Raspad SFRJ

[Лекизан]

Raspad SFRJ nije započea 90. već ranije kad je, da ne idem još koju godinu dalje u povijest, krenila antibirokratska birokracija:

Почело је 1974 а окидач је била 1971.

 

[Ovi jedan]

Почело је 1974 а окидач је била 1971.

Šta se to krucijalno dogodilo u SFRJ između 1974. - 1990., a da su za to bili krivi Hrvati tako šta su koristili povlastice iz tog izminjenog ustava iz 74.?

 

[Лекизан]

Šta se to krucijalno dogodilo u SFRJ između 1974. - 1990., a da su za to bili krivi Hrvati tako šta su koristili povlastice iz tog izminjenog ustava iz 74.?

Догодило се 1971, па 1974 разумеш ли написано.

 

[Ovi jedan]

Догодило се 1971, па 1974 разумеш ли написано.

Da smo 1975. ili 77. iskoristili to pravo iz ustava, bez da je u međuvremenu bilo razloga za istupanje iz SFRJ, onda bi se ta izmjena mogla smatrat ključnom za raspad države. Al obzirom da je od izmjene ustava do raspada SFRJ prošlo čak 17 god mislim da je u potpunosti bespredmetno navodit tu izmjenu ka glavni razlog za raspad.

Za nas i Slovence(kasnije i ostale narode) je to bia samo instrument za obranit se od velikosrpske politike koja se pomalo počela ponovo budit smrću Tita da bi sredinom 80ih doživila svoj zamah kroz buđenje srpskog nacionalizma, a vrhunac je ka šta svi znamo imala početkom devedesetih.

 

[Лекизан]

Da smo 1975. ili 77. iskoristili to pravo iz ustava, bez da je u međuvremenu bilo razloga za istupanje iz SFRJ, onda bi se ta izmjena mogla smatrat ključnom za raspad države. Al obzirom da je od izmjene ustava do raspada SFRJ prošlo čak 17 god mislim da je u potpunosti bespredmetno navodit tu izmjenu ka glavni razlog za raspad.

Za nas i Slovence(kasnije i ostale narode) je to bia samo instrument za obranit se od velikosrpske politike koja se pomalo počela ponovo budit smrću Tita da bi sredinom 80ih doživila svoj zamah kroz buđenje srpskog nacionalizma, a vrhunac je ka šta svi znamo imala početkom devedesetih.

То је била почетна фаза, чекало се да умре Броз и да се још неки спољнополитички фактори промене.

 

[JulianAlpsMedia]

То је била почетна фаза, чекало се да умре Броз и да се још неко спољнополитички фактори промене.

Zar se nije i u Srbiji čekalo na čas kada bi neki snažni čovek došao na vlast i pokušao da nametne recentralizaciju Jugoslavije i oslabi teško stečenu autonomiju republika? Sećate se Rankovićeve sahrane -- za mnoge ljude on je bio (tačno ili ne) simbol beogradskog unitarizma.

 

[Лекизан]

Zar se nije i u Srbiji čekalo na čas kada bi neki snažni čovek došao na vlast i pokušao da nametne recentralizaciju Jugoslavije i oslabi teško stečenu autonomiju republika? Sećate se Rankovićeve sahrane -- za mnoge ljude on je bio (tačno ili ne) simbol beogradskog unitarizma.

Дошао је један али није радио децентрализацију него унитаризацију, и створио трећу Југославију.

 

[JulianAlpsMedia]

Pokusao je nametnuti recentralizaciju.

 

[Лекизан]

Pokusao je nametnuti recentralizaciju.

Како мислиш?

 

[mr Kiza]

Onako disfunkcionalno napravljena savezna drzava po ustavnim resenjima s pocetka 70ih (Ustav iz 1974. je bio samo zavrsni cin "federiranja federacije" koje je otpocelo jos 1967. sa amandmanima na ustav) je unapred bila osudjena na probleme, sve i da su odnosi izmedju konstitutivnih naroda bili daleko relaksiraniji i bez prethodnih istorijskih tereta.
Kada se na to nadovezala Titova smrt, kriza ekonomskog sistema s pocetka i promena medjunarodnih okolnosti s kraja 80ih, njoj vise definitivno nije bilo spasa.

 

[Ovi jedan]

Svi su krivi za raspad SFRJ samo ne Srbi i njihova tadašnja politika..

