Не знам одакле да почнем по питању ове теме.
Али, мислим да је најбољи почетак проанализирати некадашња времена и садашње време, увидети разлике и покушати схватити. Јер, да променимо много - не можемо.
Дакле, раније су људи имали много деце. Стоји. Та деца су често ишла у кревет гладна, у школу (ако су уопште и ишла, јер је то био луксуз) боса, о екскурзијама нису ни размишљали, јер их није ни било, а на летовање - зна се ко је могао да иде.
Нас је у кући било троје деце. Никада нисмо легли гладни, ишли смо у школу пристојно обучени, ишли смо и на екскурзије и на летовања. Без много муке родитеља.
Али, данас је деци потребно више, јер за много више и знају. Поред хране, школе, екскурзија и летовања, сада су им потребни и компјутери, школе у природи и сличне ствари којих некада није било.
Дакле, временом је просечној породици потребно више пара него раније. А ја не желим да моје дете оскудева у било чему.
Хтела сам најмање двоје деце, није било суђено. Али се сада питам, да сам могла да их родим, да ли бих могла да ми свима приуштим оно што могу једном детету? Сумњам.
Зато сматрам да родитељи нису себични, напротив, само желе да деци омогуће све оно што они нису имали, а што је за данашње време нормално.
Тако смо дошли до суштине проблема, а то су - паре.