normalan.Dobar ,fin,ali dobio je dva srcana infrakta zbog majke(stres).
Majka je mene cesto vredjala.Da sam beztalentno djubre itd...
U skoli takodje nisam imao lako,jer niko iz drugara nije mogao da podnese ovo ,sto sam bio sin direktorke.
Zamislite,u skoli te mrze,jer si sin direktorke,a u kući majka te vredja zbog ocena(iako sam bio jedan iz boljih ucenika),jer njena bolesna ambicija govorila,sto moram da se ucim jos bolje.
U srednjoj skoli je bilo malo bolje .Majka me dalje i psovala,ali barem u skoli niko me nije dirao,bio sam ok prema svima,zato svi mene manja/vise voleli.
Maturni ispit polozio sam bez nikakvih problema i usao sam u pravni fakultet.
Tamo sam poceo da pijem vise.Vracao sam se kući svaku drugu nedelju,vecinu vremena sam bio daleko od kući,ali bolesne uspomene nisu meni davale da mirno spavam dok ne popijem.
Uvek morao sam svima da pokazujem : ,,evo me'' i mnogo puta sam se mangupirao da me neko napokon primeti.
Nikad nisam imao problem da polozim sve,u prvim,ili drugim terminima,ali psihiku imao sam sve vise unistenu.
Devojke...prava drama. Zbog niskog saosećanja(nivou=0) ,lako je bilo mene iskoristiti. I prva devojka je tako uradila,pricajući izmisljotine kako me ne voli,a posle prevarila je mene zbog 50 evra. Sledeća isto.
I poslednja treća takodje me iskoristila.Nekolko puta je rekla sto me voli.Srelismo se par puta ,a posle je mene ostavila.
Zbog svih ovih stvari poceo sam da sam autoagresivan prema sebi. Jednom napravio sam takvu ranu(1 cm duboku ,10 cm dugu) sto sam imao 8 savova (rane nema,oziljak ostao).
Sto sam Vam svima hteo da kazem.
Volite svoju decu,nikad ne vristite,pricajte uvek,koliko za vas vase dete znaci,cak ako ponasa se lose ,morate da objasnite sve na normalan nacin,da će razumeti svoje greske,a istovremeno neće pasti u duboke komplekse(kao ja) .
Imam 22 godina,osećam da preziveo sam 100 godina.
Zato molim Vas,nikad ne vrsite(psihicko ili fizicko) nasilje nad svojom decom!
Na takav nacin mozete samo da unistite detetu zivot!
Kliknite za proširenje...

idi kod psihijatra
sta cekas?
 
Poljakromantik1995:
Nzm kako da pocnem ovu pricu,jer mi je zapravo tesko sa ovim stvarima,koje su mi se dogodile tokom zivota,a jos teze je pricati o ovome.
Sto mogu da napisem?
Trenutno imam 22 godina ,studiram treću godinu (pravni fakultet) ,imam mnogo oziljka(od stakla) na rukama ,unistenu psihiku, i ponekad desava se,sto pijem nekolko dana bez pauze . Sad sam trezan(poslednji put pio sam nedelju dana nazad) ,ali nzm,koliko će to da traje.
Moja majka je direktorka skole. U skoli uvek je bila normalna i fina prema svima.Nazalost,u kući ponasala se na drugi nacin.Svakodnevno posle rada pila,bila je agresivna prema meni i mom ćaletu,vristila je u noći bez razloga.
Ćale je bio uvek(i jeste dalje) skroz normalan.Dobar ,fin,ali dobio je dva srcana infrakta zbog majke(stres).
Majka je mene cesto vredjala.Da sam beztalentno djubre itd...
U skoli takodje nisam imao lako,jer niko iz drugara nije mogao da podnese ovo ,sto sam bio sin direktorke.
Zamislite,u skoli te mrze,jer si sin direktorke,a u kući majka te vredja zbog ocena(iako sam bio jedan iz boljih ucenika),jer njena bolesna ambicija govorila,sto moram da se ucim jos bolje.
U srednjoj skoli je bilo malo bolje .Majka me dalje i psovala,ali barem u skoli niko me nije dirao,bio sam ok prema svima,zato svi mene manja/vise voleli.
Maturni ispit polozio sam bez nikakvih problema i usao sam u pravni fakultet.
Tamo sam poceo da pijem vise.Vracao sam se kući svaku drugu nedelju,vecinu vremena sam bio daleko od kući,ali bolesne uspomene nisu meni davale da mirno spavam dok ne popijem.
Uvek morao sam svima da pokazujem : ,,evo me'' i mnogo puta sam se mangupirao da me neko napokon primeti.
Nikad nisam imao problem da polozim sve,u prvim,ili drugim terminima,ali psihiku imao sam sve vise unistenu.
Devojke...prava drama. Zbog niskog saosećanja(nivou=0) ,lako je bilo mene iskoristiti. I prva devojka je tako uradila,pricajući izmisljotine kako me ne voli,a posle prevarila je mene zbog 50 evra. Sledeća isto.
I poslednja treća takodje me iskoristila.Nekolko puta je rekla sto me voli.Srelismo se par puta ,a posle je mene ostavila.
Zbog svih ovih stvari poceo sam da sam autoagresivan prema sebi. Jednom napravio sam takvu ranu(1 cm duboku ,10 cm dugu) sto sam imao 8 savova (rane nema,oziljak ostao).
Sto sam Vam svima hteo da kazem.
Volite svoju decu,nikad ne vristite,pricajte uvek,koliko za vas vase dete znaci,cak ako ponasa se lose ,morate da objasnite sve na normalan nacin,da će razumeti svoje greske,a istovremeno neće pasti u duboke komplekse(kao ja) .
Imam 22 godina,osećam da preziveo sam 100 godina.
Zato molim Vas,nikad ne vrsite(psihicko ili fizicko) nasilje nad svojom decom!
Na takav nacin mozete samo da unistite detetu zivot!
Kliknite za proširenje...