 

[mr Kiza]

Bilo je delom i do nas Srba, nije sporno.
Ali nije se ta SFRJ najvise osporavala iz (S)R Srbije i nije se ona otcepljivala od nje, nego neko drugi.

 

[Ovi jedan]

Bilo je delom i do nas Srba, nije sporno.
Ali nije se ta SFRJ najvise osporavala iz (S)R Srbije i nije se ona otcepljivala od nje, nego neko drugi.

Toliko se osporavala da do 90. nikom nije palo na pamet izać iz nje, a izašlo se kad se vidilo da to više nije zajednica šest ravnopravnih naroda nego vlastita prčija SR Srbije.

 

[mr Kiza]

Aha, Maspok se zapravo desio u Beogradu, nisam ja dobro bio informisan.
Sto se privatne prcije tice, vec sam bio kacio post ko se nalazio na kljucnim civilnim funkcijama u federaciji 1991, a to gle cuda uopste nisu bili Srbi.

 

[Ovi jedan]

Aha, Maspok se zapravo desio u Beogradu, nisam ja dobro bio informisan.
Sto se privatne prcije tice, vec sam bio kacio post ko se nalazio na kljucnim civilnim funkcijama u federaciji 1991, a to gle cuda uopste nisu bili Srbi.

Pričam o vrimenu nakon izmjene ustava 1974. jer tad je navodno krenija raspad SFRJ šta je van pameti ako znamo da 16 god nikom nije palo na pamet koristit te izminjene privilegije iz njega.

Misliš li da su ovi događaji iz 88. i 89. pridonjeli njenom očuvanju ili su neki drugi narodi imali pravo dignit svoj glas radi samovolje jednog naroda? Ali nisu digli glas za izlazak iz SFRJ nego da se stane na kraj toj samovolji i da se opet ravnopravno odlučuje o našim zajedničkim unutarnjim i vanjskim pitanjima.

Antibirokratska birokracija je izraz kojim se opisuje niz masovnih protesta, kao i uz njih vezanih političkih događaja i procesa kojima su u drugoj polovini 1988. i prvoj polovini 1989. godine srušena partijska i administrativna rukovodstva Vojvodine, Crne Gore i Kosova i zamenjena pristalicama srpskog komunističkog vođe Slobodana Miloševića, čime je SR Srbija stekla 4 od 8 glasova u jugoslovenskoj federaciji i prevlast u Savezu komunista Jugoslavije.


A kako to izgleda u praksi vidilo se npr. na 14. vanrednog kongresa SKJ

Na kongresu su se najviše sukobile srpska i slovenačka delegacija. Prvi su se zalagali za uvođenje sistema „jedan čovek - jedan glas“, tj. za centralizovanje Jugoslavije. Slovenci su, međutim, predlagali konfederaciju partije i države. Bit njihovih prijedloga bila je u tome da se uvede politički pluralizam, koji je u stvarnosti zapravo već i postojao, jer su u Sloveniji već bili održani izbori za slovenskog predstavnika u saveznom Predsjedništvu, a u Hrvatskoj i Sloveniji bile su u tijeku pripreme za prve višestranačke izbore. Potom su zahtijevali da se izbaci iz zakonodavstva odredba o takozvanom verbalnom deliktu, da se zabrani mučenje političkih zatvorenika, kao i politička suđenja. Također su tražili da veze između saveznih jedinica budu drugačije i da sve savezne jedinice budu autonomne i da nadglasavanje postane nemoguće.

Svi predlozi slovenačke delegacije, koju je predvodio Milan Kučan, bili su odbijeni. Istovremeno, srpski predlozi su prihvatani većinom glasova.


Koje je tvoje mišljenje o ovakvom odlučivanju Srbije o svim zajedničkim pitanjima? Jel po tebi (a i ostalima) ovo u redu od SR Srbije ili su se Slovenci i neki drugi narodi imali pravo pobunit na ovakvo vođenje države?

 

[mr Kiza]

kojima su u drugoj polovini 1988. i prvoj polovini 1989. godine srušena partijska i administrativna rukovodstva Vojvodine, Crne Gore i Kosova i zamenjena pristalicama srpskog komunističkog vođe Slobodana Miloševića, čime je SR Srbija stekla 4 od 8 glasova u jugoslovenskoj federaciji i prevlast u Savezu komunista Jugoslavije.

