Ja se zato stalno smejem i kada je situacija za plakanje, pa isto misle da sam čudak i defekt... No, moram da ispričam šta mi se desilo danas, pošto to može meni samo i nikom drugom
Odem ja oko 19h da volontiram u Crveni krst...I dodjem sa 2 drugarice, i ona tamo što radi kaže: Ti možeš, njih dve ne mogu, nisu prijavljene (??) i kao nek' odu... I ja kao ok...Medjutim, ova jedna mi odnese mobilni, dakle, cela dalja situacija se dešava bez MOBILNOG... Šta da radim? Kaže: ništa, delićeš hranu vojnicima. Ja kao okej.Podelili nas u 5 ekipa i svaka ima po 5 devojaka i strpali nas u neki kombi, ja pitam gde idemo, kaže, ništa ne brini, dobićeš uputstva. ok...I vozimo se mi, vozimo, vozimo... i kaže vozač: pozicija 1... i nas 5 koje smo se sprijateljile u kombiju kao mi, mi i izadjemo tu jer nam bilo mnogo vruće unutra, pa ono, što pre samo... I izašle mi, ono neka njiva, zabodena tabla pozicija 1 i to je to...I kažemo mi došle da delimo hranu, oni kažu: a gde vam je hrana? Mi kao, pa ne znamo, rekli su nam da će stići... i on kaže, pa da, stići će, čekajte... I stojimo mi i čekamo nekih 45 minuta, komarci nas pojedoše, dali nam ono sranje da se naprskamo, ono još gore msm idu na to...i posle 45 minuta staje kombi sa sendvičima, mi kao tu nešto delimo, a ljudi samo izbace kese iz kombija i daju vojnicima, šta sad tu ima da se deli? Dzabe i došle u suštini...blato do kolena, bukvalno propadamo, oni nešto dobacuju, nepristojno uglavnom... i vrhunac večeri...svi oduu... ode taj kombi sa hranom, ode taj poručnik koji nas je uputio šta da radimo, ode grupa vojnika, medjutim ostane još tona ludih vojnika i mi same sa njima...Zovemo mi Krst, kažu čekajte da svi završe, pa ćemo doći po vas, a mi pozicija 1, ima još 4 pozicije, znači jedno 5 sati da čekamo dok oni podele... ovi psuju što 5 dana jedu sendviče, zovu nas kao da idemo sa njima, opkolili nas bukvalno, nas 5 se posrale... i sad tu neki policajac, pitamo mi njega da dodjemo sa njim do grada, on kao ok, može. Kad došla njemu patrola, on frajer seo i kaže nama: sedite vi sa njima i dodjite busom... ja kažem njemu: pa sedi ti sa njima ludacima, a daj nama kola kad si tako pametan.. on kaže: nisu to ludaci, to su vojnici...i kaže doći će i po vas neko VALJDA... i odeeee... ova jedna počinje već da plače, jedna psuje kao luda, druge dve se pogrlile spremne da umru... Ja kontam koga da zovem, ne znam ni jedan broj napamet.... a i da zovem, gde sam, na poziciji 1
Pitam ja jednog, reko' izvini, gde sam ja? gde se nalazimo trenutno? On kaže: Mene koliko vid služi, stojiš na zemlji trenutno... ovi se smeju okolo, ove samo što ne počnu da vrište... komarci jedu i dalje... i na kraju, dodje taj neki bus sa neke tamo pozicije koje su SLUČAJNO UHVATILE te devojke iz te ekipe i pokupe nas, jer smo se čule prethodno sa njima, a ove ostale ekipe već sve otišle bez nas...I tako stignem malo pre u svoj skromni dom srećna što sam živa...