Potrazi strucnu pomoc, jer alkohol, samopovredjivanje i samosazaljenje ti nece pomoci. Jos si mlad da propadnes psihicki i fizicki, a vremena za promenu ima samo ako imas volje i snage.
 
Poljakromantik1995:
Bio sam kod psihologa i nije mi ovo pomoglo.
Kliknite za proširenje...

ne psiholog no psihijatar, pa mu ispricaj isto sto i u uvodnom postu
dace ti antidepresive pa ces za par meseci biti ko nov :)
nisi ti jedini sa ovakvim problemima, znam par njih isto tako mladih u ranim dvadesetim koji su stigli u fazu samopovredjivanja i posle perioda pijenja antidpresiva su se sredili totalno (jedna je cak imala indenticno ko ti problem sa majkom koja je psihicki zlostavlja vredja ponizava)
mlad si, zivot je pred tobom, nemoj da ti prolaze godine u takvom ponasanju
idi i pomozi sebi, videces preporodices se
 
Poljakromantik1995:
Nzm kako da pocnem ovu pricu,jer mi je zapravo tesko sa ovim stvarima,koje su mi se dogodile tokom zivota,a jos teze je pricati o ovome.
Sto mogu da napisem?
Trenutno imam 22 godina ,studiram treću godinu (pravni fakultet) ,imam mnogo oziljka(od stakla) na rukama ,unistenu psihiku, i ponekad desava se,sto pijem nekolko dana bez pauze . Sad sam trezan(poslednji put pio sam nedelju dana nazad) ,ali nzm,koliko će to da traje.
Moja majka je direktorka skole. U skoli uvek je bila normalna i fina prema svima.Nazalost,u kući ponasala se na drugi nacin.Svakodnevno posle rada pila,bila je agresivna prema meni i mom ćaletu,vristila je u noći bez razloga.
Ćale je bio uvek(i jeste dalje) skroz normalan.Dobar ,fin,ali dobio je dva srcana infrakta zbog majke(stres).
Majka je mene cesto vredjala.Da sam beztalentno djubre itd...
U skoli takodje nisam imao lako,jer niko iz drugara nije mogao da podnese ovo ,sto sam bio sin direktorke.
Zamislite,u skoli te mrze,jer si sin direktorke,a u kući majka te vredja zbog ocena(iako sam bio jedan iz boljih ucenika),jer njena bolesna ambicija govorila,sto moram da se ucim jos bolje.
U srednjoj skoli je bilo malo bolje .Majka me dalje i psovala,ali barem u skoli niko me nije dirao,bio sam ok prema svima,zato svi mene manja/vise voleli.
Maturni ispit polozio sam bez nikakvih problema i usao sam u pravni fakultet.
Tamo sam poceo da pijem vise.Vracao sam se kući svaku drugu nedelju,vecinu vremena sam bio daleko od kući,ali bolesne uspomene nisu meni davale da mirno spavam dok ne popijem.
Uvek morao sam svima da pokazujem : ,,evo me'' i mnogo puta sam se mangupirao da me neko napokon primeti.
Nikad nisam imao problem da polozim sve,u prvim,ili drugim terminima,ali psihiku imao sam sve vise unistenu.
Devojke...prava drama. Zbog niskog saosećanja(nivou=0) ,lako je bilo mene iskoristiti. I prva devojka je tako uradila,pricajući izmisljotine kako me ne voli,a posle prevarila je mene zbog 50 evra. Sledeća isto.
I poslednja treća takodje me iskoristila.Nekolko puta je rekla sto me voli.Srelismo se par puta ,a posle je mene ostavila.
Zbog svih ovih stvari poceo sam da sam autoagresivan prema sebi. Jednom napravio sam takvu ranu(1 cm duboku ,10 cm dugu) sto sam imao 8 savova (rane nema,oziljak ostao).
Sto sam Vam svima hteo da kazem.
Volite svoju decu,nikad ne vristite,pricajte uvek,koliko za vas vase dete znaci,cak ako ponasa se lose ,morate da objasnite sve na normalan nacin,da će razumeti svoje greske,a istovremeno neće pasti u duboke komplekse(kao ja) .
Imam 22 godina,osećam da preziveo sam 100 godina.
Zato molim Vas,nikad ne vrsite(psihicko ili fizicko) nasilje nad svojom decom!
Na takav nacin mozete samo da unistite detetu zivot!
Kliknite za proširenje...