SR Srbija (uza) je imala jedan od osam glasova, kao i ranije. U svim pomenutim entitetima na vlasti su bili i ostali komunisti. A 4 od 8 koliko znam nije vecina, niti je ondasnji jugoslovenski ustav preferirao princip vecine.

Slovenci su, međutim, predlagali konfederaciju partije i države.

Drzava i partija su vec bile konfederalizovane, tako da nije imalo sta vise da se konfederalizuje, jer savezna drzava je i onakva jedva funkcionisala.

i da nadglasavanje postane nemoguće.

Nadglasavanje je vec bilo nemoguce. Delovi Ustava SFRJ:

Radni ljudi, narodi i narodnosti odlučuju u federaciji na načelima sporazumevanja republika i autonomnih pokrajina, solidarnosti i uzajamnosti, ravnopravnog učešća republika i autonomnih pokrajina u organima federacije.

Veće republika i pokrajina odlučuje na sednici na kojoj su zastupljene sve delegacije skupština republika i skupština autonomnih pokrajina i kojoj prisustvuje većina delegata u Veću.
O pitanjima o kojima se odlučuje na osnovu saglasnosti skupština republika i skupština autonomnih pokrajina, Veće odlučuje po delegacijama. Odluka se smatra donesenom ako su za nju glasale sve delegacije u Veću
Predsedništvo SFRJ radi na osnovu usaglašavanja stavova svojih članova.
Predsedništvo SFRJ odlučuje na način utvrđen poslovnikom o radu Predsedništva SFRJ.

Savezno veće može odlučiti da se pristupi promeni Ustava SFRJ ako se sa predlogom za pristupanje promeni Ustava SFRJ saglase skupštine svih republika i autonomnih pokrajina, odnosno skupštine svih republika.
Promena Ustava SFRJ je usvojena kad se sa tekstom koji je usvojilo Savezno veće Skupštine SFRJ saglase skupštine svih republika i autonomnih pokrajina, odnosno skupštine svih republika
https://www.yuhistorija.com/serbian/doc/Ustav_SFRJ_iz_1974.pdf

Cudo da je ovako nakrivo nasadjena drzava uopste nekako i prezivela celu deceniju nakon smrti ljubljenog marsala...

 

[Ovi jedan]

Evo ti je označeno videu na kako ustav SFRJ nije preferira većinu

Svi predlozi slovenačke delegacije, koju je predvodio Milan Kučan, bili su odbijeni. Istovremeno, srpski predlozi su prihvatani većinom glasova.​

 

[JulianAlpsMedia]

Како мислиш?

Miloševićevi pokušaji centralizacije Jugoslavije podsećali su na ono što je već postojalo: međuratnu kraljevinu i još uvek prilično centralizovanu vladu iz ranih posleratnih godina. Republikama je bilo potrebno mnogo truda da steknu veću autonomiju, a Milošević je pretio da će sve to poništiti.

 

[JulianAlpsMedia]

Aha, Maspok se zapravo desio u Beogradu, nisam ja dobro bio informisan.
Sto se privatne prcije tice, vec sam bio kacio post ko se nalazio na kljucnim civilnim funkcijama u federaciji 1991, a to gle cuda uopste nisu bili Srbi.

Važna razlika je bila u tome što Maspok nije pretio drugim federalnim jedinicama (čak ni Bosni i Hercegovini, za razliku od Tuđmana godinama kasnije), ali Miloševićeva politička platforma jeste.

Kao što je napisao pokojni Boško Krunić, koji je preživeo Miloševićevu „antibirokratsku revoluciju“, "radilo se tada o vaspostavljanju onih istorijskih tendencija koje sada možemo prepoznati kao tendencije ka velikoj Srbiji ili ka srpskoj Jugoslaviji pod izgovorom drukčije pozicije Srbije u Jugoslaviji. Pažljiva analiza će, po mom uverenju, nesumnjivo voditi ka zaključku - da je Srbija sa Slobodanom Miloševićem demonstrirala nepristajanje na ravnopravnost u Jugoslaviji. Ona je, navodno, tražila samo ravnopravan položaj za sebe, ali faktički, sve do raspada Jugoslavije, ona je demonstrirala i nepristajanje na ravnopravnost."