Ta crta.. autodestrukcije je ozbiljan alarm, za promenu, za pomoć... I sad je pravo vreme da nešto preuzmeš, jer si dovoljno zreo da sagledaš posledice, a dovoljno mlad da možeš još uvek lako da se menjaš. Koliko lako to već može da ide...

Jer iako si ovo lepo sažeo, ovo o vaspitanju dece, za deceniju-dve videćeš da radiš svojoj porodici isto što je radila tvoja majka. To ljudi ne čine iz nekakvih zlih namera, već iz te ogorčenosti koja je vrlo nalik tvojoj, nakupljenih životnih razočarenja, frustracija, kad pod pritiskom pucaju i ne mogu da obuzdaju poriv za destrukcijom, bilo ka sebi, bilo ka drugima.
Imao si prilike da vidiš kako to izgleda, da osetiš ono što oseća tvoja majka i sa čim ona ne ume da se nosi, tako izgleda njen svet u koji te je uvela, a u koji je verovatno ona uvedena kao dete od strane svojih roditelja... Možeš da je razumeš, da joj oprostiš, a onda da se maksimalno potrudiš da sad promeniš perspektivu, da se okreneš ka pozitivnim vrednostima i idealima. Mlad si,pametan si i još uvek dovoljno plastičan da možeš da budeš sve što hoćeš. Ako ne možeš sam, traži pomoć.

Roditelja svakako nema idealnih, svi negde zabrljaju i svi se nosimo sa posledicama tih brljotina u manjoj ili većoj meri, ali gledaj da izbegneš zamku, u koju svi sporadično upadamo, svaljivanja cele krivice sa sebe na roditeljske greške. Jer kad se čovek trudi da što više odgovornosti za svoje postupke nosi sam, drugačiji pristup ima ka životu, to će ga terati da se menja, da u sebi nađe snagu, smisao, samopouzdanje.

Ovo sa devojkama, opet verovatno projekcija niskog samopouzdanja, načina na koji vidiš samog sebe, ne kako te drugi vide. Menjaj perspektivu.
 
Poljakromantik1995:
Nije lako posetiti psihijatara. Jedini korak koji sam pocinio je ovo,da sam prestao da pijem u maju . Osećam se dalje tragicno.
Kliknite za proširenje...

Jeste da ce mnogi da misle da se sprdam jer mnogi se smeju ovome, ali smrtno sam ozbiljan.


Sklekovi zgibovi sklekovi cucnjevi.
Svaki put kad osetis da te misli vuku negde gde ne zelis.
Umesto da razmisljas o sebi i sta ce sa tobom biti, proucavaj nesto sto te zanims i usavrsavaj se.
Uci o istoriji i naucices da prastas slabosti ljudima koje volis. Naucices da oprostis sebi sve svoje greske. Naucices da ne osudjujes tudju lakomislenost i shvatiti da su i drugi zrtve istog programa koji se moze pobediti jednostavnim prekidom pridruzivanja i odbijanjem saucestvovanja.
Kad budes prestao da gledas sebe kao zrtvu neces se osecati tragicno nego ces biti uzor ljudima oko sebe i pocece ljudi da te gledaju sa postovanjem umesto da te zale.
 
Poslednja izmena:
Poljakromantik1995:
Nzm kako da pocnem ovu pricu,jer mi je zapravo tesko sa ovim stvarima,koje su mi se dogodile tokom zivota,a jos teze je pricati o ovome.
Sto mogu da napisem?
Trenutno imam 22 godina ,studiram treću godinu (pravni fakultet) ,imam mnogo oziljka(od stakla) na rukama ,unistenu psihiku, i ponekad desava se,sto pijem nekolko dana bez pauze . Sad sam trezan(poslednji put pio sam nedelju dana nazad) ,ali nzm,koliko će to da traje.
Moja majka je direktorka skole. U skoli uvek je bila normalna i fina prema svima.Nazalost,u kući ponasala se na drugi nacin.Svakodnevno posle rada pila,bila je agresivna prema meni i mom ćaletu,vristila je u noći bez razloga.
Ćale je bio uvek(i jeste dalje) skroz normalan.Dobar ,fin,ali dobio je dva srcana infrakta zbog majke(stres).
Majka je mene cesto vredjala.Da sam beztalentno djubre itd...
U skoli takodje nisam imao lako,jer niko iz drugara nije mogao da podnese ovo ,sto sam bio sin direktorke.
Zamislite,u skoli te mrze,jer si sin direktorke,a u kući majka te vredja zbog ocena(iako sam bio jedan iz boljih ucenika),jer njena bolesna ambicija govorila,sto moram da se ucim jos bolje.
U srednjoj skoli je bilo malo bolje .Majka me dalje i psovala,ali barem u skoli niko me nije dirao,bio sam ok prema svima,zato svi mene manja/vise voleli.
Maturni ispit polozio sam bez nikakvih problema i usao sam u pravni fakultet.
Tamo sam poceo da pijem vise.Vracao sam se kući svaku drugu nedelju,vecinu vremena sam bio daleko od kući,ali bolesne uspomene nisu meni davale da mirno spavam dok ne popijem.
Uvek morao sam svima da pokazujem : ,,evo me'' i mnogo puta sam se mangupirao da me neko napokon primeti.
Nikad nisam imao problem da polozim sve,u prvim,ili drugim terminima,ali psihiku imao sam sve vise unistenu.
Devojke...prava drama. Zbog niskog saosećanja(nivou=0) ,lako je bilo mene iskoristiti. I prva devojka je tako uradila,pricajući izmisljotine kako me ne voli,a posle prevarila je mene zbog 50 evra. Sledeća isto.
I poslednja treća takodje me iskoristila.Nekolko puta je rekla sto me voli.Srelismo se par puta ,a posle je mene ostavila.
Zbog svih ovih stvari poceo sam da sam autoagresivan prema sebi. Jednom napravio sam takvu ranu(1 cm duboku ,10 cm dugu) sto sam imao 8 savova (rane nema,oziljak ostao).
Sto sam Vam svima hteo da kazem.
Volite svoju decu,nikad ne vristite,pricajte uvek,koliko za vas vase dete znaci,cak ako ponasa se lose ,morate da objasnite sve na normalan nacin,da će razumeti svoje greske,a istovremeno neće pasti u duboke komplekse(kao ja) .
Imam 22 godina,osećam da preziveo sam 100 godina.
Zato molim Vas,nikad ne vrsite(psihicko ili fizicko) nasilje nad svojom decom!
Na takav nacin mozete samo da unistite detetu zivot!
Kliknite za proširenje...

E i to mi je neki direktor skole...Ni sa svojim detetom ne ume, kako li ce tek sa hiljadu njih.

- - - - - - - - - -

buudala:
Jeste da ce mnogi da misle da se sprdam jer mnogi se smeju ovome, ali smrtno sam ozbiljan.


Sklekovi zgibovi sklekovi cucnjevi.
Svaki put kad osetis da te misli vuku negde gde ne zelis.
Umesto da razmisljas o sebi i sta ce sa tobom biti, proucavaj nesto sto te zanims i usavrsavaj se.
Uci o istoriji i naucices da prastas slabosti ljudima koje volis. Naucices da oprostis sebi sve svoje greske. Naucices da ne osudjujes tudju lakomislenost i shvatiti da su i drugi zrtve istog programa koji se moze pobediti jednostavnim prekidom pridruzivanja i odbijanjem saucestvovanja.
Kad budes prestao da gledas sebe kao zrtvu neces se osecati tragicno nego ces biti uzor ljudima oko sebe i pocece ljudi da te gledaju sa postovanjem umesto da te zale.
Kliknite za proširenje...

Ti se uvek sprdas. ovde te niko vise i ne uzima za ozbiljno.
 
Napraviste coveka ludim, a nije lud uopste.Sta on ima da ide kod psihijatra, ako mu je majka sizofrenicar.Nego najbolje vi nju da otrujete...i onako vas ne voli.Podmetnite joj neki kabal, recimo od pegle...nagnjecite ga i malo ogulite, pa nek je sprzi struja kad je tolki idiot.To za mene nije majka, ja sam bre bio kecaros u skoli, pa sta..Kudio me samo tata, a i on je digo ruke, jer je bio gori kecaros od mene.Sta me kudis koj ******, kad ni ti nisi bolji.
 
Prijavite se ili registrujte da biste poslali poruku.

Slične teme

Nina
UN: Natalitet u svetu u padu bez presedana
Odgovora
22
Pregleda
583
Pobednik79
P
Nina
Omiljeno dete u porodici
Odgovora
10
Pregleda
389
Donnie Darko
D
Nina
Adrijana Ilijesku koja je u 67.godini rodila dete
Odgovora
9
Pregleda
536
Bodulica
Bodulica

Back
Top